Nena Kunijević — Nacionalna muzika
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « U razgovoru sa... « Nena Kunijević — Nacionalna muzika
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nena Kunijević — Nacionalna muzika  (Pročitano 4939 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 14, 2011, 02:13:52 pm »

*
NACIONALNA MUZIKA


MONETA ZA POTKUSURIVANJE

Do oktobarskih promena Muzička redakcija RTS bila je pod uticajem beskrupuloznih, muzički polupismenih ljudi iz PGP koji su zarad profita ovu instituciju koristili za plasman najgoreg kiča i, što je još gore, niko od muzičkih poslenika ove kuće nije mogao tome da se suprotstavi

U svetu razvijenih, ali i u zemljama tranzicije, nacionalna muzika je svetinja. Da li zbog neznanja ili nehata, tek naša tradicionalna muzika je danas na marginama gotovo svih radio-televizijskih stanica, uključujući i državnu, koja je upravo dužna da čuva tradiciju. A samo pre nekoliko decenija, ovaj narod je voleo, slušao i pevao svoje tradicionalne pesme, koje su na Radio Beogradu (osnovanom još 1924. godine) pevali radio pevači: Danica Obrenić, Radmila Dimić, Vukašin Jeftić, Zorka i Bogdan Butaš, Veselinka Ivančević, Anđelija Milić, Jelena i Aleksandar Dejanović, Zora Drempetić, Miodrag Popović...

Tadašnji radio pevači su, nakon položene šire i uže audicije, radili sa koopetitorom i, na kraju, sa orkestrom. Emisije su do 1956. išle uživo iz studija, pa je odgovornost izvođača bila utoliko veća.

Bilo je to vreme Vlastimira Pavlovića - Carevca, pravnika po zvanju sa završenim konzervatorijumom, koji je ceo svoj životni vek posvetio nacionalnoj muzici. Veliki pedagog podigao je neponovljivu plejadu narodnih umetnika, oplemenio i kultivisao narodnu muziku do savršenstva. Ukratko, bilo je to vreme "carskog" muziciranja i pevanja, vreme jedne elitne generacije narodnih pevača koja je bukvalno zbrisana sedamdesetih godina naletom komercijalne novokomponovane pesme lakih nota i prizemnih tekstova. Sada se to zove "turbo folk", a pojavljuje se i pravac "etno folka" o kojem etnomuzikolozi za sada ćute.

Danas ova zemlja ima oko 400 televizijskih, prekio hiljadu radio stanica i 40 — tak diskografskih kuća, tržište apsorbuje na milione ploča, kaseta, CD i video kaseta, ne računajući piratska izdanja. Pesma se, međutim, uglavnom gleda, jer je "vito telo za gledanje, duge noge za igranje", dok glas, dikcija, sluh ili ritam predstavljaju sporedne "trice". Pri tome, menadžeri i diskografi obrću ogroman profit, a muzički urednici državnih mas-medija se pravdaju (uz časne izuzetke) floksulom "to narod voli".

Izgleda da je najgore prošla srpska narodna pesma iz Vojvodine. Radio Novi Sad (osnovan 31. marta 1949. godine) imao je u prvoj dekadi rada bar desetak pevača u prvoj postavi, a danas se u Vojvodini srpska narodna pesma više ne čuje. Nacionalne manjine u potpunosti su, međutim, sačuvale svoju nacionalnu baštinu od novokomponovanog talasa.

Do oktobarskih promena, državna televizija — RTS, bila je pod uticajem beskrupuloznih, muzički polupismenih ljudi, koji su zarad profita ovu instituciju koristili za plasman najgoreg kiča i, što je još gore, u Muzičkoj redakciji nije bilo dovoljno hrabrih da se svemu tome suprotstave. Danas je muzički program ove kuće "očišćen" od kiča, ali, čini se, i od nacionalne pesme — učešće ove muzike u ukupnom programu je gotovo zanemarljivo.

Šta se za poslednje dve godine promenilo u Muzičkoj redakciji RTS u korist nacionalne muzike — pitali smo Nenu Kunijević, muzičkog urednika serijala "Leti, leti pesmo moja mila", koji ulazi u devetu godinu emitovanja.

Nena Kunijević: Dobili smo glavnog urednika sa kojim može da se sarađuje i to je značajan pomak, jer je do oktobarskih promena Muzička redakcija bila poverena urednici sa specijalizovanom za ozbiljnu muziku, što je delom doprinelo da narodna muzika (po njoj, od trećerazrednog značaja) nestane sa ekrana. Pri tom je zanemarena činjenicu da je televizija porodični medij koji se obraća brojnom auditorijumu i da bi program, sem zabavljačkog, trebalo da ima i kulturuloški karakter. Promene koje se nagoveštavaju u Muzičkoj redakciji ne idu u prilog nacionalnoj baštini. Muziku, naime , dele na "umetničku", koja podrazumeva klasiku, i na "ostalu": narodnu, zabavnu, pop, rok... - rečju, bašibozluk. Dalje, kakav je odnos prema nacionalnoj muzici najbolje govori podatak da su na RTS nedeljno samo dve emisije narodne muzike i, povremeno, "Istočnice", dokumentarna emisija.

EM: Najmanje tri decenije unazad RTS je povlađivao najnižem ukusu gledališta emitujući kič i neukus "narodnjaka" u produkciji PGP. Kako to komentarišete?

Nena Kunijević: PGP je bio preuzeo vlast nad ceokupnim muzičkim programom i bio prepušten direktorima PGP (u nekoliko saziva) da odlučuju o tome šta će se emitovati, prevashodno sa komercijalnog aspekta, s tim što je za zadnjih nekoliko godina do oktobarskih promena to najcrnji televizijski period. U to vreme, sve je bilo podređeno jednom pevaču (Zorici Brunclik) na prvom, drugom i trećem kanalu, u sredini emisije, u pauzama, u šou programima... — to televizija nije smela da prihvati. Ni jedan glavni urednik nije se tome suprotstavio, čuvajući, valjda, te svoje foteljice. Veoma sam razočarana zato što smo zadržali isti odnos prema programu kao pre petog oktobra — sve je podređeno političko-informativnoj i sportskoj readakciji, pa nam muzičke emisije služe za popunu rupa.

EM: Zalažete se, dakle, da emisije nacionalne muzike imaju vaspitni, odnosno kulturološki značaj za auditorijum?

Nena Kunijević: Upravo to. Ne treba da nas čudi što smo tiho oterali svoju publiku na TV Pink, a onda smo skloni da kritikujemo program te i drugih televizija. Pink je privatna televizija i ima pravo da radi to što radi, pogotovo zato što ne postoji nikakav zakon koji određuje minimum dobrog ili lošeg ukusa. Ako auditorijumu koji prati državnu televiziju ne nudimo odgovarajuće emisije, a Pink ili neke druge stanice nude šund, onda nemamo prava ni da kritikujemo, jer oni nude bar nešto, a mi ne nudimo ništa. Koliko smo neorganizovani govori podatak da ja kao realizator jednog serijala ne mogu ni da dođem do ljudi koji odlučuju o programskoj šemi, još manje da sugerišem eventualne promene. Oni, izgleda, smatraju da su bogom-dani da odlučuju o tome šta će ovaj narod i kada da gleda.

EM: Smatrate li da bi, uz moralni, trebalo da postoji zakonski kodeks koji bi se sprečio dalje obezvređivanje nacionalne muzike?

Nena Kunijević: Svakako, jer su razne garniture političkog establišmenta ove zemlje sistematski ubijale sve što je nacionalna baština ne nudeći ništa novo. A onda je dozvoljeno pojedincima koji su došli do para, zato što su bili uz režim, da formiraju ukus publike tako što su punili, pored vlastitog džepa, i kase svojih mecena, pa su radio i televizija izgubili svoju suštinsku funkciju - da budu filter onoga što može da se emituje. Zato stalno insistiram na osnivanju suda časti za muzičke urednike. Danas je samo komercijalni momenat važan — pevač može da bude zvezda, nezavisno od glasa, ako ima pare da plati onome ko će da ga gura. Pri tome, ukus publike formiraju menadžeri, a ne muzički urednici, koji nemaju petlju da kažu "neću tog pevača" i prećutno pristaju na kič i šund.

EM: Pre nepunih devet godina krenuli ste sa serijalom "Leti, leti pesmo moja mila", koji je po mnogo čemu bio oprečan programskoj politici RTS. Kako je to u početku izledalo?

Nena Kunijević: Vrlo teško, pomoću "štapa i kanapa". Prve balske haljine su napravljene od jednog starog padobrana i zavese koje sam od kuće donela. Inače, sve objekte u kojima su emisije snimane dobijala sam besplatno. Kostimi su, uz stručnu konsultaciju, pravljeni u našoj krojačnici. To je, međutim, bila i ostala najsponzorisanija emisija Muzičke redakcije. Televiziju koštaju uglavnom dnevnice za putovanja — i to je sve.

EM: Ali, zašto ste obukli narodne pevače u balsku odeću, s obzirom da je većina pesama ("Magla padnala v dolinam", "Ječam žela Kosovka devojka", "Igrali se vrani konji na obali kraj Morave"...) koje se čuju u Vašoj seriji iz "opančarske" Srbije, mada ima i varoških ("Gde si dušo, gde si rano", "Sunce jarko, jutrom kad se rodi"...), kojima su balske haljine primerenije?!

Nena Kunijević: Serijal pokriva vreme s kraja vladavine dinastije Obrenovića i Karađorđevića, kada je građansko društvo u Srbiji doživelo svoj procvat i bitisalo kao sastavni deo Evrope. U to vreme su, i u arhitektonskom i u umetničkom smislu, nastali najlepši objekti za koje ovaj narod nije ni znao da postoje. U tim objektima se tada pevala i svirala traicionalna muzika i tu su pevači, obučeni u odeću tog vremena u drugom planu.


Piše: Nadežda Vodeničar
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: