Vesna Bajić — Šta je to koreografija?
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR « Muzički folklor Srbije « Vesna Bajić — Šta je to koreografija?
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vesna Bajić — Šta je to koreografija?  (Pročitano 15032 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 14, 2011, 02:22:51 pm »

*

ŠTA JE TO KOREOGRAFIJA?


U svakodnevnim razgovorima i napisima različitog profila kod nas postoje različita tumačenja pojma koreografija, uglavnom oprečna. Dok jedni smatraju da je to svako delo koje uradi rukovodilac folklornog ansambla, bilo koreograf po pozivu ili ne, drugi zastupaju oštrije stanovište i ističu da je koreografija u potpunosti autorsko komponovano delo i da ga stvara koreograf po profesiji. Nastojaću da putem literature i sopstvenog razmišljanja predložim upotrebu ovog pojma u našoj praksi.

Konceptualni okvir za određivanje značenja koreografije baziran je na zapisima Georgi Abraševa1, bugarskog teoretičara koreografije i dr Henrika Neubauera (Henrik Neubauer), (2) slovenačkog teoretičara baleta.

Reč koreografija potiče od dve grčke reči: "choreia", u značenju igre, plesa ili taneca, i "grafos", što u našem jeziku znači pisati3. Doslovnim prevodom reči koreografija dobija se njeno osnovno značenje, a to je "zapisivanje igre". Ovo značenje koristilo se sve do sredine XX veka, kada ga zamenjuje reč kinetografija, koja se i danas koristi za imenovanje načina zapisivanja igre, npr. kinetografija Rudolfa Labana, skraćeno labanotacija. Reč koreografija pripalo je polju baleta, odnosno imenovanju stvaralaštva baletskih majstora. Pod pojmom koreografija danas se podrazumeva umetnost stvaranja, izmišljanja, sastavljanja i građe igara i muzike za igru u skladnu umetničku celinu4. Ovaj pojam je iz baleta pozajmljen u nedostatku drugog termina za označavanje amaterskog stvaralaštva na području scenske primene tradicionalne igre5.

Kod nas su, prema terminologiji sestara Janković, 30-ih godina XX veka bili u upotrebi termini splet i smeša igara, kao jedini načini na koje se imenovalo javno prikazivanje tradicionalne igre6. Od sredine XX veka, kada se pojavljuje termin koreografija, vezan kod nas za umetničku igru, pomenute autorice su predviđale da od tog doba ulazimo u novu fazu scenske primene narodne igre, a to je kombinovanje narodnih igara — kao prvi stupanj u stvaranju naše umetničke igre7. Danas se termini poput smeša i kombinacija ne koriste, dok se sintagma splet igara zadržala. Na javnim nastupima i u svakodnevnim razgovorima koristi se i termin koreografija, bez obzira na način i vrstu stilizacije primenjenu u stvaranju.

Podstaknuta razmišljanjima Georgi Abraševa o širem i užem značenju pojma koreografija, želela bih da predložim mogućnosti upotrebe ovog termina u imenovanju različitih načina scenskog prikazivanja naše tradicionalne igre8.

Značenje pojma koreografija razlikuje se prema nivou stilizacije. U preradi se o koreografiji ne može govoriti, iz razloga jer autorstvo nije izraženo, a ni oblici nisu predviđeni isključivo za javno izvođenje9. U obradi, međutim, pojam koreografije dobija svoje puno značenje i to kao muzičko-scensko delo u širem značenju. Koreografija tako obuhvata i muziku i igru, odnosno njihove obrade. Scenski aranžman može, ali i ne mora da bude prisutan. Iz tog razloga, ne može se iz pomenutog složenog kontektsta "izvući" samo obrada igre i nazvati je koreografijom, što se danas pogrešno čini10. Koreografiju u obradi stvaraju najmanje dva autora: igre i muzike. Budući da fiksna terminologija još nije uspostvaljena, potreba za to postoji, jer se upravo pojmovi koreografija i koreograf danas koriste površno i slobodno11. Naši autori obrada uglavnom nisu obučeni za poziv koreografa, već do svojih obrada dolaze iskustvom: najpre igračkim, a potom u ulozi rukovodioca ansambala, u želji da obogate repertoar grupe. To je još jedan razlog da obrade igre ne proglasimo za koreografije jer ih ne stvara školovani koreograf (predloge za nazivanje autora različitih nivoa stilizacije videti u poglavlju Izvođenje i scena)12.

Koreografija u užem određenju ovog pojma odnosi se na treći nivo stilizacije. Tada ona označava isključivo igrački deo većeg pozorišnog dela ili predstave. Ovde je i scenski aranžman, tj. scenografija obavezno prisutna. Ovakvu koreografiju, potpuno novo umetničko delo, stvara školovani koreograf. Sledeća shema prikazuje razlike između drugog i trećeg nivoa stilizacije (obrade i kompozicije) prema značenju reči koreografija.

Šema: Koreografija u obradi i kompoziciji


...

Navedene kategorije stvaralaštva se u praktičnoj primeni prepliću, odnosno, mogu biti primenjivane paralelno, jedna uz drugu. Da pojasnim: jedan igrački ansambl može imati na svom repertoaru pesme koje pripadaju preradama, a igre i instrumetnalnu pratnju u obliku obrade. Mogu se dešavati različita ukrštanja, npr. igra u obradi, a muzika u kompoziciji. Ovakva neravnomernost, koja se pojavljuje naročito između spletova igara i muzičkih aranžmana, predstavlja lošu konstrukciju koreografije.

Institucije i grupe pevača koje neguju samo tradicionalno pevanje, rade isključivo u oblicima prerada. Tradicionalna igra koja se uči u školama postoji takođe najčešće u obliku prerade. U KUD-ovima, međutim, postoji mnogo različitih "ukrštanja" nivoa stilizacije između muzike i igre iz razloga što priklanjanje određenoj vrsti stilizacije zavisi od autora, rukovodioca, tehničke sposobnosti izvođača i konteksta u kojem KUD deluje. Način rada se u KUD-ovima menja prema zahtevima samih izvođača da se unesu promene, a time i pristupi vrstama stilizacije.



Preuzeto iz: Vesna Bajić, Od originalnog zapisa tradicionalne muzike i igre ka preradi, obradi i kompoziciji (muzičko i igračko nasleđe u kulturno-umetničkim društvima i obrazovnim institucijama u Srbiji, diplomski rad, Fakultet muzičke umetnosti Beograd, 2006, 69-72.

______________________

01 Georgi Abrašev, Vъprosi na horeografskata teoriя, Nauka i izkustvo, Sofiя 1989.
02 Henrik Neubauer, Umetnost koreografije, Javni sklad Republike Slovenije za kulturne dejavnosti, Ljubljana 2006.
03 M. Vujaklija, nav. delo, 454.
04 Henrik Neubauer, nav. delo, 7.
05 Henrik Neubauer navodi kako se je pojam koreografija u poslednje vreme raširio i na područje sporta (klizanje, gimnastika, plivanje itd.). Henrik Neubauer, nav. delo, 13.
06 Smeše narodnih igara su oni oblici koji sadrže igre iz različitih krajeva, dok su spletovi oni oblici koji sadrže igre iz istog kraja. Ovi oblici predstavljaju, prema sestrama Janković najjednostavniju vrstu primene narodne igre za izvođenje u javnosti. Videti u: Lj. i D. Janković, knjiga I, nav. delo, 14.
07 Lj. i D. Janković, knjiga V, nav. delo, 73.
08 Pod širim značenjem ovaj autor podrazumeva vrstu muzičko-scenskog izražavanja koje ima posebna izražajna sredstva oličena u ritmički organizovanim pokretima, pozicijama igračevog tela i elementima pantomime, namenski osmišljeni od strane koreografa. Koreograf svoj izraz i sadržajno i idejno estetski opredeljuje. Pojam koreografije obuhvata, prema ovom autoru, sve vidove igre i baleta. Uže značenje pojma koreografije pojavljuje se od sredine XIX veka i odnosi se prvenstveno na scenski prikaz pojedinačnih igara i baleta. Koreograf stvara koreografski tekst i kompoziciju i tako nastaje koreografsko delo kojeg opisuju koreografska teorija, koreografska estetika, metodika, pedagogija, istorija, kritika. U koreografiji postaje najvažniji koreografski tekst, a to je stvaralačka sinteza izražajnih sredstava igre i pantomime u određenoj muzičkoj formi, putem koje koreograf izražava opredeljeni sadržaj. Georgi Abrašev, nav. delo, 71—3.
09 Desanka Đorđević koristi za stepen prerade naziv "narodna koreografija", u značenju pune autentičnosti stila i tehnike narodnog igranja, veoma male obrade muzike i igre i potpunog očuvanja boje i zvuka melodija odakle potiču (D. Đorđević, nav. delo, 491). Ovakvo značenje reči koreografija obuhvata i igru i muziku, što je dobro. Međutim, budući da je koreografija isključivo autorsko delo, pri čemu je autor imenovan, u "narodnoj koreografiji" autor ne postoji, već je delo svojina naroda. Osim toga, u okviru svih nivoa stilizacije koriste se elementi "narodne koreografije" kao potpuni, nepotpuni uzorci i uzori. Korišćenje ove sintagme otežalo bi razumevanje, jer bi iz toga sledilo da "narodna koreografija" predstavlja element "koreografije" (drugog ili trećeg nivoa stilizacije). U Bugarskoj (Plovdivu) se odsek za narodnu igru naziva "Narodnata horeografiя", pri čemu se pridevom "narodna" definiše način pristupa opštem pojmu koreografija, a to je komponovanje igre po uzoru/uzorku na tradicionalnu (Akademiя za muzikalno, tancovo i izobrazitelno iskustvo — AMTII).
10 H. Neubauer koristi reč "karakterni ples" kako bi označio samo igru u okviru koreografije (u širem značenju – obradi). On navodi da je karakterni ples prerađeni narodni ples u akademskom obliku, sa izražajnim sredstvima klasičnog plesa, koji se pikazuje na sceni. Henrik Neubauer, Karakterni plesi – plesi evropskih narodov na gledališkem odru, Slovensko komorno glasbeno gledališče, Ljubljana 2005.
11 U našem jedinom časopisu magazinu Folklor, koji je u potpunosti posvećen delatnosti KUD-ova iz Srbije i inostranstva, sreće se nedosledno (pogrešno) korišćenje reči koreografija i koreograf.
12 U Bugarskoj gde postoji mogućnost školovanja za koreografe, Georgi Abrašev navodi da se za drugi nivo stilizacije koristi "obrabotka na naroden tanc", dok se tek za treći nivo koristi reč koreografija na način "autorska horeografiя na narodnostna osnova". Georgi Abrašev, nav. delo, 182. Verovatno najstarija škola za koreografiju postoji u Moskvi, na Državnom institutu pozorišnih umetnosti, gde fakultet za koreografiju deluje već 50 godina (Henrik Neubauer, Umetnost koreografije, nav. delo, 18—9)


Piše: Vesna Bajić, etnomuzikolog | Folklor Srbija
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: