Boško Obradović — Kultura rokenrola i droga
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke teme « Boško Obradović — Kultura rokenrola i droga
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Boško Obradović — Kultura rokenrola i droga  (Pročitano 4239 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 06, 2011, 08:34:49 pm »

*
POVODOM KNJIGE MONAHA ARSENIJA "BOG I ROKENROL"


KULTURA ROKENROLA I DROGA

Šta je muzika? Jedna emocija duše, umetničko delo ili način života? Ovo je prvo pitanje sa kojim se suočavamo dok počinjemo veliku i dramatičnu priču o rokenrolu. Jer bez odgovora na ovo pitanje ne možemo objasniti ovaj neobični duhovni eksperiment koji se naziva rokenrol.

Muzika je, nema sumnje, jedno od najtananijih osećanja koja potiču iz ljudske duše. Tu mislimo i na osećaj za stvaranje i za slušanje muzike. Muzika dolazi iz dubina čovekovog bića i njima se vraća.

Muzika je i vrhunski domet ljudskog stvaralaštva. Jedna od najlepših, najintimnijih i najmoćnijih vrsta umetnosti. Oni koji je slušaju obično su ljudi sa posebnom vrstom osećajnosti, sa specifičnim emotivnim sklopom, jer muzika traži nežne duše. Agresivnost moderne muzike najbolji je pokazatelj duševnih promena kod savremenog čoveka.

Nema emotivno i vrednosno neutralne muzike. Svaka muzika u sebi nosi duhovni svet svoga tvorca, njegova unutrašnja misaona kretanja i osećanja.

Konačno, muzika je tvoritelj ukupnog duha jednog naroda. Kakvu muziku slušamo, takvi smo: takvim duhom dišemo, tim idealima i osećanjima živimo.

Da li je važno odakle nam neka muzika dolazi? Zasigurno, muzika ne dolazi sama, već sa sobom pokreće i donosi celu kulturu iz koje je nastala, prenoseći nadaleko duševne ritmove svojih prvih stvaralaca.

Svakako bitna osobenost jednog naroda jeste njegova nacionalna muzika. I srpski narod bi o tome trebalo da razmisli, barem o ovoj 150-godišnjici od rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca. Zato je vrlo važno podsetiti se na jednog od najvećih srpskih pesnika 20. veka, Momčila Nastasijevića, koji je muziku smatrao važnim stubom nacionalnog identiteta i u svojim esejima se zalagao "za maternju melodiju". Na koju ti muziku zaigra srce, te si gore list. Na koju muziku igra srce naših današnjih generacija? Koju muziku danas slušamo i šta ona o nama govori?


ŠTA SLUŠAMO?

Turbo folk, koji je zavladao 90-ih, posledica je više poremećaja našeg društvenog života: gubljenja nacionalne svesti pod komunizmom, urušavanja sistema vrednosti, nepoznavanja vlastite muzičke tradicije, novog pogleda na svet koji je izrastao u postkomunizmu, a svoj izraz pokazao i u muzici. Kult lake zarade, lakih žena i lake zabave, junaci naših dana kao što su mafijaši i pevačice, nekontrolisan upliv tuđinskih ritmova koji se pogrešno doživljavaju kao narodna muzika, do te mere su izvitoperili i izobličili naš muzički ukus da su potrebne godine muzičkog posta i očišćenja da uopšte dođemo sebi.

Na drugoj strani stoji naše, i opravdano i neopravdano, bekstvo iz ovakve ponude u najrazličitije, ne manje besmislene, ali lepše upakovane zapadne muzičke standarde, koji na drugi način upisuju nove mentalne matrice u duše naše omladine. Rokenrol je danas "starkelja" od preko 50 godina koga je davno pregazilo vreme. Novi zvuk otišao je mnogo dalje, u veće brzine i veći besmisao. Muzika se, kao i vreme u kome živimo, ubrzava do beskonačnosti, kada će nastati tajac i, nadamo se, povratak harmoniji.

Na trećoj strani, klasična muzika, starogradska pesma i kvalitetna zabavna muzika teško dolaze do mesta na kulturnoj mapi Srbije, jer traže i ozbiljne umetnike i ozbiljnu publiku. Ono što je u svemu tome pozitivno jeste veliki preporod duhovne i etno muzike koje već daju vrhunske domete, time na najuspešniji, dakle, savremen način obnavljajući naše muzičko nasleđe. Ovoga ne bi bilo da u društvu nije došlo do procesa duhovne obnove koji neminovno traži i svoj umetnički izraz.

Zašto onda pričati o rokenrolu, kada danas, recimo, narkomanije nema manje u turbo folku ili tehno muzici? Zato što su svi oni samo nusprodukti jedne civilizacije kojoj je potreban veštački stimulans da pobegne od životnog besmisla i pokuša da dostigne "veštački raj". Rokenrol je, paradoksalno, bio i prvi pobunjenik protiv te civilizacije, ali i najbolji glasnogovornik njenog apsurda.

Da li je to slučajnost, tek istorija rokenrola počinje kad i jedna velika duhovna promena unutar zapadne civilizacije koja 60-ih godina 20. veka definitivno nastoji da raskrsti sa svojim hrišćanskim identitetom. Da li je rokenrol moguće razumeti bez seksualne i svih drugih revolucija novoga doba? Životne devize poput "Živi brzo, umri mlad, budi lep leš" i "Seks, droga i rokenrol" jasno je šta znače i koju poruku šalju. Domaći rok razlikovao se od stranog u tome što je u njemu bilo znatno manje satanizma, ali podjednako promiskuiteta i droge. Domaći rok je odobren od komunističkih vlasti kao zgodan ventil za omladinsku pobunu koja će tako ipak ostati unutar sistema. Kao i na Zapadu, pobuna se završila pravljenjem industrije zabave i velike zarade, i glumljenjem pobunjeništva koje više ništa nije značilo.


PRAVOSLAVLJE I ROKENROL

Da li je rokenrol više od muzike: pogled na svet, filosofija i način života? Kao muzički pravac on nije sporan, jer u muzičke ukuse ne možemo ulaziti. Kao omladinski bunt i način zabave takođe je razumljiv, jer je to danak tih godina. Problem nastaje kada se od rokenrola pravi ideologija, jedan novi pogled na svet koji propagira svoj način života. Jer to onda znači raskid sa tradicionalnim moralom, okretanje životu bez odgovornosti za stvaranje braka i porodice i postepeno propadanje ličnosti, sve pod parolom osvajanja višeg egzistencijalnog smisla.

Da li je rokenrol muziku moguće slušati bez veštačkih stimulansa? Alkohol, droga i telesni razvrat razumeju se kao neophodni pratioci života iza rokenrol scene. Nesumnjivo je da je posebno i prvo droga u rokerskom svetu pronašla svoje velike pristalice i konzumente. Da li to baš mora biti tako? Da li je moguće spojiti rokenrol i pravoslavlje? Ili u krajnjoj meri, može li se barem samo slušati rokenrol muzika i biti pravoslavni hrišćanin?

U našoj pravoslavnoj literaturi po ovom pitanju postoje dva pristupa: jedan koji isključuje mogućnost dodirnih tačaka između Pravoslavlja i rokenrola, i drugi koji ih pronalazi. Po prvom shvatanju, Pravoslavlje i rokenrol su dva suprotna sveta, koja promovišu dva potpuno različita sistema vrednosti i ne mogu se pomiriti. Jedino rešenje je ostaviti rokenrol način života i okrenuti se pravoslavlju. Pritom, Pravoslavlje ne može ništa dobiti već samo izgubiti u susretu i mešanju sa rokenrolom. U muzičkom smislu, Pravoslavlje ne treba da traži svoj rokenrol izraz, već rokeri treba da ostave svoju muziku i upoznaju svet duhovne muzike i bogoslužbene pesme.

Po drugom shvatanju, prostora za susret između Pravoslavlja i rokenrola ipak ima. Rokenrol, po tom shvatanju, nije samo bogootpadnička filosofija života, već i tragedija ljudskog otuđenja od smisla života koja baš na taj paradoksalan način ište smisao. Naročito to rokenrol čini kroz svoje pobunjenike i bogotražitelje, koji se ne zadovoljavaju ispraznim svetom u kome žive. Vrhunac ovog pristupa, u muzičkom smislu, postignut je pravljenjem albuma "Iznad Istoka i Zapada", koji je pokušao da u novoj muzičkoj formi ponudi pravoslavni sadržaj. Ne ulazeći ovde u uspešnost ovog projekta, važno je primetiti da je jedna takva inicijativa ozbiljno uzdrmala onu ideologiju koja je smatrala da neprikosnoveno vlada rokenrolom.

No, interesovanje za ovu temu u našoj Crkvi nije slučajno. Za to ima više neobično dragocenih razloga.

Prvo, veliki broj mladih ljudi koji danas čine Crkvu potiče iz rokenrol sveta. Da li je slučajno da su baš te duše tragale i došle do crkvenih dveri? U tom smislu, vredelo bi uraditi analizu šta su, u najvećem procentu, kao muziku slušali današnji novoobraćenici u našim hramovima.

Drugo, ono najbolje u rokenrolu jeste njegova nepomirenost sa običnim odgovorima na najvažnija životna pitanja i traganje do kraja za konačnim rešenjima. U tom tragalaštvu leži i put propasti kojim su mnogi otišli, ali i put izlaska u pravoslavnu veru i život ka čemu mnogi hode.

Najzad, nekoliko naših manastira danas su mesta za lečenje bolesnika koji zavise od droge. Više niko ozbiljan ne spori da bez nalaženja duhovnog uporišta i zajednice ljubavi ovu bolest gotovo da nije moguće savladati.


JEDNO LIČNO SVEDOČANSTVO

Povod za pisanje ovog teksta je knjiga "Bog i rokenrol", koja se sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog dr Artemija nedavno pojavila u izdanju manastira Crna Reka. U knjizi su data, kako je već u podnaslovu rečeno, "sećanja i izvodi iz dnevnika jednog monaha o njegovom voljenom i najboljem prijatelju iz mladosti, pokojnom slikaru Dušanu Gerziću Geri, i još ponešto o Bogu, duši, Crkvi, savremenoj umetnosti i današnjem vremenu". Do sada najbolju recenziju ove knjige dao je Aleksandar Marić, pesnik iz Kraljeva: "Pred nama je knjiga svedočenja o uzletu i stradanju rokenrol generacije. To je priča iz ugla neposrednog učesnika dešavanja u umetničkim krugovima osamdesetih i početka devedesetih. Ova knjiga je i javna ispovest i podseća na prva vremena hrišćanstva, kada su se vernici javno ispovedali pred Crkvom. Ona je vraćanje duga i revnovanje za više darove i oprost grehova čitave generacije postradale u bezdanima narkomanije. Ova knjiga je i sozercanje životnih pitanja umetnika i smisla same umetnosti. Ona daje i mnoge odgovore i praktične savete kako se odupreti veštačkim stimulansima i na ključnim mestima i raskršćima tema daje molitve snažne poetike i pune iskrenosti u obraćanju Bogu. Ova knjiga je i album slika koji oslikava modernu umetnost koja je stvarana pod uticajem palih duhovnih sila i daje svakoj pandan u ikonografskom predstavljanju Gospoda Hrista i Bogorodice, preko Svetih ratnika, do Anđela, dolaska Gospodnjeg i, naravno, Pantokratora - Gospoda našeg Svedržitelja Isusa Hrista. Ova knjiga je i istorija mikro sredine koju je zadesila makro tragedija. Ova knjiga je i pobuna kulture života protiv kulture smrti. Ona je i veliki znak uzvika za nove generacije koje su krenule istim dušegubnim putem ili to tek nameravaju.

Dve su, potcrtali bismo, posebne vrednosti ove knjige. Svako njeno poglavlje završava se molitvom za sve one koji lutaše i još lutaju svetom rokenrola, u velikim duševnim lomovima i bez jasnog oslonca u smislu života. Ova dirljiva molitvena sećanja na sebe nekadašnjeg, svoje prijatelje i sve mlade ljude donose knjizi jednu iskrenu notu hrišćanske ljubavi i brige za spasenje bližnjih, što nam danas često nedostaje. Pisano štivo ne bi bilo dovoljno sugestivno da nije likovnih ilustracija knjige koje nedvosmisleno svedoče o dva duha ovog sveta: deformisanim, pocepanim i nakaznim likovima palih anđela i ikoničnim predstavama Boga i Božjih svetitelja. Frensis Bejkon, Pablo Pikaso, Radovan Hiršl i njihov srpski učenik Dušan Gerzić naspram Andreja Rubljova, Teofana Grka i drugih, nepoznatih ikonopisaca najlepših pravoslavnih fresaka. Ko ne razume tekst, razumeće sliku.

Ova knjiga nije teoretisanje nekoga ko ima nešto protiv rokenrola. Ona dolazi iz samog srca jedne ljudske sudbine koja je taj put do kraja prošla, osetila na svojo koži njegovu laž i stajala pred samoubistvom. Poput Prepodobnog Serafima Rouza, najvećeg američkog podvižnika 20. veka, i ovaj srpski monah prošao je sva beogradska i njujorška iskušenja i bio izbavljen Božjim promislom da o svemu tome posvedoči novim generacijama. I nikakvoj teoriji se ne može više verovati od ove ispovesti o čitavoj jednog generaciji beogradske omladine iz dobrostojećih komunističkih porodica, uglavnom razvedenih roditelja, koja je probala sve ne nalazeći ništa, izuzev duhovne i fizičke smrti.

Knjiga opominje na ozbiljno shvatanje rokenrola. Još jednom: ne kao muzike i prolazne tinejdžerske mode, koji ne moraju biti sporni, već kao načina života koji nastoji ili samo da promoviše sjaj i bedu telesnog čoveka, ili da glumi duhovna traganja koja se prečesto ispostave kao putevi bez povratka.
 

Tekst: Boško Obradović

Pravoslavlje
Sva prava zadržana. Adresa ovog teksta:
http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/939/tekst/kultura-rokenrola-i-droga/
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: