Dobrivoje Topalović (1944)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači II « Dobrivoje Topalović (1944)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dobrivoje Topalović (1944)  (Pročitano 12055 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« poslato: Februar 07, 2011, 07:54:47 pm »

**





DOBRIVOJE TOPALOVIĆ
(Preljina, 21. septembar 1944)

Dobrivoje Topalović je rođen 21. septembra 1944. godine na malu Gospoinu, u selu Preljina kod Čačka. U Preljini je odrastao i završio osnovnu šklolu a u Čačku tehničku školu, smer mašinski. Nakon završene srednje škole, radio je u preduzeću "Cer" nepunih dva meseca. U Beogradu je upisao višu tehničku ali je nakon dve godine izgubio pravo na dalje studiranje. Velika želja njegove majke je bila da joj sin bude inženjer. Kasnije je Dobrivoj pesmu Dobrice Erića "Gajila me majka kraj fenjera, negovala sa suzom u licu, želela je sina inženjera a dobila lutalicu..." posvetio majci.

Pevačku karijeru započeo je u kulturno-umetničkom društvu u Čačku. Želja mu je bila da snimi ploču. Prijavljivao se na seoska takmičenja pevača amatera ali nigde nije mogao da osvoji prvu nagradu jer je u to vreme čačanski kraj bio poznat po dobrim pevačima.

U to vreme, u Mrčajevcima, u susednom selu, živeo je Dragan Aleksić, harmonikaš i kompozitor, koji je već snimao za Diskos. Jednom prilikom, kada je Aleksić bio u nekoj kafani, Dobrivoje je zamolio orkestar da otpeva jednu pesmu kako bi ga Aleksić čuo. Nakon toga Aleksić ga je pozvao za sto, i tako je počela saradnja sa Aleksićem. Sa njim je snimio prve četiri singl ploče. Pesme nisu prošle tako slavno i uglavnom su se čule u čačanskom okrugu.

Prvi javni nastup imao je na festivalu "Ilidže" 1970. godine sa pesmom koju je Spasoje Dukić odbio, i osvojio je I nagradu publike.  

Nakon "Ilidže" je sve bilo mnogo lakše. U međuvremenu je prešao iz Diskosa u PGP. U Beogradu je počeo saradnju sa Milankovićem, međutim još uvek nije imao dobru pesmu. Prekretnica u njegovoj muzičkoj karijeri bila je pesma Obrena Pjevovića "Eh da mi je" koju je pevao na "Hit paradi". Nakon toga snimao je ploču sa kumom, Miroslavom Ilićem: "Otvor' prozor curice malena" i počeo saradnju sa čuvenim Draganom Aleksandrićem, kompozitorom, instrumentalistom, i aranžerom koji je za Topalovića napravio nekoliko vrlo uspešnih pesama: "Volim te, jedino moje", "Progovori sliko", "Kad bi mog'o i umro bih za te".

Godine 1986. u saradnji sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišom snimio je za PGP RTB jednu od najlepših pesama: "Crno vino". Antologijska. Stihove je napisala pesnikinja Radmila Mudrinić. Za ovu pesmu Dobrivoje kaže da mu je "ta pesma otvorila vrata i kod mlade publike. Ipak, mladi diktiraju šta će se slušati".

Polagao je audiciju i snimio 10-12 trajnih snimaka za Radio Beograd. Uzete su i neke njegove pesme: "Ej da mi je", "Imali smo bašču šljiva", "Progovori sliko".

Dobrivoje Topalović je snimio veći broj singl ploča i albuma, nekoliko koktel ploča i više koktel video kaseta — ukupnog tiraža od preko milion primeraka. Pevao je na svim značajnijim domaćim festivalima narodne muzike i osvojio je više nagrada. Upoznao je i sarađivao sa mnogim kompozitorima i gostovao je skoro na svim kontinentima.

Živi u rodnom selu Preljini a zimu provodi u Beogradu. Oženjen je, ima ćerku i unuka Radovana. Pevačku karijeru polako privodi kraju i želja mu je da snimi "još neku lepu pesmu kao što je i do sada radio" i dodaje da je "možda greška" što prilikom odabira pesama "nikada nije razmišljao da li će se pesma svideti publici, već njemu".
 

Angelina
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 07, 2011, 07:55:55 pm »

*

Iz diskografije DOBRIVOJA TOPALOVIĆA

U početku je snimao singl ploče:

1968. (Cigančiću mali, Jagodice, jagode, Kad bi znala koliko te volim i Srbijanka),
1970. (Nevjerna moja ljubavi i Kaluđer),
1970. (Daj, daj Daliborko i Kad se lampe pogase u selu),
1970. (Rabadžijo budi prav, Zašto pevam, Gde je ljubav moja i Ciganska čerga),
1970. (Samo ti, Usamljeni momak, Za ljubav dajem sve i Nemoj reći o našoj nesreći),
1971. (Poslednja noć, Srećan ti majko rođendan, Ne idi, ne idi i Vrati se, molim te),
1971. (Na venčanju, toga dana i Na mramornoj steni),
1972. (Uplakana ruža),
1972. (Olivera, Kosili smo seno, Tuđa zemlja i Sad smo stari nas dvoje),
1973. (Esma i Zar za mene sreće nema),
1973. (Poljubi me da se pomirimo i Lastavice željo moja),
1974. (Ljubomorna i Tvoje mesto prazno je za stolom),
1974. (Majkina čežnja i Ručkonoša), 1975. (Voleo sam tebe draga i Što te nema),
1975. (Po rastanku i Piši mi sejo),
1976. (Pšenica se povila u klasu i Kako mogu da te zaboravim),
1978. (Ispratih te u zagrljaj grada i Ne pitaj me, ženo, gde su pare moje),
1979. (Ovde gde smo stanimo i Travo zelena),
1979. (Tuđa zemlja nema kalauza),
1981. (Ej, da mi je i Ko te budi u svitanja bela).


OBJAVIO JE ALBUME:

1981. (Od kada te nema, Ah, što nisam jasmin beli, Još za ljubav nisam ostario, Priznaj da me voliš, Hej, drugovi, drugovi, Ej, da mi je, Rasti, rasti malena, Vodeničar, Daleko je moj zavičaj mio i Mala moja),

1982. (Kad bih mogo i umro bih za te, Ranjeno je srce moje, Ti si bila moja greška, Ajde Leno da kosimo seno, Volim te jedino moje, Sad je važno da budeš uz mene, Ja nisam gospodin i Vojsko moja), 1984. pod nazivom Voleću te beskrajno (Uvek se rastužim kada dođe maj, Voleću te beskrajno, Ukrašću te, ružo bela, Nedostižna, Blago vodi što te mije, Dugo se nismo videli, Njenu pesmu ne svirajte i Kockar bez sreće),

1985. (Hvala ti što postojiš, Čija li si ove noći, Ne boj se, ne boj, Nismo više ono što smo bili, Pesma pevača, Progovori sliko, Ako hoćeš dođi, Pričaj mi kako živiš, Na mramornoj steni i Kucaj srce), 1986. (Crno vino, Samo ti znaš, Ovo je naše veče, Treća jesen zajesenila, Ja sam rođen u Srbiji, Svi mi bismo da smo srećni, Jedna senka i Ne pričaj mi ništa),

1987. pod nazivom Delićemo sve na pola (Delićemo sve na pola, A ja sam kriv, Ostao sam sam, Da sam ja na tvom mestu, Sve moje želje, Voleo sam sad shvatam koliko, Idi mala, idi, Pričam ti priču i Iako tajnu kriješ),

1991. (Voleo sam samo ja, Tebi se ne žuri, Kaži šta te muči, Morava, Ti nisi kriva, Nevidljive suze, Ti možeš da biraš, Ne verujem da veruješ i Uzela si, a vratila nisi), 1992. (Crni dani, Posle tebe nema dalje, Kaži moja ljubavi, Ja te tražim, Što je teško kada nemaš sreće, Opet sam pogrešio, Moja tugo i Tajno mesto), 1993. (Samo znaju ostavljeni, Pišem ti pismo mati, Pesmu pevam, Travo zelena, Skitnica, Crni život, plava žena, Ne možeš me zaboraviti i Srce si mi ranila),

1995. (Kaješ li se još, Tamara, Po rastanku, Zbog žene, Vreme ljubavi, Rastanci, Ne žalite mene, Bez tebe i Svi ti se nadaju),

1997. (Ako me budeš volela, Anđele plavi, Najteže je, najteže, Neću se ženiti, Oprosti mi, majko, Ostaću sam, Rađaj goro, Šta ti znači i Sve moje ljubavi),

2000. pod nazivom Život u pesmi (Ej da mi je, Crno vino, Progovori sliko, Tebi se ne žuri, Dočekaću opet one dane, Kad bih mog'o i umro bih za te, Idi mala idi, Na mramornoj steni, Po rastanku, Ja sam rođen u Srbiji, brale, Okreni glavu Milice, Ko te budi u svitanja bela, Kaješ li se još, Vodeničar, Kosili smo seno, Ako pijem ne pijem što volim, Blago vodi što te mije, Da sam ja na tvom mestu i Treća jesen zajesenila),

2002. (Imali smo bašču šljiva, Ti imaš njega, Željo moja, Malena, Sada imam, Sedam dana, Od tebe do mene, Ali mi je, Voleo sam samo nju, Šta je bilo, dušo, Ej, da mi je, Progovori sliko, Kad bih mogo i umro bih za te i Crno vino),

2006. pod nazivom Mesečina nad Moravom (Sve mi tvoje fali još, Mesečina nad Moravom, Ako treba..., Kraj hladna potoka, Stara staza, Noć je tiha, Šta te briga kako živim, Oj, Moravo reko, Njenu pesmu ne svirajte, Čija li si ove noći, Oprosti mi majko, Najteže je, najteže i Treća jesen zajesenila).

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja: Estradna nagrada Srbije (1983), više zahvalnica i plaketa, Prva nagrada publike na "Ilidži" (1970), treće mesto na "Poselu" (1986), Treća nagrada žirija na festivalu u Parizu (1985), Druga nagrada publike u Vrnjačkoj Banji (1971); priznanje "Najomiljeniji kolega".
Radio dženarika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 07, 2011, 07:56:10 pm »

*

DOBRIVOJE TOPALOVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 07, 2011, 07:58:10 pm »

*

DOBRIVOJE TOPALOVIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI



Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 11, 2011, 11:43:59 pm »

*

DOBRIVOJE TOPALOVIĆ — NAJLEPŠE PESME


AJD' D' IDEMO, RADO
Dragiša Nedović

Ajd' idemo, Rado,
ajd' idemo, dušo,
ajd' idemo, bela Rado,
dole do Morave.
 
Da vidimo, Rado,
da vidimo, dušo,
da vidimo, bela Rado,
kako čamac plovi.
 
Čamac plovi, Rado,
čamac plovi, dušo,
čamac plovi, bela Rado,
a krmar govori:
 
"Ne udaj se, Rado,
ne udaj se, dušo!
Ne udaj se, bela Rado,
još si dete mlado".


NA MRAMORNOJ STENI
Predrag Vuković

Ref.
Na mramornoj steni
zlatna slova pišu:
bila jedna ljubav,
uzeli se nisu.

Bogatstvom se sreća
ne može da kupi
i lišće za suncem
od tuge požuti.

Najlepše godine svoje,
ljubljena, tebi sam dao
al' tuđa si bila žena
ja to nisam znao.
Prosto nek' je tebi draga
ma gde bila sada.
Hej sudbino teška
i prepuna jada.

Spalila pisma si moja;
slomila meni si krila
a najdraže biće moje
ti si samo bila.
Prosto nek' je tebi draga
ma gde bila sada.
Hej sudbino teška
i prepuna jada.


CRNO VINO
muzika: Miroljub Aranđelović Kemiš
stihovi: Radmila Mudrinić


Daj mi da pijem noćas, tugo...
Ne pitaj gde sam i s kim bio.
Nalij mi samo crnog vina,
Odavno nisam pijan bio.

Crno vino, crne oči,
sve je crno oko mene.
Tek ponekad njene oči
U plamenu zatrepere.

Oprosti tugo, same teku,
te suze što sam dugo krio.
Ne pitaj šta se sa mnom zbilo,
ne pitaj s kim sam noćas bio.

Crno vino, crne oči,
sve je crno oko mene.
Tek ponekad njene oči
u plamenu zatrepere.


PO RASTANKU — I
muzika: Blagoje Košanin,
Budimir Jovanović,
Jadranka Stojaković
stihovi: Desanka Maksimović


Reci mi sad kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi —
reci da l' te je moja
tuga bolela
nekad kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća —
reci da l' te je moja
radost bolela
jednom kad nisam više
tebe volela?

Dobrivoje Topalović — Ajd' d' idemo, Rado
YouTube: Dobrivoje Topalović — Na mramornoj steni
YouTube: Dobrivoje Topalović — Crno vino Antologijska!
YouTube: Dobrivoje Topalović & Ana Bekuta — Po rastanku I
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 03, 2011, 12:41:02 am »

*
TO ME JE PROSLAVILO: DOBRIVOJE TOPALOVIĆ


DOBRIVOJE TOPALOVIĆ

Nešto najčudnije što mi se desilo, vezano za uspeh pesme "Crno vino", bilo je pre tri, četiri godine. Jedan čovek me je zvao da budem gost na rođendanu njegove majke koja je obožavala tu pesmu. I to me je zvao da mi plati da se pojavim na ručku. Pitao me je "Koliko košta da se pojavite kao gost na rođendanskom ručku moje majke, a ne treba ništa da pevate? Vaše je samo da sedite i ručate."





Prvu ploču sam snimio 1969. godine, a kompozitor mi je bio Dragan Aleksić iz Mrčajevaca. Uradio je četiri pesme, koje sam ja snimio, što bi se reklo, za užu rodbinu. Nije se ta ploča mnogo čula. Onda sam, sticajem srećnih okolnosti, otišao na Ilidžu. Bio sam zamena za jednog pevača kome se nije svidela pesma "Nevjerna moja ljubavi", koju je trebalo da peva. Ja sam prihvatio i s njom osvojio prvu nagradu publike. To je bila pesma koja mi je otvorila vrata estrade. Ipak, posle te pesme koja je bila hit jedno godinu i po, ja sam tavorio.

Snimao sam sa Docom Ivankovićem i Bucom Ivanovićem sve dok nisam sreo čika Obrena Pjevovića. On mi je ponudio pesmu "Ej, da mi je" koja mi se odmah svidela, ali imala je mnogo teksta, kao i sve čika Obrenove pesme. Mislio sam da to neće proći kod publike, ko će to da pamti. Ali prevario sam se jer je ta pesma postala veliki hit i jedna je od najznačajnijih u mojoj karijeri. Snimio sam je 1981. godine, eto sada je 30 godina od tog uspeha.

Posle nje mi je sve bilo mnogo lakše, bila su mi otvorena sva vrata. Sećam se da sam je pevao na Hit paradi koju je organizovao RTS i po reakcijama publike video da je odlično prihvaćena. Tiraž ploče je prodat u 100 000 primeraka. Počelo je najzad nešto da se dešava, međutim, tu prvu ploču su napravili usporeno. Nisu dobro namešteni bili obrtaji i išlo je baš kao "pokvarena ploča", na 45 obrtaja. U radio stanicama su mislili da tako treba pa su tako i puštali. Ali prvi tiraž je rasprodat, pa smo snimili i drugi koji je išao normalno. Imao sam mnogo nastupa na televiziji, radiju, stalno sam davao intervjue za novine, publika me je baš volela.


ROĐEN U SRBIJI, BRALE

Nakon toga sam počeo saradnju sa Draganom Aleksandrićem koji mi je dao nekoliko dobrih pesama kao što su "Da se može bolovo bih za te", "Progovori sliko". Zatim sam sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišom snimio "Sunce jarko jutrom kad se budiš", "Crno vino", "Okreni glavu Milice". Ta saradnja je trajala desetak godina.

Ipak, pesma koju bih izdvojio i koja je ostala za sva vremena je "Crno vino". Tu pesmu vole svi, od najmlađih do onih starijih. Snimljena je 1986. godine, a kako rekoh, uradio ju je Miroljub Aranđelović Kemiš. Iskreno da kažem, ja nisam nešto verovao u tu pesmu kad sam je snimio. Na albumu koji se i zvao "Crno vino" snimio sam pesmu "Ja sam rođen u Srbiji brale". Tipovao sam na nju i nadao se da će postati hit, jer sam ja Čačanin, Srbijanac i bio sam ponosan na taj narodnjak. Međutim, nije bilo tako. "Crno vino" je bila prva balada koju sam snimio i Kemiš mi je rekao da je to prava pesma za mene i moju boju glasa. Reakcija publike je bila fantastična.

Gde god da sam pevao, na zabavi, svadbi, na nekom trgu, nijedan nastup nije mogao da prođe bez pesme "Crno vino" koju je narod, inače, prekrstio u "Crno vino, crne oči". Sećam se, recimo, da sam je snimio pred Novu godinu, 1986. I album još nije bio izašao, a ja sam sa orkestrom radio doček na Tari u hotelu "Omorika". Pred nastup, na probi, sa orkestrom sam skinuo pesmu "Crno vino", bila je nova pa nisu znali da je sviraju. Uvežbali smo i pred ponoć otpevali gostima. Reakcija je bila neverovatna, svi su tražili da je sviramo iznova, i iznova.

Verujte mi da ne znam koliko puta sam je te noći pevao. I to mi je bio pokazatelj da će pesma biti hit, jer album je izašao mesec dana kasnije. To je pesma uz koju se generacije zaljubljuju, pevaju je i tužnim i veselim povodima. A najbitnije je što se svi prepoznaju u njoj, ne samo oni koji su voleli neke crne oči, ili oni koji vole crno vino. Jako je setna pesma koja pogađa i u srce i u dušu.


GURNU MI MIKROFON U RUKE

Često sam gledao ljude koji plaču dok je pevam, pa bude i meni teško. Dešavalo mi se da odem da radim neku svadbu i da mi traže po desetak puta zaredom da pevam tu pesmu. Bude malo i neprijatno, pa im ja kažem "dajte da je pevam makar kao svaku drugu, a ne tako zaredom". Ma jok, oni plaćaju i žele da im pevam non-stop. Nisam očekivao da će pesma biti baš takav hit.

Pre jedno četiri godine, nakon što smo malo popili, odem sa društvom u neku kafanu, a pevač peva "Daj mi da pijem, noćas tugo... odavno nisam pijan bio". Ja prolazim pored njega, i idem ka prvom slobodnom stolu, a on mi gura mikrofon u ruke, ne dozvoljava mi da sednem za sto. I šta ću, sramota me od tih ljudi u kafani, reći će da sam uobražen da nisam čovek, pa nastavim "crno vino, crne oči, sve je crno oko mene...".

Svi u kafani su bili oduševljeni, a oni koji nisu videli da sam ušao, pitali su se da li je to stvarno Topalko ili je pevač tako dobro skinuo moj glas. Na kraju je to ispalo i simpatično. Baš često mi se dešavalo da uđem u kafanu, hoću da popijem nešto, da se opustim sa društvom, a pevač ili pevačica me najave da sam tu i gurnu mi mikrofon u ruke. To mi je smetalo, ali nisam mogao da odbijem. I kako sam sto puta morao tako da pevam, prestao sam da idem u kafane u kojima je muzika uživo.

Nešto najčudnije što mi se desilo, vezano za uspeh pesme "Crno vino", bilo je pre tri, četiri godine. Jedan čovek me je zvao da budem gost na rođendanu njegove majke koja je obožavala tu pesmu. I to me je zvao da mi plati da se pojavim na ručku. Pitao me je "Koliko košta da se pojavite kao gost na rođendanskom ručku moje majke, a ne treba ništa da pevate? Vaše je samo da sedite i ručate."

Bilo mi je vrlo neprijatno, prvi put u životu sam doživeo tako nešto i nisam znao ni šta da mu odgovorim. Rekao sam da me zove kasnije kad proverim kakve su mi obaveze, pa sam ga na kraju odbio, izmislivši da tog dana negde pevam. Da me je pozvao i rekao samo da dođem na ručak, kao gost, ja bih otišao i otpevao bih joj "Crno vino". Ali mi je bilo užasno neprijatno, strašno glupo da idem kod žene na ručak i još da mi plate.


KAO KUPUS I PEČENJE

Iako je pesma "Crno vino" bila enornmno popularna i prihvaćena, ja nikad nisam bio u prvom planu. Nisam to ni voleo, uvek sam bio gost kod nekih pevača na koncertima. Jednostavno mi je prijalo da budem u drugom planu. Počeo sam kao gost na koncertima Silvane Armenulić da bih se kasnije pojavljivao na koncertima Lepe Brene i Miroslava Ilića, kada su radili zajedno. Nekoliko godina smo išli na turneje, što mi je odgovaralo. I moram priznati da je tada pesma "Crno vino" pored njihovih hitova odlično prolazila.

Ljudi znaju da sam skroman, nisam agresivan, ima mnogo ljudi koji su popularniji od mene hiljadu puta, ali su manje radili. Nema pravila kada je popularnost u pitanju. U moje vreme se uz pesme više tugovalo nego što se veselilo. A ja sam takve pesme i snimao. Sećam se, na vlaškim svadbama su me uvek gurali da pevam kad postavljaju kupus. Kako ko peva, tako skaču i igraju, a kad treba da se služi kupus i pečenje, da bi mogli konobari da postave to na sto, dođu kod mene i mole me da pevam, jer tada se svi umire, sede i plaču. Angažovali su me tako "ajde pevaj da poslužimo kupus".

Ima milion stvari koje se dese kad ste popularni. Desi se da me sretnu ljudi kojima sam pevao svadbu pre jedno trideset godina, ili sam pevao na ispraćaju, ili me sretnu ljudi iz Čikaga, pa me pitaju "Jao je l'' se sećaš kako smo onda pričali", a ja moram da lažem kako se sećam i ko je on i ko su mu prijatelji i rodbina. A nemam pojma. Ko će se setiti iz tolike mase ko je ko i kome sam pevao pre toliko vremena. Ljudi se uvrede ukoliko im kažem da ih se ne sećam.

Ipak, stekao sam mnogo prijatelja pevajući po celom svetu, proputovao sam dosta, zaradio pristojno para. Nije mene popularnost promenila, ja sam uvek bio skroman i normalan čovek. Malo mi, čak, i smetaju neke stvari. Ja volim da odem negde u restoran ili kafanu da popijem kafu, da sedim sam u svom selu, da ne budem mnogo eksponiran. Ali se često desi da odem negde pa mi ljudi priđu, ne mogu da se opustim, da sedim i uživam i to mi malo smeta. Tako da nigde i ne idem.

 
Zabeležila Lj. Z. Tomić | Ilustrovana politika
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: