Momčilo Lutovac (1925—1990)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Momčilo Lutovac (1925—1990)  (Pročitano 4820 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 13, 2011, 08:34:09 pm »

*

MOMČILO LUTOVAC

Momčilo Lutovac je rođen 1925. godine u Dapsićima (opština Berane) i zna­ča­jan deo života proveo je u rodnom kraju. Kao visokoobrazovan čovek (dok­to­rirao je geografiju), shvatao je važnost epike i prihvatio misionarsku ulogu u njenom očuvanju. Često je nastupao sa idejom da edukuje mlade ljude, sakupljao je i redigovao narodne pesme, a i sam je imao pesničkog dara i napisao ne­ko­liko epskih pesama. Snimio je više ploča i kaseta. Nije imao veliko interesovanje za takmičenja guslara, ali je ipak uspešno učestvovao na jednom od prvih takmičenja i plasirao se u finale. Jedan je od osnivača prvog gus­lar­skog društva u Beogradu, društva "Vuk Karadžić".

Umro je 1990. godine.

(Poda­ci iz intervjua sa Mirkom Dobričaninom, dugogodišnjim prijateljem i sa­radnikom M. Lutovca, audio-kaseta G2 u ličnoj arhivi autora.)


Danka Lajić-Mihajlović
Vremenska dimenzija epskih pesama
Deo teksta preuzet sa: http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/muzikologija/VI_6/20/show_html?stdlang=ser_lat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 13, 2011, 08:34:29 pm »

**





MOMČILO LUTOVAC

Razgrađivanje tradicionalnog društva i prihvatanje promena u okviru opšte ideje progresa dovelo je postepeno do "tradicije promene", pa u nekim slučajevima i do radikalnog progresivizma.43 Narastajuće verovanje u potrebu stalnog "usavršavanja" tradicija, u težnji ka "perfekcionizmu", imalo je za posledicu odavanje priznanja samo inovatorima i, shodno tome, omalovažavajući odnos prema onima koji su očuvali nešto u stanju u kojem su primili — prema "tradiciji tradicionalnosti".44 Primer svesno-respektabilnog odnosa prema tradiciji i potvrda neophodnosti biografije za proučavanje stratigrafije epike jeste guslar Momčilo Lutovac (1925—1990). Ilustrativno je upravo lično iskustvo autora ovoga rada o tome. Tragajući za varijantama jedne "klasične", tradicionalne narodne epske pesme (Dijoba Jakšića), pribavljen je snimak guslara Lutovca. Utvrđeno je da izvođenje ima osnovne odlike onoga što se smatra "tradicionalnim stilom pevanja", a prema većini analitičkih parametara ovaj je primer upravo suprotnost varijanti iste pesme u izvođenju jednog od najznačajnijih savremenih guslara. Za dalje proučavanje bile su neophodne "biografija snimka", pa i kompletna biografija guslara. Ispostavilo se da je reč o guslaru rođenom u Crnoj Gori 1925. godine, u doba kada je "novi" stil već uveliko zaživeo. Usledila je logična zapitanost: šta je ključno uticalo da se u "novom vremenu" njegov guslarski izraz formira gotovo kao "prototip starog stila"? Detaljna biografija guslara Momčila Lutovca nije publikovana i u prvom trenutku dostupni su bili samo elementarni biografski podaci.45 Bio je to čovek koji je gotovo čitav život proveo u gradskim sredinama (Beranama i Beogradu), intelektualac — doktor antropogeografije, pa je po uobičajenim, jednoznačnim shvatanjima uticaja obrazovanja i kulturne sredine njegov "tradicionalni" stil bilo još teže objasniti. Činjenici da Lutovac nije imao muzičko obrazovanje ne može se dati presudni uticaj, s obzirom na to da je i apsolutna većina poklonika novog stila bila iz redova muzički neobrazovanih pevača-guslara. Bitniji za formiranje Lutovčevog načina muzičkog mišljenja jesu podaci da je iz rodne kuće, pre svega od oca koji je bio guslar i sakupljač narodnih umotvorina, poneo ideju o potrebi očuvanja tradicije. Tako je i sam zapisivao, redigovao i objavljivao narodne epske pesme i bio misionar na polju očuvanja folklora uopšte. Važno je istaći da se epikom bavio predano, ali na nivou hobija - maksimalno zadovoljenje ambicije i obezbeđenje egzistencije Lutovac je imao kroz profesiju, što mu je omogućilo da lični guslarski stil formira prema sopstvenim afinitetima, nezavisno od očekivanja masovne publike i kriterijuma muzičke industrije — zakona tržišta. Snimio je više ploča i kaseta, pa čak i uspešno učestvovao na jednom od takmičenja guslara, ali je njegovo poimanje suštine tradicije kao kolektivnosti, sabornosti, potiskivalo potrebu za ličnom promocijom. Ovakvo razmišljanje bilo je i u osnovi njegovog angažovanja na osnivanju prvog društva guslara u Beogradu, kao i udruženja guslara na nivou Jugoslavije. U sećanju savremenika Lutovac je ostao zvučno upamćen "po napevu iz (njegovog) zavičaja",46 što je potvrda da je uspeo da sačuva svoj "maternji muzički (epski) dijalekat". Pored uticaja porodičnog vaspitanja i obrazovanja, u formiranju Lutovčevog guslarskog "profila" veoma značajnim se pokazao društveni i kulturni kontekst. Njegova guslarska aktivnost odvijala se u socijalističkom periodu Jugoslavije, periodu neuobičajeno dugog mira na ovim prostorima, što je potpuno pomerilo funkciju epike sa utilitarnog na simbolički nivo. Ideološko-političku klimu toga vremena odlikovala je tendencija ka novom i u tom smislu tradicija je kvalifikovana kao balast prošlosti koji treba odbaciti. Isticanje etničkog, a posebno srpskog etničkog identiteta u vremenu proklamovanja nove, jugoslovenske nacije, bilo je nepoželjno, pa je ova vrsta simbolike svojstvena epskim pesmama uslovila marginalizovanje žanra. Za čoveka koji je i u okviru svoje "prirodnjačke" profesije pokazao interesovanje za društveni pravac, koji je aktivno, do konflikata u struci, učestvovao u diskusijama o etnogenezi, pitanje očuvanja epike kao simbola etičkog identiteta bilo je važan deo samoidentifikacije. —

U to vreme započeta takmičenja guslara na državnom nivou, koncertne turneje i uticaji medija vodili su stilskom unificiranju usmeravanom izrazom pobednika i promovisanih guslara. Brzina prihvatanja "novog" pojačava efekat neočekivanosti "tradicionalnosti" u Lutovčevom stilu koji je i generacijski i obrazovno mogao težiti još većoj "avangardnosti", ali je upravo na osnovu visoke svesti o potrebi očuvanja temeljnih vrednosti postao pobornik "tradicije tradicionalnosti". Tako biografije guslara postaju ključ "biografije tradicije": one osvetljavaju i liniju inovacija — "geneze" i evolucije "novog" stila, i liniju očuvanja "starog" stila.


____________________

43 E. Shils, Op. cit., 2-3.
44 Isto, 4.
45 Mirko Dobričanin, Sjaj gusala. Prilog 30-ogodšnjici Društva guslara "Vuk Karadžić" Beograd, Interpres, Beograd 2007, 196. Biografski podaci Momčila Lutovca dati u navedenom izvoru naknadno su korigovani (godina smrti) i dopunjeni u razgovoru s njegovim sinom Nebojšom Lutovcem, kome srdačno zahvaljujem na saradnji.



Danka Lajić-Mihajlović
ETNOMUZIKOLOŠKI "PORTRET" NARODNOG MUZIČARA: GUSLAR
Deo teksta preuzet sa: http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-98140808225L
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: