Nada Knežević (1940)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « POPULARNA MUZIKA « Izvođači [Zabavna, pop i rok muzika] « Nada Knežević (1940)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nada Knežević (1940)  (Pročitano 7900 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 07, 2011, 12:56:39 am »

*




NADA KNEŽEVIĆ

Nada Knežević rođena je 1940. godine u Beogradu, a prvi javni nastup imala je 1958. godine na koncertu "Mlade snage" u organizaciji Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Srbije, s pesmom Džordža Širinga "Lullaby of Birdland".

Naredne, 1959. godine, debitovala je na festivalu u Opatiji, a te godine počela da snima i za Radio Beograd.

Tek 1963. godine, sa izlaskom njene prve LP ploče sa hitom "Ciganska noć", Nada Knežević je i zvanično ušla u "prvu ligu" zvezda zabavne muzike.

Krajem 1963. godine u inostranstvu je nastupala sa ansamblom Hazija Ostervalda, a u Oslu je pevala u elitnim klubovima kakvi su "Donjn tonjn" i "Key club". O njenim nastupima tada je pisao i američki džez časopis "Donjnbeat".

Uz "B. P. Convention", bend koji je predvodio vibrafonista Boško Petrović, i uz pratnju pijaniste Dražena Bojića, nastupila je na 13. međunarodnom džez festivalu u Ljubljani 1972.

Na poziv Boška Petrovića pevala je sa jugoslovenskom džez selekcijom - svojevrsnom "džez reperzentacijom SFRJ" — Duško Gojković, Bora Roković, Boško Petrović, Jovan Miković, Krešimir Remeta, Damir Dičić, Ratko Divjak, 1977. u zagebačkoj dvorani "Lisinski" i ljubljanskom bioskopu "Union".

Snimci tih nastupa objavljeni su na duplom albumu "Četiri lica džeza".


Deo teksta preuzet sa: novine.ca
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 07, 2011, 12:56:56 am »

*

NADA KNEŽEVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 07, 2011, 12:57:11 am »

*
PESME NADE KNEŽEVIĆ


SETI SE NAŠE LJUBAVI

Tvoje ruke, nežne, bele
u svakoj noći našeg sna
nek me grle dugo, dugo,
to želiš ti, to želim ja...

Tvoje usne što me ljube
i pale vatru srca mog
nek mi pruže ovog časa
beskrajnu radost neba svog.

Ako nas jednom dragi
život grubo rastavi,
seti se lepih dana,
seti se naše ljubavi.





YouTube: Nada Knežević — Seti se naše ljubavi
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 07, 2011, 12:57:30 am »

*
NADA KNEŽEVIĆ


KORAK BLIŽE VELIKOM DŽEZU

U ovogodišnjem velikom referendumu našeg lista, Nada Knežević se plasirala na sedmo mesto. Većina onih koji su glasali za nju stavljali su u svojim pismima napomenu: "Nada je u velikom stilu otpevala "Reach out, I'll be there" i zato zaslužuje visok plasman u ekipi onih koji su tokom 1967. za pop muziku značili najviše." S obzirom na to da je ova pevačica u ne manje velikom stilu otpevala i poznati hit "Black is black" i da bolje od mnogih može da otpeva još mnogo, mnogo popularnih (i teških) hitova, bilo je normalno što smo je upitali zašto to ne čini.

I ja sama bih to želela — rekla je Nada Knežević. — Međutim, vi ne možete ni da zamisite na koliko problema nailazi pevač koji u našim uslovima rada želi da ide napred, da neprestano obnavlja svoj repertoar, da ga dopunjuje novim kompozicijama, da na neki način, ako ne dostigne, ono bar smanji razdaljinu između muzičkih ostvarenja i novina u nekim drugim zemljama i kod nas. Ja časove i časove provodim slušajući divnu muziku, tzv. američku komercijalu. Uživam u kompozicijama Otisa Redinga, Sare Von, Dion Vorvik, Vilsona Piketa, i osećam u sebi veliku želju da ih i sama jednog dana zapevam, ali KAKO? Gde da nađem orkestar koji će me pratiti, koji će bar donekle dočarati to bogatstvo zvukova i ritmova? Ta nemogućnost da nađe odgovarajući prateći orkestar praktično sprečava pevača u svim njegovim nastojanjima. Ja nemam svoj orkestar i stoga sam prinuđena da pevam samo one stvari koje uvežbam s orkestrom koji će me u pojedinim prilikama pratiti.

Zar se na taj način ne stvara monotonija u vašem repertoaru? Publika stiče utisak da pevate uvek iste stvari, da ne radite na uvežbavanju novih kompozicija.

Znam da je pred publikom pevač jedini krivac. Publika se nikada neće upitati da li je orkestar na pozornici u stanju da isprati neku novu stvar, da li može da odsvira šest umesto dogovorene četiri kompozicije.

Postoji li izlaz?

Sve moje nade vezane su za povratak Saše Radojčića. S njim sam oduvek najbolje sarađivala, i mislim da se, da tako kažem, mojih pet minuta doći tek kad mi se ponovo pruži prilika da zapevam sa njegovim orkestrom. Tada ću moći da razmišljam o renesansi svog repertoara, o iznenađenjima za publiku, o solističkom koncertu. Sve do tog trenutka, više volim i da ne pevam, nego da se poigravam onim što sam stekla sa mnogo napora i odricanja. Današnja publika je muzički mnogo kritičnija. Pri tome posebno mislim na jedan deo publike koji prati zbivanja u svetu, koji se razvija zajedno sa samom muzikom i koji neće da sluša plagijate, pozajmice i šlagere čija se popularnost oslanja na meksikanski i grčki melos, i čiji tekstovi računaju na naše "slovenske duše" i njihovu sentimentalnost. Koji su šlageri kod nas najtraženiji? Oni u kojima se pominje piće, majka, otac, rastanak, svadba, oči u raznim bojama... Taj jedan deo publike zaslužuje posebnu pažnju, i zahvaljujući njemu postoje izgledi da se i ukus tzv. široke publike popne za jedan stepenik više.

Kako objašnjavate činjenicu da danas najviše tezgi i ponuda za gostovanja ima jedan orkestar za čijeg se vođu priča da ni gitaru ne zna da naštimuje, već to radi njegov harmonikaš?

Nažalost, priča je apsolutno istinita. U stvari, to je tužna priča. Tužna za publiku, tužna za naše pevače. Mogu da kažem da mi danas imamo izvrsnu garnituru pevača i da je neoprostivo što svi oni zajedno nemaju mogućnosti da pokažu svoj maksimum. Pomenuti orkestar je trenutno toliko tražen, naročito u unutrašnjosti, da bi mogao imati svake večeri po dva "koncerta", i pri tome zabeležiti najveći broj posetilaca. Ta slava, nažalost, nije utemeljena na kvalitetu, već na činjenici da sa njima putuje grupa naših najeminentnijih komičara, uključujući i svemoćnog Čkalju, i da već pri samom pomenu njegovog imena organizatori zadovoljno trljaju ruke.

Šta je svojevremeno uticalo na vašu odluku da iščeznete sa naše muzičke scene i odete u Zapadnu Nemačku? O tome se dosta pričalo.

Za to postoje dva veoma jaka razloga. U jednom trenutku mi je postalo savršeno jasno da ću u Jugoslaviji propasti kao pevač. Moja karijera je došla do jedne određene tačke i nije bilo nikakvih uslova da dođe do nekog vidnog napretka. Više od svega sam želela da radim i da se usavršavam. Bila mi je nepodnošljiva pomisao da ću, bez obzira na sva moja nastojanja i napore, ostati na istoj tački. To je kao da vas neko osudi na večnu stagnaciju. Otputovala sam u Zapadnu Nemačku i dobila angažman u jednom velikim američkom klubu. Pevala sam sat i po svake večeri isključivo za američku publiku koja tu dolazi. Svake nedelje sam morala da uvežbavam novi repertoar. U klubu se nalazio muzički automat u koji je svake nedelje stizalo nekoliko novih ploča. Sve te ploče trebalo je odmah uvežbati, jer su gosti imali pravo da zahtevaju od pevača da im uživo otpeva novoprispeli hit. Bio je to naporan rad, ali isplatilo se. Naučila sam jezik, naučila kako se radi, stekla rutinu. Posle Nemačke, provela sam izvesno vreme u Skandinavskim zemljama. Ista priča. Svi su me osudili što sam otišla, a danas to svi rade. Umesto u Nemačku ili Skandinaviju odlaze u SSSR. Ipak, više nikome to ne smeta.

Hoćete li i vi ponovo otići?

Verovatno, zajedno sa orkestrom Saše Radojčića, provešću tamo dva letnja meseca. To još nije potvrđeno.

Kako gledate na bit-muziku i njene protagoniste?

Bit je došao kao spas. U bitu vidim jedan korak bliže velikom džezu. U svakom slučaju, ja na bit gledam kao na progres u muzici. Dovoljno je samo pratiti razvoj neprevaziđenih, genijalnih i čarobnih Bitlsa, pa shvatiti koliko je sve to novo i veliko, koliko tu ima neistraženih i dragocenih zvukova. Mislim da Bitlsi znače poglavlje za sebe u istoriji muzike, i da im pripadaju sve počasti inovatora i učitelja.
          
Nada Knežević, zaljubljena u svoj posao, u džez i u Bitlse, snima ovih dana nekoliko TV emisija. Između ostalog, Sava Mrmak režira nekoliko TV storija o razvoju džeza, i u svakoj od njih pojaviće se i Nada. Osim toga, ona priprema i novu ploču za RTB. Glavna melodija će biti "You can have him", a za ostale se još nije odlučila. Na osnovu onoga što smo dosad čuli i na osnovu Nadinih velikih (i ni u kom slučaju dovoljno iskorišćenih) vokalnih mogućnosti, biće to dobra ploča. Posle izvrsnog "Biću tamo", bilo bi nedozvoljeno napraviti nešto loše.


piše: V. Marjanović | februar 1968. | DŽUBOKS magazin br. 22 | Nada Knežević  — blogspot
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Septembar 02, 2012, 07:22:15 pm »

*

PRVA DAMA SRPSKOG DŽEZA

Počela sam da pevam sa nepunih 15 godina kod gospođe Zdenke Zikove. Usledile su najpoznatije beogradske igranke, a to je u moje-naše vreme nešto značilo. Guši nas muzika koja se na vrlo arogantan, uvredljiv i neslušljiv način nameće publici — priča Nada Knežević.

"MISTER Paganini", kultna kompozicija za ženski vokal, jedna je od najsloženijih u istoriji izvođenja džez muzike. Bez greške, krajem šezdesetih godina, to je mogla da otpeva Ela Ficdžerald. U isto vreme, u zemlji siromašnoj, još uvek ranjivoj od ratova i stradanja, pevala je sa istom preciznošću i istom snagom prva dama jugoslovenskog džeza. Zove se Nada Knežević. Danas ima 67 godina. Prethodnih 12 odlučila je da ćuti i da ne peva. Govori posle dobijanja nagrade za životno delo 24. internacionalnog džez festivala "Nišvil", koji je pokrenuo inicijativu da ova sjajna umetnica, čije se ime može pronaći u svim muzičkim enciklopedijama bez izuzetaka, dobije nacionalnu penziju istaknutog umetnika, jer ovo poslednje nije potrebno da se dokazuje. A sve to, dok u redu ispred komisije za dodelu strpljivo stoje na stotine muzičara, koji se grčevito trude da nakite svoje biografije kakvom plaketom, članskom kartom biblioteke u neznanoj mesnoj zajednici davno ugašenoj po padu komunizma...

Za one koji me ne znaju, za one mlađe, koji su odrasli na lošoj folk-muzici, zovem se Nada Knežević - kaže jetko ova dama, koja se i dok razgovaramo ne odvaja od lepeze i šešira, stranih živahnim "štiklicama" na aktuelnoj estradi. — Počela sam da pevam sa nepunih 15 godina kod gospođe Zdenke Zikove. Usledile su najpoznatije beogradske igranke, a to je u moje-naše vreme nešto značilo. Sa igranke su me odvukli u Udruženje džez muzičara, a odatle u Radio Beograd, gde 1957. godine snimam prve pesme. Jugoslovenska radio-difuzija odlučuje da me pošalje kao svog predstavnika na najsprestižnije evropsko takmičenje u Baden Badenu gde me prati džez orkestar Rola Hansa Mulera. Donosim zlato. Tako sam počela. Dobar glas i danas imam, kao i uverenje da sam uvek bila na "dobrom glasu".

"Ciganska noć" (1958 ), "Fatima" (1959), koncerti u američkim džez klubovima u Zapadnoj Nemačkoj, "skok" preko Berlinskog zida do Sovjetskog Saveza cele tri i po godine, aplauzi dugi, biseva neizbroj... Čuveni magazin "Daun bit" ne štedi pohvalne kritike upućene njenom jakom glasu i upečatljivoj interpretaciji. Nada Knežević odlazi u Skandinaviju i stvara evropsku karijeru, nakratko zatihnulu zbog očeve bolesti. A potom, sjajan nastup u "Albert Fišer Holu", međunarodni džez festivali u Minhenu, Atini, Istanbulu, čak pet nastupa na "Nenj Por Jazz" festivalu, i sa zagrebačkim "Big bendom", jednom deleći koncert sa najpoznatijim džez pijanistom Čikom Koreom, koji joj nudi da pođe sa njim i bude njegov stalni vokal.

Lista nagrada i priznanja duga je za ova tekst. Uvrštena je u "džez reprezentaciju SFRJ" pored Bore Rokovića, Boška Petrovića, Jovana Mikovića, Damira Dičića, Ratka Divjaka. Nezaboravna dva koncerta u dvorani "Lisinski" i ljubljanskom bioskopu "Union" 1977. godine trajno su sačuvani na "Jugotonovom" tonskom zapisu "4 lica džeza". Srećom. Svedočanstvo o njenom pevanju poprima odlike usmenog predanja. Živi u pričama, "sa kolena na koleno".

Dok se preko kolena nije prelomila odluka u misterioznim krugovima da moja pesma više nije važna, a na ekrane su vrtoglavo dospele našminkane lutke bez sluha — kaže za "Novosti" Nada Knežević. — Publika sa ukusom počela je da se bori za goli dinar. Za tu publiku poslednji put sam pevala 1995. godine na koncertu "Nada Beogradu", koji sam sama organizovala. Mediji su ocenili da je to bio najbolji koncert protekle decenije. Ne znam, za mene je to bio poslednji. Kada sam se u prošlu sredu popela na binu letnje pozornice u Tvrđavi da primim životno priznanje, sećanje je oživelo. Videla sam u publici koja nije moja, da to polako postaje. Ponovo taj strašan aplauz, koji me je začarao da pola veka držim mikrofon i pevam. U Beograd sam se vratila srećna. Moj glas je ostao sačuvan. Hvala svima, sada kažem. To je bilo sve od Nade Knežević...


PRIZNANJA Povelju Udruženja muzičara džeza dobija kao istaknuti umetnik za doprinos razvoja muzičkog stvaralaštva, povelje publike i kritike na desetinama festivala, estradne nagrade Srbije, prva nagrada Jugoslovenske radio-difuzije za najbolje diskografsko ostvarenje za ploču "Četiri lica džeza" (ista ploča proglašena je za najbolju u godini), njoj najdraže priznanje kolega umetnika među kojima su Arsen Dedić, Leo Martin, Gabi Novak, Josipa Lisac, Tereza Kesovija...

SPASAVANJE KULTURE — Guši nas muzika koja se na vrlo arogantan, uvredljiv i neslušljiv način nameće publici — priča Nada Knežević. — Ovo je problem koji zahteva širu društvenu akciju, kako naša kultura ne bila definitivno marginalizovana. Nikada nismo naučili da negujemo prave vrednosti, a najveći smo talenti u tome da ne praštamo uspeh i da zaustavimo i uništavamo prave vrednosti. Zato nas svi oni koji mnogo vrede napuštaju sa tugom u srcu i beskrajnom radošću za svaki ponovni susret sa svojim gradom i publikom.


Sofija Babović | 17.08.2007. Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: