Muzičko društvo "Stanković" [Beograd]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Muzičko društvo "Stanković" [Beograd]  (Pročitano 2998 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 09, 2011, 12:03:11 am »

**

"STANKOVIĆ", muzičko društvo


STANKOVIĆ, muzičko društvo osnovano 2. VIII 1881 u Beogradu pod imenom Crkvena pevačka družina "Kornelije". Godine 1881 donesen je status i društvo je promenulo ime u "Pevačka družina "Stanković". Društvo je negovalo crkvenu i svetovnu muziku, pevalo u crkvi, priredjivalo duhovne koncerte, izvodilo dela stranih kompozitora i narodne pesme te aktivno učestvovalo u javnom muzičkom životu (najčešće u tzv. mešovitim programima, sa solo-pesmama, instrumentalnom muzikom, recitacijama itd.)

Na programima su preovladjivala dela stranih kompozitora, a nivo izvodjenja nije bio visok. Veoma kratko vreme 1884 horovodja je bio Stevan Mokranjac. Hor je nastupao i po okolnim gradovima, a 1890 — pod vodstvom horovodje V. N. Stirskog - gostovao je u Budimpesti. Tada se javlja ideja o osnivanju doma i skole sto ce se kasnije i ostvariti. Horovodje V. Sistek, Strnal, H. Marzinec, J. Marinkovic i S. Sram nastojali su da vaspitavaju ukus publike i da uzdignu umetnicki nivo hora.

Do naglog uspona drustva doslo je 1904 kada je za horovodju dosao Stanislav Binicki. Na programima su se pored nacionalnih dela nalazile i znacajne vokalno-instrumentalne kompozicije koje su tada prvi puta izvedene u Beogradu. Hor je 1908 izveo na javnim koncertima "Sedam reci Hristovih" J. Haydna i Osmi koncert D. S. Bortnjanskog (sa 100 pevaca i 60 instrumenata). Iduce godine na programu je bio oratorijum "Stvaranje sveta" J. Haydna, a zatim su sledili koncerti u cast godisnjica pojedinih kompozitora (Glinke, Cajkovskog) ili su obuhvatali scene i fragmente iz opera. Vrhunac uspona predstavljalo je izvodjenje Devete simfonije L. van Beethovena sa Orkestrom Kraljeve garde (1910). Zatim je usledio "Bozicni oratorijum" J. S. Bacha i turneja u Odesu (1911). Te su godine otvoreni drustveni dom i muzicka skola.

Za vreme Prvoga svetskog rata hor je pevao u crkvi pod upravom Miroslave Binicki. Posle rata, ponovo sa horovodjom Stanislavom Binickim, hor je bio na turnejama u Cehoslovackoj, Francuskoj i Bugarskoj.

Godine 1921 predsednikom drustva postao je Branislav Nusic, a horovodjom Hinko Marzinec. Statusom od 5. VII 1924 druzina je dobila naziv Muzicko drustvo "Stankovic". Teska materijalna situacija i pogresna politika uprave dovela je drustvo do stagnacije 1923 kada je horovodja, dirigent i direktor skole postao Petar Krstic. Delatnost hora u tom vremenu svodila se na pevanje u crkvi.

Novi polet u drustvo unose predsednici Dusan Putnik (1928—32) i Vladislav Ribnikov (1932) s novom upravom u koju su usli mladi, obrazovani ljudi. Nove smernice odrazile su se u novom statusu od 30. III 1930 i u aktiviranju svih odseka drustva (hora, orkestra, skole, koncertnog odseka, muzeja, tehnicke uprave, doma) od kojih je svaki dobio poseban program. Tada je izvrsena i reorganizacija hora te je osnovana horska skola (kurs solfeda), obavezna za sve clanove. Za renesansu hora u to vreme bio je veoma zasluzan horovodja Mihailo Vukdragovic (1928-38) koji je, izvodeci koncerte posvecene delima J. Suka i jugoslovenskih kompozitora, podigao muzicku kulturu pevaca. Pod Vukdragicevim vodstvom hor je izveo "Vaskrsenje" S. Hristica, obelezio godisnjice smrti B. Smetane i A. Dvoraka te sa uspehom pevao na radiju i nastupao na takmicenju Juznoslovenskog pevackog saveza. Hor je polazio na turneje po zemlji, a gostovao je u Francuskoj (1927) i Bugarskoj (1928 i 1934).

Delatnost orkestra bila je od delatnosti hora jer su i teskoce bile vece. Rikard Svarc osnovao je orkestar od amatera kojima su docnije pomagali profesionalni muzicari. Nesto aktivnije deluje orkestar od 1933. Pod vodstvom M. Vukdragovica i Svarca izvodi dela standardnog klasicnog repertoara. Kao dirigenti debitovali su s orkestrom Ljubica Maric i Vojislav Vuckovic (1934). Sa orkestrom su cesto svirali clanovi koncertnog odseka osnovanog na inicijativu Emila Hajeka. Oni su priredjivali orkestralne, kamerne i solisticke veceri u Beogradu i u drugim gradovima.

Drustveni dom osnovan je zalaganjem Vladimira Djordjevica koji je bio i prvi upravnik. U njemu su se cuvali narodni muzicki instrumenti (uglavnom Djordjevicev poklon), rukopisi, fotografije iz istorije drustva i dr. Horska i ucenicka kniznica ustanovljena je novcem dobijenim od uprave i poklonima, a Glasnik Muzickog drustva "Stankovic" (1928), u pocetku organ drustva, postao je 1930, pod imenom Muzicki glasnik, muzicki casopis sireg znacenja.

Godine 1940 drustvo je gostovalo, pod upravom horovodje Milenka Zivkovica, u Bidimpesti. Tom prilikom je ostvarilo svoju davnjasnju zelju: prenelo je u Beograd telo Kornelija Stankovica i svecano ga shranilo.

Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Muzicko drustvo Stankovic ukinuto je pa njegova delatnost prestaje. Radom nastavlja samo jedan njegov odsek — Muzicka skola "Stankovic".


Lit: Z. Simic, Pevacka druzina "Stankovic", Beograd 1891. — D. Putnik, Pedeset godina "Stankovica", Muzicki glasnik 1932, 5-6.

R. P.

[postavljeno 02.02.2009]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: