Ljubica S. Janković (1894—1974)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubica S. Janković (1894—1974)  (Pročitano 6494 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 13, 2011, 03:38:13 pm »

*

SESTRE JANKOVIĆ


Ljubica (Aleksinac, 1894 — Beograd, 1974) i Danica (Lešnica, 1898 — Beograd, 1960) Janković, sestričine Tihomira i Vladimira Đorđevića su ceo svoj život posvetile sakupljanju i proučavanju tradicionalnih igara, pesama i običaja. One su pioniri srpske etnokoreologije. Njihov istraživački i etnokoreološki rad obuhvata široko područje interesovanja: od igara u Srbiji, Vojvodini, Crnoj Gori, Kosovu, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj, Dalmaciji do određenih područja Slovenije. Najobuhvatnija zbirka, rezultat brojnih istraživanja, jeste osam knjiga pod zajedničkim nazivom "Narodne igre", izdavane od 1934. do 1964. godine. Napisale su i devetu knjigu, ali nije izdata. Svaka od ovih knjiga sadrži vredne teorijske rasprave, zapise igara i melodija, kao i crno-bele fotografije. Osim toga, napisale su brojne radove razmatrajući bitne probleme etnokoreologije: struktura igara, tipovi igara, zapisivanje igara, odnosu igre i muzike, stil i tehnika igranja, obredne igre, psihološke osnove igranja, uloga žene u igri, način sakupljanja igara na terenu, vaspitna uloga i čuvanje igara itd.

Ljubica Janković je 1937. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu osnovala Arhiv o narodnim igrama i od 1939. vodila je Odeljenje za muzički folklor. Tada je sistematski prikupljala dragocenu terminološko-enciklopedijsku i bibliografsku građu o narodnim igrama i muzici. Sestre Janković su u Beogradu u svojoj kući održavale i kurseve narodnih igara.

Budući da su se obe bavile književnošću, njihovi etnokoreološki radovi su terminološki jasni, lako čitljivi, precizni i namenski pisani za širu publiku. Iz tog razloga je i način zapisivanja igara, sistem koji su same zasnovale, prilagođen svakom korisniku, jer je pisan rečima (deskriptivno). Danas se u svetskoj, pa i našoj etnokoreologiji takav sistem ne koristi. Zamenila ga je Laban-Knustova notacija (Labanotacija) koja se zasniva na određenim, ustaljenim znacima. Sistem Danice i Ljubice Janković se u našim, prevashodno studentskim etnokoreološkim radovima prevodi na Labanotaciju. Bez obzira na to, njihove rasprave i studije zasnovane na sopstvenom sistemu bile su veoma zapažene u svetu i izdavane u brojnim stranim zbornicima i časopisima. Spisak njihovih radova je obiman. Spisak literature može se naći na FMU u Beogradu.

O Ljubici Janković pisali su:

Milica Ilijin, "Ljubica S. Janković", Narodno stvaralaštvo, 13, Beograd, 1974, 141—144.
Olivera Mladenović, "Akademik Ljubica S. Janković (1894-1974)", Glasnik EI , 23, Beograd, 1974, 135—142.

O Danici Janković pisali su:

Ljubica Janković, "Bibliografija radova Danice S. Janović", Glasnik EM , 22—23, Beograd, 1960, 263—266.
Olivera Mladenović, "Danica S. Janković (1898-1960)", Glasnik EM , 22-23, Beograd, 1960, 260-263.


Piše: Vesna Bajić, etnomuzikolog
http://www.folklorsrbija.org/index.html

Tekst je objavljen pod naslovom ZNAMENITE LIČNOSTI — BRAĆA ĐORĐEVIĆ & SESTRE JANKOVIĆ
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 13, 2011, 03:38:52 pm »

*

SESTRE JANKOVIĆ


Tokovi naše kulture, isprekidani mnogim seobama i čestim ratovima, nisu bili naklonjeni porodičnom i generacijskom ustrajavanju. To se ogleda u činjenici da su malobrojne porodice u kojima se više članova, a pogotovu u više generacija, bavilo određenom umetničkom delatnošću. Izuzetak su dom Jove Ilića, kuća Nastasijevića, delatnost braće Đorđevića. U te izuzetke se ubrajaju i sestre Janković — Ljubica i Danica, utemeljivači naše etnokoreologije i etnomuzikologije. Sestre Janković — Ljubica (Aleksinac, 14. jun 1894 — Beograd, 3. maj 1974) i Danica (Lešnica, 7. maj 1898 — Beograd, 18. april 1960) — decenijama su prikupljale i proučavale narodne igre, melodije i pesme, kao i običaje vezane uz njih. Na području Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i dela Slovenije skupile su oko 900 narodnih igara sa melodijama. Napisale su mnogo stručnih članaka i priloga, štampanih u više časopisa i listova, kako naših tako i stranih. Zasnovale su našu nauku o narodnim igrama, a njihovo glavno, zajedničko delo su Narodne igre, izašle u sedam tomova od 1934. do 1952. godine.

Posebna vrednost njihovog stručnog i naučnog doprinosa u oblastima kojima su se bavile sastoji se, po oceni akademika Dragoslava Antonijevića, u originalnom sistemu zapisivanja narodnih igara, bez koga bi kompleksno proučavanje ovog vida našeg folklornog nasleđa i umetničkog bogatstva bilo vrlo otežano.


http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1999/01/article-9.html


Ljubica Janković, (Aleksinac 14. jun 1894 — Beograd, 3. maj 1974) etnomuzikolog, saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i član više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu "Narodne igre" u sedam tomova.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 13, 2011, 03:39:23 pm »

*
Pregled nacionalnog centra za digitalizaciju (VIII): pp. 81—84.


ZAPISIVANJE I PROUČAVANJE SRPSKIH TRADICIONALNIH IGARA

Zapisivanje tradicionalnih igara u Srbiji započelo je 30-ih godina XX veka sa prvim osmišljenim sistemom čiji su autori bile sestre Danica i Ljubica Janković, pioniri srpske etnokoreologije. U okviru osam knjiga pod nazivom Narodne igre koje su objavljene u periodu 1934—1964, autorke su obrazložile i dalje usavršavale svoj sistem beleženja radeći istovremeno na sakupljanju i sistematizovanju tradicionalnih igara. Precizan, jednostavan, vizuelno jasan i lak za primenu, sistem sestara Janković naišao je na odobravanje mnogih naših i stranih stručnjaka. Međutim, za naučna istraživanja koja su u Srbiji pokrenuta početkom 70-ih godina, sistem sestara Janković pokazao se kao nedovoljan. Razlog za to je te nepostojanost posebnih znakova za zapisivanje pokreta koji su beleženi isključivo rečima, deskriptivno.

Bajić, Vesna, 2006.
(Fakultet muzičke umetnosti, Beograd)
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: