Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « POPULARNA MUZIKA « Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] « Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac]
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Radomir Mihajlović Točak (1950) & Smak [Kragujevac]  (Pročitano 7766 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Februar 07, 2011, 01:49:03 pm »

*




SMAK

BIOGRAFIJA

Smak je ... srpska rok grupa koju je osnovao gitarista Radomir Mihajlović Točak u Kragujevcu 1971.

Grupa Smak je ime dobila po dramskom kolažu koji se u vreme kada je grupa nastala izvodio u Kragujevcu.

Slobodan Kominac Koma bio je pevač u prvoj postavi Smaka i jedan od njenih osnivača. Pre Smaka je svirao gitaru i pevao u kragujevačkim grupama Džentri i Senke. Sa izvesnim muzičkim obrazovanjem, Kominac je imao iskustva u komponovanju. U prvo vreme, on je bio šef grupe Smak određujući repertoar za igranke. Grupu napušta u dva navrata, da bi definitivno otišao iz Smaka u leto 1973. godine.

Drugi originalni član grupe jeste Miša Nikolić. On je bio orguljaš u prvoj postavi Smaka. U Kragujevac je dolazio svakog vikenda iz Beograda u kom je studirao Muzičku akademiju. Grupu je napustio u leto 1972. godine.

Smak je u Kragujevcu 1971. osnovao gitarski virtuoz Radomir Mihajlović Točak. Prvu stabilnu postavu iz 1974. su činili: Radomir Mihajlović Točak (gitara), Slobodan Stojanović Kepa (bubnjevi), Zoran Milanović (bas gitara), Boris Aranđelović (vokal) i Laza Ristovski (klavijature).

Aprila 1973. godine Smak sa domaćinom Gitarijade u Požarevcu - grupom Dijamanti deli prvo mesto, da bi u leto iste godine pobedili na festivali POP muzike u banatskom selu Sanad. U oktobru, nakon čitave serije promenjenih pevača, u grupu dolazi Boris Aranđelović. On prolazi na audiciji i to tako je svojim visokim tenorom dobro otpevao pesmu Child in Time engleske grupe Dip perpl.

Marta 1974. Smak objavljuje prvi singl. 10. novembra 1974. imaju svoj prvi nastup u Beogradu i to na rođendanu emisije Veče uz radio. U Domu Sindikata nastupaju zajedno sa sarajevskim Bijelim Dugmetom, beogradskom Pop mašinom i drugim grupama. Nekoliko dana kasnije, na samostalnom koncertu u sali Heroja na Filološkom fakultetu imaju više nego uspešan nastup. Tada prvi put sa njima nastupa mladi orguljaš iz Kraljeva Lazar Ristovski, koji postaje redovan član Smaka januara 1975.

Krajem januara 1975. Smak nastupa sa mađarskom grupom Omega u beogradskom Domu Sindikata, da bi u februaru iste godine nastupili na rok večeri u Opatiji, i nakon toga u Zagrebu na smotri najboljih ju-gitarista "Kongres rok majstora", gde Točak na čuđenje mnogih nije ozabran među četvoricu najboljih, i to samo zato što nije bio ekskluzivac zagrebačkog "Jugotona".

Aprila 1975. događa se nešto do tada nesvakidašnje na jugoslovenskom diskografskom tržištu! Izlaze dva ista singla u različitim izdavačkim kućama. I zagrebački SUZY, a i RTV Ljubljana su imale ugovore sa Smakom, te su požurile da objave singl sa tada apsolutnim muzičkim hitom, instrumentalnom kompozicijom pod nazivom Ulazak u harem. U maju, Smak kreće na turneju sa Bijelim dugmetom i istočnonemačkom rok grupom Phadys na svirke po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Krajem maja Smak nastuma na festivalu BOOM u Zagrebu, a ubrzo nakon toga pristupaju snimanju debi albuma koji je nazvan prosto "Smak. Na njemu se našlo pet kompozicija.

Bili su predgrupa Dip perplu na njihovom koncertu u Beogradu 1975. Nakon hit singla i odličnog koncerta sa Dip perplom, izdali su prvi album koji je nazvan prosto "Smak", a koji je bio jedan od najprodavanijih albuma u bivšoj Jugoslaviji.

Početkom 1976. su objavili mini-ploču "Satelit" na kojoj se nalazila istoimena hit pesma i jedan od najboljih instrumentala grupe "Biska 2", bluz pesma "Šumadijski bluz" i "Put od balona - Biska 20",koju su često koristili za svoj instrumentalan deo koncerta. U ovom periodu su snimili kratak film Smak u Njujorku, na kojem je snimljena njihova mala turneja po SADu, kao deo promocije ploče "Satelit". Točak je objavio svoj prvi solo album "R. M. Točak", koji je postao najprodavaniji album u Jugoslaviji 1976. Sledeći njihov singl "Ljudi nije fer/El Dumo" je objavljen krajem 1976.

Tokom 1977. i 1978, Ristovski je bio član Bijelog dugmeta, a menjali su ga Miki Petkovski za ploču "Crna dama" (jedna od najprodavanijih albuma u Jugoslaviji), a zatim Tibor Levai, sa kojim su snimili ploču "Stranice našeg vremena" 1978. i engleske verzije ovih albuma "Black Lady" i "The Pages of Our Time", dok je u periodu od 1979. do 1981. Dado Topić (bivši član Tajma i Korni grupe) sarađivao sa Smakom kao producent i povremeni gostujući vokal na singlu "Na Balkanu" pre raspada grupe krajem 1981.

Godine 1978 Miki Petkovski odlazi u JNA, i više se ne vraća u Smak. Objavio je solo album na kome su učestvovali članovi grupe Smak, Leb i Sol, Lazar Ristovski, Gordana Ivandić i perkusionista Dejvid Mos. Novi klavijaturista Smaka postaji Subotičanin Tibor Levai. U to vreme, Točku postaju problem njegovi tekstovi kojima ostatak grupe nije zadovoljan, pa u veoma i nategnutoj lošoj atmosferi u jesen 1978. godine snimaju album Stranice našeg vremena koji pomalo podseća na progresivnu fazu Korni grupe. Posle izlaska ploče grupu napušta Tibor Levai, da bi iz Smaka krajem 1978. otišao i Točak. Kao povod za razlaz u domaćoj štampi se navodilo insistiranje R.M.Točka na njegovim tekstovima, kao i da na engleskoj verziji albuma nađu tekstovi Dejvida Mosa sa šim se ostali članovi grupe nisu složili. Smak u to vreme ima nekoliko nastupa sa Dadom Topićem i klavijaturistom Krisom Nikolsom (ex TIME), a u kombinaciju ulazi i gitarista Srđan Miodragović (Mirni ljudi).

Početkom 1979. u grupu se vraća Točak i sa sobom dovodi Lazu Ristovskog koji je razočaran lošom prodajom ploče koju je snimio sa bubnjarem Ipetom Ivandićem, kao i lošim stanjem u Bijelom Dugmetu. U to vreme, Smak sporazumno raskida ugovor sa nemačkom firmom "Bellaphon".

Početkom 1980. Smak priprema ploču Rok cirkus na kojoj je trebalo da se ostvari kompromisno viđenje svih članova. U produkciji Dade Topića napravili su hard rok orijentisano muzičko delo sa očiglednim komercijalnim pretenzijama. U to vreme panka i novog talasa, Smak je delovao potpuno anahrono, i oni juna 1981. odlučuju da prestanu sa radom. Na Kalemegdanu u Rokoteci drže oproštajni koncert pred oko 6.000 vernih fanova, i na istome izvode deo materijala sa tek snimljenog albuma Zašto ne volim sneg. Ova ploča u početku zamišljena kao Točkov solo projekat, na kraju je na insistiranje PGP RTB objavljena pod imenom Smak. Zato na njoj ne peva Boris Aranđelović, nego se umesto njega pojavljuju Dado Topić i beogradski pevač Živanović-Hoze. Album je atmosferom koju nosi prilično turoban i mračan jer ga je Točak posvetio svom preminulom bratu.

Originalna postava se opet okupila 1984. i sa Dadom Topićem i Živanovićem-Hozeom kao pevačima su snimili album "Zašto ne volim sneg", koja je bila posvećena Točkovom preminulom bratu, nakon čega su se opet razišli, a Laza Ristovski je ponovo prešao u Bijelo dugme. Vratili su se 1986. sa novim klavijaturistom Milanom Đurđevićem i snimili su ploču "Smak 86", ali su se nakon toga ponovo razišli.

Četvrti povratak Smaka se odigrao 1992, opet sa Lazom Ristovskim kao punopravnim članom, kada su uglanom svirali koncerte po Srbiji i izdali koncertni album "OdLIVEno". 1992. i 1993. Točak je promovisao svoj drugi solo album i saundtrek za film Vizantijsko plavo iz 1993,za koji je osvojio nagradu Kristalna prizma za najbolji saundtrek.

Konačno, 1994 Smak se ponovo pojavio, ali ovaj put su sa Točkom i Kepom svirali mladi muzičari: Dejan Stojanović Kepa (drugi bubnjar), Dejan Najdanović Najda (vokal), Vlada Samardžić (bas) i Milan Milosavljević Mikica (gitara). Smak je sa ovom postavom objavio album "Bioskop Foks". Četiri godine kasnije Vlada Samardžić je napustio Smak i otišao na muzički koledž Berkli,SAD. Zamenio ga je Slobodan Marković Sale sa kojim su snimili albume "Live without audience" 1998, "Egregor" 1999, "Live 3. mart 2000. Kragujevac Klub "La Cinema"" 2000.

Smak je bio, pre svega, poštovan zbog Točkove gitarske virtuoznosti po uzoru na Džimija Hendriksa i Džimija Pejdža i zbog zanimljive i snažne, mada ne uvek i uspešne, fuzije hard roka, džeza, progresivnog roka, džez roka sa snažnom bluz osnovom, sa Aranđelovićevim vokalnim falsetom koji je češće korišćen kao instrument nego za pevanje. "Ulazak u harem", instrumental inspirisan folkom, proslavio je Radomira Mihailovića Točka kao jednog od gitarskih heroja i legende muzičke scene bivše Jugoslavije tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, dok su albumi "Crna dama" iz 1977. i "Stranice našeg vremena" iz 1978. bile vrlo cenjene od strane obožavalaca progresivnog roka i čak su bili izdani za englesko tržište.

Njihovo okupljanje, od druge polovine osamdesetih naovamo, promenilo je pravac grupe u manje inspirativni hard rok, napustivši bilo kakve elemente progresivnog roka, ali nakon povratka 1994, Smak se vratio fuziji hard roka i džeza sa elementima progresivnog roka. Kao poređenje se mogu iskoristiti sličnosti u stilu sa izvođačima kao što su Led cepelin, Dip perpl, Tejst, Dubi braters, Karlos Santana i Leb i sol.

Od 1971. godine kada je sastav imao svoj prvi nastup pa do 1992. godine članovi su bili :

* Radomir Mihajlović Točak (gitarista)
* Boris Aranđelović (vokalni solista)
* Slobodan Stojanović Kepa (bubnjar)
* Zoran Milanović (basista)
* Laza Ristovski (klavijaturista)
* Miodrag Miki Petkovski (kavijaturista)
* Lola Andrijić (česti gost,basista)
* Dejvid Mos (česti gost,bubnjar)

Od 1994. godine u Smaku se menja postava zbog delimičnog ili potpunog povlačenja pojedinih članova. Novi članovi su :

* Dejan Stojanović Kepa (bubnjar)
* Milan Milosavljević Mikica (basista)
* Dejan Najdanović Najda (vokalni solista)
* Vlada Samardžić (basista)
* Slobodan Marković Sale (basista)


Autor teksta nepoznat
Fotografija: Wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 07, 2011, 01:49:26 pm »

*

SMAK &
RADOMIR MIHAJLOVIĆ TOČAK

(Čačak, 1950)

Radomir Mihajlović Točak, (rođen 1950. u Čačku) od pete godine svira razne žičane instrumente,a od devete se usredsređuje na gitaru. U leto 1959. godine nastradao je na đačkom izletu i iščašio nogu u kuku. Pet godina je proveo po bolnicama, vezan za krevet, ali je sve vreme vežbao gitaru. Po izlasku iz bolnice, završio je osnovnu školu i sasvim se posvetio muzici. Jedno vreme je bio član grupe Dečaci sa Morave, a 1970. godine je svirao po klubovima u Belgiji. Krajem 1971. godine vraća se u Čačak i svira po parkovima i kafanama. Tada se upoznaje sa basistom Zoranom Milanovićem (rođen 1951.) iz Kragujevca i bubnjarom Slobodanom Stojanovićem Kepom (rođen1951.) iz Kraljeva. Oni su u to vreme svirali u grupi Džentri.

Decembra 1971. godine na relaciji Čačak-Kraljevo-Kragujevac oni formiraju grupu Smak. Sa njima su nastupali pevač Slobodan Kominac i orguljaš Miša Nikolić. U to vreme u Kragujevcu je bio postavljen dramski kolaž pod nazivom "Smak", posvećen streljanju đaka u Drugom svetskom ratu, pa su odabrali to ime. Doduše, za naziv su govorili i da je skraćenica za "Samostalni muzički ansambl Kragujevac". Kroz prvu fazu razvoja grupe, u njihovim redovima često su se smenjivali pevači. Najčešće su nastupali po Šumadiji, svirajući svetske rock hitove na igrankama, ali sučesto rasterivali publiku svojim dugim improvizacijama.

Period od nastanka do 1973. godine proveli su u aktivnom komponovanju. Tada Točak pravi serijal od dvadeset dva instrumentala, od "Biska 2" do "Biska 23", a pesme su posvećene njegovom prijatelju iz Čačka, Biski. U tim pesmama postavljaju osnovu svog zvuka, sviraju progresivni rock sa jazz elementima, ali često zalaze u blues.

Leto 1972. godine Smak provodi na svirkama u Herceg Novom, a po povratku nastavljaju da nastupaju po Srbiji. Aprila 1973. godine na Gitarijadi u Požarevcu dele prvo mesto sa lokalnom grupom Dijamanti, koja je ujedno i organizovala to takmičenje. U leto iste godine pobeđuju na Festivalu pop muzike u banatskom selu Sanad.

.... posle serije izmenjenih pevača, u grupu dolazi Boris Aranđelović (rođen 1948). On se pre toga nije aktivno bavio muzikom, a jedno vreme je živeo u Australiji. Boris je prošao na audiciji zahvaljujući svom visokom tenoru, jer je uspešno otpevao pesmu "Child In Time" sastava Deep Purple.

Početkom 1974. godine rade snimke za prvi singl i razmišljaju o orguljašu. Mesto nude Tihomiru Asanoviću (ex Generals, Time), ali ih on odbija jer planira osnivanje Jugoslovenske pop selekcije. Prvi singl sa pesmama "Živim ja" (ranije se zvala "Biska 13") i "Biska 16" objavljuju marta 1974. godine. U pesmi "Živim ja" gostuje flautista Tasa koji je u to vreme svirao u sastavu Oliver. Prvi put dobijaju priliku da se na pravi način predstave u Beogradu 10. novembra 1974, Zagreb 1977, godine. Smak potpisuje ugovor za nemačku diskografsku kuću Bellaphon. U ime grupe potpis stavlja njihov tadašnji menadžer Vladimir Mihaijek. [...]

Petar Janjatović ILUSTROVANA YU ROCK ENCIKLOPEDIJA 1960—1997 | Scribd
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Jul 18, 2015, 01:08:22 am »

*

SMAK — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI


1975. Smak (RTV Ljubljana)
1975. Crna dama (PGP RTB)
1977. Plava pesma — Best of (RTV LJ kompilacija)
1978. Stranice našeg vremena (PGP RTB)
1980. Rok cirkus (PGP RTB)
1981. Zašto ne volim sneg (PGP RTB)
1986. Smak '86. (PGP RTB)
1992. Smak retrospektiva (PGP RTB — kompilacija)
1992. Odliveno (Sorabia disk — kaseta)
1995. Bioskop Foks (Vans / Komuna / PGP RTS)
1996. The Best Of Smak (RTV S — kompilacija)
1997. Live without audience (CD — dupli koncertni)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Jul 18, 2015, 01:48:29 am »

*

EL DUMO

Danas mi smo sami tu
hajmo mi u vis
da suncu skinem oreol
da nebo shvati moju bol

ti čekaj sad ću odmah
ti čekaj sad ću odmah ja
pa gde si bila ti

kazuj gde put je taj
pesma i smrt sad tu su znam
gde trepti moje mašte val
i beo ljiljan krasi bal

ti čekaj sad ću odmah
ti čekaj sad ću odmah ja
pa gde si bila ti

plačem sam ne skrivam bol
oči su mi krv
zbog tebe jer te nema znaj
zbog pege tvoje režim ja

a kažeš mi ti
ti čekaj sad ću odmah
ti čekaj sad ću odmah ja
pa gde si bila ti

YouTube: Smak — El dumo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Jul 18, 2015, 02:12:29 am »

*

TOČAK — MUZIČAR KOJI JE "ISTETERISAO" GITARU

Iako su ostavili mnoge hitove, članove "Smaka" pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog "verovanja"

Radomir Mihajlović, poznatiji kao Točak, harizmatični gitarista na ovim prostorima, rođen je 13. juna 1950. u Čačku. Otac mu je bio kolar, što pojašnjava nadimak, koji je odavno prerastao kršteno ime, i tetovažu na desnoj nadlanici.

Kolar je svirao bas prim, tako da je povlašćeni očev ljubimac mogao da prebira po žicama tog surogata gitare od ranog detinjstva. I danas će reći kako nacionalni instrument u Srba nije harmonika već bas prim.

Pravu gitaru upoznao je u devetoj godini kod legendarnog čačanskog gitariste Jarka, majstora romansi i španskih pesama. Jarak i Biska, ispostaviće se kasnije, dve su ključne ličnosti njegove mladosti.

Šire gledano, nisu beznačajni ni za istoriju rokenrola na ovim prostorima. Od Jarka je Točak čuo "Ulazak u harem", prilagodio ga sebi i odaslao u istoriju Ju roka postavljajući tako domaći zadatak svim frustriranim gitaristima. Nepoznata, onda se činilo i mistična reč Biska našla se u naslovima mnogih pesama "Smaka", izazivajući neverovatna tumačenja.

Godine 1970. otišao je u Brisel, svirao po klubovima i zaradio svoju prvu električnu gitaru "arija dajmond". Nezadovoljan njenim izgledom, po povratku u zemlju samoupravnog socijalizma, na jednom gradilištu, uzeo je testeru, i gitari promenio oblik.

To je onaj čudni instrument na kome je godinama svirao i posvetio mu jednu pesmu. Ali, nije mu to bio jedini konstruktorski poduhvat. Pokušao je, svojevremeno, u očevoj radionici da napravi klavir.

Nije uspeo. Kasnije, kada je na pravom klaviru video od koliko se delova sastoji samo jedna dirka, bio je svestan svoje zablude. Ali, ovaj podatak govori o značajnijem — o ljubavi i posvećenosti.

Već tih godina o njemu su u Srbiji kružili mitovi. Obećao je svom najboljem drugu Biski da će komponovati i po njemu nazvati 23 pesme (toliko su tada imali godina). Nije stigao sve da ispiše, ali i ono što jeste, ušlo je u antologiju.

Pre više od 40 godina, 1971. na relaciji Kraljevo — Čačak — Kragujevac osnovao je grupu "Smak", o kojoj je, manje-više, sve poznato. Sa ove vremenske distance, uputno je pomenuti da su njih od početka otvoreno voleli ili otvoreno mrzeli.

Takođe su tek sada mnogo jasnije reči Kornelija Kovača iz ranih sedamdesetih: "'Smak' jedini, uz 'Korni grupu', svira muziku koja izaziva aplauze, ali ne donosi novac". Njihova izjava iz tog vremena anticipira mnoge potonje događaje: "Mi tražimo pažnju —jednom ćemo svirati bez štoseva i efekata".

Zato, iako su ostavili mnoge hitove, danas ih pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog "verovanja".

"Smeo bih da sviram bluz sa svakim gitaristom na svetu, ali za džez i klasiku sam još mlad", izjavio je šeširdžija 1976. Kasnije, u zrelim godinama, podučavajući mlade gitariste, sistematizovao je to svoje interesovanje za džez objavivši udžbenik "Akordi za džez gitaru".

Točak je svoju umetničku misiju sagledavao i sagledava u širokom kontekstu. Sa ove razdaljine čini se, ma kako to čudno zvučalo, da mu rokenrol, u vreme najveće slave, nije bio najvažniji. Tačnije da je bitan samo ako stvari sagledamo šire od duge kose, euforije mase i gitarskog rifa, ma kako on zavodljiv bio.

Autodidakt sa mnogim interesovanjima, nedavno je izjavio: "Moraš da imaš sveobuhvatnije obrazovanje. Onda, u naše vreme, podrazumevalo se da ljudi koji se bave rokenrolom čitaju, odlaze u pozorište, na druge koncerte... Učio sam od mnogih umetnika, slikara, vajara, pesnika... Tragao sam u sebi za onim što oni kao umetnici imaju".

Nebo je samo drum bez dna, gitarom izrečeno u tom kontekstu, a na vinilu su ostali delići njegovog druženja i saradnje sa pesnicima Borom Horvatom i Milivojem Glišićem ili slikarom Milanom Miletićem.

U ta svestrana interesovanja može da se uklopi i njegov izlet u film i zapamćena muzika za "Vizantijsko plavo", "od toga sam zaradio jedine opipljive pare", ili komponovanje muzike za Veliki školski čas u Kragujevcu.

Scenu je, u jednom trenutku, zamenio pedagoškim radom u svojoj školi gitare. I dok njegovi generacijski vršnjaci iz zlatnog doba Ju rokenrola, Goran Bregović, Vlatko Stefanovski, Dragi Jelić još "praše" većim ili manjim scenama, R. M. se negde ispod Đeram pijace približava svom umetničkom načelu da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač.

A kad smo već kod svirke, ovaj iskreni čudak uvek je svirao bez pomagala i sve čudesne zvukove proizvodio samo izvanrednim poznavanjem gitare i velikim radom. I sada će reći: "Stalno vežbam, vreme ne merim."

To da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač, on s pravom može da izjavi, valjda i zbog toga što na gitari može sve, pa čak i da psuje, na radost mnogobrojnih vernika kojima 40 godina lično pripada.

Iščašio nogu i savladao sve štimove

Potonji majstor 1959. je nastradao na đačkom izletu. Iščašio je nogu. Ležeći skoro pet godina po bolnicama, besomučno je vežbao na gitari. Sam je savladao sve štimove, usput izmislio i dva svoja. Završio je osnovnu školu, svirao po čačanskim kafanama i parkovima, bio član i vođa mnogih rok grupa u gradu na Moravi.

* Autor je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu

Milan Nikodijević | Politika | 26.12.2012
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 16, 2016, 09:50:17 pm »

*

PREMINUO BORIS ARANĐELOVIĆ, PEVAČ GRUPE SMAK

Boris Aranđelović, pevač legendarne kragujevačke grupe "Smak", preminuo danas u Holandiji. Poslednji put je pevao sa grupom na Ušću

Pevač kragujevačke rok grupe "Smak" Boris Aranđelović (67), preminuo je danas u 11.30 posle duge i teške bolesti u bolnici u Roterdamu. Muzičku i životnu scenu napustio je čovek koji je specifičnim glasom obojio hitove neprikosnovenog "Smaka". Otišao je tiho, baš kako je i živeo! Smrt velikog pevača rastužila je njegove mnogobrojne kolege, prijatelje i obožavaoce "Smaka".

Bol i tugu nije mogao da sakrije ni basista kragujevačke grupe Zoran Milanović.

— Šta da vam kažem, jako sam potresen — rekao je za "Novosti" Milanović. — Boris je preminuo u Roterdamu, u bolnici u kojoj se i lečio. Poznavali smo se čitav život, još pre grupe "Smak". Bili smo veliki prijatelji, a ne samo kolege. Njegova smrt je prvenstveno za mene veliki gubitak, ali i za sve one koji su bili bliski sa njim, kao i za muziku.

Boris Aranđelović rođen je 13. oktobra 1948. u Kragujevcu, a član "Smaka" postao je 1973. godine. Poslednjih 25 godina živeo je u Holandiji, a nastupao je u obnovljenoj - originalnoj postavi "Smaka" na povratničkim koncertima u "Kombank areni" 2012. i ove godine, 20. juna, na beogradskom Ušću. Bio je to poslednji koncert koji je otpevao u karijeri. Znao je da je teško bolestan. Kao da je naslućivao da se više nikad neće popeti na scenu i uzeti mikrofon u ruke. Posle spektakla na Ušću otišao je u Holandiju, gde je operisan.

Bio je poznat po pevanju u visokim registrima što mu je donelo prepoznatljivost. Na svojim plećima znalački je umeo da iznese teret koji su nametnule složene melodije i ritmička kompleksnost tekstova. Posebnu atrakciju u nastupima benda "Smak" predstavljao je "dijalog" između Borisovog glasa i gitare Radomira Mihajlovića Točka.

Snimio je i dva samostalna albuma. Prvi "Iz profila" objavio je 1983. za sarajevski "Diskoton", a drugi 2001. pod nazivom "Boris i dinosaurusi". Rok kritičar Bane Lokner smatra da je Aranđelovićeva smrt veliki gubitak za muzičku scenu.

— Boris je bio jedan od najkvalitetnijih vokala na ovim prostorima — istakao je za naš list Lokner. — Pevanje u falsetu je bila njegova osobenost. Nikad nije bolje pevao nego na Ušću. Note i stihovi su mu sami navirali. Boris se nije isticao, bio je tih i nenametljiv i van scene. Govorio je isključivo snagom svog vokala. Nije bio klasičan frontmen i na bini nije mnogo komunicarao sa publikom. Jedna od najboljih pesama koju je otpevao u karijeri je "Šumadijski bluz". Snimio je i sjajne solo albume, ali, nažalost, nisu imali dobru promociju.

Jednog od najboljih vokala jugoslovenske rok scene publika će pamtiti po hitovima "Perle", "Satelit", "Alo, alo", "Bluz u parku", "Šumadijski bluz", "Crna dama"...

Smrt pevača "Smaka" šokirala je i rastužila i Žiku Jelića iz "JU grupe". Basista najdugovečnijeg rok sastava u Srbiji kaže da će ga pamtiti kao čoveka punog optimizma.

— Poznavali smo se otkako je grupa "Smak" formirana — rekao nam je Jelić. — Sretali smo se često u to vreme. Kasnije ga je put odveo dalje. Ponašao se kao da nije imao nikakav problem, uvek je bio pozitivan i raspoložen. Mogli ste da steknete utisak da mu je u životu sve bilo potaman. Ali, bolest ne bira. Posle koncerta je odmah otišao na operaciju. Moja želja, kao kolege i prijatelja, bila je da se iz svega izvuče, ali to se, nažalost, nije desilo. [...]

S. Dobrosavljević | Večernje novosti | 27.08.2015
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Novembar 16, 2016, 10:13:11 pm »

*

RADOMIR MIHAJLOVIĆ TOČAK: ROK JE MOJA SLOBODA

Muzičar o koncertu "Smaka" 20. juna na Ušću, novom albumu, "Ulasku u harem", Lazi Ristovskom, Džimiju Hendriksu, gitarama: “Harem" je kružio kao avet u našoj karijeri. Cilj — biti bolji od sebe

Posle izuzetnog koncerta u decembru 2012. u beogradskoj "Kombank areni", jedna od najboljih srpskih i jugoslovenskih rok grupa "Smak", predvođena harizmatičnim i mističnim gitaristom i kompozitorom Radomirom Mihajlovićem Točkom, sprema se za novi spektakl 20. juna na Ušću. Kragujevački rokeri čvrstih rifova koji su vaspitali celu jednu generaciju i ostali neprevaziđeni uzor, i ovoga puta će svirati u originalnoj postavi, ali i aktuelnoj, podmlađenoj. Na pitanje koliko mu je značio koncert u "Areni", prvi u originalnom sastavu u Beogradu posle 20 godina, Točak za "Novosti" odgovara:

Nismo očekivali takav odaziv publike i reakciju. Mnogi su bili iskreno zabrinuti u smislu šta će se desiti i kako će se koncert odvijati? A naših prijatelja je bilo bukvalno u sve tri generacije. Zato sam i poručio dva puta "Frka je", da bih označio i našu i njihovu tremu.
 
Koliko će se koncert na Ušću razlikovati od "Arene"?

Nešto su bolji koncerti na otvorenom, što se tiče tehnike, a u dvoranama, što se tiče atmosfere. Valja očekivati dobar zvuk jer on napolju nema prepreke u zidovima. "Arena" je vrlo dobar prostor za koncerte, ali je uslov da bude mnogo ljudi. Nama je svejedno koja će biti "podloga". Mnogo je važnije šta će se tamo desiti na duhovnom planu. Očekujem nešto više nego u "Areni". Jako nam je bitan zvuk, treba čuti kako ga Kepa otac i Kepa sin prave na svojim bubnjevima, Zoran na bas gitari, kako Boris ima specifičnu boju, kako sviraju Mikica, Deki, Filip...

Priča se da ćete svirati i neke nove kompozicije sa albuma koji spremate?

U ovom trenutku je priča o novom albumu prevelik teret za nas. Zato smo odložili čitavu stvar za jesen. Izdavaštvo kao što je ranije bilo više ne postoji i sada je, po meni, "Jutjub" jedino mesto gde muzičari mogu da se promovišu. Zbog toga ćemo sukcesivno objavljivati neke snimke preko našeg kanala "smakinfo". Probaćemo da u repertoar na koncertu ubacimo i nešto novo. U ovom trenutku je neizvesno šta.

Prošle godine snimili ste "Nebo je samo drum bez dna" iz 1978. i objavili na svom "Jutjub" kanalu?

Da, bavili smo se rekonstrukcijom naših ranijih pesama pokušavajući da ih prilagodimo koncertnom izvođenju. Odlučili smo se za tri pesme, jednu smo već "pustili" u Najdinom izvođenju, a druge dve "Mračni mol" i "Ja volim tvoje grudi" čekaju da ih Boris otpeva. Čim to završimo odmah će se pojaviti na "Jutjubu".

Reputaciju prvog pravog jugoslovenskog gitarskog heroja zaslužili ste i zbog instrumentala "Ulazak u harem"?

Priča o numeri "Ulazak u harem" je kružila kao avet u našoj karijeri. Greškom jednog od urednika u RTV Ljubljana je došlo do paralelnog objavljivanja singla sa istom numerom za dve kompanije ("Suzi" i RTV Lj). Trebalo je sačekati makar dva-tri meseca, ali se ispostavilo da nije bilo mnogo vremena budući da je numera već postigla značajnu popularnost u veoma gledanoj emisiji "Od glave do pete", koju je vodio Milovan Ilić Minimaks. Mislim da je moja "gitarska" popularnost došla uglavnom preko naših čestih koncerata, jer nas nije bilo dovoljno u medijima.

Zašto je PGP insistirao da album "Zašto ne volim sneg" bude potpisan kao "Smak", mada je reč o vašem solo albumu?

Tačno je da LP "Zašto ne volim sneg" sada jeste album grupe "Smak", ali je bio zamišljen kao moj drugi solo album. Urednici PGP su poželeli da to ipak bude ovo što sada jeste. Problem je bio u tome što je pevanje već snimljeno prema dogovoru za moj solo album. Dado Topić mi je bio gost i po mom mišljenju on je najbolji muški vokal sa ovih prostora. Zoran Živanović Hoze mi je takođe gostovao na tom albumu.

Da je "Smak" bio tri koplja ispred drugih grupa, govore i reči Laze Ristovskog kako je napravio "veliki korak unazad" prešavši iz "Smaka" u "Bijelo dugme"?

Laza je bio dobar i "tuđ" čovek. Nije umeo da kaže ne. Hteo je da ostane sa nama, ali njemu nije bilo opstanka u Kragujevcu, jer su ga bukvalno odvukli. Čini mi se da je Laza načinio korak nazad iz dva razloga, više nije radio i svirao ono što voli i oseća i mnogo više je vodio boemski život, čemu je, inače, bio sklon, jer u "Smaku" je postojala prilična disciplinovanost.

Koncerte na turneji povodom albuma "Rok cirkus" hteli ste da svirate u cirkuskoj šatri?

Mislim da je mnogo bolje što nije došlo do koncerta u cirkuskoj šatri. To je, ipak, bila nejasna ideja na koju sam lično došao, ali valja znati da pre toga nikad nisam bio u cirkusu, čak ni kao dete. Previše sam idealizovao ulogu cirkusa kao medija za rok.

Koji pravac vam je najdraži: rokenrol, hard-rok, progresivni, džez, simfonijski, etno, bluz?

Muzičke žanrove nisu smišljali muzičari. Žanrove kao takve naravno ne prihvatam jer se smatram, pre svega, muzičarem. "Smak" ima nezavisan muzički stil u kom su postojale razne primese. Dovoljno je reći možda rok, jer njega najčešće obeležava rif unutar numere, po čemu se razlikuje od ostalih pravaca. Odabrao sam rok izraz jer muzičar može da bude slobodan koliko mu je volja. Sve ostalo je zabava. Mislim da je rok najbolja muzika i onda ne možete imati bolje od najboljeg. Kad se kaže rok, misli se na mnogo toga što stoji iza proklamacije — rok. [...]

Vesna Pantelić | Večernje novosti | 01.05.2015
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: