Dragoslav Dević (1925)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragoslav Dević (1925)  (Pročitano 12904 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 06, 2011, 08:46:38 pm »

*




DRAGOSLAV DEVIĆ

Dragoslav Dević, rođen je 1925. godine u Požarevcu. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu (1951 — teorija) a zatim i na Filozofskom fakultetu (1958 — etnologija). Doktor je muzičkih nauka (etnomuzikologija) i redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (Katedra za istoriju muzike i muzicki folklor).

Naučno istraživačkim radom bavi se preko 30 godina (pribiranje i proučavanje muzičko-folklorne građe). Putovao je u mnoge naše oblasti i snimio preko 10.000 muzičkih komada (narodne pesme, svirka i dr.), što je pohranjeno u zvučnom arhivu Fakulteta zajedno sa preko 500 primeraka raznih narodnih muzičkih instrumenata.

Za potrebe nastave objavio je udžbeničku literaturu (Etnomuzikologija I,II,III — skripta; Osnovna melografska uputstva i dr.) i dve obimnije studije, knjige: Narodna muzika Dragačeva (oblici i razvoj), Beograd, 1986. i Narodna muzika Crnorečja (u svetlosti etnogenetskih procesa), Beograd, 1990.; kao i preko 50 naučnih studija i rasprava, štampanih u raznim časopisima u zemlji i inostranstvu.

Dobio je više priznanja i nagrada (I Međunarodna nagrada za muzičku emisiju iz oblasti narodnog života — "Plutonovo carstvo u Homolju" — Dablin, Engleska; Gran-pri Italija za radiodramsku emisiju "Dozivanja"; Premiju republičke zajednice za kulturu za najuspešniji koncert na BEMUS-u i dr.).

Aktivan je član stručnih udruženja i organizacija u zemlji i inostranstvu (Matica Srpska u Novom Sadu; Udruženje folklorista Srbije; član međunarodne organizacije na narodnu muziku, ICTM — Njujork; član-predsednik komiteta za naučna istraživanja IOF — Austrija) a bavi se i dalje terenskim istraživanjima i studijom srpskog muzičkog folklora i folklora drugih balkanskih naroda.


Savez društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije
Fotografija: RTS
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 23, 2013, 10:59:40 pm »

*
DOGAĐAJI / PROSLAVE / JUBILEJ I


50 GODINA ODSEKA ZA ETNOMUZIKOLOGIJU

U decembru 2011. godine navršilo se 50 godina od osnivanja Odseka za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, pa je tim povodom, u Velikoj sali Fakulteta, 22. decembra priređena i centralna proslava. Profesori, saradnici i studenti etnomuzikologije predstavili su rad Odseka od njegovog osnivanja a postavljena je i izložba instrumenata, fotografija i naslovnih strana štampanih i audio izdanja, realizovanih u okviru Katedre za etnomuzikologiju. O istorijatu Katedre govorili su prof. dr Dragoslav Dević, prof. dr Dimitrije Golemović, doc. dr Sanja Radinović, doc. dr Mirjana Zakić i prof. dr Olivera Vasić. Muzički i igrački deo programa izveli su studenti etnomuzikologije, koje su pripremili saradnik Katedre mr Sanja Ranković, docent dr Selena Rakočević i asistent Zdravko Ranisavljević.

Smer za muzički folklor, kako se nekada zvao odsek za etnomuzikologiju, započeo je sa radom 1961. godine. Prvi nastavnik na smeru bio je Miodrag Vasiljević, a već od 1962. godine Dragoslav Dević, prvo u zvanju asistenta, a onda i docenta. Zbog prerane smrti prof. Vasiljevića 1963. godine, prof. Dević ostaje jedini nastavnik glavnog predmeta koji je tada nosio naziv Muzički folklor. Duži niz godina, od osnivanja odseka pa sve do 2006. godine, odsek je činio svojevrsnu zajednicu sa odsekom za istoriju muzike, u okviru Katedre za istoriju muzike i muzički folklor. Od 2006. odsek je samostalan i postaje Katedra za etnomuzikologiju, sa glavnim predmetom koji se zove Etnomuzikologija.

U toku svoga trajanja, odsek je narastao u svakom pogledu, kako u broju nastavnika tako i u broju studenata. Njega danas čine četiri nastavnika glavnog predmeta (jedan redovni profesor i tri docenta), svi s naučnim zvanjem doktora nauka, dva nastavnika etnokoreologije, kao drugog glavnog predmeta (jedan redovni profesor i jedan docent), takođe s naučnim zvanjem doktora nauka, te dva asistenta, po jedan za predmet etnomuzikologija i etnokoreologija, oba na naučnim doktorskim studijama.

Na odseku za etnomuzikologiju već duži niz godina značajna pažnja se posvećuje i uporednim predmetima koji pokrivaju oblasti značajne za etnomuzikologiju — Etnologija i Narodna književnost. Ne mala pažnja posvećuje se i predmetu Primenjena estetika, a predmeti koji čine okosnicu obrazovanja svakog teoretičara muzike, kao što su Solfeđo, Harmonija i Kontrapunkt, takođe su značajni u obrazovnom procesu studenata etnomuzikologije.

Bolonjska reforma unela je mnoge novine u studije na odseku za etnomuzikologiju, ali kao najvažniju treba istaći svojevrsno razgranavanje glavnog predmeta koji kroz kurseve koje drže svi nastavnici angažovani na odseku, pokriva širok spektar tzv. klasične, ali i savremene etnomuzikološke nauke.
 
U toku pedesetogodišnjeg trajanja na odseku je studirao veliki broj studenata, od kojih je 123 studenata diplomiralo, 19 magistriralo, a 13 odbranilo svoje doktorske teze.

Nastavnici na odseku od osnivanja:

Miodrag A. Vasiljević (1961—1963)
dr Dragoslav Dević (1962—1990)
dr Dimitrije Golemović (1978—)
dr Sanja Radinović (1988—)
dr Mirjana Zakić (1989)
dr Mladen Marković (1990—)
dr Olivera Vasić (1990—)
dr Selena Rakočević (1998—)
mr Iva Nenić (2010—)
Zdravko Ranisavljević (2010—)





Fotografija 1: dr Dragoslav Dević
Fotografija 2:
gornji red: Zdravko Ranisavljević, mr Iva Nenić, dr Sanja Radinović, dr Mladen Marković, dr Mirjana Zakić, dr Selena Rakočević, mr Sanja Ranković.
donji red: dr Olivera Vasić, dr Dragoslav Dević, dr Dimitrije Golemović


"Treptaj" | Broj 7 | Urednik: Nataša Danilović | Godina III | Beograd, februara 2012
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 24, 2013, 12:41:59 am »

*
DRAGOSLAV DEVIĆ,
DOKTOR ETNOMUZIKOLOGIJE I REDOVNI PROFESOR FAKULTETA MUZIČKIH UMETNOSTI



PRAVOJ NARODNOJ MUZICI NEMA MESTA U MEDIJIMA

Srpski muzički folklor je autentična muzika, simbol jednog naroda i muzički jezik koji otkriva nepoznanice nacionalne istorije





Profesor Dragoslav Dević, doktor etnomuzikologije i redovni profesor Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, više od trideset godina bavi se terenskim istraživanjima i studijom srpskog muzičkog folklora i folklora drugih balkanskih naroda.

Dugogodišnjim prebiranjem izvorne muzičko-folklorne građe, Dević je snimio preko 10 000 muzičkih komada i napisao preko pedeset naučnih studija i rasprava, štampanih u stručnim časopisima u zemlji i inostranstvu, vodeći se načelom da je autentična muzika simbol jednog naroda i muzički jezik, koji otkriva nepoznanice nacionalne istorije.

Dobitnik je brojnih međunarodnih priznanja iz oblasti narodnog stvaralaštva, a aktivan je član Matice srpske i predsedništva Međunarodne organizacije za narodnu umetnost, ICTM (Njujork) i član predsednik Komiteta za naučna istraživanja IOF (Austrija).

Između dve festivalske selekcije u Kučevu i Crnorečju i rada na objavljivanju dopunjenog izdanja knjige "Narodne pesme i igre Kosova i Metohije", profesor Dević se uveliko priprema za realizaciju zahtevnog kulturnog projekta.

Grupa stručnjaka, zajedno sa mnom, planira da se upusti u zahtevan projekat očuvanja kosovske tradicije od rasipanja i nestanka. Inicijalna ideja je da napravimo zapise tradicionalnih, folklornih izvođenja srpskih izbeglica sa Kosova — kaže u razgovoru za Glas profesor Dragoslav Dević. Planiramo i da odemo u Leposavić, gde se iskreno nadam da ću uspeti da snimim čuveno kosovsko epsko pevanje bez gusala, koje predstavlja "regijsku specijalnost"! Ne smemo sedeti skrštenih ruku i gledati kako se tradicionalno kosovsko blago rasipa. Inicijator projekta je Fondacija "Braća Karić", a podršku će pružiti Matica srpska, Fakultet muzičkih umetnosti i Muzikološki institut.

Zvaniči ste selektor brojnih domaćih folklornih sabora. Nedavno ste se vratili sa festivala u Kučevu "Homoljski motivi", a za dva dana odlazite u Boljevac, na sabor "Crnorečje u pesmi i igri".

Nedavno su završeni trideset i osmi po redu "Homoljski motivi", a sabor u Boljevcu je pred svojim trideset i petim izdanjem. Tradiciju su očuvali i Sabor trubača u Guči, sabori frulaša u Prislonici i Ivanjici, manifestacija "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju". Nedavno sam saznao da organizatori "Svrljiškog sabora", posle četrdeset godina, planiraju da ga obnove.

Iako se Sabor trubača u Guči pretvorio u marketing, čini mi se da nasuprot globalizaciji, koja uništava sve što je tradicionalno, opstaje oblik jake narodne inicijative za očuvanjem autentičnih igara sa sela, pesama, nošnji, običaja, instrumentalne muzike. Logičan sled događaja bio bi priređivanje centralnog festivala narodnog stvaralaštva u Beogradu, na Kalemegdanu, uz selekciju eminentnih domaćih stručnjaka i sa odabranim gostima iz Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Austrije.

U pripremi je elaborat, koji bi Vlada Srbije trebalo da prihvati.

Šta je Vaš primarni zadatak u obavljanju dužnosti festivalskog selektora?

Zajedno sa ostalim etnomuzikolozima i folkloristima, sugerišem izvođačima da sačuvaju autohtoni, planinski, takozvani patrijarhalni, muzički sloj koji je presudan u identifikaciji nacionalnog i tradicionalnog. Njega je lako prepoznati, između ostalog, i po dvoglasju sa oporim zvucima i neodvojivosti melodijskih izvođenja od narodnih običaja.

Srpski narod je u stalnom kontaktu sa stranim uticajima. Još je Cvijić ukazao na orijentalni talas, koji se odrazio na folklore svih balkanskih naroda. U gradskim pesmama prisutni su zapadnoevropski, srednjoevropski, starovizantijski umetnički slojevi.

Narodni sabori žive, ali su medijski marginalizovani. Sve je manje i nagrada koje odlaze u ruke eminentnim narodnim stvaraocima?

Godinama se marginalizuje narodna muzika u medijima umesto da se radi na uvođenju tradicije u opštu kulturu. Svi potezi odgovornih ljudi, međutim, govore suprotno. Radio je zauzeo jedan "čistunski" stav i prosto je neverovatno da je posle toliko godina ukinuta kultna emisija "Od bisera pesmarica", koja je bila divan spoj narodne muzike i poezije. Sasvim neopravdano, već nekoliko godina, u medijima se govori o kvalitetnoj "etno" muzici, a epitet "narodno" se bez potrebe marginalizuje.

Sabori žive, ali su ne samo medijski marginalizovani, već i kad je stručna i materijalna pomoć u pitanju. Narod čuva tradiciju, ali sa idejom da može negde da je pokaže.

Nedavno sam imao zadovoljstvo da kao član žirija sa akademikom Dejanom Medakovićem i profesorom Dušanom Đokovićem nagradu Fondacije "Braće Karić" za kulturu i umetnost dodelim renomiranom srpskom virtuozu na fruli — Bori Dugiću. Malo je poznato da je Dugić patentirao frulu koja može da zameni nemačku blok flautu. Trenutno sam s njim u pregovorima da njegov projekat uvrstimo u nastavu, ali je za to neophodna i finansijska podrška eminentnijih kulturnih ustanova.

U planu je i reizdanje Vaše knjige "Narodne pesme i igre Kosova i Metohije" koje će biti objavljeno sa čak dva kompakt diska.

Po ugledu na moju knjigu "Antologija srpskih i crnogorskih narodnih pesama sa melodijama", uz koju su objavljena i dva kompakt diska sa autentičnim, izvornim pevanjem i snimcima najreprezentativnijih pesama Carevca, Ksenije Cicvarić, Mare Đorđević, napravićemo reizdanje "Narodnih pesama i igara sa Kosova i Metohije". Ne verujem da će reizdanje biti objavljeno pre jula. Na kompakt diskovima će biti pesme pevača, koji su pevali još mom profesoru Milojeviću, a jednu retku pesmu iz kosovskog regiona otpevali su Danica i Janićije Karić.


K. Vuković | 25.06.2001 | Glas javnosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: