Prvi srpski libreto
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Prvi srpski libreto  (Pročitano 3535 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 14, 2011, 12:15:53 am »

**

PRVI SRPSKI LIBRETO

Srpska operska literatura pocinje ovim vekom. Tada se skoro istovremeno javljaju Bozidar Joksimovic sa "Zenidbom Milosa Obilica" i Stanislav Binicki sa operom "Na uranku", a mladi Konjovic, jos nesvrseni djak konzervatorijuma, vec pocinje prve skice svoje "Zenidbe Miloseve". Pred Prvi svetski rat pojavljuje se (rec je samo o izvedenim operama, delimicno ili u celini) samo jos Bajiceva jednocina opera "Knez Ivo od Semberije" i "Majka" Jovana Urbana, da bi se tek oko druge decenije veka izveli na pozornicama Jugoslavije Konjovicevi "Vilin veo" ("Zendba Miloseva"), "Knez od Zete" i "Kostana", Hristicev "Suton" i Krsticev "Zulumcar".

Nijedan od ovih kompozitora nije imao za svoje muzicko delo specijalno napisani libreto. Kao dramska posluzile su im vec gotove drame Drag. Ilica, Laze Kostica, B. Nusica, B. Stankovica, I. Vojnovica, Sv. Corovica i Rad. Kosmajca, koje su vecinom oni sami preradjivali i prilagodjavali specificnim muzickim zahtevima opere i muzicke drame.

Danas, kada se opersko delo postavlja kao umetnicki problem koji jos uvek trazi svoje resenje, operski kompozitori stoje opet pred cinjenicom da nemaju gotovih tekstova za koje bi se lako mogao stvoriti adekvatan muzicki izraz.

Ne ulazeci sada u uzroke ovom nedostatku, zanimace nas, s istoriskog gledista, da je vec pre 116 godina napisan prvi originalni srpski libreto za operu i da ga od srpskih kompozitora — niko nije iskoristio. Svakako, taj libreto je dosao prerano: objavljen je 1838 u Novom Serbskom Letopisu (koji je izlazio tada u Budimu), on u to doba nije imao kome da koristi; jedini nasi kompozitori toga vremena, Slezinger i djurkovic, inace sastavljaci mnogih muzickih "umetaka" u komadima "s pevanjem i igranjem", imali su isuvise malo znanja i umetnicke snage da bi se mogli poduhvatiti takvog krupnog zadatka, a Kornelije Stankovic je u doba objavljivanja ovog libreta imao — sedam godina. Tako je "Ratovid i Ilka", Pokusenije Opere Srbske od pisca J. S. (da li Jovana Subotica ili Jovana Stejica), to ostavljamo knjizevnim istoricarima da rese) ostalo samo kao zanimljiv dokument u razvoju nase kulture, bez ikakvog odziva od strane onih kojima je bilo namenjeno.

Na pisanje ovog libreta pisca je verovatno pobudila vec prilicna aktivnost Joakima Vujica na polju pozorisnog rada u srpskim krajevima. Vujic je vec dotle (1838 g.) izveo niz pretstava u Pesti, Budimu, Baji, Segedinu, Aradu, Temisvaru, Zemunu, Pancevu i Kragujevcu, u kojima se skoro redovno pojavljivala i muzika. Osim toga autor libreta je svakako u Budimu imao prilike da vidi i slusa najbolja ostvarenja inostrane klasicne i romanticne operske literature, pa ga je patriotska teznja da se i medju Srbima stvori opersko delo nagnala na to da napise ovo "pokusenije", kako je on to sam skromno nazvao. Koliko je opera za tadasnju srpsku citalacku publiku bila neobican pojam, vidi se po tome sto uz naslov sledi i objasnjenje. "Opera zove se pozorisno predstavljenije, u kome se ponajvise peva".

Libreto "Ratovida i Ilke" ima cetiri cina i autorovu tacno odredjenu podelu na partije hora i solista, na arije, duete, recitative, pa i ponavljanja stihova kakvo je cesto u operskim partijama. Prvi cin pocinje pesmom kojom hor vojnika poziva narod u rat za oslobodjenje:

O sabljama sreca visi,
slava celog naroda,
trzaj sablju koji nisi
nedostojni sin roda:
Dokle cemo stradati,
sramni jaram gledati
.

Ratovid treba da ide u boj (protiv koga, autor nije odredio, jasno je samo da je to oslobodilacki rat) i pateticno dirljivim stihovima se oprasta od svoje zene Ilke. Ona hoce takodje sa njim u rat, ali je Ratovid odbija i nagovara da ostane kod kuce, da cuva sina i oca svog. No ona nema mira, i posle odlaska muzevljevog, govori u recitativu:

Neko mi cuvstvo taino
glas smrti prostire,
opasnost njega ceka.
Smrt zeljno g' izgleda:
Oblaci ruvo tuge!
Slutnja mi prorice:
Izbavit' ti ga mozes!


U drugom cinu Ilka je uznemirena ali spremna da podje medju ratnike da potrazi i spase Ratovida. Njen otac primecuje njenu tugu:

Uzdises? A zasto? kceri,
ili bolje lavre beri,
da nakitis tvog sokola,
kad se vrati s bojnog polja.


Medjutim, ona je cvrsto odlucena da jutrom podje i, u velikoj ariji, ona peva:

Kad se sutra iz sladkog sna
milo dete probudi,
kad ranoga luca dana
borbu noci odsudi:
otac kcer,
sin mater
badava ce traziti.


Drugi cin nas prenosi u cisto romanticarski vilinski stimung. Suma u noci, vile promicu, "iz daljine cuje se slatkoglsna muzika sa tihim pevanjem", i vile zaigraju, uz pesmu potskocicu blisku karakteru narodne pesme, ritmicki veoma pregnantnu:

Igraj kolo
naokolo,
ded' zavitli kolo breze (citaj: brze)
neg' sto vior pra podize;
sad na desno povedi,
kolovodja zavedi,
hopa, cupa, cupkaj de!
Skoc' de, skocac, skoci, de!


Medju vilama je Ratovid, one pokusavaju da ga zavedu kako svojim drazima tako i madjijama - ali Ratovid im odoleva.

U trecem cinu Ilka, u muskom odelu, sa torbom na ledjima, macem o bedrici i puskom u ruci, nailazi, vec umorna i posustala od trazenja, u jedan brdovit predeo i peva:

Bitka je vecem bila.
Braca se vratila:
za njega niko ne zna,
kan' da ga sguta bezdna,
o! boze, gde si sad!
Il' trune tako mlad?
ili ga lanac tisti,
o! srce, pisti, pisti!


U sledecoj slici Ilka zalazi u vilinsku sumu i vidi svog Ratovida opkoljenog vilama. No vile, saznavsi da je to njegova zena, madjijama je oteraju. Ilka potom dobija od jednog starca obavestenje da ona, pomocu odredjenog cveta, koji treba da nadje u sumi, moze da se odupre vilinskim carolijama.

U cetvrtom cinu je vidimo kako uporno, kroz sve jezive prizore koje pruza suma u noci, trazi carobni cvet. U drugoj slici, Ratovid, nesrecan, misleci da je ona zbog njega nastradala, peva ovu pesmu punu pateticnog zara sa prizvukom arhaicnosti:

Ilka, o sladka Ilka,
zivis li, il' si mertva,
o grozne ljubve zertva
proklete pade ti! o Ilka!


Ilka zatim opet dolazi medju vile i upravo prisustvuje kusanju kojem vilinska kraljica podvrgava Ratovida, ali Ratovid odlucno izjavljuje da samo svoju Ilku voli. Spazivsi Ilku, kraljica hoce da je otera cinima, no posto ne uspeva, ona vadi noz da ubije Ratovida: u taj cas opali Ilka na nju pistolj i kraljica "padne, cikne kao guja: vriskajuce vile odnesu je".

Na kraju cina sv se srecno zavrsava, porodica je kod kucena okupu, i pesnik naivno-pastoralnim stihovima opisuje spasenog junaka:

Tihi potok zurkao je
kroz zelenu travu,
rosno cvece bistru mu je
vencavalo glavu.


Kao i na pocetku tako i na kraju opere pojavljuju se vojnici, veseli usled oslobodjenja zemlje i u zavrsnom horu daju zakljucnu, svecanu poentu opere:

Razlezte se ladni luzi
gore, doli, pevajte,
kitite se hrabri druzi,
mac sa bedra skidajte:
slobodne su sume nase,
nit nas kivne puske plase.


Romanticne opere toga vremena mogle su sluziti kao uzor ovom libretu. Otuda elementi romanticarskih drama, oslobodilacka borba povezana sa vilinskim svetom, zanesenjacki patos junakinje Ilke spojen sa viteskom borbenoscu. Pisan u vreme kad se tek zacinjala Veberova slava na polju romanticne opere, mnogo pre rascvata ove muzicke vrste - koja je nastala tek sredinom veka i dostigla vrhunac u delima Vagnera -, ovaj libreto, po sadrzaju moze se smatrati pretecom dela te vrste kod nas. Tek mnogo docnije, bez neposredne veze sa ovim libretom, radja se kod nas ne samo libreto nego i muzika prve romanticne opere ("Vilin deo"), a kao najblizi izdanak romanticarskog pravca u srodnoj oblasti moze se smatrati Hristiceva "Ohridska legenda".

Zasto nasi kompozitori nisu iskoristili libreto "Ratovid i Ilka", napisan ocigledno sa toplom ljubavlju i iskrenom zeljom da se na polju srpske muzike stvori delo iz vrste koja tada jos nije bila zastupljena? Odgovor se lako moze naci. Nasi kompozitori sa pocetka proslog veka, kao sto smo rekli, nisu umeli ni mogli da pridju ostvarenju dela tog obima i te slozenosti. Kasnije pak - ukoliko su opste znali za postojanje ovog libreta - nisu ocigledno mogli biti njime privuceni usled njegovih nedovoljnih umetnickih i knjizevnih kvaliteta, pa i usled njegove zastarelosti.

Naivnost u fabuli i psiholoskoj karakterizaciji licnosti kao i otsustvo poeticne lepote u mnogim stihovima ne mogu da zanesu kompozitora. Medjutim, poredjen sa libretima cesto standardnih opera, "Ratovid i Ilka" ima svoje drazi u vrlo cesto dobrom metru i ritmu, u neusiljenosti kojom stihovi teku i u iskrenom karakteru celog delceta.

Danas ga belezimo kao zanimljiv i nepoznat pokusaj, kao prvi i dosad jedini specijalno napisan libreto za operu. (Kao sto je gore receno, ovde se pominju samo izvedene opere, zato se i ne govori o operama Milenka Paunovica, za koje je on sam pisao libreta, jer nisu izvodjene.) Taj pokusaj tek danas treba da dobije poslednike u libretima nasih savremenih knjizevnika, nadahnutim snaznim idejama nase nove tematike, libretima koji treba da podstaknu savremene kompozicije na ozivljavanje ove, u poslednje vreme zanemarene, muzicke forme.


Stana Đurić Klajn




MUZIKA I MUZIČARI
STANA ĐURIĆ-KLAJN
Prosveta
Izdavačko preduzeće Srbije
Beograd, 1956.


[postavljeno 21.10.008]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: