Narodne melodije iz Sjenice prema zapisima Miodraga Vasiljevića
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « SRPSKI MUZIČKI FOLKLOR « Rad na proučavanju narodne muzičke tradicije « Narodne melodije iz Sjenice prema zapisima Miodraga Vasiljevića
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Narodne melodije iz Sjenice prema zapisima Miodraga Vasiljevića  (Pročitano 6559 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 14, 2011, 11:13:44 pm »

*

NARODNE MELODIJE IZ SJENICE PREMA ZAPISIMA MIODRAGA VASILJEVIĆA

Istraživanje narodne muzike Sandžaka Miodrag Vasiljević (1) je započeo pre Drugog svetskog rata (okolina Tutina i Novog Pazara), da bi neposredno po oslobođenju započeti posao i nastavio. Sakupljena, (2) klasifikovana i analizirana građa objavljena je u zborniku pod nazivom Narodne melodije iz Sandžaka. (3) Pored velikih gradova kao što su Bijelo Polje i Novi Pazar, značajan broj primera zabeležen je i u Sjenici (od ukupno 400 zapisanih pesama, 61 pesma je zabeležena od sjeničkih pevača), ali i u selima Kladnica, Žitniće i Pravoševo iz okoline Sjenice (3 primera). Miodragu Vasiljeviću je pevalo ukupno deset pevača. To su: Simo Kojović, Murat Nalović, Dana Petrović, Lenka Veljović, Hajro Spahović, Raif Pećanin, Hamdo Begović (svi iz Sjenice), Hazir Čolaković (Kladnica), Simo Perović (Žitniće) i Radunka Katić (Pravoševo). Od svih njih, u odnosu na broj i žanrovsku raznovrsnost otpevanih pesama, (4) kao najbolji pevač pokazao se Simo Kojović. On je Miodragu Vasiljeviću otpevao 32 pesme različite funkcije: božićnu pesmu (1), svatovske pesme (7), slavske (1), dečije (1), vojničke (1), ljubavne (16) i pesme za igru (5).5 Ostali pevači su pevali mahom svatovske pesme (što je i logično s obzirom na značaj koji svadba ima u narodnoj obredno-običajnoj praksi), ali i veliki broj ljubavnih pesama. Na osnovu žanrovski različitih primera koje je Simo Kojović otpevao može se steći delimičan uvid u vokalnu tradiciju ovoga područja.

"Božićna pesma" pod nazivom "Božić, Božić, bata" (primer 1) (6) pripada grupi korindaških napeva koje su u prošlosti deca u gradovima izvodila na Badnje veče korindajući. U odnosu na uobičajene "korinđe" koji su "po karakteru na granici između pevanja i recitovanja", (7) ovaj primer se razlikuje po svojoj utvrđenoj, relativno razvijenoj melodici. Tekst pesme "Božić, Božić, bata se", međutim, ne razlikuje od pesama iste funkcije iz drugih krajeva Srbije:

Božić, Božić, bata,
Nosi kitu zlata,
Da pozlati vrata
I oboja poboja
I svu kuću do krova.


Uz "svatovske pesme" sakupljene na području Sjenice, osim u nekoliko primera nije posebno naznačen trenutak svadbenog ceremonijala u kome su se izvodile. Precizno saznajemo da su se pojedine svatovske pesme mogle izvoditi u toku prosidbe, (8.) "po putu" (9) i uz "sofru", (10) ali ne saznajemo ništa o drugim momentima svadbenog rituala u kojima su zasigurno svadbene pesme takođe imale istaknutu obrednu funkciju. Na osnovu sadržaja teksta pojedinih primera se može pretpostaviti i njihova konkretna obredna konotacija, (11) ali u većini primera ona ipak ostaje nerazjašnjena.

Kako po svojoj tematici, tekstovi svatovskih pesama sakupljenih u Sjenici su veoma heterogeni i u odnosu na dužinu stiha. Pored simetričnog osmerca VIII (4, 4) i epskog deseterca X (4, 6), zastupljeni su i asimetrični osmerac VIII (5,3), šesterac VI, jedanaesterac XI (4, 4, 6), a moguća je i naizmenična alternacija stihova različite dužine, kao na primer u pesmi "U tom polju Drenopolju" (12) u kojoj su zastupljeni simetrični osmerac i peterac.

Melodije svatovskih pesama su takođe izrazito heterogene. Gotovo svi primeri su ispevani na različite meloritmičke obrasce. Drugim rečima, sve svatovske pesme zabeležene u Sjenici otpevane su na različite melodije! Osim primera Za gradom voda studena (primer 2), (13) čija melodija nalazi analogije sa karakteristikama globalnog uobličavanja svadbenih glasova14 registrovanih širom Srbije15, sve ostale zabeležene melodije su toliko raznovrsne da se ne mogu svrstati ni u jednu u našoj etnomuzikologiji do sada poznatu kategoriju svadbenih napeva. Naprotiv, razvijena, melizmatična melodika širokog ambitusa većine zabeleženih primera16 pripada varoškoj vokalnoj tradiciji.

Simo Kojović je, kao što je već napomenuto, otpevao i jednu slavsku pesmu. Ova pesma pripada grupi slavskih napitnica koje su se u prošlosti pevale za slavskom trpezom. Tekst ove, kao i svih slavskih napitnica, izražava želju upućenu domaćinu da naredna godina u njegovom domu bude srećna i berićetna:

Na kuću slama, u kuću slava
Nek' nam je živa domaćinska glava,
Nek mu rodi po dolu 'šenica,
Nek' su mu živa mala dečica!


Meloritmičke karakteristike ovog primera takođe odgovaraju osobinama većine zabeleženih pesama istog žanra (17): blago talasasta melodika bazirana je na dijatonskom tonskom nizu; izvodi se silabično u distributivnom ritmu.

Pored slavske, isti pevač je otpevao i jednu pesmu koju Miodrag Vasiljević označava kao "dečiju pesmu".18 Jednostavna, silabična melodijska linija ovog primera ispevana u binarnom ritmu se odvija na susednim tonovima sa povremenim skokovima male terce. Započinje dvotaktnim meloritmičkim motivom koji se u toku izvođenja varirano ponavlja, što predstavlja jednu od osnovnih karakteristika "dečjeg folklora", (19) a što opravdava navedenu Vasiljevićevu klasifikaciju ove pesme. Pesma rodoljubivog teksta U toj čarnoj gori (20) je, po rečima Miodraga Vasiljevića nastala u vreme Prvog svetskog rata. (21) Upravo je ova činjenica navela autora zbornika narodnih pesama iz Sandžaka da pomenutu pesmu odredi kao "vojničku". Bez obzira na to, tonalna melodika i trodelan ritam ove pesme ukazuju na njeno nesumnjivo gradsko poreklo. (22)

Osim svatovskih pesama, u Sjenici i tri navedena okolna sela Miodrag Vasiljević je zabeležio i brojne pesme koje označava kao "ljubavne". Sam naziv za ovu grupu pesama ukazuje na njihovu veliku međusobnu različitost. Ono što ih povezuje jeste ljubavna tematika tekstova, dok su melodije ovih primera izrazito heterogene.

Iako sam autor u predgovoru zbirke eksplicitno ukazuje na seosko poreklo svih zabeleženih primera, (23) razvijena melodika "ljubavnih pesama" zapravo ukazuje na veliki uticaj varoške vokalne tradicije. Miodrag Vasiljević i sam to oseća, te prethodnu tvrdnju donekle ublažava rečima: "U sandžačkim pesmama selo ima prevagu u tekstu, grad u lepoti interpretacije melodije." (24)

Najveći broj ljubavnih pesama ispevan je u dramskoj dijatonici kvintnog ili sekstnog ambitusa (primer 3). Pored njih, veliki broj je baziran i na durskom (f, g, a, b, c, d, es, f) ili molskom (f, g, as, b, c, d/des, es, f) dijatonskom tonskom nizu oktavnog ambitusa, sa čestim prisustvom prekomerne sekunde (primer 4), a takođe gotovo u jednakom broju zastupljene su i pesme sa definisanom tonalnom melodikom isključivo durskog karaktera (primer 5).

Većina ljubavnih pesama izvedena je rubato , a u pojedinim primerima, za koje se može pretpostaviti da su ih izveli zaista vešti i iskusni pevači, prisutno je ukrašavanje osnovne melodijske linije melizmima. (25)

Posebno su interesantne pesme (ukupno 5 zabeleženih primera) koje su pratile igru. Sadržaj njihovih tekstova, kao i njihova melodija su raznovrsni: svaka pesma je različita. Ono što ih objedinjava je čvrsto ritmičko ustrojstvo, što je i logično s obzirom na njihovu funkciju - pratnje igri. U ovoj grupi zabeleženih primera posebno je interesantna pesma Đevojčice, zlato materino (primer 6) (26) uz koju stoji naznaka "svatovska igra s pevanjem". Ovaj podatak nam direktno ukazuje na to da je svadbeni obred ovog područja u prošlosti sigurno bio višeslojan, te da je uz obredne pesme u njemu bila zastupljena i obredna igra. (27)

Zainteresovan za narodnu muziku oblasti u kojoj se formirala i oblikovala srednjovekovna srpska kultura, Miodrag Vasiljević, je sa posebnim žarom pristupio istraživanju Sandžaka. Stacioniran u većim centrima, on je logično bio prinuđen da zapisuje pesme od pevača koji su mu bili dostupni, odnosno onih koji su u tim većim centrima i živeli. Tako, sakupljena građa nije ipak imala mnogo veze sa arhaičnim vokalnim nasleđem, već je naptotiv, pružila sliku varoške vokalne tradicije prve polovine dvadesetog veka. Deset sjeničkih pevača otpevalo je šezdesetak pesama različitih žanrova, a u najvećem broju svatovske i ljubavne pesme. Kroz njih saznajemo i o tome koje su pesme Sjeničani voleli i najradije pevali sredinom XX veka. Iako je ta tradicija sada već daleko iza nas, zbornik Miodraga Vasiljevića Narodne melodije iz Sandžaka čuva uspomenu na njih.


______________________________________________


01. O značaju i doprinosu "prvog srpskog etnomuzikologa" Miodraga Vasiljevića razvoju ove nauke u našoj zemlji vidi piše u: Mladen Marković, "Kako je nastao prvi srpski etnomuzikolog (prilog proučavanju... srpske etnomuzikologije)", Raskovnik, časopis za književnost i kulturu, Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", Beograd, 1993,124—131.
02. Miodrag Vasiljević je sakupio i zapisao pesme iz: Bijelog Polja, Bistrice, Nove Varoši, Sedobora, Novog Pazara, Đonlije, Vojkovca, Donjeg Krnjina, Priboja, Pljevalja, Potrlice, Prijepolja, Sjenice, Kladinca, Žitića, Prvoševa, Zvijezda i Seošnice.
03. Miodrag Vasiljević, Narodne melodije iz Sandžaka, Srpska akademija nauka, posebna izdanja, knjiga CCV, Muzikološki institut, knijga 5, Beograd, 1953.
04. O pevačkom kvalitetu pomenutih  ljudi ne može se danas govoriti, jer su nam dostupni samo Vasiljevićevi notni zapisi, a ne i snimci pesama.
05. Ovoga puta zadržana je Vasiljevićeva klasifikacija pesama u odnosu na njihovu namenu. Radi se o lirskim pesmama koje Vasiljević svrstava u: božične, slavske, svatovske, dečije, vojničke, ljubavne i igre s pevanjem. Važno je takođe napomenuti da pomenuta podela nigde eksplicitno nije naznačena, već da se u zaglavlju svakog notnog primera nalazi posebna naznaka koja označava njegovu funkciju
06. Miodrag Vasiljević, navedeno delo, primer 41, 34
07. Dimitrije O. Golemović, Narodna muzika Jugoslavije, Muzička omladina Srbije, Beograd, 1997. 17.
08. Miodrag Vasiljević, navedeno delo, primer 120, 103
09. Isto, primer 32, 2627.
10. Isto, primer 90 b, 75.
11. Na primer, na osnovu teksta pesme   Kolika je gora božurova   može se pretpostaviti da se ova svadbena pesma izvodila "po putu" od mladoženjine do mladine kuće. Miodrag Vasiljević, navedeno delo, primer 91,16—11.
12. Isto, primer 249, 211—212
13, Isto, primer 169, 149.
14. Termin "glas" je u narodnoj terminologiji najčešći i najrasprostranjeniji naziv za melodiju pesme. Dimitrije O. Golemović, navedeno delo, 9.
15. Dragoslav Dević, "Stilsko genetska osobenost tonalnog glasa u srpskim narodnim pesmama", V Međunarodni simpozijum Folklor umetnost delo, Izuzetnosti sapostojanje, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 1997, 216-218.
16. Na primer, vidi pesme Šta se čuje iza grada primer 179, Zora rudi, majka ćerku budi primer 121, Mesec kara danicu zvijezdu primer 261...
17. Isto, 185—191
18. Miodrag Vasiljević, navedeno delo, primer 80, 67—68
19. O karakkteristikama "dečijeg folklora" vidi više u: Nice Fracile, Vokalni muzički folklor Srba i Rumuna u Vojvodini
20. Miodrag Vasiljević, navedeno delo, primer 274, 232 66 Isto, 232
21. Isto, 232
22. Meloritmičke karakteristike ove pesme pripadaju grupi "gradskog stila" sa stranim obeležjem i to u ovom slučaju srednjoevropskog porekla. Dragoslav Dević, "Stilsko genetska osobenost...", navedeno delo,218—220
23. "Zabeležena muzička građa, kako po notnim zapisima tako i po tekstovima, ukazuje na seosko poreklo". Miodrag Vasiljević, navedeno delo, predgovor, X.
24. Isto, X.
25. Na primer, vidi pesmu Sinoć dođe tuđe momče, Miodrag Vasiljević, navedeno delo, primer 206a, 177.
26. Isto, primer 298, 251
27. O karakteristikama svadbenih obrednih igara peštersko-sjeničke visoravni vidi više u: Olivera Vasić, "Narodne igre Peštersko-sjeničke visoravni", Narodne melodije, igre i nošnje Peštersko-sjeničke visoravni, Radio-Beograd, Beograd, 1984. 191—315.


Piše: Selena Litvinović
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: