Ratko Dmitrović — Narodnjaci kao mera sramote
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke teme « Ratko Dmitrović — Narodnjaci kao mera sramote
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ratko Dmitrović — Narodnjaci kao mera sramote  (Pročitano 2924 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 07, 2011, 03:33:28 pm »

*

NARODNJACI KAO MERA SRAMOTE

Ovih dana oženio se Nenad Konstantinović, poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije, predsednik Administrativnog odbora parlamenta i jedan od osnivača i najvažnijih članova organizacije "Otpor" koja je, ako se sećate, ulagala značajne napore (uz vrlo značajna sredstva iz Amerike) na poslu rušenja Slobodana Miloševića. Uoči svadbe, Nenad je beogradskom Pressu izjavio da će na veselje pozvati stotinak prijatelja i poznanika, njegovih i supruge mu Nede, da će okupljene zabavljati živa svirka ali, osetio je potrebu da naglasi, "neće biti narodnjaka".

Otkuda ta potreba? Zašto je važno spomenuti narodnjake? Znači li to da su oni koji slušaju narodnjake manje vredni?

Pre godinu-dve, legendarni srpski košarkaš Aleksandar — Saša Đorđević dao je intervju jednom beogradskom dnevnom listu i na pitanje koju vrstu muzike sluša odgovorio: Sve osim narodnjaka.

Verovatno je slagao, ne što se tiče narodnjaka, za koje verujem da ih zaista ne sluša, već zbog onoga "sve" pošto je malo verovatno da neko sa istim žarom sluša, uzmimo, Vladu Georgijeva, Šopena, Severinu, Vivaldija i Olivera Dragojevića. To ne biva, ali to ovde i nije u središtu pažnje. Razlog su narodne pesme koje, eto, ni Đorđević ne sluša.

Odavno ulažem trud da objasnim onima koji me slušaju ili čitaju da javna ličnost, u bilo kojoj društvenoj sferi, ima obavezu da pazi šta govori, posebno ljudi kakav je Saša Đorđević čije postere dečaci koji sanjaju o košarkaškoj karijeri drže iznad kreveta.

Takvima je Đorđević više od uzora; sve što kaže Sale za njih je neupitno. Njihov sistem vrednosti formira se u skladu sa delom i stavom (uključujući stav o narodnoj muzici) njihovih uzora, idola.

Hoću da kažem da Đorđeviću niko ne može i ne sme osporiti muzički ukus, to je privatna stvar, ali mu neko treba i mora reći da je narodna muzika sastavni deo kulturne tradicije naroda kojem pripada i da se izjavama kakvu je dao nanosi velika šteta upravo tom narodu.

Konstantinović je ovde usputna pojava, tek da Sale ne bude sam. On jeste javna ličnost, ali njegov uticaj na formiranje bilo kakvog stava i vrednosnog sistema u društvu beznačajan je. Kad napusti skupštinske klupe ostaće u sećanju i vidokrugu samo najbližim rođacima.

Siguran sam da Saša Đorđević uopšte ne zna šta je narodna muzika, odnosno, da ne pravi razliku između onoga što danas pevaju, uzmimo, Seka Aleksić i Ceca Ražnatović i što su nekada pevale Nada Mamula, Radmila Dimić, Zora Dubljević, Danica Obrenić... pa i Lepa Lukić, tamo negde do sredine osamdesetih. To što ne zna, ne opravdava ga.

Sve ovo je samo majušno otvaranje jedne kolosalno velike teme koja je sastavni deo opšteg srpskog sunovrata. Radi se o odnosu pojedinaca prema tradiciji naroda iz kojeg potiču. Među takve, nema sumnje, spadaju "poznavaoci" muzike i kulture kakvi su Đorđević i Konstantinović.

Jedino je, valjda, u Srbiji sramota držati do tradicije. Jedino se u srpskom narodu mogu naći osobe (popriličan broj) koje se stide sopstvenog porekla i tradicije naroda iz kojeg potiču, ali se ne stide da tu sramotu javnosti predstavljaju kao vrlinu.


Ratko Dmitrović | 02.06.2010. | Vesti online
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: