Ljubinko Miljković (1931—2004)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubinko Miljković (1931—2004)  (Pročitano 4363 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 13, 2011, 02:41:39 pm »

**

LJUBINKO MILJKOVIĆ (1931—2004)


Ljubinko Miljković je rođen 1931. godine u Trsteniku, gde je započeo školovanje, nastavljajući gimnaziju i učenje muzike u Čačku, Kruševcu i Beogradu. Studirao je filozofiju (kod prof. Dr. Dušana Nedeljkovića) paralelno sa studijama na Muzičkoj akademiji u Beogradu (prof. glavnih predmeta Miodrag Vasiljević). U toku prve decenije rada kao urednik narodne muzike na Radio Sarajevu, samostalno ili kao saradnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, bavio se terenskim istraživanjima narodnih melodija naročito u istočnoj i centralnoj Bosni i istočnoj Hercegovini. Od 1965. godine deluje u Beogradu kao muzicči urednik na Radioteleviziji Beograd, sada u centru Radiotelevizije Beograd za istraživanje programa i auditorijuma. Referisao je na različitim naučnim skupovima publikujući sledeće važnije redove:

  • "Društveni koreni folklorne građe."
  • "O reprodukciji folklorne građe."
  • "Dečja muzika u Srbiji."
  • "Muzička tradicija Fruške Gore."
  • "Primena jednog novog sistema u beleženju narodne muzike."
  • "Muzička tradicija Srbije II — Banja."
  • "Elektro-akustička merenja kao metod istraživanja orijentalnih uticaja na našu narodnu muziku."
  • "Primena računara u etnomuzikološkim istraživanjima muzike različitih naroda."

 
Tekst preuzet iz knjige: Ljubinko Miljković | Muzička tradicija Srbije II MAČVA | Šabac, 1985.

[postavljeno 17.05.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 13, 2011, 02:41:58 pm »

*

LJUBINKO MILJKOVIĆ


Etnomuzikolog Ljubinko Miljković rođen je u Trsteniku, u svešteničkoj porodici. Studirao je teorijski odsek na Muzičkoj akademiji u Beogradu, a profesor glavnih predmeta bio mu je Miodrag Vasiljević. Uporedo je studirao filozofiju. Od 1957. do 1965. godine bio je urednik Redakcije narodne muzike u Radio Sarajevu. Potom je radio na Televiziji Beograd i u Muzičkoj produkciji Radio Televizije Beograd. Od 1980. bio je vodeći istraživač u Centru RTB za istraživanje programa i auditorijuma.

Objavio je pet monografija, od toga tri zbornika narodnih napeva, nastalih na osnovu Miljkovićevih terenskih snimaka iz okoline Sokobanje, iz oblasti Mačve i Donje Jasenice, monografiju o primeni računara u etnomuzikološkoj analizi, i monografiju o harmonici u Srbiji. Pored toga, Miljković je samostalno i sa kolegama objavio niz (preko pedeset) stručnih članaka i studija. Učestvovao je u radu naučnih skupova u zemlji i u inostranstvu. Mada njegovi metodi i smeli zaključci nisu nailazili na veći odjek i vidno priznanje među našim etnomuzikolozima, oni nikada nisu bili ni osporeni javnom argumentovanom kritikom.

U svojoj izuzetnoj posvećenosti proučavanju srpske muzičke baštine nastojao je, s jedne strane, da identifikuje njene najstarije elemente i da donese pretpostavke o njenim mogućim evolutivnim tokovima. S druge strane, težio je dalekosežnom cilju — uspostavljanju jedinstvenog metoda automatske (kompjuterske) obrade podataka, odnosno rezultata melopoetske analize u slovenskoj etnomuzikološkoj praksi. Nastojao je, takođe, da objasni zakonitosti po kojima se razvila priroda muzikalnosti ljudi sa naših prostora.

Ljubinko Miljković je bio jedini srpski etnomuzikolog svog vremena koji je najveću profesionalnu pažnju posvećivao problematici tonskih struktura, odnosno, tonskih nizova u našem muzičkom folkloru. Dosledno je, na građi svakog regiona koji je obrađivao, uporedo primenjivao tonska merenja i poseban metod transkripcije. Jedini je etnomuzikolog iz naše sredine koji je u radu primenjivao notaciju francuskog muzikologa Alana Danielua (Alain Daniélou), smatrajući je najpogodnijom za beleženje intervalskih veličina čije je postojanje ustanovio u našoj tradiciji. Identifikovao je, po njegovom nalazu, najuži i istovremeno najarhaičniji tonski niz u srpskom folkloru. Obrazložio je, takođe, svoju pretpostavku o tokovima evolucije kojom su se razvili širi tonski nizovi u našoj vokalnoj tradiciji.

U svojim istraživanjima došao je do smelog, ali zanimljivog i značajnog zaključka o postojanju razlike u strukturi tonskih nizova u različitim folklornim žanrovima stare (Miljković je upotrebljavao izraz "arhaične") vokalne tradicije istih geografskih oblasti u Srbiji. Ukoliko bi se ovi nalazi pokazali kao tačni, to bi upućivalo na dalja razmišljanja o mogućnosti da etos starinskih narodnih glasova određene namene podrazumeva i specifični tonski sastav.

Zajedno sa kolegom Petrom Vukosavljevićem bio je prvi etnomuzikolog u Srbiji koji se zalagao za primenu automatske obrade podataka o srpskim narodnim pesmama i instrumentalnim komadima. Predano je usavršavao sopstvena znanja iz oblasti informatike, sa velikim i dalekosežnim ciljem stvaranja mogućnosti uporednog sagledavanja rezultata melopoetske analize muzičko-folklorne građe iz raznih krajeva Srbije, sa ambicijom da se u budućnosti omogući i komparativno sagledavanje muzičke tradicije Srba i drugih slovenskih naroda. Njegovi radovi bili su dobro prihvatani na stručnim kongresima u inostranstvu. U saradnji sa etnomuzikologom iz Belorusije Zinaidom Možeiko (Možeyko), Miljković je primenom metode kompjuterske automatske obrade podataka načinio uporednu analizu parametara narodnih pesama Mačve, Makedonije i Poljesja (Belorusija). Rezultati ove analize predstavljaju nemali doprinos izučavanju opšteslovenskih muzičkih kodova.

Kao student i veliki poštovalac Miodraga Vasiljevića, imao je prilike da prati njegov terenski rad, a kasnije je sledio njegove teorijske postavke koje se odnose na ritmičke strukture u južnoslovenskom muzičkom folkloru. Uticaj Vasiljevića ogleda se i u Miljkovićevom interesovanju za "prirodnu temeljnu muzikalnost" (termin Lj. M.) kao osnovu za mogućnost njene nadgradnje u muzičkoj pedagogiji. Određeni rezultati na ovom polju proučavanja ostvareni su u saradnji sa profesorom i metodičarem nastave solfeđa, Zorislavom Vasiljević.

Svoja terenska istraživanja sprovodio je i nezavisno od obaveza koje je imao na radnim mestima: u slobodno vreme, za vreme predaha u radu, uz pomoć prijatelja. Po završetku studija beležio je muzički folklor u srednjoj i istočnoj Bosni i istočnoj Hercegovini. Kasnije je snimao širom Srbije, najviše u okolini Sokobanje, u Mačvi, Jasenici, oblasti Mlave, Resave, Kruševačke Župe, Pomoravlju, okolini Leposavića, Užica, na Zlatiboru, Fruškoj Gori i u drugim oblastima. Kao istraživač na terenu, a teren je obilazio gotovo neprekidno, u dugom razdoblju od ranih šezdesetih do kasnih osamdesetih godina prošlog veka, bio je uspešan i kazivači su ga izuzetno dobro prihvatali. U ovom poslu dosledno je tragao za najstarijim slojevima srpskog muzičkog jezika.

Radeći u Centru za istraživanje programa i auditorijuma RTB, obavljajući radne zadatke, bio je autor, ali i inicijator više istraživačkih projekata čija je suština bila — pokušaj razumevanja muzičke percepcije, muzičkih potreba i muzičkog ukusa stanovnika srpskog sela u drugoj polovini 20. veka. Rezultati ovih istraživanja, objavljeni u publikacijama Centra, daju jedinstvene podatke vezane za jedno vremensko razdoblje i prilike u njemu, koje su se do danas već značajno izmenile. Ovi podaci mogu biti od velike koristi budućim istraživačima — etnomuzikolozima, sociolozima, etnolozima, istoričarima i kulturolozima.

Za sobom je ostavio, pored obimne zaostvštine u vidu terenskih snimaka, još tri rukopisa pripremljena za štampu: notni zbornik sa građom iz oblasti Mlave, zbirku Pesme viteza slobode (1912—1918) koja donosi pesme posvećene kralju Petru Prvom Karađorđeviću, zabeležene u različitim krajevima Srbije i Slavsko narodno pevanje, takođe zbirku pesama koje su u narodu pevane o slavama.

Iako metodi i rezultati njegovog rada za sada nemaju direktne nastavljače među srpskim etnomuzikolozima, ne znači da se oni neće javiti u budućnosti. Duboka utemeljenost i provokativnost Miljkovićevih postavki dopuštaju nam da u tom pogledu budemo optimisti.


Jelena Jovanović
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: