Jelena Tomašević Bosiljčić (1983)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « POPULARNA MUZIKA « Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] « Jelena Tomašević Bosiljčić (1983)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jelena Tomašević Bosiljčić (1983)  (Pročitano 12972 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 07, 2011, 01:38:04 am »

*




JELENA TOMAŠEVIĆ

Jelena Tomašević rođena je 1. novembra 1983. godine. Prva muzička iskustva stekla je u gradu u kome je završila osnovnu školu i gimnaziju. Već sa 8 godina pobeđuje na dečijem muzičkom festivalu 'Šarenijada', a samo tri godine nakon toga ostvaruje još jednu pobedu i to na 'Jugoslovenskom dečijem festivalu'.

Članstvom u jednom od najuspešnijih ansambala Srbije — kragujevačkom 'Abraševiću' njena muzička karijera kreće naglo uzlaznom linijom. Kao solista ansambla ostvaruje velike uspehe na najprestižnijim festivalima. Na Folklornom festivalu ansambala Srbije u Kragujevcu 1996. dobija nagradu za najboljeg vokalnog solistu.

Godina 2002. bila je za Jelenu godina koja joj otvora vrata muzičke scene Srbije i nakon koje je njena karijera na polju pop muzike počela da donosi rezultate. Te godine u projektu '3K DUR', muzičkoj emisiji koju realizuje 3. kanal Radio-televizije Srbije, a koji za cilj ima pronalaženje i plasiranje mladih muzičkih talenata, Jelena postaje pobednik superfinala.

Nakon tog zaokreta u njenoj karijeri, uspesi na domaćoj i mađunarodnoj sceni se nastavljaju. Godine 2003. prvi put se pojavljuje na 'Budvanskom festivalu', a na prestižnom 'Slavjanskom bazaru' u Belorusiji osvaja 2. mesto. Ta godina vezuje je i za gostovanje na CD-u grupe "Biber" na kojem izvodi četiri kompozicije.

Njeno prvo učešće na 'Beoviziji 2004.' i dotadašnji rezultati 2005. godine dovode je do Željka Joksimovića. Te godine postaje članica produkcijske kuće 'Minacord'. Na festivalu 'Beovizija' koji je održan 2005. predstavlja se sa kompozicijom 'Jutro' za koju muziku piše Željko Joksimović, a tekst Aleksandra Milutinović i osvaja prvo mesto. Titula glavnog favorita na nacionalnom izboru za 'Pesmu Evrovizije' koji je održan samo sedam dana nakon 'Beovizije' donela joj je 2. mesto. Te godine, u saradnji sa Željkom Joksimovićem, snima muziku za film 'Ivkova slava' koji je bio najgledaniji film u Srbiji 2005. godine. U septembru 2005. učestvuje na svečanom otvaranju Evropskog prvenstva u košarci koje je održano u Beogradu, a krajem godine pojavljuje se kao gost na CD-u Željka Joksimovića.

Godine 2007. prvi put se pojavljuje kao tekstopisac i to na CD-u Milene Vučić — 'Da l' ona zna', za koji je pisala tekst pesme 'Gotova stvar'. Pored teksta za taj album, radi i tekstove za pesme koje će se naći na njenom prvom samostalnom CD-u.

Odlukom tima produkcije 'Minacord' Jelena Tomašević se u decembru 2007. prijavljuje na javni konkurs za festival 'Beovizija 2008' sa kompozicijom Željka Joksimovića 'Oro' za koju tekst piše Dejan Ivanović. 10. marta 2008. na finalnoj večeri 'Beovizije' zauzima prvo mesto u ukupnom plasmanu, osvojivši maksimalan broj poena i od zvaničnog žirija i od gladalaca koji su glasali putem sms-a. Selekciona komisija festivala dodelila joj je nagradu za najbolju interpretaciju.

Jelena Tomašević će predstavljati Srbiju na 'Pesmi Evrovizije 2008.' koja će biti održana u Beogradu od 20. do 24. maja.


Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 07, 2011, 01:39:08 am »

*

JELENA TOMAŠEVIĆ — DISKOGRAFIJA


ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 29, 2011, 05:55:57 pm »

*

JUTRO

Žad i svila, ljubav mila
živa mi je rana,
koncem bola po mom srcu
veze svakog dana.
Spavaš li, da li si tužan ko ja
dok more sad je tvoja obala.
Ko ja ...

Tražim te, budim te,
ruke ti hladne,
tu sama živim, bez nade.
Spavaš li, da li si tužan ko ja
dok more sad je tvoja obala.

Hej, suzice, brojanice, more ti je postelja
prošao si sve stanice,
samo meni više doći nećeš.
Ja još umirem, Bogu dušu ne žalim.
Oduvek, volim te, zauvek.

Da ti bar jednom kažem šta mi je nedelja
kad me jutro bez tebe dočeka.

Hej, suzice, brojanice, more ti je postelja,
prošao si sve stanice,
samo ja Bogu dušu ne žalim.
Bole nedra ko jedra, da život me napusti.

YouTube: Jelena Tomašević — Jutro
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: April 02, 2013, 03:26:25 pm »

*

KVALITET ISPLIVA NA KRAJU...

... kaže Jelena Tomašević, pobednica "Beovizije", učesnica ovogodišnjeg "Evrosonga" i jedna od najpopularnijih domaćih pop-pevačica

Počela je još od malih nogu, u kragujevačkom Kulturno-umetničkom društvu "Abrašević", nastavila sa pobedom na takmičenju "3K dur", zapaženim učešćima na mnogim domaćim i internacionalnim festivalima i saradnjom sa velikim imenima domaće muzičke scene. Ove godine Jelena Tomašević na najbolji način je predstavljala našu zemlju na izboru za pesmu Evrovizije, ali i objavila svoj prvi album. Sve su to dovoljno dobri povodi da sa popularnom pevačicom porazgovaramo tokom jednog od prazničnih popodneva.  

Nedavno se u prodaji pojavio Vaš studijski prvenac. Stiče se utisak sa ste dosta čekali do njegovog objavljivanja?

• Da, moglo bi se reći da je tako. Znamo svi kakva je situacija u našoj zemlji i jako je teško da mladi talentovani muzičari uopšte dobiju priliku da objave samostalni album. Imala sam puno posla poslednjih godina i mogu reći da je ovaj album kruna mog napornog rada. Vredelo je čekati. Po reakcijama ljudi, svih onih koji su čuli album, zaista su dobri komentari. Upravo me je danas na ulici zaustavio neki dečko, koji je samo hteo da mi kaže da mu se album mnogo dopada. To mi najviše znači, kad mi obični ljudi iz svakodnevnog okruženja udele iskrene komplimente.

Koliko su Vam nastupi na mnogobrojnim festivalima pomogli da izgradite svoj muzički identitet?

• Moja pobeda u "3K duru" 2002. godine predstavljala je ulaznicu u svet profesionalne muzike. Velika imena koja sam upoznala i sa kojima sam radila, poput Vlada Georgijeva i Kornelija Kovača, otvorila su put mog muzičkog sazrevanja. Kornelije me je upoznao sa Rastkom Aksentijevićem iz grupe "Biber", sa kojima sam sjajno sarađivala. Zrenjaninski festival, Budvanski, festivali u Belorusiji i Češkoj, "Beovizija" – to su nemerljiva iskustva, upravo na tim festivalima uspela sam da skrenem pažnju na svoj glas i talenat, ali i na pesme koje izvodim. Kvalitet ispliva na kraju, bez obzira na plasman. Od "Beovizije" 2005. datira i moja saradnja sa Željkom Joksimovićem. On je neverovatan umetnik i sjajan saradnik od koga sam puno naučila o muzici i bavljenju ovim poslom. Njegovi saveti su izuzetno dragoceni.

Album "Panta Rei" čini kombinacija novijih pesama, ali i velikih hitova?

• Tako je. Neke od tih numera dobro su poznate, a neke će ljudi tek zavoleti. Mnoge zanima hoću li ga koncertno promovisati. Samo jedan album nije dovoljan za samostalni nastup, međutim, ja imam i pesama od ranije, tako da bi se od toga mogao napraviti jedan dobar koncert. Bila bih presrećna da već tokom sledeće godine nastupim u Beogradu, kao i širom Srbije i regiona. To je najlepši vid komuniciranja sa publikom i predivna razmena emocija. Nedavno sam nastupila u Podgorici na promo koncertu, i bila oduševljena činjenicom da publika zna bukvalno sve pesme napamet, a od izlaska albuma prošlo je veoma malo vremena.

Na "Evrosongu" ste pokazali da uspeh Joksimovića i Šerifovićeve nije slučajan. Kako ljudi u svetu prihvataju naše pesme?

• Interesantno, mnogi su me posle "Evrosonga" već unapred pitali hoće li i sledeće godine Srbiju predstavljati neki zanimljiv autor i dobra pesma. Ljudima u svetu jako se dopada taj zvuk našeg podneblja, ta mešavina tradicionalnog sa pop-muzikom. Recimo, "Oro" je Englezima zazvučala kao neka tradicionalna keltska pesma. Svi su pozitivno iznenađeni kreativnošću autora sa ovog područja. Mislim da je prošle godine ipak nerealno bilo očekivati da ponovo pobedimo, iako smo figurirali kao jedan od najvećih favorita.

Da li je po Vama muzička saradnja dobar način zbližavanja autora i publike u regionu?

• Gostovala sam na mnogim bosanskim, hrvatskim, slovenačkim medijima, makedonskim, crnogorskim, praktično ceo region. Imponuje mi da me mnogi iz okruženja hvale. A recept je vrlo jednostavan: biti svoj, skroman i jednostavan, uporno i vredno raditi i istaći se svojim primarnim kvalitetima, a u mom slučaju to je glas. Nadam se da će ovaj album, sve što mi se desilo u proteklih par godina, kao i budući projekti biti dobar povod mojim gostovanjima u zemljama bivše Jugoslavije i afirmaciji pravih muzičkih vrednosti sa ovih prostora. Ako makar malo uspem u tome, biću veoma zadovoljna.

Smatrate li da će najavljena promena načina glasanja uticati na buduće plasmane naše i zemalja u regionu?

• Svakako da će uticati, doduše ne znam u kolikoj meri. Do sada su odlučivali glasovi publike i često su najviše glasova dobijale zemlje koje su imale najbrojniju dijasporu. Mada to ne mora da bude pravilo, ja sam, recimo, od Holandije dobila veliki broj poena, gde i nema toliko naših ljudi u poređenju sa Nemačkom ili Švajcarskom. Ali ne verujem da će nas to previše pogoditi, jer mislim da će kvalitet pesme kao takve i dalje biti presudan, a mi u njemu ne oskudevamo.

Nedavno ste se vratili iz Izraela. Kakva iskustva nosite iz svete zemlje? I koji Vam krajevi privatno najviše "leže"?

• Poznanstva stečena na "Evrosongu" krunisana su nedavnom saradnjom sa Sirušo, ovogodišnjom predstavnicom Jermenije, i Boazom Maudom, predstavnikom Izraela. To je divna pesma mira, koju je lično napisao bivši izraelski premijer Šimon Peres. Snimili smo i spot u gradu Eilat, pevamo na engleskom, a i svako od nas po jednu strofu na maternjem jeziku. I pored puno obaveza, uspela sam da obiđem Jerusalim, Hristov i Bogorodičin grob, Zid plača... To je fascinantno iskustvo. Tamo se osećate produhovljeno i posebno. Zaista, teško je to rečima opisati. Ja sam tek po povratku kući shvatila gde sam bila.

A ovako, recimo, volela bih da vidim Kubu i Južnu Ameriku. Takođe mi prijaju mediteranske zemlje i njihova kultura.

Na koji način se "odmarate" od muzike?

• Dobar san je jedan od isprobanih recepata. S obzirom na brojne obaveze, često poželim samo da se dobro naspavam. Nekada svoj mir pronalazim u samoći i tišini. Mora da se nađe vremena za privatni život, u protivnom postajemo preumorni i sve nas manje ispunjava to što radimo. Lično, gledam da sve izbalansiram. Žao mi je što nemam dovoljno vremena da se češće viđam sa svojom porodicom i nekim dragim ljudima. Ali kad god se sretnemo, tad najbolje "napunim baterije".


Adrijan Čolaković | 05.01.2009 | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: April 02, 2013, 03:37:37 pm »

*
Razgovor sa pevačicom Jelenom Tomašević


INSPIRACIJA U IZVORNOJ MUZICI

Jelena Tomašević je talentovana mlada pevačica izuzetnih vokalnih sposobnosti. Rođena Kragujevčanka, sada već godinu dana živi u Beogradu. Voli i peva izvornu narodnu muziku. Odaziva se na humanitarne koncerte kao i na različite crkvene manifestacije na kojima rado učestvuje. Ali ne priča o tome. Neposredna, srdačna i skromna.

Kada si otkrila svoj talenat za pevanje?

• To je bilo zaista davno. Otkad znam za sebe ja uvek pevam. Sve što mi je bilo nadohvat ruke služilo mi je kao mikrofon — bio to mamin dezodorans, kašika ili olovka. Moj brat Darko, koji je stariji dve godine od mene, pevao je zajedno sa mnom. Mi smo jedna muzička porodica. Mama i tata kažu da sam sa pet godina znala da ponovim pesmu od početka do kraja. Kasnije, kada sam krenula u osnovnu školu, učiteljica Verica Antanasović je otkrila moj talenat i forsirala ga na časovima, pa je onda celo odeljenje krenulo na folklor u KUD Abrašević. Tako je počelo. Igrali smo folklor i pevali, putovali svuda po svetu. U prvom razredu osnovne škole sam odnela i svoju prvu nagradu, učestvujući na nekom dečjem festivalu. Kasnije, 1994. pevala sam i pobedila na Jugoslovenskom dečjem festivalu i tada sam već znala da ću da se bavim ovim poslom. Muzika je bila i ostala moja velika ljubav. Naravno da želim da završim i fakultet, na trećoj sam godini engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu, ali muzika je na prvom mestu.

Zanimljivo je i to da su ti mnogi muzički stručnjaci savetovali da ne ideš u muzičku školu jer bi, po njihovom mišljenju, školovanje izmenilo tvoju interpretaciju i izgubila bi se autentičnost tvog izvođenja, prvenstveno izvorne muzike.

Možda to i nije toliko za hvalu, pošto ipak treba imati muzičku školu ako se baviš ovim poslom, ali tačno je da su mi mnogi rekli, i profesori, i Bora Dugić sa kojim sam pevala, da zbog specifičnog načina na koji izvodim izvornu narodnu muziku, školovanjem može doći do promena u interpretaciji. Naravno, glas treba vežbati i treba biti edukovan, tako da ja privatno iščitavam muzičku literaturu, pre svega teoriju.

Zašto si baš izabrala izvornu muziku? Da li i dalje nameravaš da se njom baviš?

• S obzirom da se folklorom bavim od drugog razreda osnovne škole, a pevam od šestog, može se reći da sam od malih nogu u kontaktu sa tom vrstom muzike. Vremenom zavoliš ono čime se baviš — muziku, kulturu i tradiciju uopšte. Mislim da se izvorna muzika kod nas ne vrednuje onoliko koliko bi trebalo ali ima još ljudi koji je poštuju i koji je izvode na pravi način. Navešću primer Bore Dugića sa kojim sam dugo sarađivala i koji je tu neprikosnoven. Inače, nameravam i dalje da se bavim tom vrstom muzike, jednostavno, ne mogu da zamislim da je nekada neću izvoditi jer ona je deo mene.

Koliko se kroz izvornu muziku neguje tradicija kod nas?

• Naša tradicija se najviše neguje u folklornim ansamblima. Kulturno-umetnička društva na pravi način čuvaju ono što nam je od davnina dato u nasleđe, ne samo taj muzički identitet, već i kompletan vizuelni. Manje je poznato da je narodna nošnja ručni rad. Sve što nose mladići i devojke rukom je šiveno i vezeno, ne postoji fabrika koja to proizvodi. Znam lično neke žene koje se time bave i koje to rade zaista sa ljubavlju. Mnogi modni kreatori inspiraciju nalaze upravo u narodnoj nošnji, muzičari nalaze inspiraciju u etno muzici, pa nastaju i čitavi muzički pravci — etno pop, etno džez... Koliko god mi pokušavali da smislimo nešto novo, mislim da se na kraju uvek vraćamo svojim korenima, jer oni su nepresušan izvor pravih vrednosti.

Široj javnosti si postala poznata posle pobede na prošlogodišnjoj Beoviziji sa pesmom "Jutro". Mnogi te znaju i kao pobednicu 3K Dura iz 2002. godine. Šta se u tvojoj karijeri događalo za te tri godine, između te dve pobede?

• Pobeda u superfinalu 3K Dura mi je mnogo značila. Ja sam tada imala samo 18 godina i bila sam jako uzbuđena i srećna. Upoznala sam mnoge dobre muzičare: Kornelija Kovača, Vladu Georgijeva, Tanju Banjanin, Tanju Jovičević... Kasnije sam započela saradnju sa nekima od njih. Kornelije Kovač me upoznao sa Rastkom Aksentijevićem, sinom Pavla Aksentijevića. Oni su mi radili pesme za Zrenjaninski festival, zatim za mnoge inostrane festivale u Češkoj, Belorusiji...

Kasnije su sa svojim prijateljima oformili grupu "Biber". Ja sam gostovala na njihovom albumu i otpevala tri izvorne pesme među kojima je i "Gde si bilo jare moje". Tu pesmu je čuo Željko Joksimović. Dopala mu se moja interpretacija. Napisao je pesmu "Jutro" i ponudio mi je da je otpevam. Meni se pesma veoma dopala, emotivna je i vokalno zahtevna. Pesmu smo snimili i ja sam sa njom pobedila na prošlogodišnjoj Beoviziji.

Kad god si bila pozvana od strane Crkve da učestvuješ na nekoj manifestaciji, rado si se odazivala. Koliko tebi Crkva znači u životu i sećaš li se svojih prvih kontakata sa njom i sa verom uopšte?

• Crkva mi mnogo znači i to je oduvek bilo tako. Moja porodica je jako pobožna i koreni moje vezanosti za Crkvu i veru verovatno odatle potiču. Najraniji događaj kojeg se sećam, a vezan je za Crkvu, upravo je moje krštenje. Imala sam 5 godina i krstila sam se u staroj Kragujevačkoj crkvi. Inače, od kad sam ovde u Beogradu, često idem u Sabornu crkvu i ona mi je nekako omiljena. Tamo se uvek osećam lepo, smireno i produhovljeno.

U tvojoj pesmi "Jutro" pominje se brojanica. Šta ona tebi predstavlja?

• Imam brojanicu, ali je ne nosim sa sobom. Ona se nalazi u mojoj sobi, pored ikona koje imam još iz detinjstva i ispred kojih se i dan-danas molim. Jedno vreme devojke su nosile brojanice kao modni detalj, što je ružno, jer se sa time ne treba igrati. Zato je moja kod kuće.


Autor: Katarina Živanović | Православље
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: