Dimitrije O. Golemović (1954)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dimitrije O. Golemović (1954)  (Pročitano 5032 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Februar 13, 2011, 02:32:27 pm »

*




DIMITRIJE O. GOLEMOVIĆ

Dimitrije O. Golemović, etnomuzikolog i kompozitor (Beograd, 03.04.1954) studirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu na odsecima za etnomuzikologiju, kompoziciju i solo pevanje, a doktorirao na etnomuzikologiji. Od 1979. godine zaposlen je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kao profesor etnomuzikologije. U okviru svog bavljenja tradicionalnom muzikom obišao je više stotina sela na teritorijama Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, sakupivši na hiljade narodnih melodija. Autor je niza knjiga i naučnih radova iz oblasti etnomuzikologije, nekoliko gramofonskih ploča, audio kaseta i kompakt diskova. Učesnik je brojnih naučnih skupova u zemlji i inostranstvu a gostovao je kao predavač u Grčkoj, Austriji i SAD. Kao kompozitor, uglavnom vokalne muzike, inspirisan je srpskim i muzičkim folklorom susednih naroda.

Kompletna BIBLIOGRAFIJA (RADOVI & KNJIGE & DISKOGRAFIJA) Dimitrija O. Golemovića na:
http://www.m-i-c.rs/dimitrijegolemovic/index.html
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 13, 2011, 02:33:43 pm »

*

KNJIGA PRIČA ZA DECU ETNOMUZIKOLOGA DIMITRIJA GOLEMOVIĆA


BEOGRAD — Knjiga priča za decu "Tijani za laku noć" profesora Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) dr Dimitrija Golemovića, predstavljena je u subotu u prisustvu brojne dece i njihovih roditelja, zaposlenih na FMU. U prepunoj sali FMU dobrodošlicu malim čitaocima i onima koji će to tek postati, uputila je dekan Dubravka Jovičić. Recenzenti knjige Mirjana Jovanović i književnik Radovan Vlahović, poštujući najmladju publiku, ukratko su izneli  mišljenja o knjizi redovnog profesora na Katedri za etnomuzikologiju Golemovića. Prema njihovim rečima, 11 priča u knjizi ispričane su vešto i znalački, modernim jezikom, spoj su basne, bajke i kratke priče a najlepše od svega je što se autor, iako u zrelim srednjim godinama, "veliko dete". Etnomuzikolog i kompozitor Golemović u okviru profesionalnog bavljenja tradicionalnom muzikom obišao je više stotina sela u Srbiji i sakupio na hiljade narodnih melodija, autor niza knjiga i naučnih radova, "sakupio" je priče koje je izmislio uz uzglavlje kreveta svoje četvorogodišnje ćerke Tijane. "Kada su Tijani dosadile priče koje je već znala, počeo sam da izmišljam prvo priču o pužu kome je dosadila njegova kućica, o žabi lutalici, takmičenju ptica, o dečaku koji je želeo da leti...", kazao je Golemović. O razlozima zbog kojih je rešio da objavi knjigu priča, autor je kazao da je to pre svega želja da "ovekoveči" trenutke kada je bio najbliži svom detetu ali i želja da te priče ne nestanu bez traga. "Osim Tijane, kojoj je knjiga posvećena, posvećujem je i deci koja nemaju sreću da ih neko uspavljuje i koja zbog toga neće imati priliku da se na "krilima mašte" s ovog sveta otisnu u neki drugi, tamo gde nema gladi, suza i straha i gde je sve moguće", rekao je autor. Knjigu je objavila Zadruga Sindikata prosvetnih radnika a ilustracije su crteži dece. (Tanjug)

Glas Srbije |14 februar 2010
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 29, 2017, 02:29:33 am »

*

GLASNO PEVA DA SE ČUJE I NA ZLATIBORU

U knjizi "Pevanje iz vika" dr Dimitrije Golemović ovekovečio muzičko stvaralaštvo zapadne Srbije. Pesma se ne sme prekinuti, pa na to pevači strogo paze, uzimajući vazduh naizmenično

Dok su pesme sličnog porekla i starosti u drugim krajevima Srbije skoro sasvim nestale iz narodnog života, pesme iz vika u zapadnoj Srbiji, koliko god delovale neprimerne ovom vremenu, nastavljaju da žive i kod mlađih pevača. Za to postoji više razloga, a osnovni je nesumnjivo taj što su oni postali svesni da je to njihovo pevanje vredno, jer je tradicionalno i istovremeno nešto što ovaj deo Srbije čini posebenim u odnosu na druge.

Ovako u knjizi "Pevanje iz vika" piše doktor etnomuzikologije Dimitrije Golemović, profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Sabrao je terenska istraživanja od četrdesetak godina u nekoliko desetina sela, ali i niz zapisa iz naučnih radova i pera kolega, kao i snimke sa diskova.

Uz redove o najvažnijim osobinama seoskog pevanja, kao ostatku iz davnih vremena, Golemović navodi da ono predstavlja pravu muzičku sliku ljudi koji su ga stvorili: jednostavno je u izrazu, a opet bogato detaljima i puno neke praiskonske snage. Ove pesme se, kaže, danas najčešće čuju u Starom Vlahu i na Zlatiboru, a rasprostiru se i do Rađevine, Tamnave i Dragačeva. Poseban akcenat autor poklanja osobinama teksta i napeva, odnosno melodije, te tonskim merenjima, ali i perspektivama za opstanak.

— Pevanje iz vika u narodnoj terminologiji poznato je i kao pevanje naglas, uz vik, na zateg, što ukazuju na osnovnu osobinu pevanja da se izvodi glasno, da ga karakteriše razvijenija melodijska linija i pojava dugih tonova, onih koji se "ispevavaju". Pesme iz vika se pevaju udvoje, u njima su jasno odvojeni prvi i drugi glas, pri čemu prvi pokazuje visok stepen krativnosti, najčešće ispoljen kroz takozvano usjecanje, dok je uloga drugog da omogući skladnu pratnju. Pesma se ne sme prekinuti, pa na to strogo paze, uzimajući vazduh naizmenično - naglašava profesor Golemović.

Pevači su, inače, podeljeni oko značaja vodećeg i pratećeg glasa i zahteva koji moraju da ispune. Jedni tvrde da je vodećem glasu teže da peva, jer "mora da usjeca", odnosno "predvaja", a i da zna kad treba da "skrene glasom" da bi oblikovao izvođenje pesme. Drugi, pak, tvrde da je napornije pevati drugom glasu, ili kako kažu, "zadnjaku".

Pesme iz vika pevaju se u različitim prilikama i autor navodi svedočenja iz istraživanja:

— Gde se sastanu dvoje, to viknu: kad se peče rakija, kad se žanje žito, kad se komiša kukuruz, kad se sa volovima rabadžija... Najčešći stihovi pesama su u desetercu i osmercu.

Novo vreme i običaji, kao i pustošenje sela, nisu pregazili staru pesmu, jer očuvanju i negovanju, proučavanju i sakupljanju pesama posebnu pažnju poklanja Društvo za negovanje tradicionalnog pevanja izvika u Novoj Varoši.


NOTNI ZAPISI I DISK

Među koricama knjige "Pevanje iz vika", u izdanju novovaroškog Društva za negovanje tradicionalnog pevanja, nalaze se i notni zapisi pesama, brojne fotografije, kao i 21 numera pevača na audio kompakt-disku. Izvođači su iz Rače, Kremana, Ribaševine, Azbukovice, Seče Reke, Trnave i sela novovaroškog dela Starog Vlaha.

Dragoljub Gagričić | 15.01.2017. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: