Crni goro / Zajdi, zajdi jasno sonce — autor pesme Aleksandar Sarijevski?
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « TRAGOM SRPSKE PESME « Gde laž ruča tu ne večera « Crni goro / Zajdi, zajdi jasno sonce — autor pesme Aleksandar Sarijevski?
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Crni goro / Zajdi, zajdi jasno sonce — autor pesme Aleksandar Sarijevski?  (Pročitano 14201 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 11, 2011, 03:41:35 pm »

**

ZAJDI, ZAJDI, JASNO SONCE / CRNI GORO  — AUTOR PESME ALEKSANDAR SARIJEVSKI?


"Zajdi, zajdi"... jedna je od najpoznatijih pesama na Balkanu. Snimili su je mnogi naši pevači, ansambli: Čeda Marković, Brankica Vasić, Merima Njegomir, Louis, braća Teofilovići, grupa "Točak" itd. U operi "Koštana" Petra Konjovića melodija "Crni goro" je jedan od glavnih lajtmotiva. Kompozitor Goran Bregović koristio je ovu pesmu (vokal Brankica Vasić) u čuvenom Kusturičinom filmu "Arizona Dream" koji je obišao svet. Godine 1993. numera se našla i na Bregovićevom CD pod nazivom "Dreams"; bazirana na kombinaciji pesama "Zajdi, zajdi" i "Kaleš bre Anđo". Godine 2006. Toše Proeski je snimio album sa narodnim pesmama iz Makedonije na kojem se nalazi i pesma "Zajdi, zajdi" i time je približio mladoj publici. Nakon tragične smrti, 16. oktobra 2007. ovog mladog i izuzetno popularnog pevača, divnog glasa i zavidne glasovne mogućnosti, pesma "Zajdi, zajdi" bila je najslušanija sa njegovog albuma "Božilak".

Ipak, široj publici, pesma je poznata u izvođenju pevača narodnih pesama iz Makedonije, Aleksandra Sarievskog (1922— 2002) koji se decenijama redovno pominje kao njen kompletni autor. Istovremeno, na više do sada snimljenih albuma drugih izvođača ova pesma se navodi kao narodna. Nikakvo čudo. Mnoge naše pesme slove za narodne iako to nisu. Da li je Aleksandar Sarijevski uistinu autor muzike i teksta ili je pesma ipak narodna? Ako je narodna, nameće se pitanje — čija narodna? Naša, srpska, ili naših suseda?

Prvi zanimljiv podatak o pesmi "Zajdi, zajdi" našla sam u knjizi o životu i radu Stevana Stojanovića Mokranjca — "Etnomuzikoloski zapisi" [Tom 10] koju su priredili Dejan Despić i Vlastimir Peričić; štampana u Beogradu, 1996). Na strani 78, 79, 80, 81 i 82 nalazi se tekst o Mokranjčevoj JEDANAESTOJ rukoveti autora Petra Konjovića.

"Kad je, 1904, napisao svog ekscelentnog Kozara, Mokranjac, u čijem je stolu bogata zbirka motiva i folklornih melodija, sabranih još u Prištini, na Kosovu, i ranije, drugde, skicira svoju Jedanaestu, Iz Stare Srbije, da joj, 1905, dade definitivan oblik.

....Upozirili smo već nekoliko puta na onaj izbor što ga je naš kompozitor umeo da učini kad je u probiranju prostonarodne lirike pronalazio izvanredne tipove u kojima je, na sasvim izvanredan način, izražena dubina osećanja rezignacije i teških psihičkih raspoloženja. Jedno takvo Agadjo je element koji sledi. Pred nama će da se prostre prostor guste šume i neprohodne gore u večernjem sumraku. Kao da je Rembrantovom kičicom naslikana tragika nepovratnosti i tamnih senki što ih ispred sebe baca emocija prolaznosti. Čudna melodija ovih kratkih stihova, vapi, naravno, za valerom altova i sasvim je prirodno da je kompozitor kakav je Mokranjac, to odmah osetio..."

Nakon toga slede stihovi pesme pod nazivom "Crni goro", po početnom stihu, što je uobičajeno za većinu narodnih pesama.

Crni goro, crni sestro,
nije da crnime:
ti, za tvoja lista, sestro,
ja za moja mlados'!

Tvoja lista, goro, sestro,
nazad kje se vrakja,
moja mlados', goro sestro,
nikad ni do veka!


Jasno je da autor ovih stihova nije mogao biti Aleksandar Sarijevski. Pesma je nastala davno pre nego što se Sarijevski rodio. Moguće da je Sarievski obradio ovu staru narodnu pesmu tj. napisao početne stihove: Zajdi, zajdi jasno sonce, /zajdi pomrači se, /i ti jasna le mesečino, /zajdi udavi se, ali nema osnova za tvrdnju da mu pripada autorsko pravo jer obraditi se može samo ono što je već postojalo.

Drugi podatak o pesmi "Crni goro" našla sam ne tako davno prelistavajući jednu staru knjigu. U jednoj pripovetki bugarskog književnika Ljubena Karavelova (1834—1879) pažnju su mi privukli stihovi iznad kojih je pisalo:

"Kao da čujem cvrkutanje lastavica, i ona divna slavujska izlevanja; čujem i glas devojke, koja metući dvor peva onu tužnu narodnu pesmu:

Černjej goro, černjej dušo,
Dvama da černjejem
Ti za liste, goro,
Az za prvo libe.


Bugarska narodna?

Takođe sam se iznenadila pročitavši zadnji stih. Pesnik ne peva o prohujaloj mladosti. Pesnik peva o izgubljenoj prvoj ljubavi... Ostali stihovi, osim reči prvo libe su isti ali te dve reči bugarskoj verziji pesme daju sasvim drugo značenje nego ono koje nalazimo na CD-u braće Teofilovića "Sabazorski vetrovi" gde je na vrlo lep način dato tumačenje pesme.

Zajdi, zajdi, jasno sonce, zajdi, pomrači se!
I ti jasna, le, mesečino, begaj, udavi se!
  
Crni goro, crni sestro, dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le, goro, ja za mojta mladost.
  
Tvojte lisja, goro, sestro, pa ke se povratat,
mojta mladost, goro, le, sestro, nema da se vrati...


Stihovi "Zajdi, zajdi, jasno slnce / zajdi, pomrači se! / I ti jasna, le, mesečino, begaj, udavi se!" predstavlja prelep i pretužan polemički dijalog sa poznatim, omiljenim, narodnim stihom prepunim vere u budućnost, u trajanje "dok je sunca i dok je meseca". Dok traju sunce i mesec, traje svet, traje život. Nepostojanje (ili uništenje) sunca i meseca označava suprotnost postojanju. "Žal za mlados", koja je morila Boru Stankovića, u ovoj pesmi dobila je svoj najpoetskiji, al i najkompleksniji iskaz. Nije reč samo o prohujaloj mladosti, o godinama nemoći koje nastupaju, već i o spoznaji kako je mladost potrošena, a da se nije dosegla ni za lepotom, niti za smislom života.

Takođe su interesantni biografski podaci koje sam našla o Karavelovu. Iako Bugarin, ostavio je traga u srpskoj književnosti. U Beograd je došao 1867. godine. "Borio se protiv sentimentalizma i romantizma u književnosti. U tom duhu je na srpskom pisao kritičke članke i pripovetke iz beogradskog života. Zalagao se za stvaranje južnoslovenske federacije, skupljao je dobrovoljce i borio se 1876. u srpsko-turskom ratu." Poznavao je Svetozara Markovića, čak je robovao u novosadskoj tvrđavi u kojoj su robovali i hrvatski pisac Antun Gustav Matoš i Josip Broz Tito.  

Čija je ovo pesma? Bugarska ili ipak srpska? To nikada nećemo saznati ali znamo da je Mokranjac ovu pesmu zapisao na tlu Stare Srbije i da ona vekovima živi "na usnama narodnim"...

Jedno je sigurno. Aleksandar Sarievski nije autor pesme "Crni goro".


Stara Srbija — termin koji je na žalost mnogim mladima danas nepoznat. Pitanje Stare Srbije može se posmatrati u istorijsko-simboličkom smislu; u geopolitičkom prostoru i u etnografskom pogledu ali i kao teritorija u smislu očuvane srpske kulturno-civilizacijske baštine. O svemu ovome i o srpskom stanovništvu koje je ostalo u Staroj Srbiji i na kakve sve načine se moralo dovijati da bi spasli živote možete pročitati u informativno-stručnom članku Dr Jevta Dedijera (1880—1918) na: Stara Srbija — Geografska i etnografska slika

Angelina, 12.12.2008.

YouTube: Hor AKUD Lola — XI Mokranjčeva rukovet pesme "Iz Stare Srbije"
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: