Slavko Perović (1934)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Slavko Perović (1934)  (Pročitano 15758 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 11, 2011, 10:21:56 pm »

*




SLAVKO PEROVIĆ
(Beograd, 05.06.1934)


Kada bih počinjao život iz početka, ne bih ništa menjao, počinje ispovest za "Blic nedelje" Slavko Perović, čuveni pevač čije su ploče svojevremeno štampane u ogromnim tiražima, a pesme "Mama Huanita", "Jedan dan života", "Čaša gorkih suza" i mnoge druge znali svi širom nekadašnje Jugoslavije. Nedavno mu je "Croatia records" (bivši "Jugoton") u ediciji "Zvijezde zauvijek" objavila dupli CD gde se našlo 56 originalnih snimaka od 1963 do 1969. godine.


MILION PLOČA

Vreme od '63. do '69. je zlatni period moje karijere, doba mojih najvećih hitova i sve samih zlatnih ploča. Svojevrsna kruna tog perioda je bila "Zlatna ptica Jugotona" za prodatih milion ploča. U tom zlatnom tiražu našle su se pesme "Jedan dan života", "Čaša gorkih suza", "Pesma majci", "Ja pustolov", "Ja Ćavela", "U ranu zoru"... Na CD-u "Croatia recordsa" se osim mojih, nalaze i četiri duetske pesme sa Silvanom Armenulić, kao i saradnja sa triom "Tenori", "Paloma" i Radetom Marićem. Urednik izdanja, gospodin Siniša Škarica, kao i izdavač Želimir Babogradić su znalački, hvale vredno uradili posao. Naravno da, najblaže rečeno, prija kad čovek vidi da mu je najuspešniji deo pevačke karijere upakovan u jedan antologijski format. Podsetio bih i da je 2000. godine i PGP RTS izdao kompilaciju mojih hitova pod nazivom "Najlepše meksikanske i grčke pesme" koji je prodat u nekolika izdanja. Te godine sam za Televiziju Beograd snimio i svoj TV poster.
 
OSVRT NA KARIJERU

Mislim da sam izabrao ono što sam najviše voleo, a to je muzika. Studirao sam u Beogradu medicinu, apsolvirao jugoslovensku književnost i srpski jezik, učio violinu i solo pevanje u "Mokranjcu", ali na kraju je pesma pobedila. Jedan sam od pionira nastanka Televizije Beograd koja je počela sa radom 1958. Godine. Već 1962. sa svojim triom sam nastupao u dečjim emisijama sredom u šest koje je tada vodila naša poznata glumica Beba Lončar. Za potrebe Televizije Beograd pod uredništvom Boška Pantića snimao sam mnoge muzičke emisije na temu Beograda i srpske istorije. Izvodio sam stare srpske zapise kao i kompozicije poznatih srpskih kompozitora Kornelija Stankovića, Isidora Bajića, Topalovića i drugih.
 
PRELOMNI TRENUCI

Prvi hit mi je bio pesma "Čaša gorkih suza", a prelomni trenutak meksikanski film "Jedan dan života" Emilija Fernandeza i pesma iz istog filma za koju sam napisao i reči. To je bilo presudno u odluci da nastavim sa snimanjem meksikanskih pesama. Za više od osamdeset odsto pesama sam sam pisao reči. Jedan od najmarkantnijih trenutaka u životu bio je kada sam gospođi Kolumbi Domingez, jednoj od glumica u filmu "Jedan dan života" a koja je bila gost Jugoslovenske kinoteke, imao čast da na srpskom i španskom jeziku otpevam pesmu iz istoimenog filma. I drugi, učešće na internacionalnom festivalu u Barseloni kada sam jedan deo pesme kompozitora Alfija Kabilja otpevao na katalonskom jeziku i doživeo prave ovacije, kao i pohvale u španskoj štampi.
 
SLANINOM PO GUDALU

Pošto sam na nekim svojim koncertima svirao i violinu, jednom mi se dogodilo da mi iz violine uopšte nisu izlazili tonovi. Jedan gledalac iz prvog reda primetio je "pa ovome se violina uopšte ne čuje". Tog trenutka sam shvatio da mi je neko iz orkestra napravio neslanu šalu. Tako je i bilo — strune od gudala neko mi je namazao slaninom i normalno je da nije moglo ništa da se čuje. Pevao sam i kao dečak. Još kao dete sam voleo da pevam, a kasnije u školi sam bio poznat po svom pevanju. U Trećoj muškoj gimnaziji u Beogradu, za vreme odmora držao sam male koncerte pevajući napolitanske pesme i operske arije. U Kulturno-umetničkom društvu "Ivo Lola Ribar" čiji sam bio član pevao sam kalipsa pesme iz repertoara Harija Belafontea.
 
POPARA I KAČAMAK

Sećanja na detinjstvo obeležena su, između ostalog, činjenicom da sam vreme okupacije od 1941. do 1945. proveo na Crvenom krstu u kući svoga teče. Moj otac je kao oficir Vojske kraljevine Jugoslavije bio u zarobljeništvu, u nemačkom logoru. U tečinoj kući bilo je dosta dece. Najviše sam voleo da jedem poparu, kačamak i hleb i mast s alevom paprikom. Ne znam da l' mi je išta kasnije bilo tako slatko... Ni najveći specijaliteti. A tu blizu je bilo igralište "Sokolana", gde smo mi klinci igrali fudbal sa loptom krpenjačom napravljenom od čarapa. Znam da je tu s nama počeo da igra i čuveni Bane Vukosavljević, kasnije poznato krilo Crvene zvezde.
 
DANI ŠKOLOVANJA

Nekada se veoma držalo do obrazovanja. Rođen sam na beogradskoj Čuburi, a jedan period svog života proveo sam u Sarajevu, od '45. do '51. Otac je kao vojno lice dobio mesto profesora na tada osnovanoj Vojnoj akademiji. Bio je to interesantan period mog života — sankanje na Trebeviću, kupanje na Bembaši, "kačenje" po sarajevskim tramvajima, neizbežna Baščaršija. I tamo sam išao u muzičku školu, a profesori violine su mi bili Italijani. Tu sam veoma često i odlazio u sarajevsko pozorište, slušajući operu koju sam tada i zavoleo. Naravno, mi đaci smo imali besplatne propusnice.
 
SUPRUGA DRAGICA I ĆERKA SANDRA
 
Supruga Dragica je žena koja je obeležila moj život. A upoznali smo se slučajno u Boki kotorskoj 1968. kada sam ni sam ne znam zašto tuda prolazio, nakon povratka sa Splitskog festivala. Kavaljerski sam je odvezao kolima do kuće... I, posle nekoliko meseci se s njom oženio. Rodila se ćerka Sandra. Sreći nigde kraja. A pošto obe odlično pevaju, često smo u kući pevali u triju. Nisam bio strog roditelj. Sandra je bila dobro i poslušno dete i uvek je volela da drži mikrofon u ruci i imitira voditeljke. Nije slučajno što se opredelila za posao na Televiziji.
 
PRIJATELJI
 
Bilo je i ima ih, naravno. Zar može biti života bez prijatelja. Al' trenutno imam jednog "posebnog". Moj najbolji prijatelj sada je laptop s kojim nikada ne mogu da se posvađam, a koji mi je uvek na usluzi kada mi zatreba. Sa njim često igram šah, ali on za sada ubedljivo vodi.
 
KADA BI POČINJAO IZ POČETKA

Kada bih počinjao život iz početka ne bih ništa menjao. Obišao sam mnoge zemlje (Sovjetski Savez, Amerika, Kanada, Španija, Francuska, Italija, Nemačka, Češka, Mađarska, Rumunija), pevao na skoro svim festivalima bivše Jugoslavije — Beogradsko proleće, Opatija, Splitski festival, Priština, Vojni festivali. Žene su vrištale za mnom na ulicama. Osvajao mnoge nagrade i priznanja...
 
NEKAD I SAD

Mislim da mi ono detinjstvo iz 40-ih godina (vreme okupacije u Beogradu) nije bilo lako. Ali mislim da je bilo romantičnije, mirnije, bilo je više reda i rada i za nas klince mnogo više sigurnosti u odnosu na današnje vreme. A i kasnije u mojoj pevačkoj karijeri nije lako bilo postati radio pevač. Moja generacija je prvo prolazila estradnu školu u kulturno-umetničkim društvima ili muzičkim školama, što danas nije slučaj. Danas ima dosta talentovanih mladih ljudi, ali kao i u tenisu, ako misliš da budeš vrhunski u svojoj profesiji, moraš da radiš na sebi. Pre svega da gradiš svoj stil, da budeš prepoznatljiv i da imaš neku svoju harizmu.


T. Nježić | 07. 11. 2010.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 11, 2011, 10:26:25 pm »

*

SLAVKO PEROVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI

1972. Daj mi čašu rakije | Jugoton | SY 22154
01. Daj mi čašu rakije (Dragan Toković)
02. Ako me voliš (Dragan Toković)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 11, 2011, 11:49:30 pm »

*

SLAVKO PEROVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 11, 2011, 11:50:37 pm »

*

SVE ZBOG JEDNE CRNE ŽENE
Pa todo el ano
J. Alfredo Jimenez — tekst S. Perović

Svako veče sedim s čašom u kafani,
svako veče isto piće pijem ja;
oko mene sve je prazno, već je kasno,
samo jedan stari čovek sedi sam.

Svako veče pitam sebe — dokle tako.
Dokle čaša da mi bude verni drug,
dokle svoje srce ja da trujem tako.
dokle ovaj život da mi dira svako —
da u čaši samo nalazim svoj mir.

Sve zbog jedne crne žene, sve zbog jedne crne žene
u kafani čekam zoru, svaki dan, sasvim sam.
Sve zbog njene duge kose, sve zbog njene duge kose
više ne znam kad je noć, više ne znam kad je dan.

Sve zbog jedne crne žene, sve zbog jedne crne žene
više ne znam kad je noć, više ne znam kad je dan.


JEDAN DAN ŽIVOTA
Meksikanska narodna — tekst: S. Perović

Samo jedan dan života, još jednu čašu mi dajte sad
jer me sutra neće biti jer sutra umreću ja.

Moj život je kratak bio i prolazan kao san
zato želim samo jedno da živim još jedan dan.

Neka staro društvo dođe k'o nekad davno u kraju mom,
nek' se čuje naša pesma, taj zadnji glas srca mog.
I sve neka bude večno, nek večito traje dan
jer već sutra nisam s vama, jer sutra umreću ja.

Samo buket belih ruža nek' bude na grobu mom;
samo vetar neka priča svu tajnu života mog.
Jer život je tako kratak i prolazan kao san
zato želim samo jedno da živim još jedan dan


OČI PUNE SUZA
M. Manijopulos — D. Georgijev

Često ja sanjam nju kako čeka,
more mi nosi glas iz daleka
tužno je nebo sad iznad sela,
kuća opustela, grane povijene sve.

Oči pune suza, srce puno bola,
ruke na grudima, glas što me zove kroz noć...

Prsten što dadoh ti ja, sada skini,
ostajem ovde sam, u tuđini.
Čemu se nadaš ti, moja draga —
nema mi povratka, udaj se, mlada si ti.


YouTube: Slavko Perović — Sve zbog jedne crne žene & YouTube: Maria Dolores Pradera — Pa'todo el ańo
YouTube: Slavko Perović — Jedan dan života
YouTube: Slavko Perović — Oči pune suza
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 03, 2015, 02:04:49 am »

*
SLAVKO PEROVIĆ:

MNOGO GODINA ZA JEDAN DAN

Naš legendarni pevač Slavko Perović, govori o svom životu i više od pola veka bogate karijere: Pesme "Mama Huanita", "Čaša gorkih suza", "Jedan dan života", "Pesma majci" ostale su za sva vremena

Dočekao nas je bez prepoznatljivog sombrera, ispod koga je stala njegova, gotovo cela, karijera. Nisu bili ni marijači, ali smo se prisetili ko je, nekada, bio najjači u izvođenju meksikanskih pesama.

Jednostavno — Slavko Perović. Pevač koji nikada nije bio u Meksiku, ali je pevajući njegove pesme postao poznat širom bivše Jugoslavije. A i šire. Pesme "Mama Huanita", "Jedan dan života", "Čaša gorkih suza", "Pesma majci"... obeležile su šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka.

Nije bila potrebna ni tekila da priča o Slavku poteče. Jer, ništa nije hteo da dosoljava o tim slatkim vremenima, već da govori autentično. Opera, violina i medicina bile su mu velika ljubav.

Studirao sam medicinu, apsolvirao jugoslovensku književnost i srpski jezik, učio violinu, ali pevanje je bilo jače od svega. Nisam počeo sa meksikanskim melodijama, kao što mnogi misle. Moje prve pesme, još kao gimnazijalca, bile su kalipso pesme, koje je pevao čuveni Hari Belafonte.

Meksikanski film "Jedan dan života" Emilija Fernandeza bio je prelomni trenutak za njegovu karijeru. Kaže da je taj film bio najgledaniji u Beogradu svih vremena. Ne samo taj film, već su se u beogradskim bioskopima vrteli i "Plavo nebo", "Razbojnik", "Ja pustolov"...

Pošto nisam uhvatio melodiju a svidela mi se pesma iz filma "Ja pustolov", ušao sam u bioskop sa malim italijanskim kasetofonom marke "đelozo", koji je radio na baterije. I kada je došla na red pesma iz tog filma koju je pevao Antonio Agvilar, ja sam je snimio. Na taj način "skinuo" sam i mnoge ostale pevače.

Vraćamo se opet na temu iz filma "Jedan dan života" koji je obeležio ceo život našeg sagovornika.

Taj čuveni film počinje sa tom istoimenom pesmom, a završava se sa melodijom "Mama Huanita". Moja ideja je bila da od prvog dela napravim temu. Reči za tu pesmu napisao sam u beogradskoj kafani "Grmeč". Seo sam za jedan sto i od mog kelnera Milenčeta naručio sam crno vino i jedan beli salvet. Nećete verovati, za nepunih deset minuta, u jednom dahu, napisao sam tu pesmu koja je postala veliki hit i koju su svi odreda pevali.

A taj čuveni prvi stih, da podsetimo i one koji su se mnogo kasnije rodili, glasi: Samo jedan dan života/ Još jednu čašu mi dajte sad/ Jer već sutra nisam s vama/ Jer sutra umreću ja./ Moj život je kratak bio/ I prolazi kao san/ Zato želim samo jedno/ Da živim još jedan dan.

A sad, da ne bude sve tužno, da "podmažemo" nekim veselijim temama.

Jednom mi se dogodilo da mi iz violine uopšte nisu izlazili tonovi. Jedan gledalac iz prvog reda primetio je da se moja violina uopšte ne čuje. Shvatio sam da mi je neko iz orkestra napravio neslanu šalu. Strune od gudala neko mi je namazao slaninom i normalno je da nije moglo ništa da se čuje.

Prvu ploču snimio je 1962. godine, a pamti je i po tome što su te iste godine i Bitlsi izdali prvi album. Prvu "Zlatnu pticu" za milionski tiraž dobio je 1969. godine. Perović je, naime, pozlatio sve što je snimio od 1963. do 1969. godine.

Opominje nas da mu nije samo Meksiko bio u srcu. Privlačili su ga i zvuci buzukija i ritam sirtakija, koje su koristili i neki drugi "meksikanci". Osim toga Perović je "uzjahao" i preko Rio Grandea, gde je preuzeo tradicionalne kaubojske pesme.

Često sam izvodio jednu kantri melodiju koja se zvala "Šerifova ženidba". Istovremeno sam pevao i svirao violinu, ali voleo sam to da začinim nekim svojim štosom. Tako sam na jednom gostovanju svirao tu pesmu, a u pauzi, umesto kantri zvuka, na violini sam zasvirao moravac. Svi su bili oduševljeni.

Govoreći o nekadašnjem i sadašnjem vremenu, legendarni Perović nam kaže da njegova generacija je prvo prolazila estradnu školu u kulturno-umetničkim društvima ili muzičkim školama, što danas nije slučaj.

U našoj zemlji ima dosta talentovanih mladih ljudi, ali ako misliš da budeš vrhunski u svojoj profesiji moraš da radiš na sebi. Da imaš neku svoju harizmu, da gradiš neki svoj stil i budeš prepoznatljiv.

Na kraju nas je zamolio da nikako ne zaboravimo da napišemo da je on pevao čuvenu pesmu "Hej, vojnici, vazduhoplovci", koja je postala pilotska himna. Još dodaje da mu je supruga Dragica žena koja je obeležila njegov život i da se iz tog braka rodila njihova ćerka Sandra, koja je uspešni filmski kritičar na RTS.



BEOGRAD U SRCU Slavko Perović je jedan od pionira nastanka Televizije Beograd koja je počela da radi 1958. godine. Već 1962. sa svojim triom nastupao je u dečjim emisijama sredom u šest, koju je tada vodila naša poznata glumica Beba Lončar. Pod uredništvom Boška Pantića snimio je mnoge muzičke emisije na temu Beograda i srpske istorije. Izvodio je i stare srpske zapise, kao i kompozicije poznatih srpskih kompozitora Kornelija Stankovića, Isidora Bajića i drugih.

Večernje novosti | Ivan Lovrić | 08.03.2014.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: