**
Kosta Pavlović
Stalni član ansambla "Stari zvuci"PEDESET GODINA DRUŽENJA SA HARMONIKOMŠapčanin, po rođenju i ubeđenju, Kosta Pavlović, u gradu na desnoj obali Save poznatiji je po nadimku Koka - Mečak. Nadimak, kao i svi čivijaši, a i njegova braća: Mile i Dušan dobili su po ocu, Jovi Mečku. Taj oniži čičica je upamćen po svojoj stoličici, koju je nosio na sve fudbalske utakmice Mačve i obavezno sedao iza gola. Počeo je za svoj "Provincijski Urugvaj" da navija 1919. godine i sve do smrti, na utakmicama je sedeo uvek na istom mestu.
Otac je voleo muziku, ali i geni su bili prisutni i po majčinoj liniji. Ujak Milutin Neimarović, predratni krojač, svirao je, onako, za svoju dušu. Nasledni geni kao i uporan rad uticali su na to da Koka Mečak postane jedan od vodećih šabačkih harminikaša.
Počeo je da svira igranke, kao učenik petog razreda, u sali Gimnazije, zajedno sa: dr Midinim, Mićom Špijunom, Aljom, Sonjicom, i sve tako do polovine šezdesetih.
— Bilo je to pravo vreme za svirku. Svirali smo na radio-aparatima, pravljenim pojačalima. Sa nama je tada svirao, kao solista na saksofonu i violini, i Vlada Krastavac. Baš nekako u to vreme, iz Beograda se vraća moj pokojni brat Mile, koji je svirao u "Krsmanoviću" i "Špancu" .Menja u "Abraševiću" dotadašnjeg korepetitora, čika Đokicu Gajića. Naravno, dovodi i mene u KUD. Eto, ostao sam trideset godina u njemu, bilo kao korepetitor, bilo kao šef orkestra — priča Koka dok sedimo na Savskom keju, gde on svake godine provodi vreme od maja do septembra meseca.
— Jednostavno, ne mogu bez Save. Svaki dan samo ovde. Drago mi je što sređuju plažu. Zaslužili su to Šapčani.
Pitam Koku, zar nije malo čudno da nastavnik biologije postane cenjeni harmonikaš, koji i ne zna koliko je koncerata, igranki i svadbi odsvirao u dugogodišnjoj karijeri.
— Nije. Ja nemam akademiju ali, normalno, "čitam" note. Dok sam bio šef orkestra "Abraševića", svaki dan sam držao po dva sata harmoniku u rukama. Samo sam tako mogao napredovati. Mislim da je to recept za mlade muzičare. Ja sam opismenio i obučio stotinak mladih ljudi u "Abraševiću". Uspeo sam da vratim violinu u Veliki narodni orkestar: Zoran Bursać, Miško Mitrić, Moskva, čika Iva, Urošević, Lale Nikolić i mnogi drugi. Sa nama je počeo i jedan Šaban Šaulić, u staroj bašti Hotela "Zeleni venac". Srce me boli što su je srušili. Bila je dupke puna cele sezone. Beše najlepša bašta u Srbiji. Tu sam proveo najlepše dane mladosti. Svirali smo u crnim pantalonama i crvenim sakoima sa velikim slovom "A" na malom džepu. Još uvek ga čuvam. Draga mi je uspomena. Od te 1964. pa do 1970. kroz orkestar koji je svirao u bašti, prošli su: Midin, Bata Mrav, Toma Mrtvak, Alja advokat, Krastavac, Mića Špijun, Mikica Limun, Sonjica, Mile Selaković, Lolija i naravno nas tri brata Mečka, Mile, Dušanija.
Sa setom priča Koka i o takmičenju za "Zlatni mikrofon" koje se održavalo u Domu sindikata početkom šezdestih, kada je sala bila dupke puna (600 ljudi), karta nije mogla da se nađe. Tu su pevali i pobeđivali: Iva Nedić, Batiša, Cvetin, Goca Mecić, a drugu harmoniku u orkestru svirao je Brana Đokić.
— U to vreme nije bilo kafića, video-rikordera, a bogami i TV je bio luksuzan aparat. Morao se narod zabavljati. Zato su takmičenja i igranke bili maksimalno posećeni. Sećam se da smo, šezdesetih, imali orkestar "ABC" koji je svirao u sali Doma omladine. Sala puna.
Svirali smo: Janez, Midin, Aca Baluja, Dubela udaraljke i ja. Najpoznatija pesma, koju je pevalo pola šabačke omladine, bila je "Anđelka" koju je komponovao Midin. A danas toga nema. Brzo i teško se živi. Valjda nam je i muzika zbog toga takva. Ovaj turbo-folk, pravo da ti kažem, ja i ne slušam. To su gluposti koje traju jedno leto — nastavlja svoju priču iz mladih dana Koka Mečak.
Iako je zašao u šestu deceniju života, Kosta Pavlović je i danas aktivan muzičar. Stalni je član ansambla "Stari zvuci", koji nastupa povremeno. [...]
— Nisam ja još za staro gvožđe. Ima od mene još mnogo toga da se nauči i čuje. Jer ipak, ja se pedeset godina družim sa crno-belim dirkama — poručuje za kraj našeg razgovora Koka Mečak.
Piše
Ljubomir KostićLjubomir-Ljupče Kostić "Priče sa šabačke kaldrme" [1. izd.]
Šabac: Šabačka revija, 1996. | Biblioteka šabačka 
