Miodrag A. Vasiljević (1903—1963)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Miodrag A. Vasiljević (1903—1963)  (Pročitano 3298 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« poslato: Februar 13, 2011, 02:35:06 pm »

*

MIODRAG A. VASILJEVIĆ
1903—1963




Veliki srpski etnomuzikolog i pedagog, profesor Muzičke akademije u Beogradu i
osnivač katedre za etnomuzikologiju.

Tvorac Funkcionalne metode muzičkog opismenjavanja na narodnim osnovama.

Tokom svog života intenzivno se bavio brojnim praktičnim i teorijskim istraživanjima ostavivši
dela od istorijskog značaja.




http://www.mavasiljevic.info/biografija.html
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 13, 2011, 02:35:27 pm »

*

MIODRAG A. VASILJEVIĆ — BIOGRAFIJA


U okolini Kragujevca, selu Zakuti 9. septembra 1903. godine rodio se u Miodrag A. Vasiljević, folklorista i pedagog. Gimnaziju je završio u Kruševcu, u kojem započinje i svoje muzičko delovanje u Muzičkom društvu. Posle započetih muzičkih studija u Pragu školovanje nastavlja i završava u Beogradu. Zapošljava se najpre kao nastavnik muzike u Skoplju, a zatim u Beogradu, gde predaje teorijske predmete u Srednjoj muzičkoj školi pri Muzičkoj akademiji. Na poziv Koste Manojlovića (Čestitka), izabran je na mesto docenta, a zatim vanrednog i redovnog profesora na Muzičkoj akademiji. Vasiljević je osim toga, osnivač i prvi šef katedre za etnomuzikologiju na Muzičkoj akademiji u Beogradu i jedan od utemeljivača Saveza folklorista Jugoslavije.

Kao metodičar, Vasiljević se naročito bavio problematikom solfeđa i elementarne muzičke pismenosti. Intonacija, Notno pevanje i Jednoglasni solfeđo objavljeni su u prvoj fazi njegovog stvaralaštva. Prvi je u Srbiji postavio nastavu ovog predmeta na naučnu osnovu, dajući originalna rešenja metodskih postupaka koja su našla široku primenu u praksi naše muzičke nastave. Funkcionalna metoda, koju je osmislio nakon desetogodišnjeg eksperimentalnog rada, oslonjena na maternje pevanje, asimilaciju zvučnih naslaga i sinhronizaciju sa notnom slikom, predstavlja najprirodniji put ka savladavanju klasičnog (zapadnoevropskog) tonalnog sistema.

Uz pedagošku delatnost bavio se i melografijom, te je u obema oblastima ostavio niz teorijskih dela, po kojima se svrstava među najznačajnije srpske metodičare, melografe i muzičke teoretičare.

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka, posle tri decenije sakupljačkog rada, Vasiljević sa velikom smelošcu počinje da piše muzikološke studije ne oslanjajući se na evropsku i klasičnu teoriju muzike: "Kad se u meni sredila stihija tog silnog materijala, neobične melodika i bujna metrika, postao sam teoretičar; upoređivanje materijala i izučavanje narodnog života i običaja uvelo me je u nauku, u etnomuzikologiju". Objavljivanja zbornika nižu se jedno za drugim: Kosmet, Makedonija, Sandžak. Period do izlaska sledećeg, leskovačkog zbornika, ispunjen je aktivnostima u Udruženju folklorista Srbije čiji je predsednik od osnivanja. Sarađuje sa folkloristima svih struka, aktivno radi u Muzikološkom institutu, kao i Radio Beogradu gde se često emituju njegove emisije. Godine 1953. prvi put odlazi u inostranstvo. U toku nekoliko godina drži predavanja na univerzitetima u Erlangenu, Getingenu, Hajdelbergu, Regensburgu, Budimpešti, Amsterdamu, Utrehtu, radio stanicama Minhena, Štutgarta, Hajdelberga, Budimpešte... Zagrebački Leksikografski zavod poziva ga na saradnju oko pripremanja Muzičke enciklopedije. Izvesno vreme provodi u Zagrebu i u tesnoj saradnji sa Vinkom Žganecom radi na enciklopediji.

Jedan je od osnivača Sabora u Guči.

Miodrag A. Vasiljević je umro u Opatiji, 9. avgusta 1963. godine.


http://www.mavasiljevic.info/biografija.html
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 13, 2011, 02:35:46 pm »

*

MIODRAG A. VASILJEVIĆ — BIBLIOGRAFIJA


Intonacijau vezi sa muzičkim diktatom i muzičkom ritmikom, Beograd 1939, Izdanje Jovana Frajta

Notno pevanje u teoriji i praksi — Kompletna metoda za nastavu školskog pevanja u srednjim i učiteljskim školama, I i II knjiga, Beograd, 1940, Izdanje Jovana Frajta

Đačko pevanje, rukopis, Arhiv M.A.V. u Beogradu, svežanj br. 54/7.

Jednoglasni solfeđo, Beograd, 1950, Prosveta; Journal of the International Folk Music Council, 7, 1955 JSTOR

Jugoslovenski muzički folklor I, Narodne melodije sa Kosova i Metohije, Prosveta, Izdavačko preduzeće Srbije Beograd, 1950; ‘Nota’ Knjaževac, Beogradska knjiga, 2003. Journal of the International Folk Music Council, 7, 1955

Jugoslovenski muzički folklor II, Makedonija, Beograd, 1953. Prosveta, Izdavačko preduzeće Srbije; Journal of the International Folk Music Council, 7, 1955.

Narodne melodije iz Sandžaka, Beograd, 1953. Srpska akademija nauka; Journal of the International Folk Music Council, 7, 1955 JTOR

Kvalitativne funkcije tonova u tonalnim osnovama našeg muzičkog folklora, Treći kongres folklorista Jugoslavije, (199—209) Cetinje, 1958., (199—209).

Narodne melodije iz leskovačkog kraja, Beograd, 1960, Srpska akademija nauka

Funkcije i vrste glasova u srpskom narodnom pevanju, VII kongres folklorista Jugoslavije, Ohrid, 1964

Muzički folklor u zaječarskom kraju, Rad kongresa folklorista Jugoslavije, Zaječar — Negotin, 1960

Narodne melodije Crne Gore, Beograd, 1965, Naučno delo

Jugoslovenske narodne melodije iz Sandžaka, Zapisane od narodnog pevača Hamdije Šahinpašića, Moskva 1967

Studije o modernoj harmoniji Rene Lenormana, prevod, Od frule do kaligrafije, Beograd, 2002, Štamparija Ražnatović

Tonalne osnove našeg muzičkog folklora, Narodne melodije sa Kosova i Metohije, Beograd, 2003, 'Nota' Knjaževac, Beogradska knjiga; Journal of the International Folk Music Council, 4, 1952

Struktura tonskih nizova u našoj narodnoj muzici, muzikološka studija, Narodne melodija sa Kosova i Metohije, Beograd, 2003, 'Nota' Knjaževac, Beogradska knjiga

Nauka o harmoniji, Beograd 2003. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Putem naše tradicionalne muzike — Pesme sa aranžmanima, dvoglasi i višeglasi, Istočno Sarajevo 2004, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Muzička tradicija za naše najmlađe — Dečji horovi, Istočno Sarajevo, 2004, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Bibliografija o Miodragu A. Vasiljeviću

Anđelković, J., Obredne igre iz Crne Gore u zapisima Miodraga A.Vasiljevića, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Božić, S., Umesto recenzije (257-258), Nauka o harmoniji, Beograd 2003, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Bulović, B., Vasiljevićeva nomenklatura narodnih melodija i primena računara u obradi etnomuzikološke građe, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Dević, D., Vasiljevićevi neobjavljeni zapisi narodnih pesama iz Vojvodine, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Drobni, I., Udžbenici za notno pevanje i solfeđo Miodtaga A. Vasiljevića, Okrugli sto — Naučno-istraživački rad Miodraga A. Vasiljevića, Beograd 2003, Društvo etnomuzikologa Srbije

Drobni, I., Miodrag A. Vasiljević — reformator metodologije početnog muzičkog opismenjavanja, Beograd 2004, Zbornik radova VI pedagoškog foruma (29-37), FMU

Drobni, I., Metodičke osnove instruktivne literature od Milovuka do Vasiljevića (17-19), Koaptacija smerova postavki elementarne muzičke pismenosti u muzičkom obrazovanju, doktorska disertacija odbranjena na Pedagoškom fakultetu u Bijeljini 2006.

Jerkov, S., Vasiljevićeva teritorijalna podela Crne Gore, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Jovanović, J., Vasiljevićev odnos prema studiji Bele Bartoka Morfologija srpskhrvatskih narodnih melodija, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Jović-Miletić, A., Funkcionalna metoda Miodraga A. Vasiljevića i njena primenljivost danas, magistarska teza odbranjena na FMU u Beogradu 1996

Ljubinković, N., Pogovor povodom knjige Miodraga A. Vasiljevića Narodne melodije sa Kosova i Metohije (403—407), Narodne melodije sa Kosova i Metohije, Beograd 2003, ‘Nota’ Knjaževac, Beogradska knjiga

Ljubinković, N., Nužnost svestranijeg iščitavanja Vasiljevićevog dela, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Hoerburger, F., Miodrag A. Vasiljevic, Correspondence between Eastern and Western Folk Epics, 23—26. JSTOR

Marković, M., Etnomuzikologija u Srbiji, Beograd 1994, Novi zvuk br. 3 (19—30)

Vasiljević-Drobni M., Funkcionalna metoda Miodraga A.Vasiljevića, Naučni skup o delatnosti Miodraga Vasiljevića, Beograd 1985, FMU, Savez folklorista i Savez kompozitora Jugoslavije

Vasiljević, Z. M, Struktura deseterca u crnogorskim narodnim pesmama — analiza zbirke Miodraga A. Vasiljevića Narodne melodije iz Crne Gore, Beograd 1965, Srpska akademija nauka

Vasiljević, Z. M., Prikaz melografskih zapisa srpskih i crnogorskih narodnih pesama na Kosmetu, Rad XIV kongresa u Prizrenu, 1967.

Vasiljević, Z. M., Koštanine pesme, Vranje 1969, Vranjski glasnik knj. V

Vasiljević, Z. M., Prikaz melografskih zapisa srpskih i crnogorskih narodnih pesama na Kosmetu, Rad XIV kongresa u Prizrenu, 1967

Vasiljević, Z. M., Život i rad Miodraga A. Vasiljevića, Narodno stvaralaštvo, Folklor, god. XII, sv. 47—48, septembar-decembar 1973 (1-19)

Vasiljević, Z. M., Bibliografija Miodraga A. Vasiljevića, Narodno stvaralaštvo, Folklor, god. XII, sv. 47—48, septembar-decembar 1973 (103-114)

Vasiljević, Z. M., Uzajamni uticaj narodne muzilke tradicije i govornog ritma na gubljenje jamba u srpskom u hrvatskom jeziku, Razvitak, br. 4-5, (102—108), Zaječar, 1981, Timok

Vasiljević, Z. M., Ideje Miodraga Vasiljevića o mogućnosti utvrđivanja autohtonosti međimurskog narodnog pevanja, Čakovec, 1988, Međimurje br. 13—14, (185—195)

Vasiljević, Z.M., Pogovor, Putem naše tradicionalne muzike — Pesme sa aranžmanima, dvoglasi i višeglasi, 2004, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo

Vasiljević, Z. M., Miljković, J., Od frule do kaligrafije, Beograd, 2002, Štamparija Ražnatović

Vlahović, P., Doprinos Miodraga A. Vasiljevića etnologiji, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Vukićević-Zakić, M., Radinović, S., Vasiljevićeva tabela ležećih tonova (399—401), Narodne melodije sa Kosova i Metohije, Beograd 2003, 'Nota' Knjaževac, Beogradska knjiga

Obradović, D., Učitelj i učenik, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Perić, Đ., Pesme srpskih pesnika pronađene u melografskim zapisima Miodraga A.Vasiljevića, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Radujević, T., Miodrag Vasiljević u Radio Beogradu, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Stojanović, G., Miodrag A. Vasiljević, Đačko pevanje (70—83), Komparativna metodologija nastave muzičke pismenosti i početnog čitanja i pisanja, doktorska disertacija odbranjena na FMU u Beogradu 2001

Stojanović, G., Vasiljevićevo Đačko pevanjeGeneza postavke muzičke pismenosti na tradicionalnoj muzici, Okrugli sto — Miodrag A. Vasiljević — život i delo, Beograd 2003, Institut za književnost i srpski jezik

Šta znamo o Miodragu A. Vasiljeviću, Bilten br. 8 (6), Beograd 2003, Zajednica muzičkih škola Srbije

Žganec, V., Miodrag A. Vasiljević, Journal of the International Folk Music Council, 16, 1964, JSTOR


http://www.mavasiljevic.info/bibliografija.html
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 13, 2011, 02:36:10 pm »

*

MIODRAG A. VASILJEVIĆ — FUNKCIONALNA METODA


Pomoću sedam narodnih pesama* uči se sedam tonskih visina za isto toliko polmizacionih slogova koji lako i uvek mogu da budu reprodukovani kao početni ton, to jest, (solmizacioni) slog određene pesme-modela. On se, dakle inicijalis, prema iskustvu autora — najlakše i nepogrešivo pamti i reprodukuje.

Do ovakvog saznanja, međutim, Vasiljević nije došao ni brzo, ni lako, već desetogodišnjim praktičnim proučavanjem i eksperimentalnim radom. Odbacivši intervalski način kao suviše komplikovan i neefikasan za opismenjavanje, učenje i pamćenje tonova i savladavanje "tonalne intonacije"*, Vasiljević je pokušao da pomoću metode na tonskim funkcijama iskoristi (umesto Gvidove) Milojevićevu pesmu Majski pozdrav, komponovane sa istim ciljem. Međutim, rezultati su bili nezadovoljavajući budući da su učenici "teško pamtili tonove iz sredine melodije"*. Identična situacija ponovila se kada je, po ugledu na neke evropske pedagoge, pokušao da primeni lestvični način pevanja gde su učenici zamišljajući, ili pevajući u sebi lestvicu do određenog tona trebali da taj ton zapamte i fiksiraju u odnosu na toniku*. I ovo se pokazalo kao spor i nekoristan postupak koji je primoravao na stalno vraćanje tonici i preračunavanje radi dalje orijentacije u tonalitetu. Primetivši presudnu ulogu inicijalisa za tačno reprodukovanje određenih pesama i melodija, ideja o pesmama, asocijativnim modelima za učenje i utvrđivanje osnovnih tonova i tonskih funkcija nametnula se prirodno, sama od sebe: "Počelo se pevati sa voljom i lakoćom, đaci su razumeli suštinu notnog pevanja, a nastavnik je najkraćim putem došao do najboljih rezultata u učionici"*.

Poredeći pevanje i govor, Vasiljević iznosi stavove da "zapisivanje i elementarno čitanje govora može da nauči svaki čovek, pa čak i oni koji nemaju ni jednu zvučnu pretstavu o govornom tonu već samo pretstavu pokreta (gluvonemi...)". Sa druge strane, "zapisivanje i čitanje pevanja ne samo da nisu mogli da nauče oni koji znaju vrlo lepo da pevaju, nego čak ni oni koji su po svojoj struci pevači! ... Šta nam toliko smeta da naučimo i savladamo čitanje nota i notnih znakova, kad pevanje, kao i govor ima iste osobine i kad je ono po broju funkcija ... lakše?"*, pisao je poredeći azbuku i solmizacione slogove. "Kod govora se zapisuju i čitaju funkcije (značenja) govornih glasova,... a kod pevanja se u našoj nastavi nije obraćala nikakva pažnja na funkcije tonova melodije, iako su funkcije elemenat na osnovu koga učimo i pamtimo svaku melodiju, već na intervale koji sa tonskim funkcijama nemaju ničeg zajedničkog i koji ruše u nama ono što nam je sama priroda dala"*. U Predgovoru Notnog pevanja obrazlaže još detaljnije: "Uvideo sam... da nije svejedno učiti tonske funkcije pomoću intervala i učiti intervale pomoću tonskih funkcija, jer je u diatonskoj lestvici samo sedam funkcija (na svakom stupnju po jedna), a oko stotinu intervala (na svakom stupnju po četrnaest). Iz toga proizilazi, da je lakše pomoću sedam funkcija naučiti intervale sa oko sto međustupanjskih odnosa, nego sa sto stvari izgrađivati sedam tonalnih pojmova. To je kamen spoticanja kod nastave notnog pevanja po intervalskoj metodi i razlog neuspeha notnog pevanja u kolektivnoj nastavi"*.

Definišući funkcije kao "vidno polje naše muzičke svesti" koje, ukoliko su izgrađene "omogućuju analitiku pojmova pomoću konkretnih zvučnih slika"* i uzevši za temelj tradicionalnu muziku, maternje pevanje* i muzički arhetip*, najdublje usađen u muzičko pamćenje svakog od učenika, Vasiljević je preko pesama-modela postavljao prvo narodnu lestvicu — trihord — postupno je proširivao* u pesmama, ali i u redosledu postavke osnovnih tonova, solmizacionih slogova kojima su one počinjale. Zatim je dodavao pentahord, pa heksahord*. Učenjem, na kraju, pesme za vođični ton*, dobijena je — dodavanjem oktavne tonike — klasična durska lestvica. Postupni put, ka dur-mol sistemu bio je nužan radi trajnog usvajanja solmizacionih slogova i neosetnog prihvatanja zapadnoevropskih lestvičnoih idioma čiji se unutarnji odnosi i funkcionalnost znatno razlikuju od lestvica na kojima se bazira srpska muzička tradicija*.

Dakle, umesto (do tada primenjivanog) usvajanja tonskih imena koja je trebalo da budu izvedena preko poznavanja lestvice, napamet, ili preko linijskog sistema, pružen je drugačiji model učenja: preko pesama, osamostaljivanja tonskih imena — asocijacijama na primljene celine. Tek po osamostaljivanju tonskih imena (inicijalisa) i povezivanjem njihovog položaja u linijskom sistemu pristupa se objašnjenju tonskih odnosa i teorijskog osvetljavanja lestvičnih osnova. Na ovaj način muzičko opismenjavanje zasniva se na pamćenju tonova, gde se oni postavljaju, fiksiraju i ostaju u svesti po svojoj funkcionalnosti u odnosu na tonalni centar, ali i po frekvencijama — po svom apsolutnom zvučanju.

Budući da je ponikao iz naroda sa bogatom muzičkom tradicijom i oslanjanjajući se na postulat — od poznatog ka nepoznatom — Vasiljević je koristeći narodne melodije, ili melodije koje je komponovao u narodnom duhu za pesme-modele, na isti način obrađivao i tumačio većinu elementarnih muzičkih pojmova: "Ja i nisam mogao drugačije postupiti jer nisam odrastao pored muzike Mocarta i Šopena, nego na selu. Tamo sam po vazdan pevao sa seljačićima... Da sam tim narodnim melodijama nakalemio neke njemu strane, ne bih sebi bio prirodan... Uzvratio sam narodu onim što je njegovo, ali sam mu to pružio u jednom višem obliku i sa višim ciljem."*


dr Ivana Drobni



* Kao pesme-modele Vasiljević je iskoristio narodne, deci poznate pesme, te pesme komponovane u narodnom duhu
   koje su služile samo toj svrsi.
   Važno je bilo i to da svi učenici znaju iste pesme kako bi postavka tonova i tonskih funkcija bila što sigurnija.
* Vasiljević, M: A., Notno pevanje, Predgovor za G. g. nastavnike, str. 3.
* Isto, str. 3.
* Isto, str. 3.
* Isto, str. 3.
* M. A. Vasiljević, Đačko pevanje, Arhiv M.A.V. u Beogradu, svežanj br 54/7, str. VI.
* Isto, str. III.
* Notno pevanje, str. 3.
* Citirano prema Jović-Miletić, isto, str. 124.
* Stojanović, G., Komparativna metodologija nastave muzičke pismenosti i početnog čitanja i pisanja, doktorska teza,
   FMU, Beograd, 2001., str. 86.
* Videti opširnije u Drobni, I., Uloga pesme u muzičkom opismenjavanju, Zbornik radova II pedagoškog foruma,
   FMU Beograd 1999.
* Trihord re-mi-fa, tetrahord do-re-mi-fa.
* Za učenje i postavku tona la.
* Ton si.
* Na ovaj način bilo je moguće napustiti dotatašnju nastavnu praksu, baziranu na germanskim osnovama i
   potpuno neprimerenu i nerazumljivu široj populaciji.
   Videti opširnije o ovoj temi kod dr. Zorislava M. Vasiljević, Metodika muzičke pismenosti,
   Beograd 2000., str. 39.
* Vasiljević, M. A., Notno pevanje, Predgovor za G.. g. nastavnike, str. 6.
 

http://www.mavasiljevic.info/funkcionalna-metoda.html
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 13, 2011, 02:36:31 pm »

*

NARODNE MELODIJE SA KOSOVA I METOHIJE
Pogovor prof. dr. Nenad Ljubinković
Povodom knjige Miodraga A. Vasiljevića
Narodne melodije s Kosova i Metohije



Moderna srpska etnomuzikologija nesporno započinje Miodragom A. Vasiljevićem. Mada, svakojako, tvrd, pa i isključiv u stavovima, Vasiljević je u polazištu bio veoma otvoren prema pristupima prethodnika. Podsticajne zaključke izvlačio je gotovo jednako i iz pozitivnih i iz negativnih iskustava prethodnika. Izrastao je "na korenu pređašnjih, savesnih i dobrih istraživača i zapisivača tipa Vladimira R. Đordevića, Stevana Mokranjca i Koste Manojlovića", kao i na metodološkim pomacima koje su značajno učinili Kosta Manojlović i Petar Konjović. Za razumevanje mnogih u teorijskom smislu značajnih nijansi — važno je napomenuti da je fenomenu muzičkog folklora, Miodrag A. Vasiljević pristupio pre svega kao profesor solfeđa.

Sin učitelja i vrsnog etnologa s kraja devetnaestog i s početka dvadesetog veka — Alekse Vasiljevića, Miodrag A. Vasiljević ubrzo je pristup muzičkom folkloru postavio na pouzdane struče i naučne temelje. On jeste osnivač moderne srpske etnomuzikologije.

Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu (uistinu je teško smisliti konstrukciju koja je uvredljivija i zvučnošcu i semantikom), knjiga prirodno opterećena političkim implikacijama vremena u kome je nastajala, jeste prva od dve pionirske knjige kojima je na pragu šeste decenije dvadesetog veka, (tada) vanredni profesor Muzičke akademije u Beogradu, Miodrag A. Vasiljević, najavio svoj glasoviti korpus narodnih melodija sa jugoslovenskih prostora. Pod zajedničkim naslovom Jugoslovenski muzički folklor, godine 1950. i 1953. u izdanju novoosnovane beogradske "Prosvete", Vasiljević je objavio Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu (knjiga prva, 1950) i Narodne melodije koje se pevaju u Makedoniji (knjiga druga, 1953). Iste, 1953. godine, zahvaljujući dobroj saradnji sa Muzikološkim institutom Srpske akademije nauka, obelodanjuje još jednu značajnu knjigu: Narodne melodije iz Sandžaka. Nakon sedam radnih i plodnih godina, godine 1960. naštampaće u izdanju Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i Narodne melodije leskovačkog kraja. Osmišljen, sistematski rad prekinula je iznenadna, svakojako prerana smrt — 1963. godine. Muzikološki institut Srpske akademije nauka objavio je Narodne melodije iz Crne Gore (1965), koju Vasiljević, nažalost, nije stigao da završi. Iz tog razloga knjiga je objavljena bez predviđene studije o stihu koju u ostavštini nalazimo samo u skicama. Vasiljevićeva knjiga, usled neshvatljive sujete recenzenata bila je lišena uvodne studije o odlikama narodnog stiha. Postoji pravilo (nekad pisano, nekad nepisano) da se u posmrtnim ostavštinama ne interveniše na taj, po mome mišljenju nedoličan, način. Iskreni poštovaoci i sledbenici Vasiljevićevog melografskog i etnomuzikološkog rada iz Sovjetskog saveza objavili su 1967. u Moskvi knjigu Jugoslovenske narodne pesme iz Sandžaka, a po pevanju Hamdije Šahinpašica iz Pljevalja.

Prve dve knjige koje je objavila "Prosveta" propraćene su muzikološkim studijama koje su bitno odredile i omeđile potonja etnomuzikološka proučavanja. Prvo izdanje knjige Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu pratila je studija Tonalne osnove našeg muzičkog folklora (sa tonalnim analizama), a ovo izdanje je dopunjeno studijom iz Vasiljevićeve ostavštine pisane u cilju zaokruživanja naučnog tumačenja tonalnih osnova srpskog narodnog pevanja. Tako se Tonalne osnove... produžavaju u sada, prvi put, objavljenoj studiji Struktura tonskih nizova u našoj narodnoj muzici. Objavljena knjiga Narodne melodije koje se pevaju u Makedoniji propraćena je studijom Trohejski metrički oblici u muzičkom folkloru naroda Jugoslavije. U knjizi Narodne melodije iz Sandžaka Vasiljević je sačinio terminologiju koju je objavio kao Objašnjenje znakova i terminologije. Time je čitaocima dao pristupni ključ, šifru za odgonetanje vlastitog prilaza muzičkom folkloru. Kada danas pogledamo Vasiljevićeve tekstove vidimo da prva studija rešava pitanje lestvičnih nizova, a druga, ritmičkih i metričkih odnosa. Pažljivim čitanjem Tonalnih osnova... i Struktura... postaje vidljivo da je objašnjenje znakova i terminologije proizašlo iz neshvatanja Vasiljevićevih savremenika koji su napravili neoprostivu, uistinu, kardinalnu pogrešku osujećivanjem objavljivanja pomenute studije (Struktura...) koja je bila namenjena sandžačkom zborniku.

Narodnim pesmama lirskim, kako bi to rekli teoretičari književnosti, narodnim pesmama ženskim, kako bi to kazao Vuk Karadžić, Srbi su zakoračili pre gotovo dva stoleća u kulturu Evrope. Sticajem različitih okolnosti, prevashodno određenim istorijskim trenutkom i političkim prilikama, srpske narodne pesme, zatim i pesme pevane na srpskom jeziku prilagođavane su tokom devetnaestog veka dur–mol muzičkoj lestvici i odgovarajućoj harmoniji. Smer Mireckog, Šlezingera, Kalauza sledili su i prvi srpski zapisivači narodnih melodija školovani na strani: Kornelije Stanković, Stevan Mokranjac, Vladimir R. Đordević. Izvesni značajni iskoraci došli su sa Milojem Milojevićem i Petrom Konjovićem. Međutim, tek stupanjem Miodraga A. Vasiljevića na srpsku kulturnu scenu zapisivanje muzičkog folklora podignuto je od relativno jednostavne etnomuzikografije na stepen suštinske etnomuzikografije i etnmuzikologije.

Poput brojnih pionira izučavanja određene stručne i naučne oblasti, Vasiljević je u polazištu ispoljio neophodan "dvostruki" senzibilitet. Imao je pouzdano i blagonaklono uho i za melodije koje su odjekivale u varošima, palankama, kasabama, za narodne melodije koje su u sredinama u kojima je proces urbanizacije bio u toku dobile poseban, delom orijentalni zvuk. Nimalo nije zapostavljao ni pesmu, ni svirku sa usamljenih, zabačenih i zabitih bačija. Gajio je duboko poštovanje i naklonost prema obrednom pevanju. Beležeći ga predano, svedočio je poznoj, završnoj desakralizaciji obreda. Na njegove oči, sučeljeni sa njegovim sluhom, obredi su se pretakali u manje sakralne, manje obavezujuće običaje. Obredi, koje su štovali dedovi, postajali su deo nasleđa koje se čuva i održava, koje se delom iz poštovanja, delom po inerciji prenosi. Međutim, novim generacijama smisao obreda više nije jasan, niti blizak — sled novih postupaka u novoj recepciji menja se od prilike do prilike u zavisnosti od raspoloženja. Miodrag A. Vasiljević bio je svestan istorijskog i političkog trenutka u kome je živeo i radio. Posedovao je šesto čulo za sve promene narodnih shvatanja i titraje narodne duše. Vasiljević je nepogrešivo prepoznavao proces bitnih promena srpske narodne pesme, proces promena balkanskog zvuka uopšte. Prepoznavao je i beležio odgovarajuća događanja i na uskim, ali i širim, jugoslovenskim prostorima. Bio je čovek iz naroda u najboljem smislu tog pojma. Ma gde išao, ma gde obitavao, ma šta činio – uvek je u biti ostajao prototip čoveka iz naroda. Provodeći mnogo vremena na terenu, a budući pažljiv posmatrač i izuzetno pažljiv i strpljiv slušalac — Vasiljević je postao svestan brojnih previranja, mnogih ključnih promena koje su se događale u narodu. To je uočavao neuporedivo pre formalno "pozvanijih": političara, ekonomista, pravnika. Nimalo slučajno, Vasiljević je predosetio da će se na Kosovu i Metohiji dogoditi sudbonosna "desrbizacija" kultnog srpskog prostora. Vasiljeviću je bilo jasno da je na Kosovu i Metohiji u toku ne samo izgon Srba i Crnogoraca, vec i temeljno uništavanje svedočanstava srpske duhovnosti, tragova srpskog življenja. Sa Kosova i iz Metohije nestajala je srpska i crnogorska narodna pesma. Izbeglice sa Kosova i iz Metohije u novim postojbinama prilagođavale su svoju nekadašnju narodnu pesmu, melodiju i tekst, pesmama i melodijama prostora u koje su se doseljavali. U poslednjem času, u trenu kada se još uvek moglo štošta spasiti od zaborava i nestajanja, dok je prebogata nacionalna muzička baština sadržala još prepoznatljive životne i životvorne sokove — Vasiljević je suštinski nastavio posao koji je vek i po ranije temeljio Vuk Stefanovic Karadžić.

Predano i oduševljeno Miodrag A. Vasiljević je beležio pesme koje su pred njegovim ušima nestajale, da bi udario temelje njihovom sistematskom naučnom proučavanju. Radio je ono što su, organizovano, bile dužne da čine brojne institucije zadužene za očuvanje i negovanje kulture. Po selima, varošicama, gradovima — Vasiljević je zapisivao narodne melodije, brižljivo beležio prateće tekstove pesama. Uspeo je da spase nestajanja i potpunog zaborava mnoštvo prelepih melodija i pesama, a blagodareći šestom čulu koje je posedovao u značajnoj meri, Vasiljević je sistematski ispitivao i obrađivao oblasti koje su se tokom vremena izdvojile iz državne zajednice. Svesno je oturao, ostavljao za neko poznije (i možda lepše vreme) obradu etnomuzikološke građe iz Centralne i Zapadne Srbije. Pre drugih i mimo drugih, Miodrag A. Vasiljević je bio svestan naučnog, nacionalnog i političkog prioriteta.

Može se postaviti i, na izgled nametljivo, retorsko pitanje. Po prirodnoj logici stvari, kada bi makoji narod u Evropi ili u bilo kojem delu sveta imao u svojoj kulturnoj istoriji jednog Miodraga A. Vasiljevića davno bi štampao i preštampao njegova sabrana dela. Svakojako, ne bi dopustio da u fono-arhivu Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu čame neobjavljeni Vasiljavićevi rukopisi i tonalni zapisi (Centralna i Zapadna Srbija na primer!), notni zapisi i beleške sa različitih terena i putovanja, mnoštvo snimljenih magnetofonskih traka. Rukopisna i zvučna ostavština etnomuzikografa Miodraga A. Vasiljevića do danas nije arhivski obrađena, nije sređena niti sistematizovana. Ponovno štampanje Vasiljevićeve kapitalne knjige Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, knjige-prvenca u osmišljenom korpusu Jugoslovenski muzički folklor, možda je znak kako je srpski narod napokon shvatio kako bez prošlosti i organizovanog pamćenja nema ni budućnosti, ni nacionalnog opstanka! Ako jednom narodu nije stalo do vlastitog identiteta, do lične prepoznatljivosti, ako je narod olako spreman da žrtvuje nacionalno muzičko biće — njemu nema nacionalnog opstanka. On ga, štaviše, i ne zaslužuje!

U vreme licemerno biranih reči, probranih neznačajnih retorskih fraza, neophodno je ispoljavanje minimuma nacionalne svesti, malo nacionalne mudrosti, ponešto nacionalnog i ljudskog poštenja i ponosa. Nužno je sabrati, a zatim u celini objaviti ne samo ono što je Vasiljević naštampao za nedugog života, već i sve što je nakon njegove smrti preostalo u autorovim uvek osmišljenim, ali i usputnim zapisima. Neizostavno treba obelodaniti i sve ono što su naučno uskogrudi recenzenti, (nacionalno, ali ne samo nacionalno nedozreli, vec i naučno uskogrudi recenzenti) zahtevali da se izuzme iz Vasiljevićevih knjiga. Uskogrudost i glupost jesu nesporno široko rasprostranjene ljudske odlike. Dakako, njihovo nesporno postojanje nikako ne pripada kategoriji vrline!

Posle Vasiljevićeve smrti učinjeni su nekoliki pokušaji da se prouči i oceni njegov rad na izučavanju "muzičkog folklora", na utemeljenju metodološki osmišljene etnomuzikografije na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Godine 1983-84. u organizaciji Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu održan je naučni skup "Miodrag A. Vasiljević – život i delo'. Učesnici skupa, istaknuti etnolozi, etnomuzikolozi i muzikolozi, izrekli su mnogo pohvalnih reči o delu Miodraga A. Vasiljevića, o Vasiljeviću kao tvorcu moderne srpske (i jugoslovenske) etnomuzikologije. U tome su prednjačili etnolozi, akademik Petar Vlahović i dr. Slobodan Zecević, etnomuzikolozi — akademik Vlado Milošević, prof. dr Dragoslav Dević, muzikolozi: akademik Dimitrije Stefanović, prof. Vlasta Peričić, prof. Mirjana Živković, prof. Roksanda Pejović, prof. Ljubomir Kocić itd. Profesor Vlastimir Peričić je tom prilikom posebno naglasio izuzetnu naučnu vrednost i revolucionaran značaj Vasiljevićeve studije Tonalne osnove našeg muzičkog folklora, studije kojom započinju Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, studije kojom, s mnogo razloga, Vasiljević jeste započeo kapitalni korpus Jugoslovenski muzički folklor.

Nažalost, radovi sa ovog naučnog skupa nisu nikada ugledali svetlost dana usled nedostatka materijalnih sredstava. Nekoje misli i stavovi iskazani i zastupani na tom skupu, našli su kasnije skromno mesto u nekim drugim radovima istih autora. Priznanje vaskolikom Vasiljevićevom delu pokušala su da odaju i dva ugledna jugoslovenska i srpska folkloristička časopisa. Prvo je to učinio časopis Narodno stvaralaštvo — Folklor, organ združenih republičkih udruženja folklorista nekadašnje Jugoslavije. Učinio je to sveskom 47—48 još davne 1973. godine, na desetogodišnjicu Vasiljevićeve smrti. Pod naslovom In memoriam Miodragu A. Vasiljeviću štampani su radovi Zorislave M. Vasiljević, Živka Firfova, Radmile Petrović, Miroslava Nenadovića, Izalia Zemcovskog, Radeta V. Poznanovića, Vinka Žganeca, Dušana Nedeljkovića, Vladana Nedića. Prilog utvrđivanju Vasiljevićevog značaja za razvoj jugoslovenske etnomuzikologije dala je i Ana Šćekanovska-Kikulinska (Anna Szekanonjska-Kikulinska). Podsečajući čitaoce da je od smrti Miodraga A. Vasiljevića proteklo trideset godina, časopis Raskovnik je 1993. u dvobroju (73—74, jesen–zima) dva teksta posvetio novom, savremenom sagledavanju i vrednovanju Vasiljevićevog etnomuzikografskog i etnomuzikološkog rada. U nadahnutoj studiji pod provokativnim naslovom Kako je nastao prvi srpski etnomuzikolog, asistent na katedri za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Mladen Marković, izvrsno je sažeo Vasiljevićev naučni portret precizno ga označivši kao tvorca moderne srpske etnomuzikologije. Jednak stav je zastupan i u drugom, prevashodno informativnom tekstu — Miodrag A. Vasiljević — osnivač srpske etnomuzikologije (potpisan pseudonimom H. Luben, alias Nenad Ljubinković). Međutim, bez obzira koliko su svi pomenuti tekstovi, članci i studije načinjeni dobro, bez obzira što nesporno i dokumentovano utvrđuju izuzetnost i monumentalnost naučne i kulturne pojave Miodraga A. Vasiljevića — oni nisu ni dostigli, a kamoli postigli potrebni i nameravani cilj. Pisani su više–manje naučno, možda katkada čak i lako čitljivo, ali svakako stručno. Njihovi autori su, očigledno, pošli od uverenja da će ono što su napisali, ono što su istraživali i utvrdili biti čitano bez predrasuda i dobronamerno. Uistinu, nije bila potrebna osobita pamet, niti posebno udubljivanje u "naučnu problematiku" da bi se shvatila neprekidno implicitno ponavljana poruka – nužno je što pre štampati sabrana dela Miodraga A. Vasiljevića. Dakle, ponovo naštampati ona koja su već bila objavljivana, ali njima pridodati i druga koja su zaostala u rukopisu. Mislim da je dovoljno bilo biti jednostavno dobroželeći, pa da se shvati šta istraživači, ocenjivači i poklonici Vasiljevićevog dela zagovaraju. U međuvremenu, mnogo šta se zbilo na zlehudnim balkanskim prostorima, na vazda zlosrećnoj balkanskoj vetrometini. Mnogo šta zlog dogodilo se i pripadnicima jugoslovenskih naroda. Preko noći dovedeni su dramatično pred dva sudbinska pitanja. Može li i kako može opstati srpsko nacionalno biće i može li se i kako se može zadržati srpski nacionalni prostor. Poslednji je čas, a pesak iz pešcanika svakim novim delićem sekunde neumitno ističe, da se svim mogućim zaostalim i preostalim argumentima dokazuju i potvrđuju srpsko nacionalno biće i srpski kulturni prostor.

Etnomuzikografsko delo, pre svega, a potom i etnomuzikološko delo Miodraga A. Vasiljevića jeste u ovome istorijskom trenutku od sudbonosne koristi. Na izmaku zlosrećnog dvadesetog veka, u osvit trećega milenijuma, delo Miodraga A. Vasiljevića može srpskom narodu da izvojuje presudnu promenu stavova i odnosa, jednako kako je to učinilo delo Vuka Stefanovica Karadžića u devetnaestom veku.

Delo Miodraga A. Vasiljevića zaslužuje status kapitalnog dela, dela od izuzetnog značaja za srpsku nacionalnu kulturu i za srpsko nacionalno biće. U ovom istorijskom trenutku, u političkim prilikama i neprilikama u kojima se danas nalazimo — Vasiljevićevo delo jeste za srpsko nacionalno biće značajno jednako koliko i delo velikog Vuka Karadžića.

Štampanje Sabranih dela Miodraga A. Vasiljevića nije samo značajan naučni projekat već, nadasve, jedan od nekolikih preostalih koraka koje Srbi još mogu da preduzmu u odbrani vlastitog imena, sadašnjeg postojanja, budućeg opstajanja i trajanja. Ako ta nužnost ipak nekome još nije jasna onda ne čudi što su Srbi dospeli u položaj da je sve što se tiče opstanka i budućnosti u tmini velikog upitnika.


Prof. dr Nenad Ljubinković
http://www.mavasiljevic.info/index.html
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: