Ansambl "Narakord"
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ansambl "Narakord"  (Pročitano 13974 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 09, 2011, 01:17:59 am »

*

ANSAMBL "NARAKORD"


... Poznati beogradski pregalac starogradske i nove gradske muzike doktor stomatologije Đorđe Kangrga, osnovao je 1975. godine ansambl "Narakord", koga neki muzikolozi nazivaju "srpskim "Rolingstounsima", aludirajuci na njihovu kohezivnost i vek trajanja. Vec 1976. godine snimaju debi album "Kaži mi, kaži" za moćnu diskografsku kuću Produkciju gramofonskih ploča Radio televizije Beograd (PGP RTB). Tada starogradski melos nije bio u modi pa su kasnije četiri albuma snimili za zagrebački "Jugoton".

Na Večerima starogradske pesme u okviru festivala "Beogradsko proleće", osvajaju četiri nagrade, a pobedili su 1983. godine sa pesmom Bore Đorđevića "Kad ispijem svoje piće". Do sada je ansambl održao preko 400 solističkih koncerata u zemlji i inostranstvu. U beogradskom Domu sindikata održali su četiri solisticka koncerata, koje je snimila i RTS.

U svom repertoaru ovaj poznati ansambl snimio je gotovo sve izvorne narodne pesme iz Srbije (od toga više i za muzički arhiv Radio Beograda), preko 100 najpoznatijih starogradskih pesama, a poznate su i njihove nove gradske pesme "Pesme smo pevali stare", "Hej Sombore", "Fijakerist"... Zanimljivi su njihovi prepevi u novim aranžmanima Đorđa Kangrge poznatih italijanskih kancona, ruskih i ukrajinskih narodnih pesama, kao što su numere "O sole mio", "Dnjepr široki", "Kaljinka", ciganska numera "Amange romane" iz filma "Cigani lete ka nebu"...

Verovali ili ne, kroz ansambl "Narakord" prošlo je čak 55 muzičara, a od prvog dana je idejni tvorac, frontmen grupe, kompozitor i aranžer Đorđe Kangrga. Pored Đorđa, današnju postavu čine i: Miroslav Marković (gitara i bariton), Svetislav Živković (kontrabas, kompozitor), Vukašin Vujović (klarinet, drugi tenor), Nebojša Pupovac (tenor, vokal), Nenad Simonović (harmonika), Dragan Miljković (harmonika).

"Narakord" danas radi punom parom i uskoro treba da se pojavi njihov jubilarni deseti album sa novim gradskim pesmama Gojke Bata Djevica, Žarka Petrovića, Predraga Vukovića Vukasa i Voje Removića.


Balkanmedia | 26.02.2002.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 09, 2011, 01:18:18 am »

*

ANSAMBL "NARAKORD" — DISKOGRAFIJA



STUDIJSKI ALBUMI


1976. Kaži mi, kaži
PGP-RTS
    
1978. Leti 'eroplan
Jugoton    
  
1981. Hej, žalim, žalim
Jugoton  
  
1983. Malo ja, malo ti
Jugoton      

1990. Pesme smo pevali stare
Juvekomerc      

1996. Igrale se delije
HI-FI Centar      

01. Oj, Moravo
02. Igrale se delije
03. Jovano, Jovanke
04. Fijakerist
05. Šumadinac pali topa
06. Androvera
07. Pesme smo pevali stare
08. Šano, dušo
09. Ja sam ja, Jeremija
10. Svetit setel mese

1998. Starogradske pesme 1
Biveco  

01. U ranu zoru  
02. Kad te vidim na sokaku  
03. Pomračina, celo selo spava  
04. Sećaš li se onog sata  
05. Malo ja, malo ti  
06. Zapevala sojka ptica  
07. Ispod jorgovana  
08. Što si Leno na golemo  
09. Nešto mi se pamet  
10. Da su frajle  

2001. Starogradske pesme 2
Biveco    

01. Kaži mi kaži  
02. Cojle Manojle  
03. Malo ja malo ti  
04. Pomračina celo selo spava  
05. Sećaš li se onog sata  
06. U ranu zoru  
07. Da su frajle  
08. Što si Leno na golemo  
09. Na kraj sela čađava mehana  
10. Kad te vidim na sokaku  
11. Hej Sombore  
12. Zapevala sojka ptica...


A život teče dalje
PGP-RTS

01. Poletela dva bela goluba
02. Davorija
03. Pesma o Karađorđu
04. Procvetala žuta dunja
05. Bože, čuvaj Srbiju
06. Prizren grade na Bistrici
07. Što gu nema Cveta
08. Svaka tebi čest
09. Beograd noću
10. Na Dorćolu nekad beše
11. Kiša je padnala
12. A život teče dalje
13. Ispod jorgovana
14. Serenada Beogradu
15. Kata s trećeg sprata
16. Svu noć

  
* * *

KOMPILACIJE  

1985. Najveći hitovi
Jugoton  

* * *

DVD

2000. Najlepše pesme — 25 godina sa Vama
Biveco

Koncert u Sava Centru

Spisak numera:

01. Raslo mi je badem drvo
02. Nizamski rastanak
03. Oj Moravo i splet pesama iz Srbije
04. Ej, žalim, žalim
05. Cojle Manojle
06. Leti eroplan
07. Magla padnala
08. Đelem, đelem
09. Pesme smo pevali stare
10. Kaži mi kaži
11. Malo ja, malo ti

Koncert u Domu Sindikata

Spisak numera:

01. Doći ću ti pod prozore
02. Hej, žalim, žalim
03. Eleno, mome, Eleno
04. Ne stoj done donke
05. Cojle, Manojle
06. Leti eroplan
07. Dude, belo dude
08. Maroš, maroš
09. Ciganka sam mala
10. Pargar na pargar

Bonus spotovi:

01. Pesme smo pevali stare
02. Malo ja, malo ti
03. Dnjepar široki (pesma iz Ukrajine)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 09, 2011, 01:18:39 am »

*
ĐORĐE KANGRGA O NOVOM ALBUMU "NARAKORD", SKADARLIJI NEKAD I SAD


UVEK SE ZAVRŠI NEKOM STAROGRADSKOM

Pored svih srpskih izdavača, album objavili Slovenci. Skadarlija je ostala bez prave muzike. Dobra pesma se ne radi po narudžbini

Već 25 godina, koliko postoji, ansambl "Narakord" je, bez obzira na sve personalne promene, bio i ostao jedan od vodećih starogradskih ansambala. Nedavno se u izdanju slovenačke izdavačke kuće "Biveko" pojavio njihov deveti album sa 16 večnih starogradskih melodija.

Sviramo mi i ruske, napolitanske, ciganske, malo manje španske i narodne pesme — kaže za "Glas" Đorđe Kangrga, pevač i osnivač "Narakorda" i jedan od legendarnih likova skadarlijske kaldrme.

Naš početak je bio munjevit. Samo mesec dana pošto smo se okupili svirali smo u prepunoj "Skenderiji" u Sarajevu sa još tri-četiri skadarlijska ansambla. Svirali smo svuda, bilo je dosta posla. Pesma "Eleno, mome" bila nam je neka vrsta koncertnog hita, pa pošto to niko do tada nije snimio, kada je došao red na nas stavili smo je na ploču. Iako je bila na b-strani, oko te pesme je nastao pravi "trandebal", gužva kakvu nismo očekivali... Tako smo ušli u to što se zove estrada i od tada smo tu.

Kako vam starogradska muzika i Skadarlija izgledaju danas?

Ranije se starogradska muzika pazila, a Skadarlija je bila kao kolevka za te ansamble. Do nje se nije moglo doći tek tako. SIZ je imao ingerencije nad svim kafanama i da bi ansambl uopšte ušao u Skadarliju morala je da se prođe audicija koju je vodio pokojni Đorđe Karaklajić. Ako nisi dobar nije bilo šanse da se provučeš. Čak su i dobri orkestri morali da idu na dodatno "peglanje", da isprave neke nedostatke da bi mogli da zasviraju u nekoj od skadarlijskih kafana... Danas ima mnogo više restorana sa muzikom nego ranije, većinom u privatnim rukama. Svaki šef restorana bira muziku po svom nahođenju, tako da je kvalitet mnogo slabiji. A Skadarlija danas možda ima i najslabiju muziku. Jedino je još u "Dva jelena" ostao ansambl "Tamburica".

Ima li uopšte još dobre starogradske muzike, ili je turbo sve progutao?

Nađe se neka nova pesma u duhu starogradske. Nešto ispliva i preko tih festivala. Dobre pesme se, u principu, ne rade po porudžbini već nastaju u trenutku inspiracije. Čak i Šaban Šaulić izbaci dobru gradsku pesmu "Ne plači dušo", iako je njegov program nešto drugo.

Mala je ironija da album sa najlepšim srpskim starogradskim pesmama izdajete za slovenačkog izdavača.

Za Slovence smo snimili već dva diska jer već nekoliko godina čekamo PGP. Objavljuje se sve i svašta, a mi do sada nismo mogli. Sada se najavljuje nova kadrovska politika u PGP-u, valjda će se nešto promeniti.

Kada biste pravili izbor najdražih pesama, koje biste izabrali?

Meni su najdraže neke pesme koje su nam pomogle u popularizaciji, kako našoj tako i starogradske muzike uopšte: "Eleno", ukrajinska "Kozak", "Leti eroplan", "Maroš, Maroš", na mađarsku temu... Starogradske pesme se uvek slušaju, ali mi volimo promenu pa nam je teško da uvek pevamo "U ranu zoru", "O Jelo, Jelena", "Čađava mehana"... To su divne pesme, što vidiš i po tome da čak i stranci koji ih prvi put čuju najbolje reaguju na njih. I ranije, kada su u Skadarliju svraćali svi — od rok muzičara do političara — uvek se završavalo na starogradskim.



VILI BRANT NAJVEĆI VESELJAK

Kome ste svirali od brojnih političara koji su svraćali u Skadarliju?
Kolu, Viliju Brantu, Huanu Karlosu, Margaret Tačer, silnim kraljevima i beduinima iz Afrike...

I ko se od njih najviše veselio?
Nemci su veseljaci i to više Brant nego Kol. Međutim, svi se oni, kad dođe do opuštanja i kad je muzika prava, veselije ponašaju. Njih dvojica su čak i igrali, Tačerka nije. Ona se smeškala, vidi se da je visprena, ali tada nije igrala.



P. Dragosavac | 03.11.2000. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 09, 2011, 01:18:58 am »

*
NARAKORD


GDE BI NAM BIO KRAJ DA SMO IMALI PODRŠKU POLITIČARA KAO SASTAV "LEGENDE"!

Najstariji i najpopularniji ansambl starogradskog melosa u Srbiji je "Narakord", koji je od 1975. godine prisutan na nasoj estradi i u diskografiji. Postali su sinonim za kvalitetnu i lepu novu gradsku pesmu, i gde god su slavlja u elitnim restoranima zovu ansambl "Narakord". O svemu i svacemu razgovaramo sa osnivacem ansambla, vokalnim solistom, kompozitzorom Djordjem Kangrgom, koji je inace doktor stomatologije.

Drasko Acimovic: Kako gledate na gasenje jedinog festivala "lakih nota" u Beogradu — "Beogradskog proleca", na kome ste godinama ucestvovali i osvajali nagrade na Veceri gradske muzike?

Narakord: Jedom recju — to je zlocin prema kulturi i popularnoj muzici. Dok Zagreb, Sarajevo i Split cuvaju decenijama svoje festivale zabavne i pop muzike (za sta im skidam kapu), dotle mi unistavamo najstariji festival cak i u onoj eks Jugoslaviji! Mislim da novo Ministarstvo kulture mora naredne godine da vrati "Beogradsko prolece", kako bi sacuvalo svoj obraz, jer novi ministar kulture Branislav Lecic vise nece dobiti ni jedan glas od svih estradnih umetnika i radnika sirom Srbije, a, verujte, to nije mala stvar. Ocekujemo da ce se mnogima razbistriti glave i da ne smemo dopustiti da hram popularne muzike na Balkanu ostane bez takve festivalske smotre...

Drasko Acimovic: Na "Beogradskom prolecu" je nastalo mnogo najlepsih evergrin pesama, i iznedrio je mnoge asove popularne muzike?

Narakord: Bas tako. Gotovo sve zvezde zabavne i pop muzike nekadasnje Juge pevali su u Domu sindikata i hvalili se da su ucestvovali i osvajali nagrade na "Prolecu". I time je veca nesreca sto smo dopustili da posle odlaska Mikija Jevremovica sa mesta predsednika "Proleca" ovaj festival nestane sa pozornice. Ne mogu da shvatim da je novi predsednik Momcilo Bajagic Bajaga jedan od direktnih krivaca sto se ugasio festival! Sada je Bajaga smenjen i ocekujem mnogo vise inventivnosti od bubnjara Dragoljuba Djuricicca koji je dosao na njegovo mesto. Primera radi, verujem da se mnogi danas cude kako je moguce da jedan "Splitski festival" postoji a da se "Beoradsko prolece" ugasilo. To se odnosi na njegove laureate koji nisu sa ovih prostora, kao sto su Arsen Dedic, Kemal Monteno, Oliver Dragojevic, Miso Kovac, Dado Topic, "Kaliopi", Zorica Kondza i "Stijene", "Pepel in kri", Jadranka Stojakovic, "Ambasadori", Fadil Toskic...

Drasko Acimovic: Vratimo se vasoj grupi. Vec nekoliko godina ne mozete da izdate novi CD. O cemu je rec?

Narakord: Nemamo da placamo preko 20.000 maraka za album. Ujedno, nemamo podrsku raznoraznih partija i politickih mocnika, kao na primer grupa "Legende", pa da snimamo album kad nam se prohte...

Drasko Acimovic: Niste u dobrim odnosima sa sastavom "Legende" koji su vam, ipak, direktna konkurencija?

Narakord: Da ne bi bilo zabune: nemam nista protiv "Legendi". Imaju odlicne pesme i sigurno nisu slucajno uspeli. Medjutim, gde bi nama bio kraj da kao Zoran Dasic Dasa i drugovi imamo pomoc politicara! Ne zelim da govorim o politici, jer mi pricamo o estradi. Eto, dva nasa poslednja albuma izdali smo u Sloveniji, sto je bruka. Odgovorni iz PGP RTS-na celu sa Miroljubom Arandjelovicem Kemisom nisu cak hteli ni da saslusaju nas novi materijal. Navodno, "nismo komercijalni". A istovremeno su izdavali albume i duple CD-e nekakvim violinistima, harmonikasima, penzionerima, koji su bili clanovi vladajucih partija. Nadam se da ce u PGP RTS dunuti neki nov, svezi vetrovi i da cemo konacno svirati srpsku narodnu muziku, tamo gde i treba — u Srbiji. Ne volim traceve i javno pljuvanje, ali morao sam iskreno da odgovorim na vase pitanje. Drago mi je sto putem vaseg "Estradnog magazina" i interneta govorimo o aktuelnim stvarima na estradi, jer ni u nasim medijima ne posvecuju paznju pravoj narodnoj muziki i novim gradskim pesmama, koje su pre 200 godina pevali nasi boemi u Skadarliji. Danas su za estradne medije u modi stas a ne glas...

Drasko Acimovic: Budite malo konkretniji?

Narakord: Golisave pevacice, bolje reci starlete, foto-modeli i neke nove strptizete, zaposele su mali ekran, naslovne stranice i nekvalitetnim glasom — diskografiju! Mnogo je kvazipesama, antimuzike, sunda, i neukusa na estradi i u nasoj diskografiji. Nadam se je sve ovo kratkog veka i da ce se uskoro nagomilani estradni mulj rascistiti, i, kao sto to uvek biva, kvalitet ce isplivati i ostati na povrsini.

Drasko Acimovic: Da li je danas novi gradski melos in aili aut?

Narakord: Trosim petu deceniju zivota i ne parlam dobro sa tim novim slengom. Medjutim, znam sta pitate. Cim se nova gradska muzika slusa na satelitu, nasa dijaspora voli tu lepu muziku, eto, sada i za vas internet govorimo — znaci da interesovanje za ovu muziku postoji. Priznajem da nismo visokokomercijalni, ali i dzezeri i klasicari nisu tirazni pa svi izdaju njihove albume, jer je takva muzika potrebna za edukovanje mladih. Neki novi klinci moraju da upoznaju prvo nas izvorni melos, etnomuzikologiju Srbije, narodnu muziku, starogradske pesme, pa tek onda da upoznaju Strausove valcere, Betovena ili "Bitlse", Madonu, Maraju Keri, neke hevimetalce... U svakom muzickom obrazovanju mora se poci iz svog dvorista a ne iz tudjeg. Zato se iskreno nadam da ce vreme antimuzike proci. Ipak, publika zna sta je kvalitet a sta ne. I zato verujem da ce "Narakord" jos dugo godina trajati.

Drasko Acimovic: Jos jedno pitanje za kraj: zasto ne pominjete konkurenciju?

Narakord: Da budem iskren, iako smo najduze u ovom poslu ne pominju ni oni mene. Pa zasto bi nekome cinio besplatnu reklamu? Da dodam, svima zelim puno uspeha u karijeri i mnogo nastupa, novih albuma, i, daj Boze, malo i parica, koje nam svima u ovoj bransi kvalitetne muzike i te kako nedostaju.


Balkanmedia | 21.12.2001.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 09, 2011, 01:19:18 am »

*

ANSAMBL "NARAKORD"

Ansambl "Narakord" osnovan je 1975. godine. Osmi po redu samostalni muzicki album koji je nedavno izdao PGP-RTS obelezava jubilarnih trideset godina rada. Stalnim podmladjivanjem clanstva, u traganju za najsposobnijima, ansambl je iz svojih redova iznedrio veliki broj danas poznatih muzicara i clanova vecine poznatih beogradskih grupa slicnog muzickog zanra.

Velika kulturna bastina nasih naroda zasluzuje da se neguje na dostojan nacin. Ne okrnjujuci lepotu raznolikosti i kontrasta vecnih pesama, brizljivo odabranim aranzmanima, ansambl ih predstavlja cistocom i snagom briljantnih glasova. "Narakord" ujedinjuje starogradske i narodne pesme stare Srbije i drugih nasih krajeva, snagom i jednostavnoscu svojstvenom autenticnom tradicionalnom stilu.

Glasovne mogucnosti clanova ansambla odredjuju i njegov izuzetno sirok i raznovrstan repertoar, od izvornih pesama do operskih arija. Na programu su jos i najlepse ruske, ciganske, grcke, napolitanske, spanske i latinoamericke pesme, kao i mnoge zabavne i novije folk pesme.

Zbog svega navedenog, ansamblu odgovara uloga misionara kulture svoje zemlje, ambasadora muzike i duha svoga naroda, kao i reprezenta pomalo zapostavljenih i zaboravljenih vrednosti.

U svom dugogodisnjem postojanju, ansambl "Narakord" nastupao je na bezbroj koncerata u zemlji i inostranstvu "sve od Aljaske do Australije...", zatim u mnogim telvizijskim i radio emisijama, na muzickim festivalima i u humanitarnim programima.

Na novom albumu nalazi se 16 numera prepoznatljivog zvuka koji je tipican za ovaj ansambl. Interesantno je izdvojiti da je melodiju prve pesme sa ovog albuma "Poletela dva bela goluba", zabelezio jos kao decak kompozitor Zarko Petrovic, slusajuci igumana manastira Mileseva Aleksija, kako je peva pred okupljenim monasima i narodom u blage veceri manastirskog mira na tremu Starog konaka uz crkvene pesme i balade o srpskim junacima, carevima i kraljevima.

Iguman Aleksije, duboko je verovao i osecao da je ovo bila omiljena pesma cara Dusana, tvrdeci da je to slusao i od prethodnih monaha. A monasi, kao da nasledjuju nesto sto se ne zapise, sto se ne naslika, ne vidi i ne cuje. Oni to najbolje cuvaju i prenose u onom casu srpske istorije kada to Srbiji najvise treba.

Mnogo godina kasnije, Zarko je ovaj vredan muzicki zapis prilagodio za izvodjenje, a "misiju" prvog izvodjenja poverio ansamblu "Narakord", koji je, evo, sa velikim ponosom i zadovoljstvom poklanja Vama.
[PGP RTS]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Septembar 02, 2012, 02:43:00 pm »

*
PREMINUO ĐORĐE KANGRGA
(Crna Bara, 16.03.1945 — Beograd, 05.08.2005)


LEGENDA STARE GRADSKE PESME

Legenda starogradske pesme Đorđe Kangrga iznenada je preminuo u petak u Beogradu, u 60. godini. Kangrga je bio vođa Narakorda — jednog od najeminentnijih i najdugovečnih starogradskih ansambala. Narakord je snimio veći broj kompilacija i devet solo albuma. Desetim, čije je snimanje bilo predviđeno za ovu godinu, trebalo je da obeleži 30 godina rada.

Tokom te tri decenije Narakord je održao oko dve hiljade koncerata širom (nekadašnje) Jugoslavije i u dijaspori i postao je uzor drugim sastavima gradskog melosa kao što su Tamburica pet, Svilen konac, Spomenari... U Narakordu su se, uz Kangrgu, koji je bio spiritus movens i dobri duh ansambla, afirmisali brojni muzičari i pevači.

Prisećajući se nekih ranijih vremena, u jednom razgovoru za Glas javnosti Đorđe Kangrga je govorio o počecima Narakoda, starogradskoj muzici nekad i sad...

"Samo mesec dana pošto smo se okupili svirali smo u prepunoj "Skenderiji" u Sarajevu sa još tri-četiri skadarlijska ansambla. Svirali smo svuda, bilo je dosta posla. Pesma "Eleno, mome" bila nam je neka vrsta koncertnog hita, pa pošto to niko do tada nije snimio, kada je došao red na nas stavili smo je na ploču. Iako je bila na b-strani, oko te pesme je nastala gužva kakvu nismo očekivali... Tako smo ušli u to što se zove estrada...

Ranije se starogradska muzika pazila, a Skadarlija je bila kao kolevka za te ansamble. Do nje se nije moglo doći tek tako. Da bi ansambl uopšte ušao u Skadarliju, morala je da se prođe audicija koju je vodio Đorđe Karaklajić. Ako nisi bio dobar, nije bilo šanse da se provučeš. Čak su i dobri orkestri morali da idu na dodatno "peglanje", da isprave neke nedostatke, da bi mogli da zasviraju u nekoj od skadarlijskih kafana... Danas ima mnogo više restorana sa muzikom nego ranije, većinom u privatnim rukama. Svaki šef restorana bira muziku po svom nahođenju... i kvalitet je mnogo slabiji..."


P. D. | 07.08.2005. | Glas javnosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: