Ljiljana Petrović (1939)

*
LJILJANA PETROVIĆ — PRVA SRPKINJA NA EVROVIZIJI

PROBIJANJE GVOZDENE ZAVESE

Na konstataciju da će biti jedna od retkih koja će moći da poredi kako su izgledale kanska (1961), zagrebačka (1990) i beogradska Evrovizija (2008) Ljiljana Petrović kaže da to neće moći da učini jer — nije pozvana na ovogodišnju Evroviziju

Pobedi Marije Šerifović na Eurosongu 2007. u Helsinkiju prethodio je nastup niza pevača sa ovih prostora, a sve je počelo 1961. godine kada je u Kanu Jugoslaviju predstavljala Ljiljana Petrović. Pojava Jugoslavije na Evroviziji bila je senzacija jer je Evropa u to doba još uvek bila podeljena gvozdenom zavesom i zapadna štampa tog doba nazivala je Ljiljanu Petrović "pevačicom iz Titove Jugoslavije".

Prisećajući se kako je došlo do toga da ode u Kan, Ljiljana Petrović kaže: "Bio je to splet neverovatnih okolnosti. Ja sam bila nepoznata pevačica, nastupala sam samo po Vojvodini. Moja prijateljica Vanja Stojković, koja je sa Mirom Pejić sačinjavala u to doba poznati duet DD, prepevala je na srpski tekst pesme Sale long silvery moon i dala mi ga da ga pevam. U leto 1960. godine pevala sam u Vili Karolina u Malom Lošinju jer sam tako mogla da odem na more. Jedne večeri u publici je bio i direktor Jugotona koji mi je prišao, rekao mi da mu se naročito dopada kako sam otpevala pesmu koju je Vanja prevela i pitao me da li bi htela da za njih snimim ploču. Rekla sam da hoću i zaboravila na to, ali kada sam se vratila kući čekalo me pismo iz Jugotona. Pitala sam Vanju da li mi dozvoljava da snimim pesmu koju je ona prepevala. Pristala je, oduševljena zbog mog uspeha."

Pesme su snimljene u studiju Radio Ljubljane i posle snimanja Ljiljana Petrović se vratila u Novi Sad. Slovenački kompozitor Jože Privšek prolazio je hodnikom Radio Ljubljane i iz jednog studija čuo njenu pesmu koju su tonci pripremali za ploču. Ujurio je u studio i rekao da će "taj glas" pevati pesmu koju je on komponovao za jugoslovenski izbor za predstavnika na Evroviziji. Tonci su mu rekli da to ne radi, da je u pitanju neka nepoznata Novosađanka, da bi u tom slučaju tekst morao da se piše na srpskom i da je to ipak bolje raditi sa nekim ko ima više iskustva.

TAJ GLAS: "Jože je bio uporan, ponavljajući da će 'taj glas' pevati njegovu pesmu. Sve vreme je govorio 'taj glas' jer nije znao kako se zovem. Urednik zabavnog programa Televizije Ljubljana Dušan Hren me je pozvao i pitao da li hoću da učestvujem na izboru za jugoslovenskog predstavnika na pesmi Evrovizije. Pristala sam nemajući pojma šta je to Evrovizija jer se ona kod nas nije prenosila, niti se o njoj govorilo."

Kada se postavilo pitanje teksta za Privšekovu kompoziciju, Ljiljana Petrović je rekla da poznaje novosadskog pesnika Miroslava Miku Antića i predložila da on napiše tekst. "Iz Ljubljane su mi poslali note i ja sam jednog jutra otišla kod Mike. Ja bih mu otpevala nekoliko taktova, a on bi potom na pisaćoj mašini otkucao stih i ja bih ga otpevala. Ponekad bi se reči i melodija uklopile, ali najčešće nije bilo tako i onda bi Mika besno iščupao list iz mašine. To je trajalo celog dana, ali predveče smo imali tekst Neke davne zvezde, koji je mogao da napiše samo pesnik Mikinog kalibra."

Izbor za jugoslovenskog predstavnika održavao se u Ljubljani i učestvovale su sve tri tadašnje televizije, ljubljanska, zagrebačka i beogradska. Pre izbora svi pevači su morali da snime svoje pesme u Radio Ljubljani. "Doputovala sam u Ljubljanu noćnim vozom, pravo sa stanice poslali su me u studio i nisam uspela da kako treba otpevam pesmu. Odmah su se začuli glasovi da Privšeku tako i treba kada radi sa nekim ko nema iskustva. Dušan Hren mi je rekao da odem u hotel, ispavam se i onda dođem da snimam. Poslušala sam ga i kada sam se vratila u studio iz prvog pokušaja sam snimila pesmu."

PAD S MARSA: Izbor za jugoslovenskog predstavnika održavao se u Dramskom pozorištu u Ljubljani i prilikom glasanja žiriji sva tri centra dodelili su Nekim davnim zvezdama maksimum poena. "Posle proglašenja pobednika vratila sam se u garderobu i u njoj zatekla Lolu Novaković, koja se takođe takmičila. Lola me čekala da bi mi čestitala. Nikada joj to neću zaboraviti, ona je bila velika zvezda, a ja sam bila niko i ništa a pobedila sam je. Imala je sve razloge da bude besna i da ode, a ona me sačekala i čestitala mi. U jednom trenutku Lola me pogledala i kazala mi: 'Što ne plačeš od sreće? Imaš sve razloge za to. Ma, ti i ne znaš šta ti se dešava!' Bila je u pravu, nisam znala."

Ljiljana Petrović je tek u vozu za Francusku shvatila šta joj se desilo. "Kada je voz krenuo, shvatila sam da putujem u Kan i da tamo treba da pevam u sali u kojoj se održava filmski festival i uplašila sam se kao nikad dotada. Pored mene našu delegaciju sačinjavali su Jože Privšek, Mika Antić, Dušan Hren i Saša Novak, zagrebačka spikerka koja je trebalo da komentariše prenos. Mislim da su i ostali tek u vozu shvatili u čemu smo se našli jer je Mika odjednom rekao 'Ja sam ovde najstariji i svi ima da me slušate!' Bio je u pravu, on je bio najstariji, tada je imao 29 godina dok smo mi imali između dvadeset dve i dvadeset tri ."

Po dolasku u Kan članovi jugoslovenske ekspedicije konstatovali su da se osećaju kao da su u Kan "pali s Marsa". "Stigli smo u zoru i bili iznenađeni što nas organizatori čekaju jer smo mislili da ćemo sami morati da nađemo hotel. Kada smo izašli iz automobila pred hotelom su nas čekali fotoreporteri. U sobama smo zatekli ruže koje su nas fascinirale jer su njihove stabljike bile dugačke pola metra što kod nas u to doba nije postojalo. Lisjen Moris, direktor Evrope 1, zatražio je da mu damo ploču sa našom pesmom. I danas se sećam izraza njegovog lica kada je čuo da ploča još nije snimljena."

Prva proba bila je prelomni trenutak. "Kada nas je ugledao francuski dirigent Frank Pursel rekao je: 'Gle, Jugoslavija nam je poslala neku decu.' Kada smo to čuli, poželeli smo da se vratimo kući. Pošto to ipak nije bilo moguće, Jože je preuzeo dirigentsku palicu i mi smo izveli Neke davne zvezde. Članovi orkestra su počeli da nam aplaudiraju, kada smo završili. Bilo je očevidno da su iznenađeni i da nisu očekivali takvu pesmu. Tada smo pomislili da će se možda ipak sve dobro završiti."

MALA CRNA HALJINA: Tokom proba Mika Antić je video da su predstavnice drugih zemalja obučene u haljine od srebrnog lamea koji je tada bio moderan. "Pitao me je kakvu ću haljinu nositi i rekao da ne dolazi u obzir da šljaštim u nekoj haljini kao što su njihove. Rekla sam mu da nemam takvu haljinu, a on meni da je haljina koju nosim najbolja za mene. Bila je to mala crna haljina i ja sam prokomentarisala da ću morati da stavim neki nakit, na šta je Mika uzviknuo: 'Da se nisi usudila! Ti nećeš šljaštati ko ovi kapitalisti!'" Ljiljana Petrović je na kraju ipak bar malo zasvetlucala. "Pre početka prenosa stajala sam iza zavese kada mi je, na putu do komentatorske kabine, prišla Saša Novak skinula srebrni broš koji je nosila, prikačila mi ga i kazala: 'Stoj tu da te Mika ne vidi'."

Te večeri se prvi put začulo "dobro veče Jugoslavijo" a posle glasanja Jugoslavija je bila na osmom mestu. Iako Ljiljana Petrović to nije kazala, njeno osmo mesto je mnogo veći uspeh nego što to na prvi pogled izgleda jer je postignuto u jakoj konkurenciji. Na internetu se mogu naći snimci svih pesama koje su izvedene te večeri i deo njih je i danas slušljiv. Pretraga interneta pokazala je da su skoro svi učesnici u to doba bili velike zvezde u svojim zemljama, da su potom imali uspešne karijere, a da su neke od pesama koje su premijerno izvedene te večeri potom obradili drugi pevači. Uostalom, dovoljno je reći da je Ljiljana Petrović bila bolje plasirana od legendarne pevačice Lale Andersen, koja je prva otpevala Lili Marlen, a te godine je u Kanu predstavljala Nemačku. "Da budem iskrena, tada nisam znala ko je Lale Andersen. U ono doba mi još uvek nismo imali mnogo veza sa svetom. Mnogi to ne znaju, ali pesma Vozi me vlak v daljave je, u stvari, bila protestna pesma uperena na to što mi u to doba još uvek nismo mogli da putujemo u inostranstvo", otkriva Ljiljana Petrović.

Na banketu koji je posle Evrovizije priređen za učesnike Jugosloveni su doživeli neočekivano priznanje. "Pobednik je bio Žan Klod Paskal, koji je predstavljao Luksemburg. Tokom večere on je u jednom trenutku ustao i rekao: 'Po mom mišljenju najbolja je bila Jugoslavija' i potom je otpevao deo naše pesme. To je snimila francuska televizija i prikazala je taj snimak. Da mi oni koji su na televiziji videli tu scenu nisu to ispričali, ne bih se usudila da vam ovo kažem jer mi se tada, a i sada, to činilo kao san."

Kada se vratila u Novi Sad, Ljiljana Petrović više nije bila "niko i ništa". "Kada bih izašla na ulicu ljudi bi me okružili u želji da iz prve ruke saznaju kako je sve to izgledalo u Kanu. Pričali su mi da je atmosfera u gradu te večeri ličila na onu kada se igra neka važna fudbalska utakmica. U ono doba nije bilo mnogo televizora. Nekoliko ih je bilo postavljeno na javnim mestima i jedni su se okupili da gledaju prenos, a drugi su otišli u posetu kod onih koji su imali televizor. Po okončanju prenosa na ulicama je bila gužva jer su se ljudi vraćali kućama komentarišući naš plasman, baš kao što se posle utakmice komentariše njen rezultat."

UNIKAT: Ploča na kojoj se konačno našao snimak Nekih davnih zvezda objavljena je tek sledeće godine. "Kada je ploča objavljena, ta pesma se našla na B strani i to kao treća po redu. Bila sam pozvana u Zagreb kada se tamo održavala Evrovizija i Dražen Vrdoljak mi je, tokom intervjua koji smo tada uradili, ispričao da su dva Belgijanca, koji imaju ploče sa svim pesmama koje su se pojavile na Evroviziji, decenijama tražili tu ploču i da su, kada su je konačno našli, bili iznenađeni da se na omotu ploče nigde ne kaže da se na njoj nalazi pesma koja je učestvovala na Evroviziji, da je to jedinstven slučaj i da oni zato tu ploču smatraju najvrednijom u svojoj kolekciji."

Na konstataciju da će biti jedna od retkih koja će moći da poredi kako su izgledale kanska, zagrebačka i beogradska Evrovizija Ljiljana Petrović je kazala da to neće moći da učini jer nije pozvana na ovogodišnju Evroviziju. Na pitanje da li joj se ne čini da je čudno da je u predvečerje raspada Jugoslavije bila pozvana u Hrvatsku kojom je tada već vladao Franjo Tuđman, a da sada nije pozvana na Evroviziju u Beogradu ona je odgovorila: "Ne bih o tome pričala."

NI LOLA NIJE POZVANA Ukoliko bi se pravila lista dosada najuspešnijih srpskih predstavnika na Evroviziji prva bi bila Marija Šerifović, drugi Željko Joksimović, a treća Lola Novaković. Lola Novaković je u Luksemburgu 1962. godine osvojila četvrto mesto s kompozicijom Ne pali svetla u sumrak i sledeću dvadeset jednu godinu bila je najuspešniji jugoslovenski predstavnik na tom takmičenju, sve dok Danijel sa Džuli nije ponovio njen uspeh. Na pitanje da li je pozvana na ovogodišnju Evroviziju Lola odgovara da nije.

Lola Novaković ima odrednicu na engleskoj vikipediji sa osnovnim biografskim podacima, nemačka vikipedija donosi i izbor iz njene diskografije, možda zato što je prvu ploču snimila u Lajpcigu, a u opširnoj odrednici na bosanskoj vikipediji za nju se kaže da je mit. Lola Novaković nema odrednicu na srpskoj vikipediji.

KAKO JE DONETA ODLUKA Jugoslavija je bila jedina socijalistička zemlja koja je učestvovala na Evroviziji. Čelnici tadašnje Jugoslovenske radio-televizije (JRT) govorili su da su prilikom sastanaka sa kolegama iz istočnoevropskih zemalja bili kritikovani zbog toga što Jugoslavija učestvuje na takvom festivalu. Pokušaj "Vremena" da sazna kako je doneta odluka o tome da se Jugoslavija pojavi na Evroviziji bio je delimično uspešan. Naime, svi rukovodioci JRT-a koji su neposredno učestvovali u donošenju odluke više nisu živi. Sagovornici iz Ljubljane i Beograda znali su neke detalje i posle sklapanja svih delića to je po svemu sudeći ovako izgledalo: Jugoslavija je pristupila Evroviziji 1960. godine i potom je kao i svaka druga članica dobila poziv da učestvuje na Pesmi Evrovizije. Kada je upravni odbor JRT-a, u kome su se nalazili predstavnici svih televizija, trebalo da donese odluku o učešću, jedino su Slovenci tačno znali o čemu je reč jer je do Slovenije dopirao signal austrijske i italijanske televizije koje su prenosile festival. Slovenci su ubedili ostale da poziv treba prihvatiti. Na ovaj način Slovenci su zaobišli svoje ideološke komisije koje bi se tome zasigurno usprotivile, ali su bile nemoćne jer je odluka bila doneta na saveznom nivou. Da je Jugoslavija bila poslednja u Kanu zasigurno se više nikada ne bi pojavila na Evroviziji. Ali, osmo mesto nije bilo loše pa je i dalje učestvovala na ovoj manifestaciji.

Vladan Stošić | 08.05.2008. | Vreme

	Autor	Tema: Ljiljana Petrović (1939) (Pročitano 11343 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.