Ansambl "Stari zvuci" [Šabac]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ansambl "Stari zvuci" [Šabac]  (Pročitano 3956 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4544



Pogledaj profil
« poslato: Februar 09, 2011, 01:20:34 am »

**

STARI ZVUCI




Muzičku tradiciju u Šapcu, "posle Drugog svetskog rata, nastavljali su, pre svih, muzičari šabačke Male, zatim braća Pavlovići i Radakovići, a naročito ansambli: ABC, Student, Polet, Dilberi, Cvaka-cvak i Stari zvuci.

Ansambl 'Stari zvuci' pojavio se 1977. godine, u eri novokomponovane narodne muzike, kao zaštitni znak neprolaznih vrednosti muzičke tradicije Šapca, i to ostao do danas".


Stana Munjić, "Spomenica muzičke škole u Šapcu 1948—1998"

[postavljeno 23.01.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4544



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 09, 2011, 01:20:54 am »

**

ANSAMBL "STARI ZVUCI" — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


1984. STARI ZVUCI | RTB 5113598
01. Nema točka bez čivije (Lj. Kešelj — Ž. Gajić — B. Dimitrijević) Vokalni ar. S. Apelić
02. Da ja imam srca dva (D. Živković — D. Aleksandrić — R. Radovanović) Vokalni ar. J. Živanović
03. Ostaću uvek bekrija (R. Graić — V. Krastavčević — R. Graić) Vokalni ar. S. Apelić
04. Kad se uđe u kafanu (R. Graić — D. Aleksandrić — I. Glišić) Vokalni ar. J. Živanović
05. Amanet Cicvarića (Ž. Jevtić Mrav — D. Aleksandrić — Ž. Jevtić Mrav) Vokalni ar. S. Apelić
06. Ja u Šabac noćas idem (R. Vučković — D. Aleksandrić — R. Vučković) Vokalni ar. S. Apelić Šaban Šaulić
07. Ćuti deda, čuće baba (D. Živković — D. Aleksandrić — S. Gajić) Vokalni ar. S. Apellć
08. Ne tuguj, Dorćole moj (R. Vučković — D. Aleksandrić — R. Vučković) Vokalni ar. J. Živanović
09. Staro bure novo dno (R. Graić — Ž. Gajić — B. Majdanac) Vokalni ar. J. Živanović
10. Ženu treba poslušati (D. Živković — D. Aleksandrić — Đ. Boljanović) Vokalni ar. S. Apelić
11. Stiže neko drugo vreme (R. Graić — D. Aleksandrić — R. Graić) Vokalni ar. S. Apelić
Orkestar Dragana Aleksandića | Gost Šaban Šaulić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4544



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 09, 2011, 01:21:20 am »

**

ANSAMBL "STARI ZVUCI"


KAD JE DEDA LUMPOVAO
muzika: Milutin Popović Zahar
tekst: Dragiša Penjin


Kad je deda lumpovao
u šabačko staro doba,
paljeni su polileni
u svih devet carskih soba.

Poljupce je čak iz Luvra
slala Šapcu Mona Liza,
noćni život na Balkanu
bio je k'o sred Pariza.

Kad je deda lumpovao
na tri šora i dva smera,
vozili su štap i šešir
dva posebna fijakera.

Služile ga kelnerice,
nasmejane, ljupke, veste
ali deda i ne haje,
pa odjuri sve do Pešte.

Treća zora kad osvanu
i dogore nova sveća,
pre njega su kući stigle
za baku tri korpe cveća.





Ansambl "Stari zvuci" (fotografija D. Petrović)

YouTube: Stari zvuci — Kad je deda lumpovao

Pesma "Kad je deda lumpovao" snimljena je početkom 80-tih u duhu starogradskih pesama. Više puta se pojavila na različitim cd-a starogradske muzike bez imena izvođača i autora muzike i teksta.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4544



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 09, 2011, 01:21:37 am »

*

STARI ZVUCI — 30 GODINA


Događaj sa početka 2008. godine, jubilarni koncert ansambla "Stari zvuci", (10. januar u šabačkom pozorištu), ponukao me da sačinim osvrt na taj dan i taj koncert. Ali kako svaki tekst mora imati i uvodni deo, evo, otvoriću dušu: Šabac je decenijama bio prepoznatljiv po HI "Zorka", RK "Metaloplastika" i po "Horu 66 devojaka". Kako se svi oko toga, verujem slažemo, onda mogu da nastavim. Moje pravo, a verujem da to nije sporno, neka bude usmereno na muzički život Šapca.

Polovinom ove decenije započela je neshvatljiva kulturna politika. Prešlo se na "uvoznu" programsku orijentaciju. Čast Triju Tripa Simonutija, čast Jadranki Jovanović, čast Gudačima sv. Đorđa, čast i Crvenoj jabuci... A zaboravljeni su neki brendovi šabačke kulture. Zaboravljani i na margine gurani.

To je par uvodnih napomena. A centalni deo moga zapisa je 10. januar 2008. TV AS se odvažio (bravo i hvala Ti Marinko) da organizuje jubilej "Starih zvuka". Pozivu se odazvao veliki Šapčanin i još veći umetnik Branimir Đokić. Doveo je kompletan Narodni orkestar RTS čiji je šef, (steta da je Ivica bio bolestan pa je program pratio iz dvorane). Bane je doveo i vrhunske vokalne soliste: Danku Stojićević, Jasnu Đokić, Čedu Markovića, Predraga Drezgića i Mikicu Antonića. Veliki umetnici, veliki majstori.

Do početka koncerta događale se neobične i tužne stvari.

Uvek požurim da vidim probu. To je za mene čin kada se dosta toga vidi što se ne primeti na koncertu, a dosta i nauči. Stigao sam u Pozorište da pozdravim Bana Đokića. Orkestar je već bio na sceni a šef ne. Upitah Jašu gde je Bane, a on mi reče da je u bolnici da obiđe majku. Ubrzo se pojavio i posle pozdrava upitah kako je tetka Miroslava. Saznadaoh da je teško. Proba mora da počne. Vreme koncerta se približavalo.

Na pola časa pre priredbe, samo dva-tri čoveka su znala da je Branimirova majka preminula. Krili su od njega dok se koncert ne završi. Sutradan, 11. januara majku je sahranio na Letnjikovačkoj kosi, uz prisustvo najodanijih prijatelja.

Da se vratimo koncertu.

Konferansa (pametna i šarmantna Ivana R. Stanković) najavljuje Rada Đergovića da evocira uspomene na sam početak i nastanak "Starih zvuka". Bora Božanić čita lepe zapise Đergovića...

Na scenu izlaze slavljenici: Apela, Jaša, Stolić, Miško. Ibra je u orkestru sa harmonikom, Koku nisam video, Miću Pantelića, Pincu, Purketa... Verujem da su bili u dvorani. Nije izostalo tužno sećanje na Žikicu i Batu-Mrava!

Ređaju se numere-biseri "Starih zvuka": "Kad je deda lumpovao", "Andolija", "Nad Šapcom je mesečina"... Mikica Antonić (nekadašnji član) izvanredni solista sa antologijskom pesmom "Moj behare", pa "Cvaka — cvak"...

Ređaju se gosti pevači. Vrhunski pevači. Ali, dozvolite da izdvojim po svom ukusu: Danku Stojićević i najboljeg srpskog pevača toga žanra, Predraga-Prešu Drezgića. Kako mi se skoro neće ukazati prilika da objavim svoje mišljenje, to žurim da kažem: Predrag ima dar od Boga, on ima dah, intonaciju, dikciju, frazu...To uopšte nema veze što je i on, kao ja, iz dubljanskog Vesinog sokaka. To je pevač koji zaslužuje četrvrti stupanj poređenja: Drag — draži — najdraži — Predrag! Nek neko pokuša da mi ospori moj umetnički ukus!?

O Orkestru RTS i velikom umetniku Branimiru Đokiću ne treba mnogo govoriti. To je ansambl velikih majstora, na čijem je čelu najveći mogući živi umetnik — velemajstor, Branimir — Bane Đokić.

I nekoliko mojih impresija za "Stare zvuke".

Grupa profesionalnih muzičara i umetnika: Apela lirski tenor neslućenih visina i lakoće, Jaša lirski tenor (ili visoki bariton) nežne i blage tenorske lepote koja osvaja, Stolić robusni — dramski bariton i diskretni i uvek skromni i prigušeni bas — bariton Miško. Ali njih četvorica su uigrani kvartet, usavršen do perfekcije. Potpunog zajedničkog balansa u frazi, dahu, u interpretaciji...

Tako ste bili moćni i lepi na sceni. Tako ste delovali mlađano! Gde ste nekoliko proteklih godina? Ko vam nije dao da nas češće radujete, da putujete i da pronosite slavu Cicvarića po svetu? Ko vam nije pomagao da snimate, ko vas to nije voleo?

Moje veliko poštovanje za vaše decenijsko trajanje, moja radost da sam vam pozajmio kravate od Muškog hora "Neven" za vaš koncert. I veliko hvala što ste vaskrsli. Kao da niste ni odsustvovali!

Dragi Apela, Jašo, Stole, Miško, možda vam moje impresije sa vašeg koncerta znače više nego dinar koji niste dobijali godinama. Možda ćete iz opštinske sume izdvojene za kulturu u 2008. godini, (144 miliona), dobiti koji dinar? Bar skromno, da priznaju da ste živi i da ste moćni!

Verujem da će se nadležni trgnuti. "Hor 66 devojaka" će nastaviti da čeka! Ako ja ne dočekam, dočekaće Milena, Jelena...

Vaš kolega, prijatelj i poštovalac, redovan profesor Beogradskog univerziteta


Članak objavio: Branko Đurković | 17-01-2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4544



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Jul 04, 2015, 01:25:26 am »

**
Kosta Pavlović
Stalni član ansambla "Stari zvuci"



PEDESET GODINA DRUŽENJA SA HARMONIKOM

Šapčanin, po rođenju i ubeđenju, Kosta Pavlović, u gradu na desnoj obali Save poznatiji je po nadimku Koka - Mečak. Nadimak, kao i svi čivijaši, a i njegova braća: Mile i Dušan dobili su po ocu, Jovi Mečku. Taj oniži čičica je upamćen po svojoj stoličici, koju je nosio na sve fudbalske utakmice Mačve i obavezno sedao iza gola. Počeo je za svoj "Provincijski Urugvaj" da navija 1919. godine i sve do smrti, na utakmicama je sedeo uvek na istom mestu.

Otac je voleo muziku, ali i geni su bili prisutni i po majčinoj liniji. Ujak Milutin Neimarović, predratni krojač, svirao je, onako, za svoju dušu. Nasledni geni kao i uporan rad uticali su na to da Koka Mečak postane jedan od vodećih šabačkih harminikaša.

Počeo je da svira igranke, kao učenik petog razreda, u sali Gimnazije, zajedno sa: dr Midinim, Mićom Špijunom, Aljom, Sonjicom, i sve tako do polovine šezdesetih.

— Bilo je to pravo vreme za svirku. Svirali smo na radio-aparatima, pravljenim pojačalima. Sa nama je tada svirao, kao solista na saksofonu i violini, i Vlada Krastavac. Baš nekako u to vreme, iz Beograda se vraća moj pokojni brat Mile, koji je svirao u "Krsmanoviću" i "Špancu" .Menja u "Abraševiću" dotadašnjeg korepetitora, čika Đokicu Gajića. Naravno, dovodi i mene u KUD. Eto, ostao sam trideset godina u njemu, bilo kao korepetitor, bilo kao šef orkestra — priča Koka dok sedimo na Savskom keju, gde on svake godine provodi vreme od maja do septembra meseca.

— Jednostavno, ne mogu bez Save. Svaki dan samo ovde. Drago mi je što sređuju plažu. Zaslužili su to Šapčani.

Pitam Koku, zar nije malo čudno da nastavnik biologije postane cenjeni harmonikaš, koji i ne zna koliko je koncerata, igranki i svadbi odsvirao u dugogodišnjoj karijeri.

— Nije. Ja nemam akademiju ali, normalno, "čitam" note. Dok sam bio šef orkestra "Abraševića", svaki dan sam držao po dva sata harmoniku u rukama. Samo sam tako mogao napredovati. Mislim da je to recept za mlade muzičare. Ja sam opismenio i obučio stotinak mladih ljudi u "Abraševiću". Uspeo sam da vratim violinu u Veliki narodni orkestar: Zoran Bursać, Miško Mitrić, Moskva, čika Iva, Urošević, Lale Nikolić i mnogi drugi. Sa nama je počeo i jedan Šaban Šaulić, u staroj bašti Hotela "Zeleni venac". Srce me boli što su je srušili. Bila je dupke puna cele sezone. Beše najlepša bašta u Srbiji. Tu sam proveo najlepše dane mladosti. Svirali smo u crnim pantalonama i crvenim sakoima sa velikim slovom "A" na malom džepu. Još uvek ga čuvam. Draga mi je uspomena. Od te 1964. pa do 1970. kroz orkestar koji je svirao u bašti, prošli su: Midin, Bata Mrav, Toma Mrtvak, Alja advokat, Krastavac, Mića Špijun, Mikica Limun, Sonjica, Mile Selaković, Lolija i naravno nas tri brata Mečka, Mile, Dušanija.

Sa setom priča Koka i o takmičenju za "Zlatni mikrofon" koje se održavalo u Domu sindikata početkom šezdestih, kada je sala bila dupke puna (600 ljudi), karta nije mogla da se nađe. Tu su pevali i pobeđivali: Iva Nedić, Batiša, Cvetin, Goca Mecić, a drugu harmoniku u orkestru svirao je Brana Đokić.

— U to vreme nije bilo kafića, video-rikordera, a bogami i TV je bio luksuzan aparat. Morao se narod zabavljati. Zato su takmičenja i igranke bili maksimalno posećeni. Sećam se da smo, šezdesetih, imali orkestar "ABC" koji je svirao u sali Doma omladine. Sala puna.

Svirali smo: Janez, Midin, Aca Baluja, Dubela udaraljke i ja. Najpoznatija pesma, koju je pevalo pola šabačke omladine, bila je "Anđelka" koju je komponovao Midin. A danas toga nema. Brzo i teško se živi. Valjda nam je i muzika zbog toga takva. Ovaj turbo-folk, pravo da ti kažem, ja i ne slušam. To su gluposti koje traju jedno leto — nastavlja svoju priču iz mladih dana Koka Mečak.

Iako je zašao u šestu deceniju života, Kosta Pavlović je i danas aktivan muzičar. Stalni je član ansambla "Stari zvuci", koji nastupa povremeno. [...]

— Nisam ja još za staro gvožđe. Ima od mene još mnogo toga da se nauči i čuje. Jer ipak, ja se pedeset godina družim sa crno-belim dirkama — poručuje za kraj našeg razgovora Koka Mečak.

Piše Ljubomir Kostić

Ljubomir-Ljupče Kostić "Priče sa šabačke kaldrme" [1. izd.]
Šabac: Šabačka revija, 1996. | Biblioteka šabačka
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: