Narodni orkestar RTS
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Narodni orkestar RTS  (Pročitano 4984 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4651



Pogledaj profil
« poslato: Februar 09, 2011, 12:21:27 am »

*

NARODNI ORKESTAR RTS
 


                          

Narodni orkestar je osnovan 1934. godine, kao manji sastav koji je tokom godina (pod upravom D. Obrenovića, V. Pavlovića – Carevca i R. Jašarevića) prerastao u Veliki narodni orkestar. Danas je Narodni orkestar pod upravom Vlade Panovića.

Veliki narodni orkestar je 1981. godine transformisan u Narodni orkestar RTS pod upravom Ljubiše Pavkovića. Prema programskim zahtevima i dalje radi kao Veliki narodni orkestar RTS.

Tokom dugogodišnjeg postojanja i rada, Narodni orkestar RTS je ostvario veliki broj nagrada i priznanja učestvujući na najvećim muzičkim manifestacijama u zemlji i inostranstvu, tako da su postali institucija za srpsku nacionalnu muziku (priznanje za 2007. godinu od Kulturne zajednice grada Beograda "Zlatni beočug").

Narodni orkestar decenijama uspešno neguje srpsko muzičko-folklorno nasleđe kao i muziku ostalih balkanskih naroda. Tradicionalno usmeren ka pravim, iskonskim muzičkim i umetničkim vrednostima, ovaj renomirani orkestar sastavljen je od vrhunskih solista i orkestarskih muzičara.

Narodni orkestar RTS beleži učešća na gotovo svim festivalima narodne muzike u Srbiji među kojima izdvajamo: Beogradski sabor, Beogradsko proleće, Prvi glas Srbije, MESAM, Festival kulture mladih — Knjaževac, Festival narodne muzike — Banja Luka, Balkan folk fest (Festival narodne muzike balkanskih zemalja)…

Pored toga, Narodni orkestar RTS je učestvovao u čuvenim emisijama Radio Beograda: "Selo   veselo", "Autobus u pola šest", "Turističko kolo", "Dragovanje", "Karavan", i emisijama televizije Beograd: "Folk parada", "Folk majstori", "Cune i prijatelji", "Leti, leti pesmo moja mila", "U gostima kod orkestra", "Jedna pesma, jedna želja"...

U Fonoteci Radio Beograda za trajno su sačuvani brojni snimci narodnih pesama i igara, koji predstavljaju muzičko blago neprocenjive vrednosti.

Repertoar narodnog orkestra je vrlo raznovrstan i sastoji se od instrumentalne i vokalne muzike koju interpretiraju najrenomiraniji solisti.

Narodni orkestar danas vodi Vlada Panović.

Odgovorni urednik Narodnih redakcija muzičke produkcije RTS i PGP je Merima Njegomir.

Redakcija Narodne muzike: etnomuzikolog Mirjana Drobac, organizator Rastko Popović.
rts.rs


ČLANOVI NARODNOG ORKESTRA RTS
POD UPRAVOM LJUBIŠE PAVKOVIĆA


Ljubiša Pavković, umetnički rukovodilac orkestra, harmonika
Vladimir Panović, harmonika
Momčilo Stanojević, violina
Zoran Bahucki, violina
Dobrosav Vasić, violina
Bojan Pavlović, violina
Zoran Kovačević, violina
Milan Ilić, violina
Predrag Savatović,viola
Dušan Radoičić, violončelo
Dragan Grujić, klarinet
Miroljub Todorović, flauta
Petar Pavišić, kontrabas
Slobodan Vukašinović, gitara
Đorđe Beljaković, bubnjevi
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4651



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 28, 2017, 09:50:43 pm »

*

ČUVARI TRADICIJE
 
...
Veliki jubilej — 80 godina rada, Narodni orkestar RTS obeležiće večeras u Kolarčevoj zadužbini, svečanim koncertom "Tradicija svilom povezana". Deo bogate muzičke riznice, decenijama sakupljane iz najdubljih i najskrivenijih "muzičkih kutija" našeg naroda, publici će predstaviti istaknuti pevači i instrumentalni solisti čije su interpretacije narodnih srpskih pesama, kao muzičko blago neprocenjive vrednosti, trajno zabeležene u fonoteci Radio Beograda.

Orkestar RTS je osnovao i utemeljio legendarni violinista Vlastimir Pavlović Carevac. Na njegovim temeljima, vodili su ga i violinista Miodrag Jašarević, klarinetista Božidar Boki Milošević i harmonikaš Ljubiša Pavković. Od 2009. godine, 19 članova Narodnog orkestra RTS predvodi harmonikaš Vlada Panović. Članovi su uvek bili vrhunski solisti i orkestarski muzičari, a orkestar je godinama učestvovao na festivalima narodne muzike u Srbiji kao i čuvenim emisijama Radio Beograda: "Selo veselo", "Dragovanje", "Karavan"...

— Orkestar je osnovan 1934. godine, ali je godinu kasnije počeo praktično da radi — kaže za "Novosti" Mirjana Drobac, etnomuzikolog muzičke produkcije RTS i autor koncerta. — Istoriju najstarijeg narodnog orkestra u regionu, obeležile su mnogobrojne pesme, ali jedina koja je uvek bila na repertoaru je numera "Svilen konac". Zato smo koncert tako i nazvali, iako ćemo muzikom, pesmom i pričom, večeras obuhvatiti ceo istorijat Narodnog orkestra.

Od osnivanja do danas, orkestar uglavnom baštini narodnu muziku nastalu u gradskim sredinama, ali to, kako ukazuje naša sagovornica, nisu starogradske pesme i romanse. Osim toga, orkestar neguje i komponovanu muziku utemeljenu na kvalitetnom nasleđu.

— Narodni orkestar RTS je bio i najveći branik srpske tradicije i u trenucima kada je naša narodna muzika najviše bila izložena stranim uticajima koje smo, nažalost, usvajali kao svoje iako nisu imali nikakvu umetničku vrednost. To i jeste naša obaveza. Zašto bismo se veselili uz tuđe melodije i nekvalitetne pesme kada imamo naše muzičko blago — priča Mirjana Drobac.

Da je za osam decenija rada Narodni orkestar RTS postao svojevrsna institucija srpske narodne muzike, koja je neizmerno doprinela očuvanju našeg muzičkog nasleđa, svedoči i maestro Ljubiša Pavković, koji je član orkestra bio četiri decenije, a vodio ga 28 godina. Narodni orkestar je, kaže, uvek bio velika škola i za instrumentalne soliste i za pevače, a najvažniji, zajednički zadatak bio je očuvanje srpske narodne muzičke baštine.

— Još od prvih dana orkestra, od vremena Carevca, kriterijumi za "ulazak" u Narodni orkestar bili su izuzetno visoki — priča Pavković. — Tako je bilo i sa pevačima koje je orkestar pratio. Da bi otpevao jednu srpsku narodnu pesmu tokom radio-programa, koji se do sredine pedesetih emitovao isključivo uživo, pevač je sa korepetitorom morao da vežba barem dva meseca. Potom je dobijao priliku da napravi probni snimak i samo ako je vrhunski, onda može da otpeva jednu ili dve pesme uživo na Radio Beogradu.

U Carevčevo vreme, visoko podignuta lestvica za sviranje i pevanje srpskih narodnih pesama, po rečima našeg sagovornika, omogućila je da stasa generacija vrhunskih svirača, ali i pevača poput Vula Jevtića, Anđelije Milić, Radmile Dimić, Danice Obrenić.

— Kada je 1963, Carevčeva violina utihnula, nasledio ga je Miodrag Rade Jašarević. Došla su i druga vremena, pa je osim srpske narodne muzike koja je bila alfa i omega našeg rada, povremeno "uplivavala" i muzika iz Makedonije i Bosne, kao i poneka starogradska pesma i romansa. Lestvica za ulazak u orkestar i dalje je bila podignuta visoko, ali je bilo svirača-solista koje je Jašarević u nekom momentu isticao. Govorim o Bokiju Miloševiću, Aleksandru Šišiću, legendarnom violinisti savršene tehnike i neverovatnog muzičkog impulsa, o Branimiru Đokiću, pa i sebi. Pojavljivanje takvih solista bila je velika afirmacija, a mi smo svojom popularnošću doprinosili ugledu celog orkestra.

Jašarevića je nasledio Boki Milošević, a naš sagovornik je na čelo orkestra došao 1981. godine. Tada se, kako kaže, ukazala potreba i za širim zvukom. To podrazumeva povećanje broja članova orkestra, najpre gudača, a potom su u orkestar "ušli" i bubnjar i gitarista. Orkestar je tada "dobio malo više orkestracije", a svaki instrument je imao svoju deonicu i počinje da se svira aranžmanski.

— Orkestar nije napustio ništa od onog što mu je podloga, zvuk ostaje autentičan, ali je širi i zvuči umivenije. Taj period je bio vrlo plodan, ali i izuzetno težak. Naša obaveza, ali i opredeljenje bili su da sačuvamo srpsku narodnu muziku. A, devedesetih godina to je bilo vrlo teško. Srećom, uspeli smo da sprečimo da "šatorsko krilo i muzika" uđu čak i u Radio Beograd, iako nam mnogo toga nije išlo na ruku. Možda je moglo bolje, ali časnije nije — priča Pavković.

Sve što je sačuvano od srpske muzike, ponosno kaže naš sagovornik, potiče od Narodnog orkestra. Reč je o hiljadama snimaka.

— U budućnosti, orkestar očekuju veliki izazovi. Najvažnije bi, ipak, bilo da Muzička akademija u Beogradu, konačno, otvori odsek za narodnu muziku koji će izučavati našu bogatu muzičku riznicu, pa i Balkana koji je muzički majdan. Narodna muzika je deo našeg genetskog nasleđa, mora se čuvati, negovati i izučavati kao jezik i pismo — kaže maestro Pavković.

Srpska narodna muzika je iskonska, zapisana u genima, i po mišljenju našeg sagovornika, s njom se ne sme eksperimentisati. Treba je, kaže, fino da se upakuje, a da joj se ne uzme ništa od onog što mi osećamo, što nam je u krvi.

NEPONOVLJVI JAŠAREVIĆ
— O Carevcu se mnogo govori i zna, ali povodom ovog našeg velikog jubileja želim da podsetim i na neizbrisiv trag i pečat koji je orkestru utisnuo Miodrag Rade Jašarević. Ovaj genijalni violinista, nastradao je 10. oktobra 1976. godine u saobraćajnoj nesreći sa Silvanom Armenulić i Mirjanom Barjaktarević. Bio je muzičar koji je imao celu melodijsku i harmonijsku sliku orkestra što je prava retkost za muzičare koji ne sviraju harmonski instrument. O Jašareviću se danas, nažalost, govori nedovoljno. Godinama je nepravedno skrajnut. A, imao je veliki izazov da posle Carevca, oko kog je stvoren kult, preuzme i vodi orkestar. I uspeo je — podseća Ljubiša Pavković.

NARODNA MUZIKA NA AKADEMIJI
— Mnogi bi moglo da se uči na odseku narodne muzike Muzičke akademije. Budući svirači i pevači naučili bi, na primer, da je balada setna, gradska pesma i da po formi nema ukrase, trilere, ni kićenja. Ne bi se desilo da najdivniju baladu "Zajdi, zajdi" skrnavi ko stigne. Došli smo dotle da je ta pesma uništena, jer ima onih koji od nje pokušavaju da naprave sevdalinku ili "šumadiju" — priča Pavković.

BARDOVI NA SCENI
Najpopularnije pesme srpske narodne muzike, u Kolarčevoj zadužbini, večeras će pevati Jordan Nikolić, Dušica Bilkić, Snežana Đurišić, Merima Njegomir, Miroslav Ilić, Ana Bekuta, Marinko Rokvić... Virtuoznost će još jednom pokazati i instrumentalni solisti Ljubiša Pavković, Božidar Milošević, Branimir Đokić i Vlada Panović.

J. Matijević / S. Dobrosavljević | 25. maj 2015. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: