Miloš Lazić — Pevali za platu i viski kod Tita
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti « Miloš Lazić — Pevali za platu i viski kod Tita
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Miloš Lazić — Pevali za platu i viski kod Tita  (Pročitano 3599 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 06, 2011, 11:02:56 pm »

*

PEVALI ZA PLATU I VISKI KOD TITA

Sve do pojave televizije, muzičari i pevači dobijali su fiksne plate ili honorare za svoje pesme i nastupe. Onda je Lepa Lukić sa "Dva putića" napravila revoluciju, uvertiru za početak bespoštednog uzimanja para, mada je Mica Trofrtaljka na Ibarskoj magistrali u to vreme uzimala tri puta veću lovu

Pevači, posebno oni koji su se posvetili takozvanoj novokomponovanoj (narodnoj) pesmi, danas se svrstavaju među najveće poreske obveznike. Uprkos zdravom razumu, mnogi se otvoreno hvale kako su za, recimo, nekoliko dana praznične ili svadbarske "gaže" zaradili količinu novca koju prosečan čovek ne može da vidi ni za ceo svoj radni vek.

U razgovoru za naš časopis pevačica Neda Ukraden nedavno je priznala da joj je pesma "Zora je svanula", na samom početku probijanja u vrh popularnosti, donela zaradu od čak sedamdeset hiljada nemačkih maraka! Njena koleginica Jelena Karleuša je svojevremeno izjavila da joj je za trodnevni novogodišnji nastup bio ponuđen honorar od osamdeset hiljada evra, koji je ona, je l’ te, odbila...

Da li je to moguće?

Jeste, bar koliko i to da je Dragan Toković, nekada najpopularniji pevač i kompozitor koji je imao privilegiju da prvi nastupi pred auditorijumom Jugoslovenske televizije, završio kao klošar, ili da Dubravka Nešović, jedini magistar muzike među pevačima, dane svoje pozne mladosti provodi u staračkom domu na Karaburmi.

U ovom feljtonu pokušaćemo da osvetlimo tu misteriju iz najboljeg ugla, dakle kroz priču samih muzičara.


Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike, kraj života je dočekao takoreći kao uboga sirotinja. To što su njegove kompozicije čak i danas prepoznatljivi evergrin naše muzičke scene, što ih još izvode proslavljeni zabavljači razmaženih gostiju ekskluzivnih svratišta svetskog džet-seta, ili ih plagiraju novokomponovani a bezobzirni, nije ga spaslo bede. Jer, izgleda da je živeo, stvarao i pevao — u pogrešno vreme i za pogrešne "kupce". Dragan je bio najpopularniji jugoslovenski pevač i kompozitor, pa su zlobnici, da bi mu napakostili, tada smislili priču da je Ivo Robić autor kompozicije "Stranac u noći", koju je, navodno, uspeo da proda oduševljenom Frenku Sinatri za ogromnu dolarsku sumu (Frenki boj se zbog te izmišljotine verovatno i danas prevrće u grobu).

Postoje i kompozicije na kojima su se muzičari obogatili — kaže profesor Mihajlo Blam, naš čuveni basista. — Ali, mnogo je više onih koje, uprkos uspehu čak u svetskim razmerama, svojim akterima nisu donele - ni dinara… Osim slave, koja je bila samo propusnica za nešto drugo.

Svoju priču je počeo u vreme snimanja ploča na 78 obrtaja, u onome što je "praistorija" za novu generaciju, kad je sve udarne stvari svirao bubnjar Spasa Milutinović, sa svojim sekstetom. Tih pedesetih godina prošlog veka, oni su bili nešto kao naš — "Radio Luksemburg"! Sve je bilo beleženo na već zaboravljenim pločama na 78 obrtaja koje su se tada prodavale srazmerno broju gramofona, u svakom slučaju dobro, ali od toga Spasa i društvo nisu videli ni dinara.

Vašim čitaocima je bliži primer Žarka Petrovića. Pa, malo ko danas zna šta je sve taj čovek komponovao, iako nesvesno mnogi zvižduću njegove evergrin kompozicije. Predrag Ivanović, legendarni Šimpa, komponovao je i sa svojim kvartetom izvodio "Sjaj zvezda": to se tada vrtelo na svim radio-stanicama, klinci je i danas pevuše, a sve bez ikakve nadoknade. Ozbiljno bavljenje tim fenomenom otkrilo bi mnogo toga što bi danas izgledalo gotovo neverovatno; dovoljno je spomenuti "Čamac na Tisi", na primer… To je, inače, isto kao i sa velemajstorima fudbala iz takozvane "amaterske ere": njima ovi današnji nazovi profesionalci ne bi mogli da glancaju kopačke, ali su se i sa lošim pikanjem lopte basnoslovno obogatili.

Otkuda to da su pevači, posebno interpretatori takozvane novokomponovane (narodne) muzike, danas svrstani među najveće poreske obveznike i da se, uprkos zdravom razumu, otvoreno hvale kako su za, recimo, nekoliko dana novogodišnje "gaže" zaradili desetine, pa i stotine hiljada evra?


RUSKE ROMANSE UMESTO ZABAVNJAKA

Mi i nemamo narodnu muziku! Ne u Srbiji: to je samo radni naziv. Postoji podela na edukovane muzičare iz urbane varijante i one kakve mali Perica zamišlja kada pomisli na kombinovanje novih instrumenata, ritmova i ukusa, a što se kod nas tek uslovno naziva folk. Čak i ono što smo od prave narodne muzike slučajno uspeli da sačuvamo, čami po fonotekama i čeka na bolja vremena. Sem ako nije zabeleženo u knjigama Miodraga Vasiljevića, našeg najvećeg etnomuzikologa. Ali, ova nova muzika očigledno donosi enormnu zaradu. A kako i zašto, ne znam: to i mene zanima?!

Nekad su, kaže, postojale dve paralelne priče: restoranska, koja je podrazumevala da je samo ono što je zaista vredelo moglo da priviri u elitne gradske restorane, i koncertno-tezgaroška delatnost sa turnejama po zabitim selendrama koje postoje jedino na vojnim mapama. Ništa se nije zaobilazilo, ali su priređivana i po dva koncerta u dva mesta dnevno, da bi se to isplatilo. Tad se pred "Šumatovcem", najvećom berzom rada za muzičare, stajalo u redu za takve turneje. Ali, na njih nije mogao da krene svako.

"Studio 6 vam pruža šansu", kultna emisija Radio Beograda koja je zbilja davala šansu, bila je katalizator: ona je iznedrila mnoge naše ozbiljne pevače. A pre toga Carevac! Gospodin čovek, predratni komunista, posleratni Bog. Ko je prošao kod njega, taj je mogao da peva: Danica Obrenić ili Anđelija Matić, na primer, imale su veliku sreću da im upravo Carevac "blagoslovi" potonju uspešnu karijeru.

Sramežljivo su se pojavili zabavnjaci, do tada prokazani kao nepoželjan dah zapada. Do tada smo imali svečane akademije, a posle njih obaveznu "muziku za igru", kada bi Duško Jakšić ili Olivera Marković pevali ruske romanse. Tek mnogo posle toga, zahvaljujući Bubiši Simiću i društvu, pojavljuju se džez, a zatim i istinska zabavna muzika. Kruna je bilo — "Beogradsko proleće". Festivali su napravili pravi preokret u muzici: danas se ne zna da su beogradski muzičari preko svog udruženja osnovali mnoge, pa čak i onaj Opatijski.

Bilo je tu izvanrednih kompozicija, ali zarada je ostajala PGP-u ili "Jugotonu". Muzičari, a misli se i na pevače, radili su za platu. Sa ostalima koji nisu bili u radnom odnosu sa Radio Beogradom ili nekom drugom radio stanicom, sklapao se ugovor: takvi su angažovani da odsviraju ili otpevaju to i to, po ceni toj i toj, i - kraj. Miša Blam kaže da u kući čuva jedan takav ugovor koji je njegov pokojni otac sklopio sa Radio Beogradom još pre rata.

Malo ljudi zna da je PGP u to vreme bila osma kompanija te vrste u svetu. Sad čujem da bi trebalo da se privatizuju?! Ali, kupiće ga neko zbog poslovnog prostora i ne sanjajući čega sve ima tamo! Inače, najbolji muzičari su tada nastupali za Tita i protokol, gde su bili u prilici da se ogrebu i za malo viskija, strane cigarete i nešto slave. Ali, samo to!


GDE SU SE RAĐALE ZVEZDE

Pare ulaze u igru tek sredinom šezdesetih. A zaista velika lova tek sa odlaskom naših muzičara u Sovjetski Savez. Tu se pre svih misli na Đorđa Marjanovića i "Sedmoricu mladih". ("Šta da ti kažem: za tri meseca turneje po SSSR-u, ja sam kupio stan.") Tamo su išli malobrojni, nije mogao svako. Paralelno, pojavljuju se muzičari koji su odlazili u Nemačku i nastupali u američkim vojnim bazama: Leo Martin,"„Montenegro 5", ili "Beogradski orkestar"… Ali, kako je bilo nastupati za pijane i bahate američke vojnike, makar i za dobre pare, niko docnije nije hteo da priča.

Tek ulazak televizije u svaki dom donosi pravu lovu. To je vreme kada su ljudi još pisali pisma: pa kada ti u redakciju dođe pet hiljada pisama za nekog pevača, onda to nešto znači. Pojavila se i "Pesma leta", iza koje je stajao drug Stane Dolanc. To je bila zaista ogromna lova! Pa, posle jedne "Pesme" ostalo je trinaest "tojota" ("Tojota" je bila jedan od pokrovitelja), mogao je da ih uzme ko je hteo. Zabadava! Ono - ključ u bravu. A honorari — više nego carski!

A onda se pojavio legendarni "Čik", zabavni časopis koji je nekima pomrsio račune, ali i mnoge vinuo među zvezdane vrhove. Posle "Čika" se više nije ulazilo u legendu, već u lovu! Ogromnu lovu. "Mala Grkinja", kompozicija Nikole Karovića, doživela je nepojmljive tiraže! ("Pa to je bilo davljenje u parama.") Zatim su nahrupnuli Zlatko Golubović, pa Cune Gojković sa kompozicijom "Kafu mi, draga, ispeci"…

Leposava Lukić je sa "Dva putića" napravila revoluciju, uvertiru za početak bespoštednog uzimanja para… mada je Mica Trofrtaljka na Ibarskoj magistrali u to vreme uzimala tri puta veću lovu. Ne pamti se više da su joj pijani šoferi nudili čak i kamione.

Poseban fenomen je bio hotel "Jugoslavija". U taj hotel su dolazili najveći privrednici… ali i najveći udbaši ondašnje SFR Jugoslavije. Bilo je to u vreme Krste Crnčevića, koji je bio ugostiteljski genije: radilo se kao u Las Vegasu, bukvalno, bili smo mnogo liberalnija zemlja nego docnije. Uostalom, i Fahreta Jahić, alijas Lepa Brena, upravo je u "Jugoslaviji" započela svoj vrtoglavi uspon.

[Brena započela vrtoglavi uspon u hotelu "Jugoslavija" u koji su dolazili najveći privrednici, dok je Džej najveće pare zgrtao u Beču]

Jedina žrtva, kolateralna šteta tog vremena u kome se zgrtala nepojmljiva lova, bio je Aca Matić — kaže Miša. — Njemu se neko osvetio zbog ličnih sukoba onda, kada je uhapšen i osuđen zbog navodne utaje poreza… jer, bila je to za ono vreme i onolike zarade zaista smešna suma, ali time su svima nama pokazani zubi.


VAŽNO JE PROČITATI

Svoja prva dva albuma do tada anonimni Šaban Bajramović snimio je za produkciju ploča Radio-televizije Ljubljana. Uprkos vrtoglavom uspehu i neverovatnim tiražima, veliki pevač nije zaradio gotovo ni dinara. Poturen mu je na potpis ugovor koji ga je zamalo doveo do prosjačkog štapa.

Ispostavilo se da su urednici iz predstavništva RTV Ljubljana u Beogradu nekako saznali da je Šaban nepismen, pa su mu ugovorom isključili autorstvo, aranžmane, tekst...


KAKO OBEZBEDITI NASLEDNIKE

Sjaj zvezda, kompozicija Predraga Ivanovića Šimpe, koju je napisao krajem pedesetih i dugo svirao sa svojim kvartetom, najizvođenija je kod nas i u svetu, a na svom repertoaru je mnogi imaju i danas.

Ali, Šimpa je "Sjaj" komponovao za — platu koju je primao u Radio Beogradu; kao slobodan umetnik. Ma gde u svetu, on bi samo zahvaljujući toj kompoziciji vrlo brzo obezbedio budućnost, i za sebe, i svoje potomstvo... Štaviše, čak ni njegovi naslednici ne mogu da se pozovu na autorska prava jer ona (verovatno) pripadaju Radio Beogradu.


M. Lazić
http://www.politika.rs/ilustro/2510/3.htm


__ __ __ __ __ __


MIHAJLO MIŠA BLAM  

Mihajlo Blam, muzičar, kompozitor, aranžer, džez publicista, menadžer, slobodni umetnik.  
Rođen 15.12.1947. u Beogradu. Obrazovanje: Srednja muzička škola "Stanković", Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu i u Belgiji. Prvi je i jedini Jugosloven koji je položio audiciju kod Karajana.
Član Beogradske filharmonije (1968—71); kamernog orkestra "Dušan Skovran", Velikog narodnog orkestra RTB (1973—76); Velikog džez orkestra RTB — Big band (1978-89) i Orquestra Sinfonika Nacional — Santo Domingo (1993—94).
Osnivač specijalizovanog mesečnika za džez muziku "JAZZ" (1990) i agencije "Jazz international" (1991). Autor i umetnički direktor "Summertime Jazz & Blues and World Music Festivala" (Sava centar, 1991). Organizator i finansijer "Prvog srpskog Božićnog džez festivala" — ostvareno preko 150 različitih umetničkih programa (Muzej Mihajla Blama — SKC, 1993).Jedan je od inicijatira i osnivača jazz odseka u Muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu, a potom i profesor u istoj. Miša Blam je direktor i vlasnik Beogradskog Jazz festivala.

http://jazzns.eunet.yu
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: