sledeća tema »

[Angelina]

*

GALIJA & NENAD MILOSAVLJEVIĆ


Još kao tinejdžer pod jakim uticajem hipi pokreta, Nenad Milosavljević (roden 1954. godine u Nišu), počinje da se bavi muzikom. Prateći se na akustičnoj gitari i usnoj harmonici po niškim parkovima i leti na moru, prijateljima svira tadašnje hitove. Prvi javni nastup imao je 1975. godine u vreme Niških filmskih susreta na Večeri poezije i muzike. Izvodi svoje pesme, ali i repertoar Hose Felisijana. Sledeće godine, u okviru Večeri slobodnih formi nastupa na Omladinskom festivalu u Subotici. Zatim učestvuje na Beogradskom proleću i počinje da piše muziku za pozorišne predstave. Dobija ponudu da za amatersko pozorište Treća polovina komponuje muziku koja bi se uživo izvodila tokom predstave. Sa članovima grupe Dva lustera dogovara da rade zajedno, a zatim uz njihovu pratnju 11. aprila 1977. godine organizuje solistički koncert u Narodnom pozorištu.

Ubrzo počinju da rade kao grupa Galija, i nazvali su se po imenu kafane u kojoj su se sastajali. Grupu pored Nenada Milosavljeviča čine Goran Ljubisavljević - gitara, Predrag Branković - bas, Nenad Tančić - bubnjevi i Bratislav Stamenković - klavijature. Tančič ubrzo odlazi u vojsku, a na njegovo mesto dolazi Boban Petrović, jedan od retkih stalnih članova grupe u budućnosti. Na Gitarijadi u Zaječaru 1978. godine pobeđuju sa novim klavijaturistom Zoranom Stankovićem. Nekoliko meseci kasnije učestvuju i na Omladinskom festivalu u Subotici. Tada klavijature već svira Ljubodrag Vukadinović. Na turneji sastava Smak sviraju kao predgrupa. Krajem 1978. godine nastupaju na BOOM festivalu u Novom Sadu. Debi album snimaju 1979. godine sa novim stalnim članom, Predragom Milosavljevićem, Nenadovim bratom. On peva prateće vokale i zadužen je za tekstove. Album "Prva plovidba" donosi im i prve hitove: "Avanturista", "Gospi" i "Decimen".

Posle nastupa na "Rock spektaklu '79." koji je na stadionu JNA organizovalo Bijelo dugme, od grupe se opraštaju Goran Ljubisavljević, Predrag Branković i Ljubodrag Vukadinović. Novi članovi postaju basista Zoran Radosavljević, gitarista Dušan Radivojević i klavijaturista Nebojša Marković, ali se promene tu ne zaustavljaju. Album "Druga plovidba" snimaju sa producentom Zlatkom Manojlovićem, muziku radi Nenad, tekstove Predrag, a pesma "U suton" komponovana je na stihove Dobriše Cesarića. Na Splitskom festivalu 1980. godine na fudbalskom stadionu "Hajduka" nastupaju u okviru rock večeri sa još trinaest grupa. U to vreme postižu veliki uspeh u Bosni, a i u daljem toku karijere tu će imati najverniju publiku. Sve do početka rata, naravno. Te 1980. godine u JNA odlazi Boban Pavlović, a menja ga Zoran Stamenković (ex Kerber). Istog leta počinju da sviraju u ferijalnom naselju u Makarskoj gde če biti redovna pojava u sledećim sezonama.

Album "Ipak verujem u sebe" donosi nove hitove "Još uvek sanjam" i "Burna pijana noć". Početkom 1982. godine u grupu se vrača bubnjar Boban Pavlović i kao predgrupa nastupaju na koncertu Džoa Kokera (Joe Cocker) u hali Pionir. Samostalni koncert drže na Tašmajdanu 10. juna 1983. godine sa predgrupama Potop i Kerber. Lider zemunske jazz rock grupe "Potop", klavijaturista Saša Lokner, ubrzo postaje član Galije. Oktobra iste godine, u Mančesteru, sa producentom Gordonom Roulijem (Gordon Rowley) snimaju album "Bez naglih skokova". Materijal je miksovan u Kaliforniji. Ploča ne donosi nijedan hit, a pesmu "Ti me svojom hladnoćom ne kušaj" komponovali su na stihove Sergeja Jesenjina. Krajem 1983. godine dobijaju zanimljivo priznanje iz Splita. U okviru ankete za istraživanje omladinskog turizma, proglašeni su "najboljim živim dogadajem na obali". U rodnom Nišu, započinju redovne nedeljne koncerte u Muzičkom klubu 81. na kojima sviraju obrade svetskih standarda.

Saša Lokner odlazi kod Bajage i Instruktora, a klavijature kraće vreme svira Aleksandar Ralev. U to vreme im stiže gitarista Žan Žak Roskam, poreklom iz Zaira, inače Belgijanac. Budući da se Roskam oženio devojkom iz sela kraj Makarske, preselio se u Jugoslaviju i tokom leta se upoznao sa članovima Galije. Roskam je od 1984. godine svirao u grupi D Boys, a 1986. godine prelazi u Galiju i sa njima snima album "Digni ruku". Na ploči se našla njegova pesma "Winter's Coming" za koju je tekst napisala pevačica Dani Klain iz grupe Vaya Con Dios. Producent ploče je Nenad Stefanovič Japanac, a gostuju Saša Lokner, trubač Goran Grbić, saksofonista Nenad Petrović i Bobana Stojković koja je pevala prateće vokale.

Sasvim novi kurs Galija preuzima na ploči "Daleko je Sunce" sa novim saradnicima klavijaturistom i flautistom Batom Zlatkovićem i Radomanom Kanjevcem koji je grupi doneo drugačije ideje i tekstove. Zlatković je diplomirao na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, odsek flauta. Galija mu je bila prvi profesionalni sastav. Kanjevac, novinar II programa Radio Beograda, prvi put se u Galiji ogledao kao autor tekstova za grupu, a doneo je plan o objavljivanju trilogije koja bi se bavila stvarnošću zemlje u neminovnoj tranziciji. Album "Daleko je Sunce" producira Dušan Petrović - Šane, a gosti su Kornelije Kovač, Saša Lokner, Nenad Stefanović, orkestar Fejata Sejdića, Ivica Vdović VD i mnogi drugi. U naslovima pesama kao i same ploče, nalaze se citati preuzeti od Dobrice Ćosića, Vima Vendersa, Branka Ćopića, Ive Andrića, Laze Lazarevića i Alekse Šantića. Bata Zlatković se potpisuje kao autor udarnih pesama "Da li si spavala", "Mi znamo sudbu" gde je i koautor teksta. Tu su i dobro prihvaćeni "Intimni odnosi", "Orlovi rano lete", "Kao i obično". Pesma "Zebre i bizoni" u originalu je trebalo da se zove "Brioni", ali budući da je zadirala u enigmu Tito, jedino se tekst za nju ne nalazi na omotu.

Posle ove ploče, grupu napušta dugogodišnji član Zoran Radosavljević, a dolazi basista Predrag Milanović sa kojim 1989. godine snimaju "Korak do slobode". Autori muzike su Nenad, Bata i Roskam, autor tekstova Kanjevac, a producent Saša Habić. Uvodnu i završnu temu na ploči komponovao je Zlatković, a odsvirali su je trubač Boban Marković iz Vladičinog Hana i sam Zlatković na flauti. U pesmi "Sloboda" sa Nenadom Milosavljevićem peva Goran Šepa iz niške grupe Kerber. Ključne pesme, "Na tvojim usnama", "Kopaonik" i "Sloboda", opet komponuje Zlatković, a sigurni aduti su "Korak do slobode", "Kad me pogledaš" (obe V. Milosavljević) i "Nasmeši se". Roskamov ležeran reggae u "Ljubavnoj pesmi" upotpunjen je ironičnim tekstom na sve aktuelniju temu - nacionalizam. Te 1989. godine nagradu za rock kompozitora godine na festivalu MESAM dobija Nenad Milosavljević. U Galiju dolazi novi basista, Beograđanin Dušan Karadžić. Početkom 1990. godine sa grupama Riblja čorba, Valentino, Viktorija, Bajaga i instruktori učestvuju na trodnevnim koncertima u Temišvaru. Iste godine objavljuju album najvećih hitova "Još uvek sanjam" za koji su neke od starijih pesama ponovo snimljene.

U vreme prvih višestranačkih izbora u Jugoslaviji, pripremaju maksi singl, predizbornu ploču na kojoj je trebalo da se pojave pesme "On je isti kao on", "Ti si moja jedina Partija", "Posle svega" i "Komunista" (gostujući vokal Šaban Bajramović). Ali do realizacije ploče, iz nejasnih političkih razloga, nikada nije došlo. Albumom "Istorija, ti i ja" 1991. godine završavaju trilogiju. Produkciju je radio Nikša Bratoš (Valentino), ploča je snimana u Titogradu, a miksovana u Zagrebu. Kao gosti pojavljuju se frulaš Bora Dugić, Saša Lokner, basista Slaviša Pavlović - Stenli i ansambl Renesans. Sa ploče se izdvajaju pesme "Trava", "Skadarska", "Trube" i "Seti se maja". Juna iste godine sviraju kao predgrupa na koncertu Boba Dilena u Zemunu. Avgusta poslednji put sviraju u Sarajevu. Zbog narasle napetosti u zemlji, Žan Žak Roskam napušta grupu i vraća se u Belgiju. Njega menja Beograđanin Dragutin Jakovljević. Sa novom postavom objavljuju CD "Ni rat, ni mir" na kome je izbor pesama iz trilogije uz dva nova snimka - "Pravoslavlje" i "Na Drini ćuprija". Te dve pesme objavljene su i na promo singlu koji je deljen publici na njihovom koncertu u Sava centru decembra 1991. godine. Na tom nastupu su im se pridružili orkestar Fejata Sejdića, hor flauta, kamerni hor Sveti Đorđe i pijanista Miloš Petrović. Godinu dana kasnije opet organizuju veliki koncert u Sava centru povodom stogodišnjice Srpske književne zadruge. Snimaju pokion - singl sa obradama pesama "Mi nismo sami" grupe Film i "Sanjam" Indeksa. Na koncertu se kao gošća, posle mnogo godina anonimnosti, pojavljuje Olivera Katarina.

Početkom 1993. godine grupu napušta Bata Zlatković koji se povlači iz muzike sve do 1996. kada za PGP RTS objavljuje ploču "A be da be". Novi klavijaturista Galije je Oliver Jezdić, a novi basista Bratislav Milošević. Sa njima na Kipru 1994. godine snimaju dupli album "Karavan" u produkciji Saše Habića. Kao autor tekstova ponovo se potpisuje i Predrag Milosavljević, a Kanjevac posle ove ploče prekida saradnju sa Galijom. Kao gost na akustičnoj gitari svira Dragan Jovanović (Generacija 5). Ploča donosi osamnaest pesama od kojih su "Petlovi" obrada izvorne narodne. Tokom leta ploču promovišu serijom besplatnih koncerata na otvorenom prostoru. U okviru toga drže koncert u parku kod Skupštine Beograda. U proleče 1996. godine objavljuju album "13" na kome su pored tekstova Predraga Milosavljevića i stihovi pesnika Branka Radičevića, Stevana Raičkovića i Petra Pajića. Leta 1997. godine grupa objavljuje još jednu kompilaciju "Večita plovidba" i snima CD "Voleti, voleti".

O grupi Galija objavljena je istoimena knjiga koju je napisao Milan Kerković, novinar iz Niša, kao i knjiga tekstova sa ploča. Uz rad sa grupom, Nenad Milosavijević paralelno komponuje pozorišnu muziku. Tokom svih ovih godina opremio je preko šezdeset predstava za koje je dobio šest nagrada. Radoman Kanjevac je objavio knjigu poezije "Otvoreno pismo" (Prometej 1995.) i "Reči za pevanje" (SKC 1995.) u kojoj su tekstovi pesama sa ploča Galije, a na njegove tekstove pesme su snimali YU grupa i Viktorija.

www.svastara.com

[Angelina]

*

GALIJA — DISKOGRAFIJA

SINGLOVI


1991. 01. Pravoslavlje / 02. Na Drini ćuprija (PGP RTB)
1992. 01. Mi nismo sami / 02. Sanjam (PGP RTS)


ALBUMI

1979. "Prva plovidba" (PGP RTB )

01. Avanturista
02. Letnja pesma
03. Pesma za dobro jutro
04. Posrednik
05. Madjioničar
06. Gospi
07. Decimen

1980. "Druga plovidba" (PGP RTB )

01. Oni bi bas hteli da ja stanem
02. Moj deda je bio roker
03. Bilo je to jednom
04. Zar baš moram nešto mudro da kažem
05. Nije ti otac kriv
06. Neka bude sve tebi u čast
07. U suton

1982. "Ipak verujem u sebe" (PGP RTB )  

01. Još uvek sanjam
02. Svet kroz šareno staklo
03. Školarci
04. Ja sam od onih
05. Vreme ti je za žene
06. Burna pijana noć
07. Da li postoji put
08. Ipak verujem u sebe

1984. "Bez naglih skokova" (PGP RTB )

01. Tačno u 5 i 30
02. Ti me svojom hladnoćom ne kušaj
03. Meksiko
04. San
05. Biću tu
06. Igraj kad si sam
07. Bilo je dobro
08. Jednom
09. Pesma

1986. "Digni ruku" (PGP RTB )

01. Digni ruku
02. Na tvojoj strani kreveta
03. Hodnici sećanja
04. Bubanj i bas
05. Ja i moj auto
06. Winter’s Coming
07. Trudim se (da zaboravim)
08. Sok
09. Svaki dan sa njom
10. Možda spava

1988. "Daleko je Sunce" (PGP RTB )

01. Da li si spavala
02. Žena koje nema
03. Bez naslova
04. Zebre i bizoni
05. Orlovi rano lete
06. Intimni odnosi
07. Švabica
08. Će me voliš
09. Nebo nad Makarskom
10. Mi znamo sudbu
11. Kao i obično

1989. "Korak do slobode" (PGP RTB )

01. Uvodna tema
02. Noć
03. Korak do slobode
04. Na tvojim usnama
05. Kopaonik
06. Kad me pogledaš
07. Sloboda
08. Pevaju jutra
09. Ljubavna pesma
10. Nasmeši se
11. Završna tema

1990. "Još uvek sanjam (Najveći hitovi)" (PGP RTB )

1991. "Istorija ti i ja" (PGP RTB )

01. Trava
02. Proleće
03. Trube
04. Pod noktima
05. Da me nisi
06. Godina
07. Skadarska
08. Seti se maja
09. Posle vatre
10. Moskva-Balkan
11. Kao boja tvoga oka

1991. "Ni rat ni mir (Odlomci iz trilogije)" (PGP RTB )

01. Pravo slavlje
02. Žena koje nema
03. Zebre i bizoni
04. Da li si spavala
05. Korak do slobode
06. Kao i obično
07. Noć
08. Pevaju jutra
09. Kad me pogledaš
10. Na tvojim usnama
11. Ljubavna pesma
12. Trava
13. Kao boja tvoga oka
14. Sloboda
15. Mi znamo sudbu
16. Trube
17. Na Drini ćuprija
18. Skadarska
19. Seti se maja

1994. "Karavan" - dupli (PGP RTS )

01. Petlovi
02. Ja sam sam
03. Dodirni me
04. Ne mogu da tebe ne poželim
05. Ja nisam odavde
06. Pevajmo
07. Život je lep
08. Nedelja
09. Mlada lepa i pametna
10. Karavan
11. Narode moj
12. Moj brat i ja
13. Otkad te nema
14. Ne idi
15. Okreni Beograd
16. Veruj mi
17. Uzalud se trudiš
18. Šta ću ti sad

1996. "13" (PGP RTS )

01. Imali smo krila
02. Ona sve zna
03. Uzalud
04. Balada o očevima
05. Sviraj
06. Srbija
07. Poljubi me
08. Kada prestane sve
09. Ona još ne zna
10. Cvetom do nje

1997. "Večita plovidba" - kompilacija  (PGP RTS / Raglas )

01. Avanturista
02. Decimen
03. Gospi
04. Digni ruku
05. Još uvek sanjam
06. Put
07. Burna pijana noć
08. Da li si spavala
09. Kad me pogledaš
10. Zebre i bizoni
11. Mi znamo sudbu
12. Žena koje nema
13. Na tvojim usnama
14. Sloboda
15. Skadarska
16. Trube
17. Seti se maja
18. Pravo slavlje

1997. "Voleti, voleti" ( PGP RTS)

01. Pege
02. Niš
03. Pismo
04. Bluz za velikog majstora
05. Milica
06. Kotor
07. Ko bi drugi
08. Beg
09. Kaća
10. Jabukovac

1998. "Ja jesam odavde" - Live (PGP RTS)

01. Da me nisi
02. Žena koje nema
03. Skadarska
04. Milica
05. Pismo
06. Decimen
07. Gospa
08. Ja nisam odavde
09. Noć
10. Stare trube
11. Dodirni me
12. Kotor
13. Još uvek sanjam

1999. "Južnjačka uteha" (PGP RTS)

01. Kaži kaži libe Stano
02. Tikve
03. Da znaješ mori mome Dimitrije
04. Uteha
05. Igra kolo na livadi
06. Smiljana
07. Snosti si minav mamo
08. Kalcina kafana

2005. "Dobro jutro, to sam ja" (PGP RTS)

01. Čujem te lepo kako dišeš
02. Ona je moja
03. Ti možeš sve
04. To nisi ti
05. Možda sam lud
06. Promenilo se sve
07. Kaži mi
08. U tajnama je stvar
09. Vera
10. Tvoj heroj ostaće mlad (bonus)
11. Prava reč je dovoljna (bonus)

[Angelina]

*

ČUJEM TE LEPO KAKO DIŠEŠ

Nesto mi kaze, cuvaj se.
Nije za tebe,
ne, ne,
nije za tebe, ne.

Okreni se, kad si mali i sam,
kad si dete,
ti znas.

Neko me zove, nije ona,
ne, ne,
ne nije ona,
ne, ne.

Znam da si tu, negde tu...
Vidim, trazis me…
Ne mogu…
Zoves me, cujem...

Tu si, cujem te lepo kako dises,
kako dises,
tu kraj mene.

Ti znas, cutacu o svemu,
ti znas da cutacu o svemu.

Ti znas, znas me kako disem,
kako disem,
kraj tebe.

Da li sve kada prestaje... pocinje ?
Da li sve sada prestaje ?

Neko me zove, nije ona...
ne, ne
Ne, nija ona, ne,
ne, ne.

Znam da si tu, negde tu…
Cujem tvoj glas,
zoves mene,
ne, ne…

A ja se sjecam i vidim te…
Tu si,
cujem te lepo kako dises...
kako dises
tu kraj mene…

Ti znas, cutacu o svemu
Ti znas da cutacu o svemu…

Ti znas, znas me kako disem
kraj tebe...

Da li sve kada prestaje... pocinje ?
Da li sve sada prestaje ?

Gde, kazi mi, gde si ti ?
Kad znam.
lako cu poceti…


STARE TRUBE

Stare trube kad zatrube
kad me đavo odnese
budi hrabra, stisni zube
nek te pesma ponese

Od oluje do oluje
šta je tu je, ne plači
veseli se s ljudima
udahni me grudima

Stare trube kad zatrube
kad se tečnost dolije
svi vojnici nek te ljube
odavde do Golije

Od oluje do oluje
šta je tu je ne plači
veseli se s ljudima
udahni me grudima
osetićeš venama
muziku u stenama

Stare trube kad zatrube
kad me đavo odnese.

Galija — Stare trube

[Angelina]

*

KOTOR

Drsko je imala godina
koliko Kotor vekova
U sebe sam je sakrio
Ko strogu tajnu čuvao
Kako usnama miluje
Kako prstima šapuće

U zemlju snova smo otišli,
Kupine poljupcima delili
Bila je kraljica dodira
Moja radost noćima
Kako usnama miluje,
kako prstima šapuće

Čarobnjak je bila
U kosi je krila opojne mirise
Stalno se sećam
Kotoru vraćam da opet osetim
Kako usnama miluje
kako prstima šapuće


DODIRNI ME
 
Gledam te nekim drugim očima
Upravo onako kako ne treba
U tebi je Vojvodina zaspala
Sto izvora nigde obala

I ne shvatam šta mi se dešava
Nedostaje mi reč koja rešava
U tebi je neka tajna ostala
K'o muzika starih majstora

Dodirni me sasvim slučajno
Poljubi me filmski nestvarno
I najlepše kad je prestani
Okreni se i nestani

Osećam nešto čudno u vazduhu
Ceo svet na jednom jastuku
Na postelji od punog meseca
Nikom se ovde ne spava

Dodirni me...


JOŠ UVEK SANJAM
 
Još uvek sanjam neke bivše,
A možda me neka i sad čeka,
Još uvek ih pamtim po nekim ljudima,
Po mestima i čvrstim grudima.

I opet se setim, po ko zna koji put,
Zašto te onda nisam smeo?
A onda mislim, ako te ponovo budem sreo,
Zašto te onda nisam hteo?

Još uvek sanjam neke bivše,
A možda me neka i sad čeka,
Još uvek ih pamtim po nekim ljudima,
Po mestima i čvrstim grudima.

I opet se pitam, po ko zna koji put,
Zašto te onda nisam sreo,
A onda mislim, ako te ponovo budem sreo,
Ako te ponovo budem...

Još uvek sanjam,
Još uvek sanjam,
Još uvek sanjam staru ljubav,
A onda tražim bilo koju.

[Angelina]

*

GALIJA

Grupa "Galija" posle nekoliko godina posta promoviše novi album, 17. po redu i naziva ga: "Dobro jutro, to sam ja"! Zanimljivo je da za tri decenije postojanja ova niška grupa nije promenila ni jednom izdavača, pa je PGP objavio i poslednji CD. U prepunoj sali "Jugoslovenske kinoteke", brojni novinari, prijatelji i kolege premijerno su videli tri spota, za pesme "Ti možeš sve", "Vera" i "Možda sam lud"! Interesantno je da su sva tri video-klipa snimana na i u okolini Trebinja, a deo kadrova sniman je na samom Leotaru koji se nalazi na 1200 metara nadmorske visine!
 
Kako je direktor PGP-a javno rekao, siguran je da će "Galija" objaviti i 18. album, a Neša se nije trudio da sakrije da je proces stvaranja pesama kod njih stalan i da i oni sami nekada sebe iznenade novim albumom.
 
Uz rad sa grupom, Nenad Milosavijević paralelno komponuje pozorišnu muziku. Tokom svih ovih godina opremio je preko šezdeset predstava za koje je dobio šest nagrada. Radoman Kanjevac je objavio knjigu poezije "Otvoreno pismo" (Prometej 1995) i "Reči za pevanje" (SKC 1995) u kojoj su tekstovi pesama sa ploča Galije, a na njegove tekstove pesme su snimali YU grupa i Viktorija.

2005. god.
Objavio SKI 24. decembar 2007.

[Angelina]

*

NENAD - NEŠA MILOSAVLJEVIĆ


Grupa "Galija", koju predvodi frontmen Nenad - Neša Milosavljević, na muzičkoj sceni prisutna je već 30 godina. Iza sebe imaju 17 albuma, a zanimljivo je da za tri decenije postojanja ova niška grupa nijednom nije promijenila izdavača, pa je PGP objavio i njihov posljednji CD pod nazivom "Dobro jutro, to sam ja". Pjesme "Ti možeš sve", "Vera" i "Možda sam lud" već su našle put do slušalaca, a u iščekivanju šta nam to novo sprema "Galija" iskoristili smo njihovo gostovanje u Prijedoru i razgovarali s frontmenom grupe Nešom Milosavljevićem.

NN: Muzikom se bavite više od 30 godina. Kako Vam se danas čini muzička scena kada uporedite vrijeme Vaših početaka i sadašnji aktuelni trenutak, u miljeu nekih novih talasa?

MILOSAVLJEVIĆ: Valjda rad na muzici i kvalitet koji postižeš radeći na tome obezbeđuju nekakav večan život. Koliko radiš i kako radiš je neki parametar zbog čega si zapravo prisutan na sceni ili ne. Što se tiče intenziteta prisutnosti, kako se u narodu kaže popularnosti, to se menja u zavisnosti od aktuelnosti same muzike, ali i prilika u kojima se ta muzika interpretira. Kako se u ova vremena ne odvaja previše za kulturu, to se jednostavno oseća i u našoj branši. Ovakva vrsta umetnosti zahteva vrlo ozbiljna finansijska sredstva i bez njih se jednostavno ne može postići nikakav poseban rezultat, ali bez obzira na to, ne treba stati, to što nas nema u javnosti kao što je to nekad bilo, to ne treba da nas brine, to je jednostavno tako i nije slučaj samo sa nama. Ranije je bila drugačija situacija i bilo je mnogo bezbrižnije vreme, tako da je i sama činjenica da je postojao veliki broj grupa u stvari govorio o tom stanju koje je jednostavno pogodovalo stvaranju velikog broja izvođača i to ne samo u muzici, nego i u drugim oblastima stvaralaštva.

NN: U posljednje vrijeme posvetili ste se filmskoj muzici. Kakva su Vaša iskustva u toj oblasti?

MILOSAVLJEVIĆ: Rad na filmskoj muzici je vezan samo za mene, a preko mene i za "Galiju" jer su svi članovi grupe na neki način uključeni u tu priču. Filmska muzika je bila moja potajna želja, kao i pozorišna, dok je u prvom planu bila "Galija". Sada kada su na sceni imena takva kakva jesu i situacija kakva jeste, na površinu isplivavaju neke stvari koje su sve vreme bile prisutne, ali ne u prvom planu.

NN: Vaši počeci su vezani za pozorište?

MILOSAVLJEVIĆ: Da, čak je i grupa osnovana za potrebe jedne pozorišne predstave, što je veoma važan deo mog života. Ja sam se pozorišnom muzikom bavio pre početka rada u "Galiji", dok sa filmovima nisam toliko puno radio. Radio sam muziku za dva filma "Zona Zamfirova" i "Pad Trećeg rajha" i već sam ušao u još dva filmska projekta. Jedan je "Ivica i Marica", dečji film, i to mi je veoma drago jer se posle puno godina radi film za decu i film koji je neka vrsta mog sna. Drugi je film o Jovanu Dučiću, čiji je radni naslov "Dvoboj". Film se već uveliko radi, ali zbog glomaznosti i komplikovanosti čitavog projekta očigledno je da će još dugo da se radi. Postojali su planovi da se završi krajem prošle godine, ali kako sada stvari stoje, možda to bude tek krajem 2007. godine. Finansijska sredstva ne pristižu očekivanim tempom, tako da ni taj rok nije konačan, ali to nije jedina prepreka. Tema je, pre svega, veoma zahtevna, film se snima u čak šest zemalja, mada je i to revidirano, jer je poznato da je Dučić imao veoma bogatu diplomatsku aktivnost i njegov život je bio izuzetno interesantan. Film režiraju čak tri reditelja, glavni je Nenad Đurić iz Sarajeva, a radiće ga tri produkcijske kuće.

NN: "Galija" je do sada objavila 17 albuma. Koji su dalji planovi?

MILOSAVLJEVIĆ: Velika ljubav prema muzici i prema ideji je razlog velikog broja albuma, ali i pesama koje i danas žive i imaju svoju publiku. Imali smo medijsku pauzu, dok nismo 2005. godine objavili 17. album "Dobro jutro, to sam ja", ali smo radili i mnogo drugih stvari, takođe vezanih za muziku, o čemu sam nešto već rekao. No, bez obzira na pauze, svaki naš novi album dođe samo kao nastavak priče. Proces stvaranja pesama kod nas je stalan i već su pripreme u toku za rad na 18. albumu. Nadam se da ćemo početi s radom u toku ove godine čim završimo rad na dečjem filmu i još jednoj predstavi.

NN: Niste se umorili, imate još želje i entuzijazma za rad?

MILOSAVLJEVIĆ: Stvaralaštvo je u stvari kao i život. Lično mislim da kada bih prestao da radim, prestao bih i da živim.

Piše: S. Tasić
21.01.2007.

[Angelina]

*
INTERVJU S POVODOM: NENAD MILOSAVLJEVIĆ - NEŠA


JOŠ UVEK SANJAM... I STVARAM

U sredu 5. februara Nenad Milosavljević - Neša iz Galije sleteo je u Toronto i odmah nakon toga bio gost redakcije lista "Novine".





S obzirom na nevidjeni uspeh filma "Zona Zamfirova" u kome je muzicko blago niskog kraja iz 19. veka na film preneo Nenad Milosavljevic uz vokalnu pratnju Biljane Krstic, Predraga Milosavljevica, Vojina Cetkovica i Slobode Micalovica pitali smo Nesu da nam kaze o ovom velikom projektu.

■ Ovo je prva srpska gradska prica. Svako ko se razume u muziku odmah ce shvatiti o cemu pricam. Muzika je pravljena u tri segmenta: u prvom smo uglavnom obradjivali pesme iz kulturne bastine, bavili smo se etnomuzikoloskim istrazivanjem; drugi segment je originalna filmska muzika radjena po principu klasicne muzike; i treci je songovski. Uspeli smo da stilski spojimo sva tri segmenta tako da muzika potpuno odrazava duh vremena
Ono sto je najkarekteristicnije za ovaj film je to sto je za njega pisana muzika na taj nacin da izgleda kao da je stara 200 godina.

Kako je doslo do toga da bas ti pises muziku za film?

■ Pravo da ti kazem nemam pojma. Jednostavno su mi ponudili i ja sam rekao "Hocu"!

U stvari sve ovo oko Zone Zamfirove je jedna niska prica. Prvi put je grad Nis stao iza jednog filma 100 posto do kraja. Ljudi su pozvali najeminentnije umetnike iz Nisa da ucestvuju u ovom projektu. Da smo imali reditelja kalibra Zdravka Sotre verovatno bi i reziser bio nislija. Medjutim Sotra je napravio fenomenalnu stvar. Trebao nam je taj neki narodni smek — a on ga ima. Iako su mu zamerali da nije bio dosledan u nekim stvarima smatram da je on uradio odlican posao — uzeo je Sremca i ispostovao njegov rukopis.

Kao neko ko se ne bavi narodnom muzikom, reci mi kako si se osecao dok si je pravio?

■ Kad pazljivo slusas nasu narodnu muziku dobijas neverovatnu mogucnost da sagledas taj nas narod iz jedne sasvim druge perspektive. Dobijas mogucnost da shvatis ko su ti ljudi bili u stvari.

Smatram da su ove nove generacije, nazalost, iz nekih razloga, na neki nacin povrsne. Nikako ne kapiraju ko su njihovi dedovi. Ja sam svojoj cerki Jani ostavio u amanet da jednog dana, kada za to bude spremna, procita knjige o istoriji Srba koje imam u svojoj biblioteci. Boru Stankovica, Stevana Sremca...

Poenta je sto je predstavljanje nase kulturne bastine radjeno na jedan strsno pogresan nacin — bez prisustva ljubavi. Da bi nekom pricao nesto na pravi nacin, moras to strasno da volis. Znaci vrlo je bitno ko ti i kako nesto govori.

Takodje mislim da je nasa narodna muzika u svim segmentima predstavljana na jedan strasno dosadan nacin. Predstavljana je kao neki bauk. Ne znam da li znate onu pesmu "Petlovi poje a Moravac zmni". Postoji u nasem jeziku mnogo reci koje su se pretvorile iz razlicitih cula — konkretno culo mirisa. Znate ono kada zora rudi, pa onaj miris blata pored Morave (to pecarosi najbolje znaju) ...miris je pretvoren u zvuk ..."morava zmni".

Kroz te narodne pesme mozes tacno da vidis sta se sve desavalo u tim vremenima i "odakle je vetar duvao".

Sta mislis o muzici koja je trenutno aktuelna kod nas?

■ Sve vise se koristi termin folk — muzika, sto smatram da je sasvim pogresno. Treba koristiti rec narodna jer je stvar prakticne edukacije. Ako kazes folk onda je to strana rec. To sto se danas peva to nije narodna muzika. Narodna muzika mora da ima ozbiljne razloge za pevanje. Ja se duboko izvinjavam ali smatram da prostitucija nije razlog za pevanje.

Mnogo mladih ljudi se okrenulo narodnoj muzici?!

■ Mislim da je razlog tome sto narod jednostavno oseca da je sada stvarno ugrozen. Da ako sada ne uradi nesto, da ce potonuti. Opet se vracam na film Zona Zamfirova, koja je najbolji pokazatelj — jer milion gledalaca nije slucajnost. Narod oseca da mora uraditi nesto sa samim sobom i da moramo pomoci sami sebi jer nam niko drugi nece pomoci.

Kod nas se primecuje jedna pojava — narod cuti. Vise nema pricanja. Oseca narod da je strasno ugrozen i da mora da se radi a ne da se prica.

Tvoj plakat koji je osvanuo na ulicama grada Toronta pred tvoju turneju po Kanadi je dosta neobican?

■ Da ovaj plakat koji izgleda kao poternica nije slucajno tako napravljen. Mi vec tri godine sviramo po Republici Srpskoj i pravimo najneobicnije turneje — turneje koje nije iko ikada napravio. A to je da sviramo iskljucivo na pravoslavne datume kada su slave. Mi smo jedini bend koji crkva prihvata da svira u dvoristu crkve kada su slave. Tu dodje nenormalan broj ljudi... a nije vasar... nego je slava — po svim obicajima. Pri tom sviramo iskljucivo nasu autorsku muziku, muziku Galije. I to nije stvar muzike. To je stvar cina.

Kakve su mogucnosti oko snimanja albuma?

■ Da bi napravio jedan album potrebno ti je najmanje 30-40 hiljada maraka: studio, angazovanje nekih specificnih muzicara... znaci ako hoces ozbiljnu svirku, toliko ti para treba. Pri tom ti pirati ne dozvoljavaju da napravis obrtna sredstva. Znaci nemas nacin da snimis album ako nemas sponzore. Gledas ko ce od tih likova da ti plati za umetnost.

Kako je doslo do toga da dodjes u Toronto?

■ Ideja je potekla od Ranka Pavica vlasnika Galerije AUT. Ja ne volim bas mnogo da gostujem po inostranstvu, zato sto se ustolicilo jedno pravilo da ljudi ovde dolaze na tezgu. Ja ne pravim tezgu, nisam atraktivan, ne sviram muziku koja je u tom smislu atraktivna. Ja se bavim poezijom i to onom pravom... Nisam zeleo da ljude maltretiram i da se osecaju lose ...jer nisam znao koliko su uopste ljudi zeljni prave poezije. Onda se tu umesao i moj prijatelj Daca vlasnik kompanije "Vertical Jazz" koji mi je rekao da je Ranko covek umetnosti i da radi stvari iz duse... i rekli su mi da ovde ima ljudi koji vole da slusaju i ovu vrstu muzike ...i tako sam prelomio i dosao.

Ovde ces gostovati sam — nisi "doplovio" sa svojom Galijom?

■ Sticajem okolnosti dolazim sam bez moje grupe. Kao sto znate organizatorima je nazalost veliki problem da dovedu celu grupu. Svi mi imamo potrebu da uradimo ovde celu stvar na onaj nacin kako radimo tamo. To nam je u stvari san... ali verujem da ce i do toga doci. Sreca je da sam dosta solo nastupao pa znam i sam da lepo zvucim. Imao sam srecu da sam ucenik te neke stare skole. Od 1972 godine radio sam dosta stvari solo i znam kako treba pesma da zvuci kada je sviras na solo gitari a da ona u sustini ne izgubi od svog kvaliteta.

Tekst, ta poezija, dobija sasvim drugo znacenje kada sviras sam a sasvim drugacije znacenje kada je sviras sa bendom. Ima razlicitih vrsta osecanja i u tome je poenta.

Koji ti je najdrazi album

■ Preko Drine most... to je album na kome uveliko radimo. Ceo je posvecen Republici Srpskoj. Posvecen je zapravo narodu — zahvaljujem se narodu na inspiraciji. Taj narod je prezivljavao podjednako teske trenutke bez obzira da li se stvar desavala ovde ili tamo.

Ivo Andric je rekao jednu fenomenalnu misao: "Nista nema gore nego kada se mali ljudi dohvate velike bede".

Njegova Na Drini Cuprija je po meni kao neki amanet koji je ostavio srpskom narodu. Zato sam svoj album nazvao Preko Drine most. To je neka vrsta amaneta koji ocigledno nismo uspeli da ostvarimo. Ostao nam je san dug sto godina.

Da li vidis neke dobre nove klince?

■ Ne, ne vidim. Vidim tragove dobrog razmisljanja, ali ne vidim tragove dobre realizacije... ali to ne treba da nas plasi. Klinci su neverovatni... oni za cas pojave... oni su neverovatno vitalni. U sustini ne treba nista zabranjivati ili ogranicavati. Na kraju uvek prave stvari isplivaju na povrsinu.

U muzici si jako, jako dugo. Nisi odustajao ni u najtezim momentima

■ Kreativnost je kao ziva materija. Jednog trenutka kada to prestanes da radis ti ne mozes nikada da se vratis u taj svet. I sami znate da ima eminentnih umetnika koji nisu po 5-6 godina nista pisali, cekajuci da dodju neka bolja vremena... i onda su se nasli u cudu kada su morali nesto da napisu. To je jedna stvar koju ne mozes ni jednog trenutka da prekines da radis. Sve se trenira pa i kreativnost, pogotivu kada je u pitanju umetnost. Zato se i kaze da se umetnost zivi do kraja zivota. Kada stanes znaci da nemas vise sta da kazes, nemas vise snage.

Preostaje nam samo da ugostimo Nesu kao pravi domacini sa nadom da ce sledeci put doploviti sa svojom Galijom.

■ Verujem duboko da jos uvek ima ljudi koji vole poeziju i nisu im se ugasile sve emocije koje su preduslov da bi se shvatila i osetila bilo koja vrsta umetnosti... a narocito muzika.

Ivana Djordjević | 7. Februar, 2003 | www.novine.ca

[Angelina]

*
ŽIVOTNA PRIČA — NENAD MILOSAVLJEVIĆ:





MOJA DRUGA PLOVIDBA

Iako su muzičaru Nenadu Milosavljeviću godine ranog detinjstva koje je nakon loma kičme proveo prikovan za krevet oduzele veliku slobodu, donele su mu posebnu ljubav prema muzici koja mu je pomogla da se ponovo rodi

Snažna želja za životom, talenat i požrtvovanost profesiji karakterišu razvojni put Nenada Milosavljevića frontmena grupe Galija. Poznati muzičar i tvorac neprolaznih hitova kao što su "Digni ruke", "Pravoslavlje", "Kotor"... rođen je šestog februara 1954. godine u Nišu u radničkoj porodici kao mlađe dete mašinbravara Čede i radnice u fabrici duvana Branke. Nenada je splet nesrećnih okolnosti još dok je bio dete stavio pred najveći životni ispit. Imao je samo dve godine kada je pao sa hoklice, udario o ivicu starog oštrog limenog lavaboa i slomio kičmu, zbog čega je narednih pet godina bio prikovan za krevet, a taj dugi oporavak oduzeo mu je dobar deo detinjstva. Iako nije uživao punu podršku roditelja, uz starijeg brata Predraga i zahvaljujući svojoj velikoj upornosti, Nenad je uspeo da postane jedan od naših najkvalitetnijih muzičara koji svoju Galiju više od tri decenije drži u samom vrhu rok muzike. Dok danas svoju dvadesetogodišnju ćerku Janu, tri godine mlađeg sina Luku i sedmogodišnjeg sina Žarka, kojeg je dobio u braku sa osamnaest godina mlađom suprugom Stanislavom, uči najvažnijim životnim lekcijama, u sećanju mu još žive slike odrastanja daleko od porodičnog gnezda.
 
■ Prva scena koja me vraća u detinjstvo jesu kolica i ja u njima dok gledam starije momke kako igraju fudbal. Imao sam nesvakidašnje odrastanje. Bilo mi je dve godine kada sam slomio kičmu, a potom gotovo pet narednih proveo u rehabilitacionom centru u Rovinju prikovan za krevet. Bio je to život s druge strane života, intoniran na jedan sasvim drugi način. U sobi, u kojoj smo najčešće provodili vreme, bilo nas je po dvadesetak. Leti smo izlazili na jednu veliku terasu s koje se pružao pogled na kaldrmisani put, šumu kojom smo bili odvojeni od ostatka civilizacije i razglas sa kojeg su nam puštali muziku. Gotovo svi pacijenti, pa i ja, konstantno smo bili vezani za krevet uvijeni u gips od glave do kolena. Jednom mesečno vodili su nas na zamenu gipsa, i još pamtim tih nekoliko trenutaka slobode u pauzama između menjenja oklopa i ponovnog heftanja. Svi mi, koliko nas je bilo u toj prostoriji, razmišljali smo potpuno drugačije. Svako je imao svoj mali svet. Sećam se da nam je radio bio prava atrakcija, a zabuna je tek nastala kada se pojavio televizor. Mislili smo da je i to radio, ali na naše zaprepašćenje u toj kutiji videli smo i neke ljude — govori Nenad kome je, kada se vratio u rodni grad, bio potreban određen period adaptacije.
 
■ Pošto sam pet godina proveo u bolničkom ambijentu, jedina boja za koju sam znao bila je bela. Kada sam se leta 1961. godine vratio u Niš, zamaralo me je bogatstvo šarenolikosti boja. Ugledavši prvi put automobil pomislio sam da je neko živo biće. Zbog zvukova koje proizvodi, podsećao me je na magarca, jedinu životinju s kojom sam imao kontakt u Rovinju jer je magarac vukao kolica kojima su nas vozili na previjanje — otkriva muzičar koji je po dolasku u rodni grad odmah krenuo u Osnovnu školu "Ratko Vukićević".
 
■ Imao sam velike probleme sa srpskim jezikom jer sam govorio nekim istarskim naglaskom koji je mešavina sa italijanskim. Od povratka kući pa narednih pet godina nosio sam mider, oklop koji čuva kičmu, a moji roditelji su smatrali da me treba nekako izvesti na put, obezbediti mi hleb i pustiti me da živim dokle mogu. Ali, moj temperament i karakter nisu mi dozvolili da se pomirim sa takvom sudbinom. Muziku sam zavoleo još dok sam bio u Rovinju gde sam počeo da sviram usnu harmoniku. Kasnije je Slobodan Sotirović, nastavnik iz osnovne škole, primetio moj talenat i često me je vodio u kabinet muzičkog kako bi me naučio da sviram pravu harmoniku. Bilo mu je interesantno što me zanima muzika, a zbog stanja i u kome sam bio i mog izgleda, ostala deca su me zvala robot. Naučio me je da slikam notama, što mi je do tada bilo nepomljivo. Uprkos svemu, osnovnu školu završio sam kao loš đak jer nisam imao radne navike. S druge strane, iako je bio vukovac, moj stariji brat je u gimnaziji obnovio prvu godinu pošto je postao član lokalnog benda, a njegov neuspeh šokirao je naše roditelje. Ne očekujući da bih ja u gimnaziji prošao bolje, otac i majka upisali su me u Saobraćajno tehničku školu koja je za mene značila period mračnjaštva, jer od tada motore i automobile ne podnosim do te mere da nikada nisam poželeo da polažem vožnju, a kamoli da kupim kola. Tokom srednje škole otkrio sam hipi pokret i gitaru koja je postala aktuelna, a u odnosu na nove trendove, harmonika se više nije uklapala. Na poklon od brata, koji je zarađivao kao fudbalski sudija, dobio sam najobičniju gitaru na kojoj sam počeo da sviram i sa njom odlično prolazio u ženskom društvu. Tokom srednje škole nisam se družio sa vršnjacima iz svog razreda, već sa učenicima muzičke i umetničke škole. Moje druženje je išlo do te mere da me je pokojni profesor Radojica Milosavljević uvrstio u školski hor iako nisam bio polaznik te ustanove. Nakon sticanja srednjoškolske diplome doživeo sam pravi šok kada mi je otac saopštio da mi je našao posao kod jednog autoprevoznika da cepam karte na zadnjem sedištu. Nisam izdržao duže od tri dana, a na savet prijatelja upisao sam fakultet kako bih kod roditelja imao pokriće zbog čega ne radim. Jedini koji sam uspeo da upišem i to nakon veoma otvorenog razgovora sa dekanom objasnivši mu svoje ciljeve, bio je Fakultet zaštite na radu. Ovaj potez bio je prekretnica u mom životu jer sam tada i zvanično shvatio da želim da se ozbiljno bavim muzikom — kaže Neša koji i pored mnogobrojnih životnih i poslovnih pobeda nije zaboravio svoje prve dane detinjstva i ljude sa kojima je delio bolničku postelju.
 
■ Kako je vreme prolazio, izgubio sam svaki kontakt sa ljudima koje sam tamo upoznao. Jednog leta nakon završetka srednje škole sa svojim drugom Žikicom otišao sam na letovanje. Kada smo stigli u Rovinj, svratio sam do bolnice u kojoj sam se oporavljao. Normalno, nisu mi dozvolili ulazak. Ostavio sam im svoje podatke siguran da će mi sutradan odobriti uzlazak. Međutim, dok smo šetali Rovinjom zaustavila nas je policija i mog drugara i mene koji smo bili tipični predstavnici hipi pokreta, držali su ceo dan u pritvoru gde smo proživeli pravu psihičku torturu. Kada su nas pustili, odmah smo otišli u Poreč, i više se nikada nisam vratio do bolnice — govori Nenad koji je prvi nastup održao na drugoj godini fakulteta u jednoj niškoj diskoteci.
 
■ Bibliotekarka na mom fakultetu, gospođa Tanja, poželela je da nastupim u okviru tada popularnih drugarskih večeri. Nisam bio oduševljen, ali bila je uporna pa je na kraju moralo da bude po njenom. Sve prošlo odlično, a u razgovoru sam joj otkrio da priželjkujem svoj prvi pravi koncert koji sam veoma brzo uz pomoć ljudi sa fakulteta i svojih prijatelja organizovao u niškom Narodnom pozorištu. Plakate za taj nastup slikali su učenici likovne škole, a pedeset različitih ručno pravljenih postera bilo je oblepljeno po gradu. Za potrebe koncerta snimio sam tri filma, a u tročasovnom programu koji je predstavljao pravu rok operu, učestvovao je i dečiji hor. Iz strahopoštovanja prema ocu koji nije bio za to da se bavim muzikom, nisam mu ni rekao za koncert, dok mi je majka sa ujakom i tetkom prisustvovala, a nakon nastupa prišla mi je i rekla da je oduševljena, da je veoma ponosna i da ne treba da odustajem od svog sna. Tata je kasnije, kada sam počeo da se pojavljujem na televiziji, shvatio da sam ozbiljno uplovio u muzičke vode, ali tada sam već bio svoj čovek i nije mogao ništa da mi zameri — otkriva muzičar koji je uporedo sa organizacijom svog prvog koncerta počeo i rad sa grupom Galija.
 
■ Veliki uticaj na moje profesionalno sazrevanje imao je i rad na muzici za pozorište u AKUD "Veljko Vlahović" što je jedan od presudnih uticaja za nastanak Galije. Krajem 1975. godine počeo sam da radim i na predstavama za lutkarsko pozorište. Jedna od ponuda koje sam dobio bila je i od Pozorišta "Treća polovina" koje je tražilo orkestar za jednu od svojih predstava. Znajući da se u kafani "Galija" okuplja ekipa grupe "Dva lustera", iako nisam kafanski tip, otišao sam da im ponudim posao, a na moje oduševljenje, prihvatili su poziv. Ubrzo smo počeli sa probama, a uspešna saradnja urodila je mnogim nastupima van predstave, ali i sad već legendarnim takmičenjem na Zaječarskoj gitarijadi gde smo trijumfovali kako totalni autsajderi — kaže Milosavljević koji retko govori o svojim mezimcima Jani i Luki koje ima iz prvog braka i sinu Žarku iz drugog braka sa suprugom Stanislavom, koja mu je nakon kraha prvog braka vratila veru u ljubav.
 
■ Jana se rodila 1990. godine, a s obzirom na to da se moj brak sa njenom majkom ubrzo nakon toga raspao, slabo smo bili u kontaktu sve do 2000. godine. Jana studira glumu na akademiji u Novom Sadu. Svu svoju decu učim važnoj životnoj lekciji, a to je da svaki čovek mora posedovati određenu odgovornost prema slobodi — kaže Nenad kome su porodične vrednosti uvek bile na prvom mestu, a veliku podršku brata Predraga sa svojih muzičkih početaka pretvorio je u saradnju sa grupom Galija, pošto je njegov stariji brat kao tekstopisac učestvovao pri stvaranju nekih pesama.
 
■ Pošto je radio u "Duvanskoj industriji Niš", Predrag nije želeo da ga na našem prvom albumu potpisujemo kao tekstopisca, ali smo to već u dogovoru sa njim uradili na drugom. On je veoma važna osoba u mom životu i uvek je bio tu za mene, bio mi je podrška na početku karijere i prilikom različitih životnih izazova. Nakon njegove pauze u radu sa Galijom ponovo se pojavio kao tekstopisac na albumu "Karavan" koji smo objavili 1994. godine, a koji je sniman u studio na Kipru. Sredinom devedesetih godina grupa je imala najuspešnije albume i koncerte. Na našu nesreću, sve se to dešavalo u trenucima dok nam je zemlja gorela, pa sam nekad znao da kažem da smo mi bili jedna baksuzna grupa. Teško sam podneo taj period tokom kojeg smo se trudili da, uprkos svemu, promovišemo naše pesme pa smo priređivali i besplatne koncerte jer je u tim uslovima bilo nehumano tražiti od nekoga novac da vas sluša — otkriva Milosavljević koji je nedavno sa svojom grupom objavi jubilarni dvadeseti album Mesto pored prozora.
 
■ Često sam pomišljao da odustanem od svega i posvetim se nekim drugim stvarima, možda da postanem producent. Iako mi ne odgovara atmosfera koja vlada kod nas, ne želim da prestanem da se borim iako mi je teško da stvorim materijalnu podršku za sve što zamislim. Iza mene je trideset pet godina rada i ljudi koji veruju u mene, a to je najbolja solucija da nastavim da radim iz ljubavi kao i do sad. Nekad pomislim da je neko napravio zaveru protiv naše države i oduzeo nam pravo na mišljenje i kulturu. Na poslednjem albumu prati me osećanje da nam nikada do sada nije bilo teže da snimamo jer smo u ovaj album uložili sve — završava Nenad.

Danilo Mašojević | 19 decembar 2010 | Story
Fotografija: PGP RTS

[Angelina]

*
INTERVJU... NENAD MILOSAVLJEVIĆ. FRONTMEN GRUPE "GALIJA":


DIŽEM RUKE OD SVEGA!

Živim bez želje da napišem još koju notu, osim kada sretnem gotovo "izumrle" istomišljenike. Sramota me je da budem u društvu onih koji vode ovaj narod

Legendarna niška grupa "Galija" nedavno je izdala jubilarni 20. album "Mesto pored prozora". U razgovoru za Press, frontmen benda Nenad Milosavljević rezignirano tvrdi da mu često padne na pamet da digne ruke od bavljenja rokenrolom:

■ Od bavljenja rokenrolom ili od bavljenja muzikom u ovoj zemlji se jako teško živi. Prvi razlog su jako skromne kulturne potrebe ovog naroda. Kada na to dodamo neverovatnu snishodljivost ljudi kojima možete ama baš sve podvaliti, dobijate onu čudnu situaciju da ovaj narod veruje samo onima koji ga najmanje poštuju. Ponekad se osećam usamljeno, gotovo bez nade i želje da napišem još koju notu. Jedino se probudim kada sretnem one retke, već gotovo "izumrle" istomišljenike. Najviše me je sramota kada igrom slučaja budem u društvu onih koji vode ovaj narod, pod sveopštim nazivom "političari", toliku pohlepu i sebičnost nisam našao nigde ni u jednoj priči o dobru i zlu — govori poznati niški muzičar.

Kako ste se onda odlučili da objavite novi album?

■ Izuzetno teško je biti umetnik ovog naroda. Svaki CD koji smo objavili je bio isključivo zbog nas i naše ljubavi prema muzici, verujući da je Godo ipak došao, ili ako još uvek nije, sad će on... A novac? Ova zemlja je nas krala nemilice, tako da mi i nemamo finansijskih problema, jer para nema. Znam da su u nas, često, ti mali ljudi gledali kroz te svoje male svetove glasno pljujući sve što je iole vredno, verujući da će tako odbraniti sopstvenu glupost.

Kako tumačite to što ste veoma lepo dočekani na svim nastupima širom bivše Jugoslavije?

■ Ovaj nesrećni rat i političke egzibicije su kod običnih ljudi ostavili osećaj obavezujuće mržnje i netrpeljivosti. Ostavio nas je kolektivno gluve prema svim vrednostima oko nas, zaustavio mentalnu i duhovnu slobodu i to sve zato da bi jugo-tajkuni bili bezbrižno bogatiji, večno nedodirljivi u svojoj moći. Svi smo mi nekakvi siročići sa gorkim ukusom nacionalizma i ponosom u izumiranju, prevareni, ostavljeni u obavezi da budemo beskrajno poslušni i, normalno, gluplji od ostalih. Samo poneki zvuk probudi ljudsko dostojanstvo i taj trenutak biva odslikan kao retka biljka, za sve one sa dostojanstvom i željom da ostanu uspravni ljudi.




Na jednom od nastupa pojavio se i vaš bivši član Dž. Dž. Roskam,
koji je napustio bend početkom devedesetih.

■ Nedavno sam održao koncert u akustičnoj verziji u Međugorju. Sala je bila rasprodata nedelju dana pre koncerta. Negde pola sata pre početka koncerta pojavio se Dž. Dž. Roskam. Silno sam se obradovao. Čoveče, skoro 20 godina je prošlo od poslednje svirke. Bio je kratko ošišan. Činilo mi se da je malo uplašen, ali nisam obraćao pažnju na to. Pitao sam ga za decu, za sve one naše zajedničke prijatelje... Ubrzo je koncert počeo. Odmah na početku, atmosfera je bila vrela, svi su uglas pevali, znali su sve pesme, na Džekovom licu se videlo iznenađenje. Kasnije mi je rekao da je bio iznenađen da klinci koji se nisu ni rodili kada su nastale neke pesme, znaju gotovo ceo "Galijin" repertoar. Negde pre kraja koncerta Džek se oslobodio i na moj poziv se popeo na binu. Obojica smo bili beskrajno srećni.


EKRANIZACIJA NOVOG ALBUMA

Novi album "Galije" biće ekranizovan u režiji Petra Stanojevića, a emisija će biti emitovana za novogodišnje praznike na prvom program RTS-a.
■ Još dok smo snimali ovaj album razmišljali smo o ekranizaciji celog CD-a jer verujemo da će se tako na najbolji način predstaviti ovaj album. Ceo album je neka vrsta moderne rok proze, pa smo zato smatrali da bi i dizajn slike trebalo da bude takav. U toj emisiji smo mi u nekom klubu sa prozorima koji lebde u vazduhu i čija mesta su rezervisana za sve nas, ma gde mi bili i ma šta mi osećali. Stanojević je odlično razumeo ideju benda i potpuno se indetifikovao sa dizajnom zvuka samog albuma.

N. Milenković | 22.12.2010 | Press online