Grupa "Legende"
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Grupa "Legende"  (Pročitano 30649 puta)
0 članova i 3 gostiju pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Februar 09, 2011, 01:06:06 am »

*

LEGENDE   grupa






Grupu "LEGENDE" iz Beograda čine šestorica članova:

1. Ivan Milinković — pevač (solista)
2. Zoran Dašić — kompozitor, tekstopisac, bas-prim, gitara, prateći vokal
3. Lazar Marin — gitara, prateći vokal
4. Pero Krznanić — bas gitara, prateći vokal
5. Želimir Vasić — bubnjevi, udaraljke, prateći vokali
6. Predrag Stojković — klavijature, harmonika  


Biografije

Ivan Milinković Solista Ivan Milinković član je "LEGENDI" od 1989 godine. Pre nego što je postao član grupe bio je devet godina u Beogradskoj operi, od toga pet godina u horu, i četiri godine solista u sporednim i glavnim ulogama. Sa statusom estradnog umetnika dobio je više nagrada: drugo mesto i prva nagrada publike na takmičenju mladih pevača narodne izvorne muzike u Pirotu ’86. godine, četvrto mesto na takmičenju mladih operskih pevača u Beogradu 1993. godine. Dobitnik je i prve nagrade na takmičenju mladih operskih pevača u Pjong Jangu u Koreji 1995 godine. Oženjen ima sina Filipa...


Zoran Dašić Milinković ...Osnivač i vodja popularnih "LEGENDI", njihov tekstopisac, kompozitor, gitarista i tamburaš. Ima mnogobrojne estradne nagrade, status priznatog umetnika, član je Udruženja kompozitora Srbije, a napisao je i dve knjige. Urednik je u muzičkoj redakciji RTS.


Lazar Marin ...Drugi osnivač "LEGENDI" Lazar Marin Laza, gitarista i prateći vokal benda. Nekada je pevao u horu sadašnjeg "Obilića", inače "Krsmanca" - odakle je potekla i većina članova ovog sastava. Nekada je bio zaposlen u "Tehnoprometu", a sada obavlja poslove PR menadžera u "LEGENDAMA".


Pero Krznanić ...Basista Krznanić Petar Pero u "LEGENDAMA" svira od 1992. Pre toga je bio u Velikom narodnom orkestru Televizije Beograd.Završio je fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu. Živi i radi u Beogradu i bavi se estradnom delatnošću.


Želimir Vasić ...Želimir Vasić Žak, bubnjar i perkusionista "LEGENDI". Radio je u Beogradskoj filharmoniji 16 godina, trenutno je zaposlen u pozorištu na Terazijama, a član grupe je od 1998. Pre toga svirao je sa Željkom Bebekom, Dadom Topićem i poznatijim "rokerima", snimio je više CD, ploča, pisao muziku za filmove...


Predrag Stojković ...Najmladji član "LEGENDI", Stojković Predrag Pedja, klavijaturista i aranžer u grupi, inače, profesor muzike, harmonije, kontrapunkta i muzičkih oblika. Član asambla postao je pre dve godine. Pre toga bio je u bendu "Alisa" i "Frenki", saradjivao sa skoro svim izvodjačima na domaćoj muzičkoj sceni i više puta svirao sa Beogradskom filharmonijom.  

Grupa Legende
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 09, 2011, 01:06:25 am »

*

LEGENDE — DISKOGRAFIJA



ALBUMI

1988. Uspomene
01. Uspomene
02. Lastavice
03. Ta oka dva
04. Ne veruj
05. Prvi sneg
06. Ana
07. Ajde, Jano
08. Nema starog Beograda
09. Zbog tebe
10. Kažu mi da živiš sama
11. Hej, lane moje lane
12. Prazni dani
13. Kosovi i tramvaji
14. Lastavice

Sve najlepse
01. Četrdesete
02. Slutnja
03. Zbog tebe
04. Nemam snova
05. Ne pitaj
06. Uspavanka
07. Ne veruj
08. Nova godina
09. Prvi sneg
10. Noćas
11. Ta oka dva
12. Strah me
13. Uspomene
14. Četrdesete (verzija II)

Legende No.6
01. Sećanje
02. A mogli smo sve
03. Majci
04. Čežnja
05. Jednom
06. Moja si
07. Na krilima
08. Zašto ne volim proleće
09. Džanum zadje slunce

Legende Uzivo
Disk Br. 1
01. Nova godina
02. Sećanje
03. Slutnja
04. Uspavanka
05. A s tobom sam
06. Jednom
07. Zbog tebe
08. Ta oka dva
09. Noćas
10. Nemam snova
11. Majci
12. Čeznja
13. Prvi sneg
                      
Disk Br. 2
01. Zašto ne volim proleće
02. Džanum zadje slunce
03. Lastavice
04. Strah me
05. Smiljana
06. Nevernica
07. Marijo
08. Na krilima
09. Ne veruj
10. Moja si
11. Četrdesete
12. Uspomene
13. Ne pitaj  

Pisma iz 1999.
01. A sada znam
02. Epitaf
03. Sat otkucava
04. San
05. Dugo
06. Pijem zbog tebe
07. Talas i dno
08. Molitva
09. Gusta magla

Nostalgija
01. Zvižduk u osam
02. Dušo moja
03. Odiseja
04. Jedna zima sa Kristinom
05. A sad adio - pijem
06. Mladosti
07. Čerge
08. Molitva za Magdalenu
09. Oprosti mi što te volim
10. Čamac na Tisi
11. Mene nema ko da žali
12. Vino i gitare
13. Stanica Podlugovi
14. Maljćiki
15. Hej, momci mladi

Legende 10
01. Ej, da me je
02. Zaboravi
03. Točak života
04. I šta još da ti kažem
05. Zaspala moma
06. Noć o kojoj snivaš
07. Noći preduge
08. Sat otkucava
09. Dugo
10. Sen
11. Epitaf
12. Tajna
13. Molitva druga

Antologija
01. Ne veruj
02. Zbog tebe
03. Uspomene
04. Četrdesete
05. Ne pitaj
06. Sećanje
07. Moja si
08. Na krilima
09. Zašto ne volim proleće
10. A sada znam
11. Sat otkucava
12. Dugo
13. Pijem zbog tebe
14. Molitva
15. Ej, da me je
16. Zaboravi
17. Točak života
18. Noć o kojoj snivaš
19. Ipak sve prodje
20. Ona sjajna vremena

Sa osmehom
01. Probudi se
02. Samo noć da pobedim
03. Nasmejana
04. Moja ponoćna dugo
05. Noć od  srebra
06. Jedna želja
07. Ljubav
08. Ako me pitaš
09. Sa osmehom
10. Tragovi

Reka pravoslavlja
01. Uvodno slovo
02. Spasi Bože ljude svoje
03. Čista Djevo
04. Bog predvječni
05. Himna Svetom Savi
06. Manasija
07. Slava na visini Bogu
08. Svetog oca Nikolaja
09. Čisto srce Gospod želi
10. Manasija
11. Presveta Bogorodice spasi nas
12. Završno slovo
13. Svjati Bože

Mladosti
01. Ej, mladosti
02. Sve ti priznajem
03. Još si sama
04. Nije meni
05. Odlaziš
06. Godinama
07. Kad tebe nema
08. Zaljubi se
09. Gledaš me
10. Jesen stiže dunjo moja

Legende
01. Probao sam sve
02. Ne veruješ mojom rečima
03. Slutnja
04. Ta oka dva
05. Nasmejana
06. Nova godina
07. Kosovski božuri
08. Nemam snova
09. Noćas
10. Zaspao Janko pod jablanom
11. Konji vrani
12. Sve ti priznajem
13. Ej, mladosti
14. Gledaš me
15. Godinama
16. Nije meni
17. Epitaf
18. Prvi sneg


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 09, 2011, 01:06:50 am »

*
GRUPA "LEGENDE"


IVAN MILINKOVIĆ

Posle srednje škole upisuje i završava Višu mašinsku školu. Uporedo sa osnovnom školom išao je i u nižu muzičku školu i dok je bio u gimnaziji i mašinskoj, upisuje i srednju muzičku školu "Stanislav Binički"
U Legende je došao 1998. godine i sa njima je snimio svoj prvi LP koji se zvao Neverujem! Do sada su zajedno snimili 15 CD-a i imali 1280 Koncerata, ne računajući mesta gde su gostovali sa po jednom pesmom na priredbama i manifestacijama. Nastupali su na svim kontinentima i u mnogim zemljama širom sveta u koncertnim dvoranama i klubovima.


Ivan je rođen u Loznici 15. jula 1962. godine, gde je i išao u osnovnu školu do šestog razreda, nekon čega se doseljava sa roditeljima u Beograd gde završava osnovnu školu i upisuje IX Beogradsku gimnaziju gde ide 1 i 2 razred. 3 i 4 razred srednje škole ide usmereno obrazovanje, srednju mašinsko — energetsku školu za pilotski smer. Studirao je na muzičkoj akademiji gde je i volontirao dve godine.

Godine 1990. primljen je u "Beogradsku operu" gde je bio je do 1997. godine. U operi je imao ulogu u "Seviljskom berberinu" gde je pevao kao glavni tenor, u operi Karmen ima ulogu Remendoa i u operi La Fanta Semplice imao je ulogu Frakasa i sa njom otvorio kulturno leto u Novom Sadu gde je dirigovao Mladen Jagust.

Pevao je pod dirigentskom palicom Angela Sureva, Bojana Sudžića, Dejana Savića i Oskara Danona. Na Kolarcu na takmičenju za najboljeg pevača od njih 40 usao je u finale.

Ivan je oženjen drugi put. U drugom braku ima sina Filipa koji ima 5,5 godina, tatin naslednik, kako on sa ponosom to kaže i ima ženinu ćerku Anju koja ima 16 godina.

Živi u Zemunu i voli Zemun kao da je to njegov rodni grad. Vezan je za Zemun iz kog kako kaze: "nece nikada otići da stanuje u neko drugo mesto".

Poznanici i prijatelji ga znaju kao "Bajkmena" jer 25 godina vozi bicikl u svakom slobodnom trenutku. Voli i plivanje, a ranije je odlazio i u teretane. Na Adu ide sa društvom da igra odbojku na pesku jer ga to ispunjava do kraja.

Želja mu je da se pojavi sa Legendama na nekom Svetskom Festivalu. Svake godine u Trebinju nastupa sa "Legendama" na za praznik grada, u Banjaluci za "Vidovdan" krsnu slavu grada Banjaluke, na raznim manifestacijama, u Karlovcima i Vršcu na berbi, u Leskovcu na "Kulturnim danima Leskovca", u Prijedoru na "Prijedorskom ljetu" leti na letnjoj Pozornici u Baru i Tivtu...


Deo teksta preuzet sa: Kuda za vikend? | 17.07.2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 09, 2011, 01:07:09 am »

*
GRUPA "LEGENDE"


MUZIKA "SA OSMEHOM"

Stigli su do broja 12! Grupa "Legende" promovisala je svoj novi album, 12. po redu, "Sa osmehom" za izdavačku kuću DMD sound. Posle Goce Tržan, oni su drugo izdanje ove nove diskografske kuće. Promocija je bila vrlo grandiozna, ne baš kao promocija Goce Tržan, ali je sigurno da DMD sound uvodi neke nove standarde prilikom promovisanja svojih ekskluzivaca. Posle odlaska nekih članova, sastav "Legendi" danas izgleda ovako: Ivan Milinković-pevač, Zoran Dašić Daša koji je zadužen gotovo za sve tekstove i muziku, Zoran Radetić aranžer i Lazar Marin koji je napisao prvu pesmu za grupu "Tragovi". Promocija je počela konferencijom za štampu koja je kasnila 35 minuta zbog "kolapsa u saobraćaju". Posle oficijelnog dela, usledio je koktel i mini koncert, gde su "Legende" odsvirale svih 10 novih pesama koje su se našle na albumu. Saopšteno je da je prvi tiraž u kome je štampan album 30.000 CD-ova, vrlo luksuzno opremljenih i isto toliko kaseta. Najavljeni su koncerti u Centru "Sava" za 24. i 25. januar, kao i koncert u Novom Sadu, na Spensu 30. januara.

MUZIKA ZA MLAĐU GENERACIJU

"Legende" su najavile novi i moderniji zvuk, a najveći teret oko pesama, po običaju, je poneo Daša, koji kaže: "Bilo nam je glupo da se previše menjamo, pošto je u našoj muzici najteže biti svoj i imati neki prepoznatljivi stil koji neće ličiti na druge. Malo samo "pomerili" zvuk kako bi sve izgledalo savremenije i modernije. Želili smo da se naša muzika malo više približi mlađima, jer među starijom generacijom imamo dosta publike, pa želimo da se dopadnemo i mlađim snagama." Od poznatih kolega na promociju su došli članovi "OK Banda", Mari Mari, "Neverne bebe", Kornelije Kovač, Džimi Barka, Isidora Bjelica, Kralj, Tatjana Vojtehovska, Đule Van Gogh i Goca Tržan koja je po običaju izazvala najveću pometnju među novinarima. Na pitanje da li je na promociju došla samo zato što je u istoj izdavačkoj kući kao i "Legende" ili zaista sluša njihovu muziku Goca kaže: "Preslušala sam album i sve pesme mi se zaista dopadaju. Jako mi je lepa pesma "Sa osmehom" i nije čudo što se album zove po njoj. Mislim da su jako dobro odradili svoj posao. Volim i poštujem muziku "Legendi" i došla bih na njihovu promociju i da nisu u kući DMD.

SMELI OPTIMIZAM

Sem pesme "Sa osmehom", primetili smo da se smeh provlači i kroz neke druge pesme na novom albumu, na primer u pesmi "Ljubav", gde deo teksta glasi "Oči vragolaste žarom sjaje, smeh te odaje"... Zato smo pevača Ivana pitali da li je u toku promocije skidao osmeh s lica? "Jesam, kada je trebalo procediti neku setu kroz zube i kroz osmeh. Naše pesme uvek nose neku melanholičnu notu. Ovaj CD je nešto što je apsolutno naše, mnogo liči na nas, ali istovremeno ima i nekih promena, bržih pesama i vedrijih tema. Ipak mislim da ovo nije neki totalni izlet. Jednostavno, ove pesme su optimističkije od prethodnih. Još nismo sve rekli i verujem da će naredni albumi biti još smeliji."  

Uz bogatu trpezu, gosti su imali priliku da premijerno vide dva nova spota za pesme "Probudi se" i "Nasmejana", a čitavu priču je na kraju zasladila džinovska torta aranžirana sa slikom naslovne strane novog CD-a "Legendi".


Saša Ž. Milovanović | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 09, 2011, 01:07:26 am »

*
LEGENDE — Odabrani stihovi


A SADA ZNAM
Muzika i tekst: Zoran Dašić Daša

Voz je ove noći krenuo,
Sa njim i ti.
Nemo, bez glasa upijam mrak.

Dugo smo tako ćutke stajali
I kisnuli,
Samo da prođe, da budem jak.

A sada znam, sad vidim sve,
Nekad i ćutanjem kažeš najviše.
Ne ljubiš me više, ne kao pre,
Hteo sam previše, a gubim sve.

Znam da budem težak sumoran,
U oku trn,
Igrač na žici već umoran.

Navik'o sam već da tražim
Al' ne nalazim.
U tvom se svetu ne snalazim.



SJAJ OD PLAMENA

Nekad tek sa dna ugledaš vrata nebeska
nekad pitanje ne želi odgovor da zna
sjaj od plamena u crni dim sagoreva
danas ponosna, sutra možda slomljena
 
Ruke si sklopila, oči si zatvorila
da mi je bar na tren da prođem tvojim mislima
kao prah polena kad skine kiša prolećna
noćas sam rešio da budeš moja pobeda
 
Zalud krpiš sne, bajke kriju prevare
nekad gubiš sve baš kad želiš najviše
nekad tek sa dna ugledaš vrata nebeska
nekad pitanje ne želi odgovor da zna



NE PITAJ

Ne pitaj što se svako jutro
Budim umoran.
Ne pitaj šta u srcu krijem
Što sam uvek sam.

Ne pitaj, ništa ne pitaj me
Kada već sama znaš sve.
Od kad te nema u srcu mom
Ne pevam jer nemam kom.

Ne pitaj kol'ka tuga može
Da se izdrži.
Ne pitaj kol'ko treba da se
Suza ne pusti.

Ne pitaj što ti mladost dajem,
Što si prorok moj.
Ne pitaj što u svakom drugom
Tražim osmeh tvoj.



SEĆANJE

Ja sam te jednom imao
Kratko al ipak imao,
Iz tvoje čaše otpio
Al ne sasvim popio.

Ja sam u sebi dubio
Bunar za tvoje novčiće,
U tvome glasu slušao
Božičnih jelki zvončiće.

Sedim za stolom preko puta,
I gledam kako brišeš sve,
Ko mnogo daje mnogo gubi
A ja sam dao previše.

Gledam te kako važno pričaš
Ja sam to davno čuo sve.
Kažu da ljubav često prođe
Kada se nadaš najmanje.

Ja sam u sebi budio
Vetrove jake olujne,
Za tvoje crne oblake
I tvoja krila anđele.



USPOMENE

Ovom ulicom više neću da prolazim,
Ni u sumrake više neću da dolazim.
Samo će ostati mojih stopa tragovi,
Dok i njih novi sneg ne ukloni.
A bol nadolazi, želja želju sustiže,
Puštam da prolazi al' ne ide.

Ulične svetiljke, kao žar na cigaretama,
U roju pahulja trepere, hoće da se ugase.
I moja nadanja kao vatra paljena,
Pod kišnom zavesom bez zaklona.
A bol nadolazi, želja želju sustiže,
Puštam da prolazi, al' ne ide.


YouTube: Legende — A sada znam Live
YouTube: Legende — Sjaj od plamena
YouTube: Legende — Ne pitaj
YouTube: Legende — Sećanje
YouTube: Legende — Uspomene
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 09, 2011, 01:07:45 am »

*
LEGENDE — Odabrani stihovi


A MOGLI SMO SVE

Možda ti nisam rekao
Kad se u nebo zagledam
Kao večnost dodirnem
Ceo život sagledam.

A s' tobom sam mogao sve
Topio suze u osmehe,
A s' tobom sam umeo sve
Bojio mrak u svitanje.

Prevrćem brazde nebeske
K'o svoje prazne godine,
Nekad me zvezda dotakne
Pa me povuku dubine.

Ja sam ti samo naličje
Od onog što si volela,
Moje su duge bez boje
I ti si me prebolela.

A s' tobom sam mogao sve...



DUGO
 
Da te zaboravim ne umem, ne mogu.
A boli priznajem. Samo tebi mogu.

Da se zavaram, u snove da se zatvorim
Da ćutim zauvek, da ti ime ne izgovorim.

Dugo reči zastaju, dugo usne miruju,
Dugo ruke samuju, dugo te ne miluju.

Magla na prozoru, neke slike nejasne.
Ja sam od bilo kog, ipak video tebe.

Uvek sam pitao, kad to tugu sreća odveze...
A sad sam shvatio. To saznaš, kad je najteže.



ČEŽNJA

Kesteni u tvojoj kosi
Zreli bademi u očima,
Ranjen golub u tvom pogledu
Slikam te u mislima.

Zgužvan papir na mom stolu
Jos jedna pesma tebi, pisana
Koju nikom neću dati
Za koju nećeš saznati.

Kad mesec srebrom ponoć zalije
Tuga il' ne znam šta li je,
Od tame kao svilu čežnju tka
Celog me njome prekriva.

Sad znam da sve je bilo varka
Za tebe samo igra prolazna,
Kao u nekoj lakoj priči
Greška sam bio, samo ja.



JEDNOM

Jednom,
Kada čuješ vozove što u noći jure,
Kad upitaš godine kuda tako žure,
Mene ćeš se setiti,
Mene ćeš poželeti.

Jednom,
Kad potražiš utehu za dušu što plače,
Kad te bude samoća stezala sve jače,
Mene ćeš se setiti,
Mene ćeš poželeti.

Jednom,
Kad isplačeš uzalud svoje zadnje suze,
Kad se budeš pitala ko ti mladost uze,
Mene ćeš se setiti,
Mene ćeš poželeti.

Pronađi negde pesmu iz dana
Kada smo bili zajedno,
Pusti je tiho, za svoju dušu
I plači što je sve gotovo.



NE VERUJEŠ MOJIM REČIMA

Ne veruješ mojim rečima
Sumnjaš da je samo požuda
To što noćas tako opija
Put do tvoga srca otvara

Pratim trag u tvojim očima
Šta se krije, da l' si poznala
Ono što si tajno sanjala
Od kojih te majka sklanjala

Refren
Niko te nije tako želeo kao noćas ja
I niko nije tako umeo da ti se ceo da

Prostri svoje jedre godine
Otvori mi rosne latice
Odavno si već zaputila
Sve želje u jednu skupila

Privi se na mojim grudima
Kao pismo dugo čekano
Zatalasaj lako bedrima
Kao svila, nežno, mekano

Refren 2x

Ne veruješ mojim rečima...
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 09, 2011, 01:08:03 am »

*
GRUPA "LEGENDE"


MILJENICI PUBLIKE, ALI NE I MEDIJA

Grupa "Legende" već 10 godina unazad opstaje na domaćoj muzičkoj sceni. Trendovi se menjaju, popularni su ovi, ili oni, a "Legende" sve vreme pevaju istu vrstu muzike, snimaju albume, a publika ih i dalje voli. Razgovarali smo sa Zoranom Dašićem Dašom (na slici), čovekom koji uglavnom komponuje pesme ove grupe, i prvo ga pitali da li je zadovoljan nedavno održanim koncertom u Centru "Sava" kojim su obeležili 10 godišnjicu aktivnog rada.

Zoran Dašić Daša — Legende: Trenutno smo na turneji! Prošli smo 15-ak gradova i jako smo zadovoljni s obzirom na to da nismo miljenici medija. Ne znam koji je razlog svega toga. Možda zato što smo dugo prisutni pa su se ljudi iz medija zasitili i ništa im nije zanimljivo vezano za nas. Mi smo radili bez reklame takoreći, i opet smo imali pune koncerte, što nam daje snagu da nastavimo. Možda nas se publika i uželela baš zbog toga što nas nema po medijima, pa su zato i došli na koncerte.

Da li ste pogrešili što ste poslednji album objavili za DMD sound?

Zoran Dašić Daša — Legende: Da, da... Pogrešili jesmo, ali šta da radimo? I to je deo ovog posla i karijere. U tom trenutku kada smo objavljivali album ta kuća nam se učinila najboljom i najpovoljnijom. Imali smo lepu promociju i posle toga ništa! Ali dobro, to je stvar politike kuće koja sve to radi. Mi smo se grčili i mučili da kako-tako ispromovišemo taj album. Činjenica je da je i pored loše medijske prezentacije publika prihvatila nove pesme.

Za vas nisu vezivani nikakvi tračevi, ekscesi... Jednom je Ivan malo "zakačen" od medija i to je bilo sve?

Zoran Dašić Daša — Legende: To je možda otežavajuća okolnost za našu grupu, iako to tužno zvuči. Novinari danas nemaju šta o nama da pišu. Medijima više nije interesantno da pišu da je neki koncert bio pun, jer je mnogo bitnije da li izbila neka frka, skandal... Mi te uslove nećemo prihvatiti makar o nama nikada ništa ne pisali!

Objavili ste nedavno album duhovne muzike. Pričali ste da ste teškom mukom došli do izdavača?

Zoran Dašić Daša — Legende: Mnoge izdavačke kuće je zanimao taj album, ali niko nije hteo dublje da uđe u priču. Hi Fi centar se odvažio da to objavi i čuli smo da u pretprodaji ima narudžbina za 5.000 diskova. Na albumu je 10 pesama duhovne muzike, urađen na neki naš način. Ploču otvara i zatvara glumac Danilo Lazović, a u jednoj pesmi su gosti Bora Čorba i Đule (Van Gogh), dok su u drugoj gosti Bilja Krstić i Cune Gojković.

Jedni kažu da ste zabavnjaci, a drugi da ste narodnjaci?

Zoran Dašić Daša — Legende: Najčešće nas stavljaju u starogradsku muziku, mada nemamo mnogo dodira sa tom muzikom. Trudimo se da napravimo nešto novo i aktuelno, što će imati elemente popularne muzike, ali i elemente našeg folklora. Kad čuješ grčku zabavnu muziku, koji svi mi ovde krademo, na prvim taktovima i antisluhisti je jasno da je to grčka muzika. I turska muzika je prepoznatljiva. Iako Tarkan peva zabavnu muziku, oseti se u pesmama da je Turčin. Tako se i mi trudimo da se u našim pesmama čuje da smo iz Srbije. Naša zabavna muzika danas je kopija raznih vrsta iz raznih krajeva Evrope, bez imalo orginalnosti.

Po imenu bi "Legende" trebalo da traju večno. Šta misliš koliko će trajati vaša grupa?

Zoran Dašić Daša — Legende: Verujem da ćemo trajati još dugo! Radimo 15 godina, a poslednju deceniju radimo u kontinuitetu bez pauze. Prvih pet godina je bilo neko probijanje, svirali smo po raznim restoranima i ja se toga ne stidim. Mnoge naše pesme su zaživele u narodu, tako da sam siguran da ćemo trajati još dugo.
 
Osim albuma duhovne muzike, planirate li i neki uobičajeni album?

Zoran Dašić Daša — Legende: Radimo na novim pesmama. Ima ih već dosta i polako počinjemo da razmišljamo o novom albumu. Sada ćemo malo da izguramo ovaj album duhovne muzike, a posle toga praviti plan za novi "regularni" album. Moraćemo da vodimo računa o mnogim detaljima, jer smo poslednjim albumom naučili lekciju. I to je za nauk — da sledeći put dobro razmislimo gde ćemo objaviti svoj album.


S. S. T. | 1998. | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 09, 2011, 01:08:23 am »

*
ZORAN DAŠIĆ UGOSTIO GLAS PRED JOŠ JEDAN TRADICIONALNI KONCERT GRUPE "LEGENDE"


GITARISTA NA TAMBURI

Ceo život sam proveo između knjiga i rokenrola, u nekom polusnu, u svom svetu. I time sam se najviše branio od svega što nam se dešavalo.

Teško da će se bilo ko na prvu loptu setiti šta bi to zajedničko bilo Aleksi Šantiću, Đuri Jakšiću, knez Mihailu i Zoranu Dašiću. Tek stihovi koje su napisali počeli su da se pevaju i ušavši u "eustahijevu trubu" bar jednog pokoljenja postali su deo kolektivnog sećanja.

Poređenju za ljubav, tek, nema skadarlijske kafane u kojoj se isto veče neće čuti "Mila", "Što te nema", "Emina" i "Obriši suze draga", ali i "Zbog tebe" ili "Ne veruj".

Autor poslednje dve, za razliku od onih koji su odavno deo školske lektire ili istorije, živa je legenda budući da grupa "Legende", čiji je Dašić lider...

Malo je poznato da je Daša, kolekcionar gitara, što, možda, nije ni neobično, ako se zna da je svirao neku drugu vrstu muzike od one koju smo u poslednje vreme navikli da od njega slušamo. Svirao je rok, džez-rok, sving, svirao u Big bendu. Prošao razne faze i svirao sa mnogo poznatih ljudi. Svirao je Daša i u grupi "Opus" sa Džindžerom iz "Čorbe", Miletom iz "Ju grupe".

Ja sam gitarista na tamburi — opisuje sebe Zoran Dašić. — Samo koristim autentični zvuk tambure, ali sviram je gitarski, tako ih i štimujem. Logična je moja vezanost za gitaru.

INSPIRACIJA ZA NEKE NOVE KLINCE

U naše vreme knjige su se preporučivale, pričalo se o tome ko šta čita, voleli smo poeziju. Današnje generacije su drugačije — toga više nema. Setim se kako je Rale Damjanović snimao ploče na kojima recituje "Mostarske kiše" Pere Zupca, Preverovu "Barbaru", "Gavrana" Edgara Alana Poa i slične pesme. Pa Radeta Šerbedžije koji je snimio "Ne daj se Ines". To je ostavilo veliki uticaj na mene. Poželeo sam da se objavi jedan takav nosač zvuka sa mojim pesmama kada su me već svrstali u moderne pesnike, pa da ostvarim još jedan svoj dečački san. Da moje pesme, neki drugi klinci slušaju i da im to bude inspiracija. To će mi biti najveće zadovoljstvo!

Daša je, kaže, pokušao da, pomalo, ispuni neke od dečačkih želja. Nekad je maštao da ima razne gitare. I ima ih.

U kolekciji imam šest gitara i sve su posebne. Jedna je prava retkost, a za koju godinu postaće, što bi se reklo, muzejski primerak. Za taj "džipson les pol" iz 1973. nekada se govorilo da je neprevaziđena. Ta gitara ima svoju priču. Imala je do sada tri vlasnika i kako se to kaže ima dobar pedigre. Na njoj su svirali Dragi Jelić iz "Ju grupe" u vremena kada su imali najveće hitove i Džindžer iz "Riblje čorbe". Treći sam ja — ističe, ne bez ponosa, frontmen "Legendi". To se, kaže, zove dobra berba, kao i vina i gitare imaju godišta koja su "jaka".

Taj primerak jedan je od najboljih, "gaston šop", ona je vanserijski model, izgleda kao ona koju svira Ed van Halen, zebrasta sa svim tim prugama. U kolekciji je i "fender strokaster". To je gitara koja se računa kao etalon, to je model najviše upotrebljvan u svetu. Na takvoj su svirali Hendriks, KleptonÖMalo sam je "sredio" da bude kao Ingvi Malsmtinova ili kao kod Stivija Vaja, sa tom elektronikom. Takva je gitara najbolja za onaj ultrahevimetal zvuk. I samim tim najneobičnija za, kako bi neki rekli, jednog narodnjaka koji svira strogradske pesme i tambure.

To su samo neke od Zoranovih gitara, a imaće ih kaže još.

Napravio sam u kući kutak koji je moj i pored gitara tu su i sve nagrade koje je grupa, svojevremeno, dobijala i sve stvari koje su vezane za muzička dešavanja. Bilo bi glupo da sve stoji u dnevnoj sobi i smara ljude koje ne zanima — ističe Daša.

Pored šest gitara u Dašinoj kući postoji i bas, a tu su i bubnjevi i klavijatura i svo potrebno ozvučenje.

"Legende" vežbaju u mom stanu i jednu sobu sam potpuno sredio u tu svrhu. I moji klinci se bave muzikom, imaju svoju grupicu — kaže prva legenda grupe. Mlađi sin Marko je treća godina muzičke gimnazije, svira klavir, a stariji Andrija svira gitaru-bas i peva.

Kada momci iz grupe krenu na probu, dođu sa rukama u džepovima — šali se Daša na račun svojih kolega.

Naglašava da su "Legende" jedna od retkih grupa koja nije imala neki predrad, uslov je bio je da naprave nešto. Ploču. A bile su i njegov prvi kontakt sa narodnom muzikom.

SKROMAN, PA TO TI JE TO

Mnoge kolege misle da je Daša, iako jedan od najkvalitetnijih kompozitora u Srbiji, hendikepiran zbog izbora RTS-a za izdavača.

Možda bi da nisam na RTS-u "Legende" daleko više bile u medijima nego što su. Sve manje smo zastupljeni. Ali tako je bilo i kad sam radio na TV Politika — bilo nas je najmanje na toj televiziji - kaže kompozitor i pesnik Zoran Dašić, zbog čije je skromnosti oštećena najviše publika koja ne sluša muziku koju voli. Naime, RTS ima emisiju sa "Legendama" koja je snimljena u Belom dvoru i koja je prigodna za prikazivanje u vreme praznika koji su za nam, a koju Daša nije stavio među predloge za omiljeni tv program, ne želeći da ga optuže da favorizuje svoju grupu.

Svirao sam kao instrumentalista sa mnogima na pločama, a onda je došao kraći period koji sam 1978. proveo u "Ribljoj čorbi". Nazvao bih to danas pokušajem posle kog smo se definitivno razišli. Pokazalo se da je to dobro, jer da sam ostao u "Čorbi", ne bi bilo "Legendi". Bora je, kasnije, krstio oba Dašina sina.

Kada sam sa Lazarom Marinom pokušao da napravim nešto drugačije, polazna osnova je bila starogradska muzika. Bora se tada pojavio kao džoker iz rukava, i odmah dao dosta svojih pesama. Učestvovao je na snimanju ploče, bio nam producent, pevao sa nama. Finansirao nam prvu ploču. Doveo Marka Nikolića da sa nama snimi jednu pesmu. Bili smo novi na sceni i trebalo nam je neko ime da skrene pažnju. A Marko je bio opštepopularan, glumio Gigu Moravca — priseća se Daša početaka grupe koje je obeležila pola njegovog profesionalnog života.

Nikolić je tada sa njima otpevao pesmu "Moja draga luda je" i pobediše na tom "Beogradskom proleću", a ostalo je, što bi se reklo, istorija. Imenu grupe kumovao je niko drugi do Bora Đorđević. On je na konto Dašinog rokerskog pedigrea "Legendama" smislio ime.

Imao sam dugu kosu, bio mršaviji ličio sam zaista na rokera. Interno su me zvali "Daša legenda". Boki me je najčešće tako oslovljavao. Kad sam napravio grupu, hteli smo da se zove drugačije, a ne da bude ono "Biseri" ili "Perle", ili još gore, nešto bezlično i njanjavo. Hteli smo da bude nešto žestoko, da miriše na rok. Bilo je i drsko, u krajnjem slučaju, ali bilo je bitno da skreće pažnju. Bora je rekao: "Ti si legenda, kad su oni s tobom i oni su legende". Bilo je pretenciozno, ali su godine pokazale, nadam se, da smo opravdali ime — kaže Dašić.

Posle dobrog početka, stiglo je zatišje, a kada je na red došla druga ploča, ispostavilo se da su se previše oslanjali na Boru, koji je tada radio svoju ploču i nije imao vremena za "Legende".

Nisam nikada očekivao da ću praviti pesme. Muziku sam pravio ne neke Borine tekstove, ali nisam ni pokušao da pišem. Bora je imao samo dve pesme za nas. I silom prilika počeo sam da pišem. Ispostavilo se da će prva pesma biti "Ne veruj", koja se i danas sluša, postala je evergrin. Druga je bila "Zbog tebe", koju još sviramo na koncertima. To me je ohrabrilo. Počeo sam da pišem slučajno, a doživeo paradoks — da me mnogi smatraju boljim tekstopiscem nego kompozitorom. Desilo se da je narednih 13 godina grupa izvodila samo moje pesme. Ljudi kažu da smo izgradili autentičan stil, a Lazar bi rekao da sam Goran Bregović naše grupe — opet se šali na svoj račun.

Ceo život sam proveo između knjiga i muzike, u nekom polusnu, u svom svetu. I time sam se najviše branio od svega što nam se dešavalo, od života. Jedini način da ostaneš normalan u svemu ovome je da pobegneš u neku paralelnu stvarnost. Često sam u svom svetu fantazije, sanjar sam i u ovim, zrelim godinama. Preterano emotivni ljudi, a meni se to vidi po onome što radim brzo "puknu", zato svaki slobodan trenutak koristim da se "izvučem" i živim neki drugi život kroz knjigu ili muziku. Kada bi me pitali kako zamišljam idealan dan, bilo bi to ovako: Napolju pada sitna kišica, sipi polako. Ti sediš unutra prigušeno svetlo, i čitaš nešto dok neka lepa muzikica ide lagano. Tu je i fontana, pošto me zvuk vode smiruje, mašta.

A Daša, verovatno ne bi bio to što jeste da uz njega godinama nije supruga Nena, koja je sve ove godine podržavala svog romantika i sanjara.

Nena je navikla. Znala je šta je čeka kad se spetljala sa mnom. Bilo je uzmi ili ostavi. Znaš u šta si ušla. Meni je jako bitno to da je ona sa mnom prošla sve. Bila uz mene i kad sam bio niko i ništa, kad sam bio bez čestitog dinara u džepu. I kad sam uspeo. I ona ima neki svoj svet. U zrelim godinama počela je da piše. Izašle su joj već tri knjige, četvrtu priprema za štampu-završava Zoran Dašić.

MUZIKA PRE SKANDALA

Za muziku koju stvara, zli jezici, kažu da je nekomercijalna, da nije in, da nije aktuelna. Legendi nema po novinama bez povoda i nema euforije za njima.

Šta sve ne rade današnje "moderne" zvezde narodne muzike. A zašto? Da bi se pojavljivali. Tu su raznorazni skandali, tračevi, nameštene priče, izmišljene stvari samo da ih ima u medijima. Kao da se boje da će ih svi sutradan zaboraviti, ako ih danas nema u novinama. A mi idemo kontra. Ako muzika i pesme ne nađu put do trajnosti i pobede vreme, ako ne opstanu posle pet godina, nemaju trajnu vrednost. Idemo logikom da će ono čime se bavimo da donese trajanje, pre nego neki skandali i tračevi.

      
Olivera Stojimirović | 22.01.2011. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 09, 2011, 01:08:44 am »

*
GRUPA "LEGENDE"


SA BOROM ČORBOM DO ESTRADNOG OLIMPA


Pre trinaest godina, kada niko nije imao poverenja i veru u moju grupu "Legende", legendarni roker Bora Djordjevic alias Bora Corba odveo nas je u najmocniju diskografsku kucu PGP RTB i naterao direktora Stanka Terzica da sa njim i njegovim pesmama izdamo debi album. Bez njegove pomoci mozda bi se pokolebao, i ostao u vodama rokenrola, radeci kao muzicki urednik. Sada smo ponovo zajedno i to me raduje...

Cujemo da u duetu sa Borom Corbom snimate pesmu "Tocak zivota"?

Dobro ste informisani. Na novom albumu koji se zove "Antologija", disko-kuca "Hi Fi centar" naterala nas je da izdamo uspesnu kompilaciju svojih nanjvecih hitova, uz tri nove pesme koje ce biti, nadam se, poslastica za poklonike nase muzike. Drago mi je sto ce Bora biti i na nasim koncertima. Sada je antialkoholicar i izdrzace i, ako Bog da, i zajednicku turneju po Rusiji, Belorusiji i Ukrajini gde su nas zvali. Neki nazivaju duet "Legende" i Bora : duetom dvadeset i prvog veka, sto je fantastican kompliment za nas!

Vi radite kao muzicki urednik RTV "Politike". Kako uklapate stalni radni odnos sa estradnim poslom?

U "Politici" nema mnogo posla, pa iako sam u stalnom radnom odnosu, odlicno uklapam taj posao. Zao mi je sto moja firma ne pusta kvalitetnu narodnu muziku u programu, i sto se radi pogresno. Ne zele da slusaju moje savete i zato smo, na zalost, daleko ispod drugih televizijskih kuca koje ne pomisljaju da prave komercijalan program bez aktuelnih, ponavljam - samo kvalitetnih narodnjaka bez sund-produkcije. Eto, ja mislim da cemo sa Borom stici do samog estradnog Olimpa. Optimista sam, zar ne?

Svaka cast! Vas pevac Ivan Milinkovic definitivno je napustio stalan posao u Narodnom pozoristu gde je bio uspesan solista Beogradske opere?

Ivan ne moze da uklopi ta dva posla, jer u Narodnom pozoristu mora da peva skoro svako drugo vece, tu su probe, nove predstave i to je nemoguce spojiti sa estradnim putovanjima i koncertima. Dobro mu je u "Legendama", jer smo mi slozna druzina. Zajedno smo, ne svadjamo se, druzimo se u privatnom zivotu i mislim da smo, mozda, najslozniji bend Evrope.

Na ovogodisnjem Beogradskom sajmu knjiga promovisana je luksuzna knjiga "Pesme Zorana Dasica". Kako ide knjiga?

Nije vreme za prodaju "nosaca zvuka" i knjiga. Narod nema love, velika je kriza i samo pekare rade sa ekstra dohotkom. U toj knjizi stavio sam sve pesme "Legendi", sa notnim materijalom, da ostane za pokolenja kao trag jednog vremena i pisanje uz nadahnuce jednom muzicara i pesnika. Ta knjiga ce se dugo prodavati jer nije komercijalna. Uostalom, i nisam se nadao nekoj velikoj zaradi od prodaje. Ispunio sam svoj davnasnji san, da imam svoju zbirku poezije i verujem da ce je i nasa publika kupovati kada bude malo vise novca u dzepovima.

Do 5. oktobra prosle godine vazili ste kao rezimska grupa?

Znao sam da cete mi postaviti to pitanje. Mi smo totalno apoliticni. Svirali smo na promocijama nekih partija za honorare jer je to nas posao. Proglasili su nas "JUL-skom grupom" i kada smo svirali na trgovima i mostovima za vreme NATO agresije. Svirali smo kao i mnoge nase kolege jer je to bio patriotski cin, prkos tim azdajama i zlotvorima sa neba, a nikako nekakva "partijska svirka". Niko od nas nije clan nijedne partije i mislim da sam time sve rekao...

Pa ipak, izdali ste dva albuma za disko-kucu "Kosava" koja je bila vlasnistvo Marije Milosevic. Prica se da ko nije bio clan JUL-a nije mogao ni da proviri u "Kosavu"?

To su sve proizvoljne lazi i tracevi. Mi Mariju Milosevic nismo videli vise od dva puita i nismo se ljudski ni upoznali sa njom. Jednostavno, dobili smo od njih dobre uslove i izdali dva albuma. Meni je smesno sto mnogi pojedinci (osim Zorice Brunclik i Maje Nikolic koje posteno kazu da su i dalje clanice JUL-a i SPS-a) mnoge nase kolege su pravi golubovi prevrtaci. Kao ortodoksni kameleoni sada izjavlju kako "nisu bili ni u jednoj partiji", a svojevremeno su pokazivali sa ponosom clanske karte SPS-a i JUL-a.

Ne zelim da prozivam na stotine kolega, jer ne volim frke i afere, a ljudi znaju ko su ti foliranti i mnogi vec lose prolaze kod publike zbog tih bezocnih lazi i poltickog poltronstva. Nikada nismo bili rezimska grupa niti cemo to biti.

Kazu da ste dosadni za novinare jer nemate u karijeri nijednu mrlju niti javni skandal, sto je postalo moderno kod estradnih poslenika?

Najvaznije je da nismo dosadili narodu i nasoj vernoj publici, kojoj redovno plasiramo nove albume i nove pesme. Drzim se one dobro poznate narodne izreke - tiha voda, breg roni, i nisam se prevario. I publika voli normalne ljude, bez ikakvih ujdurmi i halabuka u karijeri, a "Legende" su i previse normalni ljudi za posao kojim se bavimo. Ha, ha, ha...


Balkan media | 2001.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Februar 09, 2011, 01:10:14 am »

*
GRUPA "LEGENDE"


VOLE NAS I LJUDI I VLAST

Bez ljubavi i emocija čovek je samo kamara mesa. Ljubav je jedna od glavnih tema u pesmama grupe "Legende". "Reka pravoslavlja" je amanet srpskom narodu. U pripremi je ce-de "Antologija 2" na kojoj će se, pored pet novih pesama, naći i sve najlepše pesme grupe "Legende", koje nisu stale na "Antologiju 1"

Pevač Ivan Milinković prvi je među jednakima u grupi "Legende", koja je za bezmalo dve decenije uspela da izgradi svoj prepoznatljiv muzički stil, pevajući uglavnom pesme koje je napisao lider ove grupe Zoran Dašić Daša. Pa, ipak, Milinković je pevač po čijem se glasu prepoznaju pesme koje Daša stvara i čije pevanje ostavlja bez daha sve poklonike ove vrste muzike na prostoru koji se nekada zvao Jugoslavija. O svom pevanju, muzici, ce-deu "Reka pravoslavlja", sa duhovnom muzikom izdatom pre dve godine, koncertima koje najavljuju za februar i novom albumu govori za Glas.

Uradili smo "Reku pravoslavlja" kao amanet srpskom narodu. Iz ljubavi i vere napravili smo nešto što je najpozitivnije od svega što smo radili. Bog je ljubav i milosrđe. Ako postoji nešto čistije to je samo poimanje duše, vera u nešto iskonsko, u Boga, u samo pravoslavlje. Bez ljubavi i emocija čovek je samo kamara mesa. Ljubav je jedna od glavnih tema u pesmama grupe "Legende". Kada smo to doveli u vezu sa pravoslavljem i duhovnošću, shvatili smo da to dugujemo našem narodu, našem krstu. Na albumu piše "svim pravoslavnima i inima". Bog je jedan. Ce-de "Reka pravoslavlja" imao je i poseban pevački zahtev. Oko nas je bio angažovan čitav vod ljudi, koji su nam pomogli da sve dobro uradimo. Pored uloge supervizora koju su imali, trudili su se i da nam otvore horizonte te vrste pevanja. Na albumu je 11 numera sa uvodnom i završnom numerom pokojnog velikana našeg glumišta Danila Lazovića, koji je za pesmu "Svjati Bože", koja je i moj favorit, rekao: ovo je urađeno za Boga i na ponos srpskom rodu i pravoslavlju. Album je izdat sa blagoslovom patrijarha Pavla, blagoslovom Svetog arhijerejskog sinoda SPC i dobili smo blagoslov u Hramu Svetog Save da sliku hrama stavimo na omot albuma. Sama promocija bila je u Patrijaršijskom dvoru. Jedna numera, koja se zove "Čista djevo", pretrpela je 30 prevoda da bi se tek 31. prevod usvojio. Radili smo sa lingvistom SPC Nenadom Ristevićem. Tri godine se sve to pripremalo, bio je to vrlo, vrlo ozbiljan rad i ozbiljna priča.

Kako se dogodilo da jedan školovani tenor završi u "folk" ansamblu?

Dule, koji je bio harmonikaš u grupi "Legende", i ja znamo se još iz Krsmanca. Dule je bio šef Narodnog orkestra i on me je predložio momcima iz grupe "Legende", koji su organizovali neku vrstu nezvanične audicije. To su moji počeci s grupom. Od 1986. do 1989. godine bio sam u Horu Vojske, koji se sada zove "Stanislav Binički". Tu sam od mesta tenora dospeo do soliste prve kategorije. Tada sam 1989. godine otišao na audiciju za Beogradsku operu, po nagovoru nekih ljudi, pre svega mog prvog profesora Đorđa Minova, koji je tada bio i dirigent Hora Vojske. I stigao sam do prvog tenora u Beogradskoj operi, do nekoga ko je igrao mnoge glavne, u "Bastijenu i Bastijeni" Mocarta, pevao u "Don Karlosu", "Seviljskom berberinu". Svako ko ozbiljno hoće da se bavi muzikom, mora da napreduje postupno.

Pored toga što ste najavili koncerte za 3. i 10. februar u Centru "Sava" i turneju po Srbiji spremate i novi ce-de

U pripremi je ce-de "Antologija 2", na kojem će se pored pet novih pesama naći i sve najlepše pesme grupe "Legende", koje nisu stale na "Antologiju 1". Biće tu pesma iz filma Ljubiše Samardžića "Konji vrani", jedna lepa balada "Ne veruješ", pesma koja ima malo grčkog šmeka i imamo dve obrade. Jedna od njih je pesma Dragana Nikolića, za koju ljudi misle da je izvorna. "Dragi, dragi božurove sadi". Druga je "Zasp'o Janko pod jablanom". Ove pesme urađene su u jednoj novoj varijanti, u fazonu koji je bliži novim generacijama. Pored ovih biće još i 13 numera koje su deo istorije grupe Legende, od kojih će neke biti aranžmanski i produkcijski osavremenjene: "Noćas", "Uspavanka", "Zašto ne volim proleće", "Zaboravi". U najboljem slučaju album bi mogao da izađe krajem januara, ali neće biti šteta i ako ne uspemo da ga završimo pre kraja februara ili početkom marta.

I ove godine najavljuju se dva koncerta u Centru "Sava"?

Ne menjamo Centar "Sava" godinama. Godine 1995. napunili smo prvi Centar "Sava", a do sada smo tamo pevali 34 puta i svaki put sala je bila puna. Jedne godine održali smo čak pet koncerata u ovom zdanju, što je toliko ljudi, koliko danas stane u "Arenu". Trudimo se da budemo grupa koja će pametno da radi i ono što želi da ume da iznese. U ono vreme kada smo pre 13 godina počeli da se bavimo muzikom bilo je malo i megalomanski. Ali su ljudi verovali u nas, govorili da imamo potencijala i da smo kvalitetni i vredni. I to na minus šest stepeni, a tražila se i karta više. Dobili smo i plaketu Centra "Sava" za dugogodišnju saradnju, koju je dobilo svega nekoliko imena pored nas.

Da li je tačno da ste bili omiljena grupa Slobe i Mire?

Tačno je. Nismo bili "njihovi", ali su voleli našu muziku. Nikada nisu bili u Centru "Sava" pretpostavljam da je to iz nekih protokolarnih razloga. Posle 5. oktobra prozivali su nas u onom lovu na veštice, po principu ako ste s njima, onda ste protiv nas. U svakom slučaju, bilo nam je drago da kao muzičari budemo popularni i kod naroda i kod vlasti. Sada ne znam čiji smo, ali znam da nas slušaju i radikali u opštini Zemun. Živim u Zemunu, pa me broje u viđenijeg Zemunca. Ali među našim fanovima je i Aleksandar Vlahović, a voli nas i Goran Pitić, koji je bivši pevač grupe "Legende". Ipak, mi smo grupa koja nikada nije htela da se prlja politikom, mnogo smo uložili u naš posao da bismo se na bilo koji način diskreditovali. Mogu ja da budem privatno zainteresovan za neku stranku i glasaću sigurno, ali nisam neko ko javno licitira za bilo koju stranku. Ipak, ne mogu da ne priznam da su nam mnoge političke stranke nudile mnogo para da stanemo ispod njihove zastave, da idemo na njihove promotivne skupove, ali nismo hteli. Narodu je dosta svega i u poslednje vreme je sve više apolitičara.



MUZIKA I POLITIKA

U Bosni mi se desilo da mi je prišla jedna dama koja mi je objasnila da je Hrvatica i katolkinja i da dugo živi u Bosni, ali bi volela da nabavi album "Reka pravoslavlja" jer, veruje da je to prilog lepoti. Nismo hteli da to reklamiramo na pogrešan način iako verujemo da je to što smo radili jako dobro, da ljudi ne bi pomislili, otišli u popove i pevaju. Smatram da je ta muzika u vokaciji ljudi, koji su iz sveta sveštenstva i koji se bave duhovnom muzikom. Ipak smo mi deo svetovnog miljea. Lazaru je jedna žena čiji je muž blizu vrha engleskog parlamenta, a koja je boravila ovde pre mesec i po dana, ispričala da kada čula je neke pesme sa albuma "Reka pravoslavlja" i potrudila se da sazna nešto više o nama. Kada se vratila tamo, rekla je ministru odbrane Engleske da su oni lažovi u odnosu na to šta Srbi rade i kako rade.

TALENAT TREBA DA SE OVAPLOTI

Imam sreću da nikome ništa ne dugujem, sem ocu i majci. Postigao sam jedan kvalitet koji je posledica talenta, ali po sebi ne znači ništa, on treba da se ovaploti i iskoristi. To je obaveza prema nečemu što se dobija kao dar od Boga. Sećam se pohvala svoje profesorke Biserke Cvejić na račun toga kakve kolorature imam u glasu i da se to retko čuje u Evropi. Malo mi je falilo da nastavim karijeru u Nemačkoj. Bio sam na međi između opere i "Legendi". Nekako sam prelomio da se vratim u grupu "Legende", dakle odabrao ovu popularnu muziku. "Legende" smatram ozbiljnom muzikom jer se profesionalno radi i na ozbiljnom nivou je. Ipak i na našim koncertima volim da se vratim repertoaru napolitanskih pesama, kao jednoj vrsti pročišćenja.

O. Stojimirović | 07.01.2011. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Februar 09, 2011, 01:10:44 am »

*
GRUPA "LEGENDE"


LJUBAV ME UZNOSI I SPASAVA

Nakon što je ansambl "Legende" 28. januara na koncertu u Pančevu, za koji su ulaznice prodate tri nedelje unapred, publiku, prevshodno lepšeg pola, podigao na noge i doživeo ovacije, frontmen Ivan Milinković, posle nebrojenih bisova, klečeći joj je za kraj podario pesmu "Zajdi, zajdi" i tako vešto uspeo da smiri euforiju koja je trajala preko dva sata.

Iako blizu Beograda, Pančevo je sredina koja se izdvaja originalnošću i samosvojnošću i kao da me stalno vraća na one početke i potrebu da proverim sebe gde sam, šta sam, dokle idem? Znam ka čemu stremim, ali ipak volim da izvagam da li sam na dobrom putu i uverim se u naklonost starih prijatelja i onih koji vole "Legende". Bez obzira na to što čovek zna da su tu ljudi koji su došli zbog njegove muzike uvek je na nekoj proveri pred samim sobom. Tek kada se tokom koncerta uspostavi transfer između publike i nas i energija snažno počne da cirkuliše, što se desilo i večeras, sigurni smo da sve ide tokom kojim smo želeli i da smo publici poklonili sve ono što smo imali: emocije, naše teme i sebe kao ljude, kao ličnosti koje čine grupu "Legende". To je onaj indikator kvaliteta, postojanosti i pravog smera i neverovatno da smo na toj liniji svaki put kad dođemo u ovaj grad u kojem je, eto, baš započela ovogodišnja turneja. Ovde je i naš prijatelj Dragan Nikolić. NJegova pesma "Dragi, dragi" jedna je u nizu koja pokazuje koliko su Pančevci plodonosni u svemu onome što se zove stvaralački rad s grupom "Legende", a Pančevo je jedan od onih gradova s kojim godinama najčešće sarađujemo "iza zavese".

Po završetku turneje u Srbiji, "Legende" će se u aprilu zaputiti u SAD i Kanadu, ali pre toga očekuje vas završetak novog albuma?

Užurbano radimo na albumu na kojem će se, pored pet novih numera, naći i neke od starijih, ali će biti prearanžirane. U skladu s vremenom i napretkom produkcije, osvežićemo ih, biće jače i sugestivnije, a ubacićemo i nove instrumente. Tako će na novom albumu biti one pesme za koje nije bilo mesta na "Antologiji 1", a ona je do sada prodata u neverovatnom tiražu od preko 150.000 primeraka.

"Legende" od velikog broja estradnih zvezda izdvaja i to što u vašoj karijeri dugoj dvadeset godina nema skandala, niti vi pristajete da, kako u zemlji tako i u inostranstvu, nastupate u prostorima koji ne zadovoljavaju vaše kriterijume i zato se opredeljujete za koncertno izvođenje?

Koncerti su vokacija "Legendi" jer to je najozbiljniji vid predstavljanja muzike, koncentracija je maksimalna a dajemo se potpuno i tu nema "šmiranja". Sve je podređeno atmosferi i publici koja nas i sluša i gleda. Moraju se imati argumenti za to što je publika koja je dolazila godinama opet došla i po ko zna koji put uspela da nas probudi, da probudi mene kao izvođača koji želi nešto da joj pokloni i da tada sebi kažem: "Sad ću vam dati još više!. Uvek probam sebe da nadvisim i koliko god mogu i sebe da iznenadim. A trudim se maksimalno kao i svi članovi grupe, jer zaista ovo što radimo je podareno. Velika je stvar kada negujete publiku koja razume ono što s ljubavlju stvarate. Sve to zajedno je veoma vredno i ništa drugo ne zavređuje da bi se žrtvovala prava relacija, link između publike i nas. To je nešto što je postalo standard, zaštitni znak i nas i naše publike, a kao što se na koncertu videlo, mi zajedno s publikom dišemo, zajedno patimo i zajedno se veselimo. Naša publika, hvala bogu, ima pameti, ima kulture i kadra je da sve to „procedi” i stavi na svoje mesto. Veliko nam je zadovoljstvo da opštimo s takvom publikom i čast nam je kada vidimo da je ona ponovo s nama. Skoro su me novinari pitali: "Da li, Ivane, više volite da volite ili da budete voljeni?" Odgovorio sam: "Lepo je da budete voljeni, ali više volim da volim. Ako ste voljeni, možda onaj "neko" i popusti, ali ako vi imate razloga da volite, onda ste srećan čovek. Mene to uznosi i spasava.

Koliko god da je vaše ponašanje na sceni odmereno, oštrom oku ne promiče očigledna koketerija obožavateljki s vama, ali i vaše "flertovanje" s njima, uslovno rečeno?

Kada znate da ispred sebe imate publiku koja, ako su žene u pitanju, ima životno iskustvo i znalački pristup svim stvarima, onda su to vibracije daleko zrelije i ne ogledaju se u onome što je plastika, što je spolja. Tu ima ozbiljnih naklonosti jer se u očima žena može videti zamišljena ljubav, neka seta, ili neka želja. Sve je to ponekad toliko jako da vi jednostavno shvatite da i te kako flertujete s publikom, ali na rafiniran način. Dakle flert mora da postoji, ali on je opravdan jer se izrodio iz pobuđenih emocija i apsolutno je nevin jer je podređen istini koja se zove tekst i muzika "Legendi", a koji su u fenomenalnom saglasju.

Kako vašu popularnost nosi supruga?

Pa, lepo. Mica me je poslušala i uspela je da sve to što neizbežno prati karijeru stavi u neku fiokicu i da čuva to nešto što je postojalo još u vreme kada je nastajala naša ljubav i apsolutno mora da se poštuje. Kako se kaže: "Ne muti izvor s koga si vodu pio". A taj izvor mnogima je dao dobro, i njoj i meni, mnogim ljudima i onima koji su u našoj publici a da za njih i ne znamo. Mi tome dugujemo odanost i razumevanje da ne bismo izgubili naš tok i ono što se zove naša linija poslednjih 15 godina.

Iza vas je ostao devetogodišnji operski staž. Vaš školovan glas nesporno olakšava dostizanje visokih interpretatorskih dometa u "Legendama", čijem repertoaru dajete pečat.

Ako je energija koja postoji potkrepljena znanjem, koje se stalno nadograđuje, onda je to velika stvar. To je isto kao kada sportista treba da istrči pet kilometara a ima snage za 50, pa onda na ovih pet može da se fokusira i da improvizuje i da iznenadi sebe, svoje saigrače, protivnike i publiku. Znanje, kojeg fakat ima, ne sme da zarđa i onda je ono odlično oružje s kojim, ako umete lepo da baratate, imate adut u rukama u svakom smislu. Repertoarski je to nama omogućilo da napravimo malo veću vokalnu i interpretatorsku higijenu i da prođemo neke stvari koje su već standardi i same po sebi daju referencu.

Zoran Dašić Daša je nesporno duša "Legendi" jer je on tvorac vaše muzike i tekstova, dok je Delimir Nikšić Nikša menadžer s kojim ansambl već godinama uspešno sarađuje i opravdano mu s povrenjem prepušta važan deo posla kao što su organizacije koncerata.

Mogao bih da kažem da smo Daša i ja dvojac bez krmilara koji funkcioniše fenomenalno i razumemo se kroz poglede. Govorim o emocijama koje su uvek u nekoj konspiraciji, borave tu negde i kada dođe trenutak, pokažem ih ljudima kroz numere, određene priče i forme u kojima će oni sebe da nađu. A Nikša je čovek s ogromnim iskustvom, koje je stekao s pevačima velikih imena različitih kategorija i muzičkih stilova. Sve što smo do sada zajedno s njim radili izuzetno je dobro i provereno, pa ostaje samo da i dalje na obostrano zadovoljstvo proširujemo saradnju.

Kad aplauzi utihnu i svetla se pogase, pored zadovoljstva koje vas iznova ispunjava, slede trenuci za opuštanje. Šta radi Ivan u ono malo slobodnog vremena?

Bavljenje ovakvim poslom apsolutno zahteva da se nađe ravnoteža. Više ne stižem da vežbam, ali našao sam recept kako da na nekom od sportskih terena češće provodim vreme sa četvorogoišnjim sinom Filipom, naročito posle dužih putovanja. Mališa je, inače, vrlo zahtevan, želi stalnu pažnju, da bude u pokretu i u komunikaciji s tatom. To me snažno drži i nadahnjuje i u privatnom i na poslovnom planu. Koliko god dete nekada može da vas potroši mnogo više može da vas napoji i nahrani energijom tako da posle s lakoćom napunite baterije za ovo što se zove profesionalna strana života.

Ivan Milinković nam je otkrio da su ga okupirale teme za filmsku muziku koje zasad beleži na diktafonu.

Krenula je neka moja stvaralačka energija, nemam pojma da li se to baš tako zove, ali osećam je kao nešto spontano i originalno. Moja supruga, koja mi je velika podrška, kaže mi: "Čoveče, zapisuj". Možda ću to uskoro izneti na svetlo dana.


R. Vukelić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Februar 09, 2011, 01:11:24 am »

*
IVAN MILINKOVIĆ I "LEGENDE" PEVAJU U CENTRU "SAVA"


NAŠ NAROD SE VESELI UZ TUŽNE PESME

Više volim da volim nego da budem voljen. Kada si voljen, pa ta osoba prestane da te voli, onda si nesrećan, ali kada ti voliš, znaš da ćeš biti srećan dokle god voliš — kaže Ivan Milinković, pevač 'Legendi', u razgovoru za 'Blic' pred koncerte 3. i 10. februara u Centru 'Sava' i 8. februara u novosadskom 'Spensu'.

Pevač tužnih, ljubavnih pesama tvrdi da je i sam izuzetno emotivan. To publika i te kako prepoznaje, pa 'Legende' već 13. godinu zaredom oko Bogojavljenja održavaju čuvene koncerte na kojima publika, ganuta Dašinim stihovima i Ivanovim glasom, često zaplače.

Kaže se da prvo što čovek uradi kada ga ostavi voljena osoba jeste da kupi CD 'Legendi' .
 
Ovaj narod i pati i veseli se uz tužne pesme. Ta elegija i tuga je utkana u biće svih naroda na ovom podneblju. Pričali su mi neki Amerikanci da nikako ne mogu da shvate to naše veselje uz tužne pesme. Rekao sam im da mi, kada smo u minus fazi, volimo da uz takve pesme dovedemo sebe do neke ekstaze.

U kojoj pesmi se vi pronalazite?

U mnogim. Nova pesma "Ne veruješ" glasi: "Ne verujes mojim recima. Niko te nije tako želeo kao noćas ja i niko nije umeo da ti se ceo da". Tu se svi pronalazimo. Daša osluškuje ljude oko sebe i njihova iskustva pretače u pesme, ja te pesme propustim kroz sebe i tako nastaje prepoznatljiva emocija "Legendi".

Da li ste zaljubljive prirode?

Ja volim da volim. Čak i kada ljubav nije uzvraćena. Čovek koji voli, emituje pozitivnu energiju. Dok nisam sreo ženu svog života, život sam posmatrao pravolinijski. Kada sam je zavoleo, život sam počeo da merim u kvadraturi, a kada sam dobio sina, u kubaturi.

Na sceni ste emotivni

Ja sam ekstremno emotivan! I moj sin i moja druga supruga takođe. Tako smo se, nekako, našli. Uvek kroz život idem srcem. Stalno govorim da imam dvoje dece, u stvari je samo četvorogodišnji Filip moj biološki sin. Anja je ćerka moje žene. Ali ja zaista ne mogu da ih odvajam.

Kakve vas žene privlače?

Tip žene kakva je Ava Gardner, Olivera Katarina... Volim žene koje su i pohotne i nežne. Mislim da je patrijarhat prevaziđen i veliki sam borac za prava žena. Kada je neko i dobra riba i dobra majka i poslovna žena, onda mi muškarci treba da skinemo kapu i priznamo da je nežniji pol postao jači pol (smeh).


Simonida Stanković | 15.01.2007. | Blic
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Februar 09, 2011, 01:12:30 am »

*
INTERVJU: IVAN MILINKOVIĆ, VOKALNI SOLISTA ANSAMBLA "LEGENDE"


POPULARNOST U VREME BIŽUTERIJE

Napravili smo preko 1.270 koncerata, od toga, evo, četrdeset u Centru "Sava", to je više od 145.000 posetilaca samo u toj sali. To je velika stvar i niko ne može da kaže da nismo uspeli da brendiramo sebe

Ivan Milinković, solista grupe "Legende" ili, kako u ovom ansamblu vole da kažu, prvi među jednakima, operski je umetnik koji je između klasičnog repertoara i pevanja uglavnom pesama koje je napisao lider grupe Zoran Dašić Daša izabrao ovo potonje. Milinković je u međuvremenu postao pevač po čijem se glasu prepoznaju pesme koje Daša piše i čiji glas ostavlja bez daha sve ljubitelje muzike koju ansambl izvodi. Grupa će sutrašnjim koncertom u Centru "Sava" obeležiti jubilarni četrdeseti nastup u ovom zdanju za dvadeset godina rada (koji će snimati RTS), a već za sredu 13. zakazan je još jedan nastup na istom mestu. O dve decenije trajanja, 14 godina nastupanja u kongresnom centru i sutrašnjem nastupu Ivan Milinković govori za Glas.

Da mi je neko sve ovo rekao ranije, na početku, ma koliko sam uvek verovao u svoj talenat i kvalitet i svoje drugare iz grupe, ne bih baš na prvu loptu poverovao. Ipak, napravili smo preko 1.270 koncerata, od toga, evo, četrdeset u Centru "Sava", to je više od 145.000 posetilaca samo u toj sali. To je zaista velika stvar i više niko ne može da kaže da nismo uspeli da brendiramo sebe. Imamo tu neku, kako u šali kažemo, "konspirativnu popularnost" u vremenu bižuterije i za nas niko ne može da kaže da radimo nešto što je loše: može da kaže da ima drugačiji ukus ili da voli nešto drugo, ali ne i da ne valja to što radimo. Sa druge strane, sve je dolazio hronološki, tako da niko od nas ne može da osporava to što smo ostvarili, a činjenica da imamo publiku koja nam se vraća sve to čini samo većim.

Stiče se utisak da vam je Daša nekada pravio zahtevne pesme, a da su ove nove lakše za pevanje.

To se samo tako čini, zato što sam nekada sve to malo teže pevao. Sada kada sam sazreo kao pevač, kada mnoge stvari lakše iznosim, kada je tehnika napredovala, to mnogo lakše i lepše zvuči. Ali, sigurno je da ljude nekako emotivno iskonski te starije pesme jednako privlače.

Da li ste se pokajali što ste se posle jednogodišnjeg odsustvovanja i uspeha na takmičenju mladih operskih pevača u Pjong Jangu 1995. vratili u grupu "Legende"?

Ne mogu da kažem da sam se pokajao i nije prevelika moja žal za nekom mnogo većom karijerom, jer sam se i u tome već oprobao. Daša je za mene napisao divne tekstove i poverio mi ono najlepše što ima, a i ja sam njemu dao, isključujući porodicu i sina, ono najlepše što imam, a to je - moj glas! Nas dvojica, kao neki dvojac, uspeli smo da kompletiramo jedan drugog u smislu izraza koji je svojstven grupi "Legende", ne nipodaštavajući moje drugare iz grupe koji su svako u svom segmentu izražajni i maksimalno se daju. Ta 1995. je bila prekretnica koja je učinila da ja ne ostanem nedorečen na pevačkom polju, nego da kroz sve ono lepo što Daša ume najlepše da napiše iskažem ono što nosim. Emocija koja nastaje kod Daše, kao kod izvora, i teksta i muzike, kad stigne do mene, biva produbljena. Moj pevački senzibilitet dolazi do izražaja baš zato što mi Daša svojim genijalnim tekstovima to omogućava. I baš time što nikada nismo trčali da zadovoljimo najnižu potrošačku popularnost imamo svoje mesto na estradnom nebu.

Dakle, niste zažalili što ste se opredelili za muziku koja ja svojstvena balkanskom senzibilitetu, a ne za onu koja je mogla da vam donese inostranu karijeru.

Ostaće moja želja, za koju mislim da neće biti neostvarena, da nešto napravim na polju klasike. Ne da pevam na operskoj sceni i da se bavim time stalno, ali da se, možda, pripremim dobro i da snimim neka dela koja želim da otpevam na svoj način. Za tako nešto ima i prostora i vremena, jer pevač je zreo sa 50, 55 godina, a preda mnom je tek vreme za takve stvari. Mislim da nisam ishaban kao pevač. Čujem od ljudi da i dalje sveže zvučim i osećam da i dalje imam energije za dokazivanjem za pevanje. Kada sam 1997. dao svojevoljno otkaz u Operi, jer sam sa "Legendama" toliko više radio da sam govorio da ne bih mogao da nastavim da se angažujem na oba mesta i da imam rezervnim par glasnih žica jer nemam rezervno vreme. U to vreme se nije moglo drugačije, a Beogradska opera, bez obzira na to koliko dobro pozicionirana u smislu kvaliteta pevača, ima sudbinu finansija u našoj kulturi, koje su, nažalost, uvek loše stajale. Dakle, voleo bih da bez obzira na to što sam sa "Legendama" ostavio pečat, tragam po nečemu što nisam ispitao. Voleo bih da otkrivam još neka polja muzike u kojima bih bio dobar i mogao da se iskažem. Mislim da mi je muzika mnogo toga pružila.



PESME SE LAKO PAMTE

Da ne verujem u njihovi lepotu, ne bih pevao Dašine pesme i ne bih ih uzimao kao nešto čime ću se izraziti. Neka jedan deo ostane za 50 godina i biće to čast i meni i njemu. Pesme koje pevamo izvučene su iz najdublje suštine života i zato se lako i pamte. Radimo iskreno, pa ako se to nekome ne sviđa, Bože moj, najlakše je okrenuti stranu ili pritisnuti dugme na upravljaču.

ŽIVOT U REŽIJI SLUČAJA

Dešavalo se da, kada sam sa "Legendama" pevao nešto primereno klasičnoj muzici, zaintrigiram neke ljude, te je bilo razgovora o mom angažovanju kao operskog pevača ili nekoga ko bi pevao neka oratorijumska dela. Pre jedno dvanaes godina imao sam ponudu da pevam kao kantor u jednoj sinagogi, iako nisam Jevrejin. Ali sticajem okolnosti nisam otišao ni da bliže vidim o čemu se radi. Opet, jednom prilikom sam išao i na opersku audiciju u parisku Bastilju. Primali su samo jednog tenora, a četrdeset ljudi se prijavilo. Našao sam se među šestoricom u užem izboru i ostavio jako lep utisak, pa su me, naknadno, zvali da se ponovo pojavim. Nisam bio u prilici da odem na tu audiciju i možda zauvek ostanem tamo, jer je moj tadašnji direktor opere, čije ime ne želim da pominjem, negde navodno zaturio poziv. Slučaj je, tako, želeo da nekako drugačije izrežira deo moga života.

Autor: Olivera Stojmirović | 07.02.2008. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Decembar 20, 2011, 01:37:42 am »

*
ISPOVEST: Ivan Milinković, pevač grupe "Legende"


UMEO SAM I DA SE POBIJEM, ALI I DA ZAPLAČEM

Nisam baš doktor za žensko srce, ali smatram da sam jedan dobar terapeut, kaže Ivan Milinković, pevač grupe "Legende", koji u srećnom braku sa suprugom Micom ima sina Filipa, kog voli najviše na svetu.

Roditelji su me vaspitavali muški. Sestra, pošto je mlađa, bila je pošteđena, a mene su pripremali za sve surovosti ovog sveta. Na vreme su me učili da budem otmen, ali spreman na neke udarce u životu. To su sprovodili kroz razgovore, ali bilo je i tvrđih obračuna (smeh) do kojih bi došlo kada sam želeo da ostanem negde duže sa društvom, da popušim prvu cigaretu...

Vaspitavali su me na način svojstven ljudima iz srednje klase koji su rasli u vreme posle Drugog svetskog rata. Ti naši roditelji bili su poslednji Mohikanci onog srećnog društva koji su decu vaspitavali na zdravim osnovama. Zbog toga sam — ne odajući se ničemu preterano, ne uživajući ni u čemu što je ekstremno — ostao normalan. Mada, svi mi članovi grupe "Legende" smo toliko normalni da smo postali nezanimljivi koliko smo normalni. Zato nas i nema puno u medijima, ali i bez toga stalno sviramo i svuda je prepuno.

Koliko god da te roditelji pripremaju za udarce u životu, za neke ostaneš nepripremljen. A to je ljudska zloba. Neosnovana zavist i želja da te spuste na svoj nivo ne biste li bili jednaki. A da ti pritom to ničim nisi izazvao.
  
Muziku ne doživljavam kao posao već — neću da kažem misiju jer zvuči prepotentno — kao ljubav, nešto što proizilazi iz mene i obeležava moj život. Muzika je način života koji mi je dat da emotivno obogatim i dignem na viši nivo i sebe i ljude koji tu muziku slušaju. Veoma sam zadovoljan što ljude oko sebe mogu da usrećim. Pa i da rastužim tužnim pesmama. To je karakteristično za ovo podneblje — veselje uz tužne pesme

Kao klinac sam umeo da se potučem zbog nepravde. Danas to, naravno, ne bih učinio. Bilo bi to krajnje necivilizacijski i poražavajuće u situaciji kada postoje mnogi drugi inteligentni načini da rešiš problem. Pravdoljubiv sam, a takvi su i ostali članovi grupe. S godinama sam neke stvari i bezobrazluke prestao da trpim, a onda sebi kažem: Čekaj, čoveče, uloži malo napora i daj mentalnoj kondiciji da radi za sebe. Moraš da naučiš da opraštaš jer je u tome veličina čoveka.
  
I u vojsci sam se jednom potukao! Potukao sam se zbog neke prozivke sa momkom sa kojim sam igrao fudbal. Sećam se samo da sam video sve zvezde kada me je zavalio! Što se kaže, muški sam to podneo! Kasnije sam pevao pesmu Tome Zdravkovića u jednom klubu u Zaječaru, a on mi je prišao i rekao: "Izvini što sam digao ruku na tebe. Tek sada shvatam tvoju dubinu, tvoju dušu i tvoju poruku." E, a za vojsku ima još nešto interesantno.

Lazara Marina, gitaristu "Legendi" koji je Dašu i nagovorio da osnuju grupu, zvanično sam upoznao '89. godine, a '81. je on podizao rampu u kasarni u Zaječaru kroz koju sam ja kao vozač prolazio i vozio našeg generala (smeh).
  
Mica je pravo ime moje supruge. Upoznali smo se '97. godine. Ona je bila fan grupe "Legende" i svoje krštene kumove je dovela na naš koncert u Požarevcu. Nisam je opčinio svojom fizičkom pojavom, nego onim iza fizikusa. Posle me je i odmerila, pa zaključila: "Ajd, nisi tako loš!" (smeh).

I danas taj brak lepo funkcioniše uz obostranu spremnost na opraštanje i razumevanje. Ne idem sistemom negativne, već pozitivne selekcije. Ako bih gledao šta kome fali, često bih bio u dilemi i pitao bih se: Ivane, zašto si ti sa tom osobom?

Isto važi i za ženu i za prijatelje. Verujem da svako od nas nosi u sebi esencijalno dobro, ali valjda ljudi opterećeni nemaštinom, problemima na poslu, u ljubavi... postaju zatrovani. A tako im malo treba da ono najlepše u sebi pokažu.
  
U prvi brak sam ušao kada sam imao 31 godinu. Iskreno, ako bih rekao da sam tada bio u mladim godinama, onda bi trebalo ozbiljno da se zamislim pred svojom zrelošću. Dakle, sedam godina smo bili u braku, ali Vesna i ja se nismo našli u tome. Ovaj moj posao zahteva česta odsustvovanja iz kuće, a ona se puno angažovala oko studiranja — završila je jedan fakultet, zatim drugi, pa treći...

Vreme je prolazilo, a mi se nismo našli oko onoga što je srž braka - a to je želja za porodom, želja za decom. Svako od nas je jurio neko svoje mesto pod suncem, svoju karijeru... I eto, to je ta priča.
  
Gde god da otputujem, sve je mnogo lakše kada znam da imam svoju porodicu, tu mirnu luku kojoj se vraćam, u kojoj punim baterije, resetujem se i ostajem onaj Ivan koji sam bio i pre ovoga; svoj i dosledan. Koliko se više dajem na sceni, toliko u porodici tražim više mira ne bih li uspostavio balans.

Sin Filip puni devet godina u decembru. Najčešće njegovo pitanje glasi: "Tata, pa zar opet negde ideš?" A ja mu kažem: "Sine moj, dok tata ide negde, znači da ga ljudi traže i da vredi, neće valjati ako prestanu ga zovu."
 
Na estradi ima mnogo ljudi sa veštačkom popularnošću. Prosto je neverovatna gimnastika tih ljudi koji se povlače po medijima i poznati su po svim drugim stvarima osim po onome čime se bave. To je sramota! Kada bismo rekli realno, kao u sportu: "Hajde da izađemo na crtu", devedeset odsto njih ne bi izašlo.

Moj otac Janko je bio surovo realan. Umro je prerano. Majka je, hvala bogu, još živa i doživela je lepe stvari da joj se dete ostvari u profesiji. Otac mi je '91. godine rekao: "Sine, otvori se i pusti ono najbolje iz sebe, pokaži šta znaš i budi svoj." Umro je godinu dana kasnije...

Često dok pevam na koncertu pomislim na njega i pitam se šta li bi moj tata rekao na sve to. A umeo je da kaže da je talenat dat rođenjem, ali ono po čemu će nas ljudi poštovati jeste nadogradnja tog talenta, rad, rad i rad. Što više prepreka preskočiš, imaćeš veće priznanje kao čovek.
  
Ja da sam omiljen među ženama?! (smeh)

Sećam se, jednom su neke novine objavile moju sliku i napisale: muškarac nedelje.

Gledam ja u tu sliku, gledam... Onda stanem ispred ogledala, pa se opet gledam i pitam: Kako ja muškarac nedelje?!

Mislim se, bože mili, sve je moguće. Jer muškarac zapravo i ne zna kako ga ženski svet doživljava. (smeh)

Ono u šta mogu da proniknem jeste žensko srce. Verujem da su to prepoznale dame koje u velikom broju dolaze na naše koncerte.

Ovo podneblje gaji predstavu o balkanskom mačo tipu koji treba da bude namršten, da podvikne, lupi pesnicom o sto...

A ja sam, zamislite, borac za ženska prava i sa svojom suprugom se ravnopravno dogovaram o svemu. Mnogo poštujem dame jer bi bez njih ovaj svet bio tužan i turoban. Ne bi ga ni bilo.

Što bi rek'o Daša, mi emotivno nestabilni ljudi... Da, znam da zaplačem. Čovek sam trenutne inspiracije i na sceni kroz neke pesme umem da izrazim osećanja, pa i da budem na ivici suza. Publika često plače na našim koncertima, a emocije katkad budu toliko jake da su neke starije gospođe napuštale salu sa nitroglicerinom ispod jezika, a dešavalo se da dođe i hitna pomoć. Mnogi naši poštovaoci nakon koncerta kažu: "Uh, ovo treba preživeti."



BEOGRADSKA OPERA Pre nego što je postao frontmen grupe "Legende" Ivan Milinković je devet godina pevao u Beogradskoj operi. Dobio je nekoliko značajnih nagrada i priznanja, a interesantno je da je 1995. osvojio prvo mesto na Međunarodnom takmičenju mladih operskih pevača u Koreji. "Legende" će u februaru održati 50. koncert u Sava centru i proslaviti 25 godina postojanja. Za dve i po decenije ova grupa je održala čak 1.300 koncerata širom sveta.

Simonida Milojković | 09.10.2011. | Blic
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #14 poslato: April 22, 2013, 08:03:09 pm »

*
NE SAMO O POSLU: ZORAN DAŠIĆ DAŠA


DOSTOJEVSKI S TAMBURICOM

Prvi među jednakima u "Legendama" ostvario je dečački san da postane poznati muzičar. Susret sa publikom u "Sava centru" zakazan je i ovog februara





Koncerti u "Sava centru" su opet zakazani, za početak februara. A publika je iz godine u godinu reklo bi se verna i ista: uglavnom ženski svet i gospoda koja još drži do emocija. Sasvim razumljivo. Jer neki su voljeni, neki i ostavljeni, treći setni kada ih sustižu uspomene, ili ih obuzmu strepnje i nadanja i ona čežnjiva, snažna osećanja... Zoran Dašić Daša, gitarista i tamburaš, kompozitor, tekstopisac, vođa i pokretačka snaga grupe "Legende", sve to je u pesme pretvorio. Kao da je svakom u dušu zavirio. A, on kaže da je samo jedan melanholični hroničar koga su ponela neka stara sećanja.

Daši je mladost neiscrpna inspiracija.

Polovinu svoga života (a imam 54 godine, kako ta cifra zastrašujuće zvuči, primećuje usput), dok se nisam udao i preselio kod žene u stan na Ceraku (samo toliko o imovinskom stanju zvezda muzičara), proveo sam u Novom Beogradu kod Studenjaka. Pamtim one dane kada su na mestu silnih zgrada bile peščare, trska i močvare. Tamo smo se igrali i pecali. To je bilo naše jezero i naše carstvo. Vreme gimnazije bilo je još aktivnije i zanimljivije. Druženja, kampovi, ludilo... Leta smo provodili na moru, zime na planini. Nas nekoliko, sa rancem na leđima, krene iz Beograda auto stopom, pa gde se zaustavimo, od Bara, do Istre. Spavali smo na čamcu, na plaži, na drvetu... Jednom, u Dubrovniku, budimo se iz vreće sa prvim zracima sunca, kad čujemo neki žagor i shvatimo da smo bukvalno na ulici — sa radošću evocira uspomene iz vremena kada su ponikli mnogi vrsni muzičari, kao što je Krle gitarista iz "Generacije 5", Džindžer iz Riblje čorbe...

U MODI SU BILE ŽIVE SVIRKE

Tih dana maštali su da postanu poznati u muzici i najviše ih je vezivalo sviranje u parkiću.

To je zaista bilo sjajno vreme. Oduševljavali smo se malim, za ovo vreme sitnim i beznačajnim stvarima. Tada nisu postojali disko klubovi. Marko Janković je bio među prvim beogradskim disk-džokejima. Delovalo je nestvarno — čovek drži dva gramofona i nešto "miksuje", pa sam išao da vidim kako to radi. U modi su bile isključivo žive svirke. Tu su se mladi upoznavali, zaljubljivali, zabavljali, ženili i udavali... Kakve ploče i televizija. Svaki kraj u gradu imao je svoju igranku, a one u Studenjaku su bile poznate. Ja sam svirao u bendu koji se zvao "Apoloni", sa "matorcima" koji su imali dvadeset i nešto godina. Tada sam zaradio i svoj prvi honorar — priseća se Daša.

Pre nego što je osnovao grupu "Legende" još dugo je "štimovao žice" u drugim, manje ili više, poznatim bendovima, počev od "Opusa", "Džentlmena", "Silueta"..., osnovao je i grupu "Šamar" (čiji je album objavio PGP, ali ju je zasenila "Generacija 5", na koju je previše ličio) i postao priznat u muzičkim krugovima širom bivše Jugoslavije, jedino mu je falilo da postane poznat širokim narodnim masama i zakorači na sam vrh. Čak je 1982. godine dospeo i u "Riblju čorbu", ali...

Da mi se to desilo kad sam imao dvadeset godina, bila bi mi čast, ali ne i u tridesetoj, kada sam već odlučio da se više ne bavim muzikom, tim nesigurnim, nomadskim životom. Biti muzičar kao momak, to je najlepši posao na svetu. Još ako si bar malo uspešan, ti si car. Imaš pare, devojke su oko tebe, provodi, zezanje... E, kad dobiješ porodicu, sve se totalno promeni. Ako nemaš kintu, počinju drame, nervoza, da ne pričam dalje. Srećom, kod mene nije tako bilo. Bog me je pogledao, pa sam pored muzike od početka radio i druge stvari, koje su doduše, uvek imale veze s muzikom. Počeo sam na radiju "Studija B", potom sam prešao na Televiziju "Politika", a poslednjih nekoliko godina sam muzički urednik na RTS-u. To je na Zapadu neprihvatljivo, poznata faca, uspešna, a moraš da radiš. Ali, kod nas je tako — konstatuje razočarano.

KONAČNO USPEO

Zato je posle dva meseca provedenih u "Ribljoj čorbi" zaključio da je bolje da se povuče i pokuša da bude normalan, zaposlen porodičan čovek. Osim toga, počeo je produhovljenije da gleda na muziku.

Sve do tada bilo mi je najbitnije da proizvedem ritam i zvuk koji "kolje", a najednom sam primetio da toga više nema u meni i da me neke druge stvari više uzbuđuju. Dopadala mi se grupa "S vremena, na vreme", koji su prvi put u pop muzici iskoristili tamburice. To mi je tako toplo zvučalo. Zabrinuo sam se da starim. A, "Ribljoj čorbi" je u tom trenutku bila neophodna "sveža krv", infuzija, mladost... Ukapirao sam da to nisam ja. Bilo je najbolje rešenje da se rastanemo, uz veliko poštovanje, bez teških reči. Ostali smo prijatelji, Boki mi je kasnije krstio sinove, čak je "kumovao" i da grupa "Legende" ponese to ime — ističe s ponosom Daša.

Ispostavilo se da je to bio dobar potez. Tek nakon toga konačno je uspeo da se ostvari kao muzičar, kompozitor i tekstopisac. Da to nije uradio, ne bi bilo "Legendi", niti bi pored Bore Đorđevića ikad pokušao da piše pesme. Ovako je bio primoran. — Za naš prvi album muziku sam komponovao sam, a Bora je pisao tekstove, ali kada zbog svojih obaveza više nije mogao da sarađuje sa nama, preuzeo sam i to. I eto, napisao sam više od 150 pesama, među kojima i one najlepše, "Ne veruj", "Četrdesete", "Zbog tebe"... Izdao sam i dve knjige poezije. Štampane su u tiražu od 3.000 primeraka i sve je prodato, a budući da to nije komercijalna literatura, smatram velikim uspehom. Nisam nameravao da uđem u dečju lektiru, moja želja je bila da, kao kompozitor, napravim lepu i originalnu melodiju. Ali, drago mi je da hvale tekstove. Mi smo porodica koja puno čita, čak je moja supruga Nena i napisala knjigu o strahovima, poučena svojim iskustvom kada se suočavala sa velikim zdravstvenim problemima, i zaista mi prija kad čujem da su počeli ozbiljno da me uzimaju kao pesnika, jer su moji kriterijumi književnosti dosta visoki. Kad uporedim hrvatsku popularnu muziku, za njih sam Dostojevski — kaže samouvereno, ali ne i pretenciozno, podsećajući da prizemni tekstovi i od dobre muzike mogu da naprave ruglo.

POETA S DVE KESE NA PIJACI

Daša je dugo bio najveći skeptik u grupi i tek sada je shvatio da to što rade zaista ima kvaliteta.

Objektivan sam i vrlo strog, pokušavam da gledam na nas očima onih koji nas ne vole i stalno analiziram šta ne valja, to je jedini način da se nešto popravi. Meni je smešno kad čujem da neki kažu o sebi — "ja sam zvezda, diva, superstar". Ej, alo, to ne postoji! Na ovako malom tržištu mi smo patuljci, mali, sitni ljudi. Kad si zvezda, podrazumeva se da vodiš i poseban način života. Tome su, recimo, najbliži Ceca, Čola, Brena. Njih ne možeš da vidiš nigde, oni žive u svom svetu. Ako ti mene srećeš sa dve kese na pijaci, koja sam ja onda zvezda? Ali, se zbog toga ne stidim, već ponosim što sam potpuno normalan i običan čovek, i tako će i biti — uverava nas.

S druge strane, žao mu je što neki ljudi, koji bi trebalo, ne primećuju da su "Legende" jedna velika, uspešna firma.

Da sam neko sa strane i da imam malo mozga, zamislio bih se kad čujem da neko bezmalo pedeset puta napuni "Sava centar", da ne računam koncerte u drugim gradovima. Ako je grupa toliko godina popularna gde god se pojavi, iako je malte ne i nema u medijima, valjda nešto vredi. Bilo koja prevara traje najviše dve sezone i onda se ugasi kao sveća. To je kao dobar vic. Smeješ je kad ga čuješ jednom, možda drugi put, posle ti više nije smešno. Našu muziku možeš da voliš, možeš i da ne voliš, potpuno podržavam i jedno, i drugo. I Elvisa Prislija nisu voleli svi, pa šta. To ne umanjuje njegovu vrednost. Jedino ne prihvatam da nije dobra — smatra poznati muzičar koga hrani tambura, a zaljubljen je u gitaru. To je, kaže, životna ironija, ali on tamburicu svira kao gitaru, pa je pod tim utiskom izdao ce-de "Iz srca rokera, sa dušom tamburaša".

PRVA GITARA, POKLON OD MAME

Imao sam trinaest godina kada sam prvi put gitaru uzeo u ruke. Pre toga sam držao praher, ali nisam sa njim tresao tepihe, nego sam tobož svirao. Prvu gitaru kupila mi je mama (smučilo joj se da se otima sa mnom o praher). Za razliku od oca, koji je želeo da budem činovnik, pa sam iz tog razloga završio Ekonomski fakultet, ona je imala sluha za mene. Razumela me je i podržavala i za to vreme bila dosta savremenih shvatanja. Pre petnaest godina se zamonašila. Rekla je: "Deco, bila sam posvećena vama dok niste odrasli i stekli porodice, sada želim da se posvetim Bogu i duhovnom životu." Brat i ja po tom pitanju nismo fanatici, ali se u našoj porodici vera uvek poštovala kao vid tradicije i nismo imali ništa protiv njene odluke. Tamo je našla mir — kaže Daša sa iskrenim odobravanjem, dodajući da je ta prva gitara jedna od šest (sve su vanserijski modeli, neke i muzejski primerci) u njegovoj "skromnoj" kolekciji, na kojima svira kad je kod kuće.

SINOVI KRENULI OČEVIM PUTEM

Daša je prošao sva sela i gradove one naše lepe Juge svirajući rokenrol na igrankama. Ali, ni na jednoj nije sreo onu pravu. Njegova supruga uopšte nije ni volela svirače.

Moja žena i ja smo išli u istu gimnaziju (ne i isti razred), ali se tada nismo poznavali. To što se ona ne seća mene, potpuno mi je jasno, jer sam bio totalno bezlična faca, ali me čudi što se ja ne sećam nje, kad ona kaže da je uvek bila dobra riba. A, možda sam je i automatski eliminisao, jer sam u to vreme mislio da je nedostižna. Sudbina nas je ipak spojila. Igrom slučaja, upoznali smo se kod zajedničkog školskog druga, našeg sadašnjeg kuma, koga sam sreo dva, tri dana pred Novu godinu. Pošto mi je propala neka svirka, pozvao me kod njega na žurku i tada sam sreo Nenu — priseća se Daša.

Njih dvoje su dugo u braku, dele dobro i zlo, a deo svojih emocija Zoran je preneo i u svoje pesme, među kojima je i ona "Strah me da te gledam kako spavaš". Imaju dva sina, Andreja i Marka. I oni se bave muzikom. Stariji je završio menadžment i svira bas gitaru. Mlađi na Muzičkoj akademiji studira klavir i ima svoj bend, a često i na velikim koncertima svira klavijature sa "Legendama".

Marko zaista ima šanse da postigne nešto, ako bude pametan. Mada, odmah da kažem, ko se bavi muzikom, taj nema pameti. Ja prvi — šali se na svoj račun.

PONEKAD ZABORAVAN

Obično sam vrlo pedantan i tačan. Ali, u poslednje vreme dešava mi se da malo "fijuknem" i ponekad potpuno zaboravim na dogovor. Evo jedne takve dogodovštine od pre dve godine. Pripremao sam celovečernji novogodišnji program na RTS-u i, da bih na miru okupio sve učesnike, od kojih je jedan u Frankfurtu, drugi u Beču..., odem u subotu, kad su kancelarije prazne, skuvam kaficu, opustim se, dignem noge na sto i počnem ljudima da zakazujem snimanje. Kad, negde oko četiri popodne, zvoni telefon. S one strane Laza, gitarista iz moje grupe.

— Ej, gde si — javlja se veselim tonom.

— Tu sam u televiziji, radim, telefoniram, skupljam program — kažem.

— Čekaj, je l' ti ideš na koncert? — pita me već malo uozbiljen.

— Ko svira, ako je interesantan, što da ne — odgovaram opušteno.

— Pa, kretenu, ti sviraš večeras. Mi te čekamo u kombiju već sat vremena ispred "Sava centa" da krenemo u Srbobran — zavapio je Laza, da bih ja u trenu skočio i "navrat nanos" odjurio, tako da smo sa zakašnjenjem od petnaestak minuta ipak stigli na svoj koncert.


Dana Stanković | 16.01.2011. | Politika
Fotografija: Anđelko Vasiljević
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: