Njenjare
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Njenjare  (Pročitano 3488 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 13, 2011, 04:56:39 pm »

*

NJENJARE

Srbi koji žive u Mokadu, Lurevu i Siget Sentmartonu, selima u Mađarskoj na dunavskom ostrvu Čepelu, očuvali su njenjare, drevni narodni muzički instrument. Ponekad se uz zvuke njenjara vesele na kućnim zabavama. Njenjare nazivaju još i kobilina glava i slepačka violina. U njih su u prohujalim vremenima svirali muzikanti po pustarskim čardama između Kečkemeta i Segedina, a gotovo na svakom salašu u severnom Potisju bile su po jedne njenjare.

Njenjare su komplikovan instrument. Niti su tambure, a nisu ni violina. Nalikuju kobilinoj glavi. Imaju žice kao violina, a umesto gudala muzikant okreće ručicom točkić koji dodiruje žice. Na telu njenjara umesto dirki su drveni čepovi-klapne. Točkić, žice i klapne proizvode zvuke "nje-nja-nje-nja", pa otuda naziv njenjare. Nazivaju ih i slepačka violina. U prošlosti su slepi ljudi s njenjarama obilazili panonske salaše. Njih je obično vodila devojčica. Svirali su za komad hleba, parče slanine ili za novac. Niko ih nije odbijao, jer su slepi njenjaraši imali i magijsku ulogu. Oni bi posle svirke u kokošinjcu štapom dodirivali živinu po turu "da nosi više jaja", obilazili bi s njenjarama oko salaša da rasteraju nečastive, ili bi nožem u kuhinji prekrstili šolju s mlekom "da neko kravama iz vimena 'ne ukrade' mleko". Salašari su verovali da slepi njenjaraši donose sreću. Njenjarama je svirano pastirima, čikošima i bećarima na pustarskim čardama, ali su one u panonskim krajevima uglavnom bile salašarski instrument. Na udaljenim salašima njenjare su svirale zimi prilikom veselja, svinjokolja i kad dođu komšije da probaju novo vino. Za izradu tela njenjare koristim orahovo drvo i jelovinu, a točkić pravim od divlje kruške, jer ima tvrdo i gusto stablo. Evo, pogledajte njenjare. Zaista liče na glavu kobile. Zna se da su Rusi od konjske lobanje pravili balalajke... Ja i moji sinovi Mišika i Jančika smo jedini svirači na njenjarama u našoj zemlji. Ali omladina, mladi muzičari i školska deca, vraćaju se etnomuzici. —


Janoš Vrabel iz Čoke

Deo teksta (autora Bogdana Ibrajtera) preuzet sa: http://www.jat.com/active/sr-latin/home/main_menu/travel_info/jat_review/decembar_2007/muzika_kobiline_glave.html
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: