Svetlana Veličković Ražnatović (1973)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « POPULARNA MUZIKA « Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] « Svetlana Veličković Ražnatović (1973)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Svetlana Veličković Ražnatović (1973)  (Pročitano 10682 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Februar 06, 2011, 11:41:29 pm »

**




SVETLANA VELIČKOVIĆ RAŽNATOVIĆ


"... OBOŽAVANA I LINČOVANA, A TO NIJE UTICALO NI NA NJEN POGLED NI NA OSMEH.
GLEDALA JE ISTO PRAVO I PONOSNO KAD JE PEVALA NA "MARAKANI" I KAD JE TRPELA NAJJAČE UDARCE!"
Isidora Bjelica


"Krv i suze su poslednjih decenija najniža cena života u Srbiji. Tu cenu plaćali su, nažalost, i ljudi sa margine, ali i sa vrha društvene piramide. Svako na svoj način. Taj ceh platila je i najslavnija balkanska estradna umetnica Ceca. Rođena kao Svetlana Veličković, a udata kao Svetlana Ražnatović, prva dama balkanske pop scene poznafa je javnosti ponajviše kao Ceca. Njena rođena sestra Lidija od malena, a i danas zove je Seka. Život je hteo da se kroz biografiju ove tridesetogodišnje pop pevačice prelomi sudbina srpskog naroda. Biograf srpskih velikana Isidora Bjelica zato i kaže da je Svetlana Ražnatović nova Draga Mašin, jer je žrtvovana zbog srpstva..." Marko Lopušina
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 10, 2012, 01:59:15 am »

*

SVETLANA VELIČKOVIĆ RAŽNATOVIĆ — DISKOGRAFIJA



    ALBUMI

    Cvetak zanovetak (1988)
    Ludo srce (1989)
    Pustite me da ga vidim (1990)
    Babaroga (1991)
    Šta je to u tvojim venama (1993)
    Ja još spavam u tvojoj majici (1994)
    Fatalna ljubav (1995)
    Emotivna luda (1996)
    Maskarada (1997)
    Ceca 2000 (1999)
    Decenija (2001)
    Gore od ljubavi (2004)
    Idealno loša (2006)
    Šteta za mene (2011)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 10, 2012, 01:59:31 am »

*

SVETLANA VELIČKOVIĆ RAŽNATOVIĆ


CVETAK ZANOVETAK

Ceca je rođena 14. juna 1973. godine u Prokuplju, u porodici koja je bila sklona muzici. Otac Slobodan mašinbravar, a majka Mira, prosvetni radnik, podizali su u slozi i ljubavi svoju prvorođenu devojčicu. Rođena je u četiri sata popodne. Imala je 4.250 grama i prodoran glas.

O tome priča Cecina majka, Mirjana Veličković iz Žitorađa: Porođaj je bio lak i normalan. Ime sam joj ja odabrala, jer je kum Nikola Zelić na listu stavio 8 ženskih imena. Ime Svetlana je bilo poslednje na listi. U Žitorađi je već bilo dosta Jelena, Slavica i Biljana, pa sam se ja odlučila za ime Svetlana. Slobodan i ja smo planirali da imamo četvoro dece. Kada je Ceca to jednom čula, rekla je: "što niste rodili četvoro, pa sve da ih vodim sa sobom u Beograd?"

Kao dete Ceca je bila vesela, umiljata, ali i odgovorna. Sa 3 godine ostavljala sam je samu sa sestrom Lidijom, koja ja 17 meseci mlađa od nje. Ceca je sama čuvala i sama hranila Lidiju. Kako se seća njena baka, Živana Marinković, majka Mirjane Veličković, Ceca je progovorila sa šest meseci, a potom prohodala. Prvu pesmu je otpevala u četvrtoj godini: "Ajd, svekrvo, napolje!"

Likom je na oca, ali je muzičku crtu povukla na majku Mirjanu i njenu familiju Marjanović. Po Žitorađi se pričalo da Ceca najviše liči na svog oca Slobodana, što je ona jednom i potvrdila: — Moj otac Slobodan i ja smo mnogo slični. Pitomi smo i veseli ljudi. Jedino smo agresivni kad je fudbal u pitanju. Volimo i pesmu, i tu mi otac najviše pomaže. Uvek se nasmejem da sluša neku moju pesmu na radiju ili TV, pa kaže: "Evo, peva moja dalja rođaka iz Beograda".

Kao dete Ceca je pevala sa majkom na seoskim priredbama. Dešavalo se da nisu imale 30 dinara za prevoz do susednog sela, pa je Ceca tada plakala. Prvi put je pred publikom zapevala 1978. godine. Na scenu je izveo komšija Ljubiša Milošević, kasnije sudija za prekršaje i novinar. Od prvog honorara kupila je sebi šarenu haljinu i cipelice. Kada je majka Mirjana prestala sa Cecom da peva po priredbama, preuzela je sa Lidijom na sebe obavezu da brine o Svetlaninom izgledu, pre svega, frizuri i haljinama.

— Sanjala je i maštala da postane poznata pevačica. Još kao klinka, pre priredbi, provodila je po nekoliko sati pred ogledalom, doterujući se. U nastupima sa Jovicom Vučkovićem iz Lalinca, zarađivala svoju prvu platu — seća se Mirjana, Cecina majka — Kada je bila u sedmom razredu već je pred publikom nastupala sa Bobanom Zdravkovićem. Čuvam svaki isečak iz novina o njoj, i srce me boli što nije imala detinjstvo. Dok su njene vršnjakinje bezbrižno živele, ona je mukotrpno radila. Radila, zaradila i postala slavna.

Ceca je sa uspehom završila srednju školu, poljoprivredno-veterinarski smer. U to vreme bavila se i bodibildingom. Kao đak, morala je da bude odlična, jer joj je majka učiteljica. U školi je Ceca najviše volela muzičko i fizičko, a najviše je mrzela matematiku. Volela je da čita "Orkanske visove" i "Džejn Ejr" i da pati zbog tragične ljubavi. Maštala je da studira glumu i da bude glumica, jer ima talenat da je kamera voli. — Krenula sam u profesionalne vode u Prokuplju sa 14 godina. Najlepiši deo mog detinjstva je vezan za estradu.

*

JEDNO JUTRO RANO...

To je bila moja želja, najveća ljubav. Svaki put nosi lepe i ružne uspomene. Ja mogu da se pohvalim da zaista nisam imala trnovit put — seća se Ceca danas svojih muzičkih početaka. Bilo je to na jednoj školskoj priredbi i takmičenju amatera-pevača.

Bila sam još dete, ali sam imala veliki fond pesama. Imala sam repertoar za rođendane, ispraćaje, koktele, žurke... Imala sam svoj orkestar i, možda je to nekom sada malo čudno, još kao tako mala potpuno sam bila posvećena pevanju — seća se Ceca svojih prvih nastupa.

Na tim školskim priredbama stekla je i prve simpatije, i imala prvu ljubav, čijeg se imena više ne seća. Ivica Dačić, danas lider socijalista iz Žitorađe, se kada je Svetlana postala popularna, hvalio da mu je Ceca drugarica od najmlađih dana.Ceca je bila čudo od deteta i kao đak. Na ekskurzijama nas je zabavljala, pa je uvek bila u centru pažnje. Znao sam da će napraviti karijeru estradne zvezde. Takav talenat koji poseduje Svetlana retko se rađa — kazao je jednom prilikom njen bivši razredni starešina Radovan Miletić iz Žitorađa.

U početku su komšije sa snebivanjem pratile odlazak svoje sugrađanke u opasan svet muzike i biznisa. Majka Mira, učiteljica u lokalnoj školi u Žitorađu, i otac Slobodan, danas predsednik opštine Žitorađa, uvek su bili uz svoju ćerku Svetlanu: Nama bilo najteže. Istina, znajući Cecu, nismo se bojali da neće uspeti, ali smo imali uvek tremu, kao što je i sad imamo pred veliki koncert — kažu Mira i Slobodan Veličković.

Sigurno da Ceca ne bi uspela da u svom pohodu na estradu nije imala baš podršku u porodici. Mama Mira i tata Slobodan su je okuražili da od početka osamdesetih peva u restoranima na moru. Po sedam dana je Ceca, na primer, dizala Sutomore na noge. A onda je to postao angažman za ceo školski letnji raspust. Tu na crnogorskom moru je Svetlana Veličković sa majkom Mirjanom i tatom Slobodanom upoznala hramonikaša Mirka Kodića, koji je 1987. dovodi u Beograd.

Jedne godine u "Utjehi", harmonikaš Mirko Kodić je čuo za neku klinku koja je jako talentovana, onda je pričao sa mojim roditeljima i obećao da će da razgovara sa kompetentnim ljudima u Beogradu. Kasnije me je pozvao da napravimo demo-snimak na kojem sam ja pevala pesme mojih starijih kolega. U privatnom studiju smo uradili demo-snimke na pesme Vesne Zmijanac, Dragane Mirković, Šemse Suljaković i Vide Pavlović, velikih jugoslovenskih imena narodne muzike. Onda je ta kaseta predata muzičkoj komisiji i tako je počelo. Posle sam čula da su se ljudi iz te komisije veoma iznenadili, nisu mogli da veruju da tako malo dete ima tako zreo glas, tako dobro formiranu boju glasa, kojom sam i stekla pravo da snimim ploču.

Htela je tada 1987. godine pred beogradskom komisijom da peva pesmu "Volela sam, volela", koju je izvodila popularna Hanka Paldum, ali je žiri smatrao da je to jako za jedan curetak. Ceca, crnokosa u narodnoj nošnji im je otpevala "Jedno jutro rano..." i oduševila ih.

— To što se meni desilo 1987. godine bio je dečji san, i to san na javi. Javio se neko telefonom i pozvao nas da dođemo u Beograd da se vidimo i dogovorimo sa Dobrivojem Ducijem Ivankovićem. Oni su već imali desetak pesama pripremljenih za mene, sve je to odradio Duci Ivanković, moj estradni tata. On mi je i uradio imidž, nisam ličila ni na koga na estradi, Duci je od mene stvorio novi muzički identitet — seća se Ceca. Dobrivoje Duci Ivanković joj je komponovao pesmicu "Cvetak zanovetak", kojom je hteo da promoviše njen ozbiljan, dubok, ali nizak, specifišan ženski glas, a da sačuva njen karakter sojčice-devojčice. I uspeo je, jer iako mlada Svetlana Veličković je znala šta hoće u životu:

— Oduvek sam sanjala da mi se desi velika karijera, uspeh i slava. Bivalo je da se noću probudim i kažem : "Mama, sanjam da snimam ploču i da sam velika zvezda!" Ona bi mi govorila: "Spavaj, što je babi milo, to joj se i snilo!" Sebi sam zacrtala taj cilj i to mi se i ostvarilo! Kao pevačica nemam apsolutno razloga da se stidim ijednog minuta moje karijere. Ušla sam na estradu na velika vrata zahvaljujući Dobrivoju Doci Ivankoviću, koji je meni napravio sve hitove "Pustite me da ga vidim", "Drugarice prokletnice", "Ja sam cvetak zanovetak". Nikada nije uzeo nijedan dinar mog honorara, pazio me kao da sam njegovo dete. Zato što nemam mrlju u karijeri imam razloga da se hvalim svojim uspesima!

Piše: Marko Lopušina | "Novine Toronto" | 2005.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 31, 2012, 03:08:52 am »

*

SVETLANA RAŽNATOVIĆ




Autor fotografije nepoznat
Izvor: facebook



Autor fotografije nepoznat
Izvor: facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Oktobar 31, 2012, 03:17:48 am »

*

ZAŠTO JE TE VEČERI TREBALO BITI NA UŠĆU SA CECOM?


Kaže se da u ratu prvo ekstremi stradaju, ekstremi u bilo kojem smislu, dakle oni koji odskaču na bilo koji način. Ali dok u pravom ratu takva tvrdnja ima nekog (mada užasnog i morbidnog) smisla, u medijskom ratu se to izvrće u svoju suprotnost i ne samo što postaje besmisleno, nego se graniči sa glupošću. Gradjanski mediji u Srbiji većinu svojih napada na nove narodnjake i turbo-folk usmeravaju na Cecu, što je potpuno pogrešno. U situaciji u kojoj ovde svako ko ima dovoljno novca može da objavi narodnjački 'projekat', u situaciji kad većina takvih pevača zapravo peva islamski melos, a ne 'narodne' pa makar i turbo-narodne pesme, u situaciji kad postoje gomile užasno obučenih pevaljki, sa nakaradnom životnom filozofijom koju proturaju kao mudrost kojom treba učiti mlade naraštaje, Svetlana Ražnatović je poslednja osoba na koju treba usmeriti pero kritike.

Ceca (ili kako je, po engleskim pravilima čitanja na CNN-u zovu — Sisa, što u našem jeziku ima veći i duhovitiji smisao) je u takvom okolišu prava pravcata zvezda, perjanica te muzike i potpuno sam siguran da je daleko bolje da se klinke ugledaju na nju, nego na većinu ostalih 'zvezda' iz te branše. Pada mi na pamet Cecina dobra drugarica, takodje velika zvezda, koja se javno hvalila kako je jedanput potegla pištolj na nekoga. A ni druge nisu ništa bolje, većinu svojih iskustava je bolje da čuvaju za sebe. Naravno, ni pevači ne zaostaju. Jedan od njih se hvalio kako je zauvek ostavio kokain i kocku. Zar deca treba da se ugledaju na njih?

Šta se zamera Ceci? Kažu da je glupa. Ne znam odakle ikome pravo da sudi o nečijoj gluposti ili pameti, niti mi je poznat neki merodavan instrument koji to meri (IQ testovi su zaduženi za inteligenciju, a to je druga stvar) niti smatram da je odlika pameti ikome reći da je glup, ali recimo, priče radi, da je to istina. Dakle, pa šta i da je glupa. Ona je pevaljka, rodjena je na selu, čitav život je pevala, zbog čega bi ona morala da poznaje filozofske stavove Hegela, život Sokratov ili Euripidove drame? To se ne uklapa u njen lik, što bi rekli dramaturzi. Nije joj potrebno. To bi bilo isto kao kad bismo raspravljali o inteligenciji manekenki i lepoti nekog filozofa. Potpuno besmisleno. I da ponovo spomenem ostale pevaljke. Zar kritičari Cece misle da je neka od njih pametnija? Da li su uopšte slušali neke od tih intervjua i priča o 'novim projektima'?

Zatim, kažu da su joj pesme šund i kič. Ništa više i ništa manje od pesama sličnih pevačica u svakoj svakcijatoj državi na svetu. U svakoj državi pronaći ćete (naravno, autentičnu i primerenu toj državi) slične muzičke pravce koje sluša odredjena populacija te države. Ali, naš večiti problem u Srbiji je taj što stalno mislimo da smo u svemu posebni. Naravno, u nečemu jesmo, ali mi smo ubedjeni da smo baš u svemu drugačiji od ostatka sveta. Pa nismo. Postoje puno zajedničkih stvari koje delimo sa ostatkom čovečanstva. Ali možda je jedna od naših posebnosti rečenice tipa 'to samo kod nas ima', 'mi smo takav narod' i slično. Kao što smo ubedjeni da smo mi vlasnici patenta na fenomen sponzoruša. Nismo, i njih ima svugde, mi smo možda jedni od retkih koji smo im dali ime.

Osim toga, u čitavom Cecinom muzičkom repertoaru nalaze se puno pesama, a neke od njih su i klasične pop pesme. Čak znam za dva kvalitetna klasična narodnjaka koje ona peva. Za razliku od nekih pevačica, koliko mi je poznato, ona ne peva "islamski narodni melos". Mislim da je to takodje vrlo bitno.

Pored toga, zamera joj se to što se nije odrekla muža kriminalca i navodnog ratnog zločinca. Pa kakva bi ona žena bila da se odrekne muža? O njemu će suditi istorija, a ne iko od nas a ponajmanje bi osudu trebalo očekivati od njegove supruge. I kakvi bismo mi bili ljudi kada bismo to tražili od nje?

Nekima najviše smeta to što je slavu stekla u, za većinu naroda, teškim devedesetim godinama, na krilima tadašnje velike Palme i Pinka uz navodnu podršku SPS-a i ne znam koga sve ne. Pre svega, puno je ljudi, i previše, zgrnulo bogatstvo preko ledja stanovništva Srbije. Ali u privrednom kriminalu i ilegalnim poslovima. Ne znam kako neko može biti kriv što je postao popularan pevač u bilo koje vreme? Osim toga, da ona nije vredela ne bi joj pomogla ni sva podrška koju je mogla da dobije, ni sav novac ovog sveta. Bilo je u to vreme puno pevača i pevačica koji su se vraćali iz pečalbe i ulagali novac u 'projekte' koji su propadali čim su napravljeni. Reklama i podrška skreću pažnju na proizvod, ali kvalitet je prodaje. Ako zasadite loše seme u najbolju zemlju i date mu svu moguću pomoć iz njega će i dalje izrasti loš plod. Takva je priroda stvari.

Prozivke zbog izgleda njenog dela tela, zasnovane na fotografijama koje su osvanule na internetu samo dva sata nakon koncerta, neću ni da komentarišem. Takvi napadi su dno, ispod svakog nivoa ozbiljne priče.

Istovremeno sa ovakvim napadima, zaboravljaju se njene dobre osobine, koje uglavnom nema niko na toj estradi i definitivno se zbirno ne nalaze ni u jednoj drugoj osobi iz tog sveta. Ceca je i dalje skromna, ni slava ni bogatstvo je nisu iskvarili. Pošten je čovek, jer se ne odriče svojih prijatelja, čak i kad su u nemilosti nacije, čak i kad zbog toga rizikuje gubitak popularnosti. Stati uz nekoga ko je u manjini je odlika sigurnosti i vere u ispravnost i istrajnost svojih uverenja. Ali verovatno je snagu svoje ličnosti najviše pokazala nakon izlaska iz zatvora, u kojem je provela četiri meseca. Ono što bi većinu ljudi uzdrmalo, promenilo i pokolebalo na nju kao da nije delovalo. Nije izašla ogorčena, nije nikoga krivila, nije postala natmurena, nije ušla u politiku koja bi mogla da joj pomogne u osvetu. Jednostavno, nastavila je da bude ono što jeste, nastavila je tamo gde je stala, nastavila je da peva.

To su sve stvari vredne poštovanja. Naravno, ne govorim o tome kakva je privatno, možda je zapravo potpuno drugačija od onoga kako se predstavlja, a možda ipak i nije. Ali to za ovu priču nije ni bitno. Prema tome, siguran sam da je bolje da ona bude uzor mladim naraštajima, sa svim svojim 'glupim' izjavama, nego neke druge narodnjakinje koje kao školjke svakodnevno prave nove bisere mudrosti.

Dakle, zašto je te večeri trebalo biti na Ušću? Počeću od nečega što će sablazniti neke 'gradske' čitaoce. Na Ušću je tad trebalo biti jer je to urbani čin. Živeti u gradu i smatrati sebe urbanim a ne prošetati te lepe večeri do Ušća je ignorisanje urbanog dešavanja. Dakle, ne govorim o plaćanju ulaznice i praćenju celog koncerta, dovoljno je bilo prošetati se pola sata kroz gužvu. Biti 'urban' a propustiti dogadjaj koji je u gradu privukao 150.000 ljudi znači ignorisati grad, a tu urbanost prestaje da bude to. Osim toga, to je bila idealna prilika da se neko ko sebe naziva pripadnikom 'gradjanskog društva' (ma šta to značilo) upozna sa desetinama hiljada svojih sugradjana koji slušaju drugu vrstu muzike. Odlična prilika za novi "multikulturniji" doživljaj grada.

Dalje, ukoliko neko, bilo ko, uspe da u jednoj večeri na jednom mestu oko sebe okupi 150.000 ljudi, taj neko zaslužuje poštovanje. I zaslužuje da se na njega obrati pažnja, šetnjom do Ušća. Čak i ukoliko je posetilac siguran da mu se tamo neće dopasti, trebalo je otići da se barem upozna ono što se kritikuje. Ili se gubi kredibilitet za ozbiljniju priču. Ne može se biti kritičar nekog fenomena ukoliko se fenomenu ne prisustvuje. Jednostavno.

I trebalo je otići iskustva radi. Koncert na Ušću je za ovu generaciju poštovaoca te muzike ono što je koncert kod Hajdučke česme bio za jednu drugu ili ono što je Vudstok bio za Američke hipije. Nisam ljubitelj ni jedne od tih vrsta muzike, ali da sam bio u prilici verovatno bih posetio oba koncerta. Sutradan bih imao puno pravo da kažem svoj stav o tim pojavama, jer bih znao o čemu pričam.


Zoran Grbić





Autori fotografija nepoznati


Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: