Blek Panters
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Blek Panters  (Pročitano 11984 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 09, 2011, 01:04:44 am »

*

B L E K   P A N T E R S


Najpoznatiji srbijanski klupski bend "Blek Panters" na sceni je već punih 30 godina. Iza sebe imaju samo jedan album, koji ih je konačno "digao" iz sivila, tako da se za njih čulo i van granica Srbije. Nakon objavljivanja albuma na kojem se našla pjesma "Kakvu ženu imam" sve više sviraju i po BiH i Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori...

Nedavno gostovanje popularnih "pantera" u Banjaluci iskoristili smo da razgovaramo s njihovim frontmenom, legendarnim Tomom Jovanović.

NN: Iza vas je bogat muzički staž.

JOVANOVIĆ: Postojimo od davne 1980. godine i nakon skoro tri decenije nedavno smo se odlučili da izdamo album. U bendu svira 18 članova od kojih je samo jedan Stanković i to vođa benda kontrabasista, zvani Čarls Bronson, dok smo svi ostali Jovanovići i to svi u užem srodstvu.

NN: Zašto se na album čekalo 25 godina?

JOVANOVIĆ: Ja sam već treća generacija Jovanovića koja svira na Adi. Od nas starih ostalo je troje; malo smo se podmladili. Terali su nas odavno da snimimo nešto, ali nas to nije interesovalo. Ovi mlađi su sad rešili, zvali ljude i ispala prava stvar. Tu je 15 starih, kafanskih pesama - "Kakvu ženu imam, bolje da je nemam", "Haljinica boje lila", "Ciganka sam mala"... i naravno, "Barbara", himna benda.

NN: Znači, pjesma "Kakvu ženu imam" nije vaša kompozicija?

JOVANOVIĆ: Ne, nije... To je pesma stara više od 20 godina koju je snimio naš kralj Šaban Bajramović, ali tada nije postala hit. Od kada sam je čuo znao sam da će kad-tad biti hit.

NN: Zašto se zovete "Crni panteri" i zašto koristite engleski jezik u nazivu?

JOVANOVIĆ: Jedan naš kolega je na samom početku karijere tokom jedne svirke kada je uzavrela atmosfera počeo da viče: "Skačite, panteri", "Idemo, mi smo crni panteri" i to je ostalo tako. A što se tiče ovoga "Black panthers", pa isto je to, j... ga, samo što je na engleski.

NN: Ima li to ikakve veze sa militantnom organizacijom iz SAD?

JOVANOVIĆ: Ma ne. Čuli smo da postoje i tamo neki crni panteri ali nismo uopšte koristili njihov naziv kao motiv za naš. To je, kažem, delo našeg kolege.

NN: Uvjerili smo se na koncertu u Banjaluci da ste pravi "štimung majstori". U čemu je recept dobre zabave?

JOVANOVIĆ: Prvo, mora nama i gostima da bude lepo. Lepo je kada bend napravi atmosferu. Ako je lepo publici, lepo je i nama, a ako se tu onda doda malo "kerozina" (alkohola, op. aut), nama je još lepše.

NN: Sve je to dobro. Atmosfera, muzika... Ali, može li se živjeti od muzike?

JOVANOVIĆ: Može. Jeste malo naporno. Putuj tamo, putuj ovamo. Čovek se izmori, ali život nije savršen nikome pa tako ni nama muzičarima. Pored toga, mi imamo i svoj splav "Crni Panteri" na Adi Ciganliji koji dobro radi već 15 godina.

NN: Ko su najčešći gosti na splavovima?

JOVANOVIĆ: Dolaze svi. Sportisti, političari, muzičari... Evo i Milorad Čavić je kod nas sa društvom proslavio osvajanje srebrne medalje na Olimpijadi.

NN: Da li su političari najlakši na bakšišu?

JOVANOVIĆ: Da, da... Jesu, ali kada dođu sa ženama onda ništa. Moram da kažem da i pojedini političari iz RS dolaze na splav, ali ostaće tajna ko su oni.

NN: Koji tip svirke vam je načešći i gdje sve svirate?

JOVANOVIĆ: Sviramo sve. Svadbe, krštenja, razvode, ali i pokope. Da, da i pokope, ali najčešće po Srbiji. Sviramo po klubovima i u BiH, mada manje nego što bi želeli, a često smo i u Hrvatskoj. Mi volimo Bosnu i Banjaluku. Pokojni otac je služio vojsku u Banjaluci i uvek se sećam da kada se posvađa sa majkom uzme harmoniku i kaže - odoh ja u Banjaluku, tamo ima lepih cura.

NN: Pomenuli ste da svirate i razvode i sahrane. Pa, to je baš rijetko i čudno.

JOVANOVIĆ: Bogami u pravu ste da je čudno, ali u zadnje vrijeme nije retko. Nešto su ovi razvodi učestali i zovu nas ljudi. Još od kada smo snimili "Kakvu ženu imam" ne možemo da se odbranimo od poziva. I sahrane sviramo jer kada čovek za života dođe na naš splav uveri se kako radimo i onda "traži" da mu omiljenu pesmu sviramo i na pogrebu. Uvek govorim: "Kumstvo i svirka na sahrani se ne odbija".

NN: Sjećate li se anegdota sa putovanja? Šta vam je ostalo najupečatljivije?

JOVANOVIĆ: Ma ima anagdota, ali brate uvek nam Hrvati prave problema. Često nastupamo po Hrvatskoj i od sedam prelaza granice tri pređemo bez problema, ostalo sve neki problemi. Jednom prilikom išla je koleginica Jelena sa nama. Mi svi crnomanjasti, a ona jedina bela. Držali su nas sat vremena na granici misleći da švercujemo belo roblje (smeh).

NN: Kada publika može da očekuje novi album?

JOVANOVIĆ: Eksluzivno mogu da kažem da je sve gotovo. Početkom septembra možete očekivati promociju albuma.

NN: Imate li korektnu saradnju sa novinarima?

JOVANOVIĆ: I više nego korektnu. Zovu nas, traže, pa pojedine kolege kažu da ih plaćamo. Ma, smešno. Samo da ste vi nama živi i zdravi.


Toma Jovanović: Muzikom tešimo rastavljene i ucveljene
Autor: Željko Derajić | Datum: 01.09.2008. | Nezavisne novine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 09, 2011, 01:05:08 am »

*

BLEK PANTERS — DISKOGRAFIJA



ALBUMI



2006. Blek panters — Lajv!!!
M music

01. Barbara (vokal Toma)
02. Ratko (vokal Goran)
03. Kakvu ženu imam... (vokal Toma)
04. Haljinica boje lila (vokal Toma)
05. Ja nemam prava (vokal Toma)
06. Ciganka sam mala (vokal Goran)
07. Čajorije (vokal Toma)
08. Crni voz (vokal Staniša)
09. Keskan Đika (vokal Staniša)
10. Đelem, đelem (vokal Staniša)
11. Do dva konja (vokal Goran)  
12. Red bul (vokal Staniša)
13. Sajbija (vokal Bronson)
14. Verka kaluđerka (vokal Staniša)
15. Teget pantalone (vokal Goran)






Blek panters 2006 — Lajv!!! - Sajbija (vokal Bronson)


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 21, 2015, 04:30:12 am »

*

NOVI MOĆNICI BEŽE IZ KAFANE

Poput većine muzičara i Tomislav Jovanović, poznatiji kao Toma Panters kuka kao sinja kukavica. Očajan je zbog sve težeg stanja u državi. Nekada je njegov splav bio kultno mesto u Beogradu na koji su dolazili političari, glumci, sportisti, a sada od njih ni traga, ni glasa.

Stanje je katastrofalno! U pravu su oni koji kažu da je muzika bivši posao. I kafane su bivši posao. Nije ni čudo, jer ako čovek mora da bira između kafane i golog preživljavanja, naravno da će da izabere preživljavanje. U odnosu na pre dve godine, posao se ne prepolovio, nego se sveo na petinu. Čak i stalni gosti koji su nekada dolazili jednom nedeljno, sada mogu da dođu jednom godišnje. Cene smo oborili, ali džaba — jadikuje Toma

Dolaze li vam političari na splav kao nekad?

Manje nego ikad. Znate, ovi novi se mnogo femkaju, nisu kao oni nekadašnji koji su baš znali da se opuste i uživaju. Siguran sam da znaju i ovi, ali paze da ne budu viđeni.

Vi bar imate gde da pevate i svirate, ne morate da jurite tezge...?

A, kako da pevam u praznoj kafani, glupo je. Malo je danas onih koji imaju gde da pevaju i sviraju. Država je udarila takve namete da ne znam da li će iko uspeti da opstane. Ne mogu da pobrojim sve moguće poreze i dažbine. Plaćamo čak i ekološku taksu jer pravimo buku! Pa kako da pevam ako ne pravim buku? Troškovi i takse su ogromni, ne može samo za to da se zaradi. Ne znam čemu ovo sve vodi i šta može da se promeni. Sve je propalo, pa kako da ne propadnu pevači, muzičari i ugostitelji? Srednji sloj i sirotinja su u dubokoj provaliji. Komunalci jure one mučenike što prodaju polovnu garderobu kako bi preživeli, a na tajkune niko da udari.

Ima li onih koji dođu, jedu, piju, a ne plate račun?

Svake večeri, pa mi dođe da na splav okačim tablu sa natpisom — narodna kuhinja. Dođu tako, pa bar da kažu da nemaju pare i da popiju dva-tri pića, a ne, oni se najedu i napiju pa tek onda kažu da nemaju da plate. I šta da im radim? Kažem im da će platiti kad mogu i tu se priča završi. Dosta mi je lažova, prevaranata i foliranata. A na estradi ih ima koliko hoćeš — lupetaju, lažu, mažu, gledaju koga da prevare. I nije to najgore, već što nema više dobrog zezanja, drugarstva, prijateljstva... Nemaština ubi sve, a država otima.

Koliko para vam ljudi duguju?

Ne smem da računam. Pre 15 godina sam seo i izračunao da mi ljudi duguju pola miliona tadašnjih maraka! Kad se nisam šlogirao kada sam sve sabrao. Ali, neki moji dužnici su umrli, neki su ubijeni, neki su se sami ubili ili propali... Tada sam shvatio da bih se upetljao u ko zna šta jureći dužnike, pa sam sve papire i dokaze da mi duguju bacio u Savu! Sad nemam pojma koliko mi ko duguje nije ni važno. A ja živim u stanu mog oca koji je taj stan dobio iz Fonda solidarnosti.


SUSRET SA PSIHOLOGOM
Pre mnogo godina, ljudi iz DB-a su na moj splav doveli jednog čuvenog psihologa, Jevrejina, svetsku veličinu. Posle pola sata, čovek je najurio pratnju i telohranitelje, a ostali smo sami do jutra. Rekao mi je: "Sine, meni bogataši mesecima i godinama plaćaju bogatstvo za seanse, a ti ekspresno za male pare, uradiš jedan tretman i mirni su celi život! Svaka ti čast!" — priseća se Jovanović susreta sa čuvenim psihologom.

VOLIM OVU ZEMLJU
Žalite i što niste otišli iz Srbije?
Žalio, ne žalio, isto mi dođe. Mogao sam da odem u Ameriku, Kanadu, ali mnogo sam voleo ovu zemlju, pa mi nije palo na pamet da idem bilo gde. Mada, sad kad vidim da nam jednostavno ne daju da radimo, zamislim se da li sam pametno uradio što sam ostao. Meni je i dalje najvažnije da oraspoložim i usrećim ljude. Što vidim ne vidim, što čujem, ne čujem. Borim se, neću da se predam jer je muzika moj život — kaže Toma.


V. Tasić | 04.02.2015 | Vesti online
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: