Stevan Tonković Pipuš — Lice i naličje folklora
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke teme « Stevan Tonković Pipuš — Lice i naličje folklora
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Stevan Tonković Pipuš — Lice i naličje folklora  (Pročitano 3119 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 06, 2011, 08:05:59 pm »

*

LICE I NALIČJE FOLKLORA


U medijima, a posebno u šemama TV programa je relativno mali broj tekstova i emisija koje su posvećene narodnom stvaralaštvu. Kada se tako nešto i dešava, često se može postaviti pitanje da li su to vrednosti koje zaista možemo pripisati folklornom stvaralaštvu? Pogotovo je to pitanje aktuelno, kada su u pitanju narodne igre.

Izvesno je da se pod plaštom narodnih igara često kriju igre koje u većini svojih segmenata to nisu, počev od samih igračkih elemenata (koraka), muzičke pratnje, sastava orkestra, delova, pa čak i kompletne nošnje....

Uzroci ovakvih pojava su višestruki. Svakako da je jedan od osnovnih, to što u TV kućama ima vrlo malo stručnog kadra, koji je u stanju raspoznati prave vrednosti od onih drugih. To nije nikakvo čudo, jer je kadrove za ovakvu vrstu delatnosti vrlo teško naći. Ako želimo zaista sačuvati kulturno nasleđe, mora se hitno intervenisati.

Podsetimo se samo kako je veliki uticaj medija, a pogotovo televizije na prosečnog gledaoca. Tom uticaju vrlo često podleđu i oni koji se bave prenošenjem narodnih igara, pesama i običaja na sceni. Izuzetak u tome nisu čak ni vrhunski stručnjaci ove oblasti.

Konkretan primer, koji dokazuje ovu tvrdnju su koreografije bunjevačkih narodnih igara, koji se igraju na sceni širom Hrvatske, a sve pod uticajem jednog snimka o kojem će ovde biti reči. Posebna je priča to, što je ovaj snimak bio putokaz svima, sve do 1966. godine, odnosno do prve Međunarodne smotre folklora u Zagrebu. Da se ne zavaravamo, ni Vojvodina nije bolja što se tiče prezentacije ovih igara. Navedimo samo podatak da se tek 1979. godine pojavila prva koreografija bunjevačkih igara izvedena na zvaničnoj smotri "Rumskog festivala", koju je postavio Bunjevac1. Sve do te godine na scenama raznih smotri i festivala su mogle videti koreografije autora iz Budimpešte, Beograda, Zagreba, Zrenjanina, Pančeva...., koji ne samo da nisu bili Bunjevci, nego neki od njih nikada nisu vršili ni istraživanje ovih igara na terenu.

Interesovanje koje vlada u krugu ljubitelja folklora po pitanju bunjevačkih narodnih igara, te otkrića do kojih sam došao tokom istraživanja objavljenih u Tavankutu u Subotici, a najviše želja da istina o segmentu bunjevačkog folklora, izađe na videlo, daje mi pravo i slobodu da na ovaj način uputim apel ne samo onima koji su vezani za bunjevačko, nego i za svekoliko narodno stvaralaštvo.

Neposredni povod za istraživanje je video snimak "Bunjevačkog momačkog kola" koji datira iz davne 1948. godine.

Maltene svim ljubiteljima narodnih igara su poznate bunjevačke igre, koje su predstavljale, a i danas predstavljaju izazov kako za izvođače, tako i za koreografe. Činjenica je da su to tehnički ubedljivo ako ne najzahtevnije, a ono u samom vrhu tehničke briljantnosti narodnih igara uopšte. Zbog toga su veoma retki ansambli koji mogu da ih prezentuju na pravi način.

Pre nego što pređem na samu srž ovog pisma, moram da podsetim na neka osnovna pravila koja su nepremostiva ako se vrši scenski pristup narodnih igara i običaja. Primarno je svakako istraživanje izvornih oblika istih, koja se sprovode isključivo na terenu. Ako su se igre izgubile na terenu, onda je potrebno koristiti eventualne postojeće zapise: video, audio, notne, kinetografske..., pa ih onda proveriti2 ukoliko ima, a još i danas se mogu naći maltene na svim područijim živi svedoci, koji i ako ne mogu odplesati, barem mogu dati svoj sud o korektnosti igre, nošnje, muzičke pratnje, tekstova etc....

Naredni neizostavni posao je, da se dobro proučena građa prenese na scenu. Ovaj složeni posao zahteva od koreografa, da između ostalog poštuje osnovne scenske zakone, od kojih su neki univerzalni za svaki scenski pristup.

Za razliku od ostalih segmenata buževačkog života, o kojim su napisane desetine dela, narodnim igrama nije posvećeno baš puno pažnje, tako da izuzev zapisa tri igre sestara Janković, na koje se ne može baš puno pouzdati, (o kojima jednom drugom prilikom), sve do 2001.3 godine ne postoje zapisi, a da nisu bazirani na onima koje su zapisale navedene autorke.

Jedan izuzetak ipak postoji. Doduše on nije deskriptivan, nego video, što bi svakako trebalo biti još verodostojnije. Ali,......!

Dugo vremena sam slušao o postojanju misterioznog snimka bunjevačkih igara, gde je vertikala plesača tokom plesa izrazito visoka, gde su igrači (plesači) sa ispasanim košuljama, gde devojke imaju "cveće" u kosi.... Bez obzira na moja nastojanja i uprkos mnogim obećanjima da će mi neko ko poseduje taj snimak omogućiti da ga vidim, prošlo je više od 20 godina dok nisam došao do istog.

Dakle, pomenute 1948. godine, jedan od elitnih režisera dokumentaraca Rudolf Sremec, sa ekipom "Jadran filma" snimio je film pod nazivom "Jugoslovenski narodni plesovi",  koji su trebalo poslužiti, uglavnom jesu, očuvanju plesnih tradicija tadašnje Jugoslavije.

Moto filma je sadržan u najvanoj špici koja za aktere kaže: "Igraju ih sami seljaci, u svojim selima, u svom kraju, u svojim narodnim nošnjama, koje još i danas žive".

Među ostalim snimcima nalazi se snimak citiram: "Momačko kolo" - Subotica.4

I zaista, skoro sve što je rečeno u tom filmu je istina. Neprijatno sam se time iznenadio, a poznajući dobro način plesa i oblačenje Bunjevaca, osetio sam da se tu nešto krije, što sam dužan da otkrijem i razjasnim.

Prvo što mi je bilo sumljivo je bilo to, što je iz snimka jasno vidljivo da je u pitanju koreografija, a ne izvorni ples.

Istovremeno se na prvi pogled zapaža da bunjevačke svile na igračicama "vise".
"Igraći" na igračima prilično slobodno landaraju.
Svaka igračica ima u kosi perle.5
Muškarci na tom snimku imaju ispasane košulje preko pantalona.
U igranju devojaka je izražena vertikala u istoj meri kao kod muškaraca.
Muzička tema "A" odudara od uobičajenognačina sviranja.
Od ukupnog sastava orkestra prepoznao sam tri člana koja su bila aktivna od vremena mojih početaka igranja, sve do polovine sedamdesetih godina u KUDŽ "Bratstvo - Jedinstvo" iz Subotice.

Istraživanjem kod na svu sreću još nekolicine živih aktera, od kojih mi je posebnu pomoć pružila jedna od članica osnivača HKPD "Matija Gubec" iz Tavankuta, - Kata Stipić, koja je živa Legenda Društva, koja je do pre nekoliko godina bila aktivna u Društvu (izuzetno poznata i priznata u krugu stručnjaka za folklor u Vojvodini, a još više u Hrvatskoj), te pronalaženjem tekstova autora u čiju reputaciju i znanje je teško posumljati6, a objavljenih u raznim publikacijama i prilikama, došao sam do sledećih saznanja:

Prvu konstataciju da je u pitanju koreografija potkrepljujem činjenicama da je postavka trojki koje su igrale "Momačko kolo" (ispravno je "Bunjevačko momačko kolo"), urađena na tipičan scenski nastup, gde je jedna od trojki uvek izlazila u prvi plan. Takođe je evidentno da je tokom igre formirana zvezda, što na terenu nikad nije slučaj.7

Sledeća stvar koja nikako ne pristoji izvornom načinu oblačenja je to što su igračice bile obučene veoma "usko". Naime devojke su oblačile i do devet podsuknja da bi gornja suknja što lepše i šire stajala, što ovde sigurno nije slučaj. Iz iskustva znam da ove igračice nisu mogle imati više od dve podsuknje, a minimum za scenu, pod uslovom da su znalački uštirkane i obučene je barem tri, dok se na terenu taj broj kreće od četiri naviše.

Kada se vezuju "igrači" pravilo je da se oni postavljaju sa desne strane igračice, a ovde su postavljeni u zavisnosti od toga sa koje strane igrača se nalazi igrač. Ovo takođe govori o tome da nisu u pitanju "...seljaci, ....... u svojim narodnim nošnjama, ....".

Istovremeno su "mašne" tako vezane da padaju zajedno sa krajevima, što ne sme biti slučaj.

O ukrasima u kosi pogledati belešku br.4

Izvesno je da bunjevačke igre nisu tipa ukrajinskog horovoda, te da postoje određena vertikalna gibanja, naročito kod igrača za vreme pojedinih elemenata iskvrcavanja. Igračice imaju vertikalnu izraženu samo utoliko, koliko je potrebno za "cupkanje", a niukom slučaju skakutanje, što je uočljivo na ovom snimku.

Muzička tema "A" je u svom drugom delu muzičkog pitanja i odgovara uproštena, ali je prihvatljiva, mada nije preporučljiva ukoliko želimo dati pun muzički pečat bunjevačkih igara.

Sve ovo uslovilo je da su mnogi autori po ugledu na ovde viđeno, postavili koreografije bunjevačkih narodnih igara, ili plagijate istih, a u boljem slučaju dali svoje viđenje bunjevačkih narodnih igara. No, ni jedni ni drugi nisu proveravali detalje na terenu, počev od plesnih elemenata, oglavlja, delova nošnje, kao i njihovog načina oblačenja.

Postavlja se pitanje koga sad kriviti za neprocenjivu štetu koje je ovaj snimak naneo bunjevačkom folkloru?

Iako se snimak nalazi na sajtu "Matije Gubeca" iz Tavan kuta, izvesno je da oni nisu izvođači ove koreografije. Na osnovu dokaza pribavljanih tokom istraživanja od (na svu sreću), još nekolicine živih aktera iz tog vremena, kao i zapisa, fotografija, te obavljenih publikacija došao sam do nesumljivog zaključka da je izvođač tadašnje KUDŽ "Bratstvo-Jedinstvo."8 Prava istina, kao da obilazi aktere ovog snimka. Jedini, koji ga nisu snimli ("Matija Gubec" iz Tavankuta ga prisvaja i postavlja na svoj sajt, a oni koji su učestvovali u snimanju, uprkos neoborivim činjenicama da su to bili oni (KUDŽ Bratstvo-Jedinstvo, Subotica), uporno beže od snimka, verovatno se stideći grešaka svojih prethodnika.

Obzirom da mi nije namera, barem u ovom obraćanju osuđivati bilo koga, nego samo izneti čistu, nepatvorenu istinu, neka ostane na ovome:

Bunjevci NIKADA nisu imali ispasane košulje kada su bili u "čakširama" (pantalonama).

Bunjevke NIKADA nisu izvodile nikakve plesne elemente u kojima je bilo poskakivanja, skakanje ili iskvrcavanje.

Verovali ili ne, bunjevačke igre su samo jedna kap u moru narodnih igara koje često viđamo u raznim scenskim prikazima narodnih igara kao što su smotre, koncerti, TV snimci..., koje ponekad nemaju ni slovo N od NARODNOG. No, neka svako brine za čistoću svog dvorišta. U mojem ima još puno toga da se radi, a bez pomoći ljudi dobre volje, koji su mi ovom prilikom pomogli, teško da ga mogu očistiti.


____________________

01 Čak su i subotička društva igrale koreografije autora koji nisu bili Bunjevci. Izuzetak je nekoliko autora koreografija u OKUD "Mladost" Subotica. No, one nisu učestvovale na smotrama, nego su bile postavljene po političkom "ključu", jer se u to vreme tako moralo. Kasnije su skinute sa repertoara.

02 Čudi me da je veliki broj folklornih grupa uvrstio u program bunjevačke narodne igre bez ikakvih provera na terenu, kad je poznato da u sistemu istraživanja, nije dovoljan jedan kazivač, ili izvor, zbog subjektivnosti od koje niko nije "operisan", nego se naprotiv podrazumeva, da svaki segment istraživanja, pre nego što možemo utvrditi da je istinit, mora imati barem nekoliko izvora koji potvrđuju onaj do kojeg smo prvo došli.

03 Stevan Tonković - Pipuš: "Dragulji bunjevačke riznice" - zapis 10 bunjevačkih narodnih igara, (deskriptivo i koreografski), sa opisom običaja, nošnje, muzičke pratnje, muz. aranžmana....)

04 prim.: nelogično je, ako je snimljnjno u Tavankutu da tako i ne piše, jer se na ostalim snimcima istog filma navodi stvarno mesto snimanja, bez obzira koliko je ono po veličini, a Tavankut je veći od dosta takvih mesta sa filma.

05 Ukrasi u kosi kod Bunjevaka su bili mogući samo u dva slučaja. Prvi je bio u svatovima, gde su samo "jenge"  mogle imati perlice kao što su na dotičnom snimku (veće od uobičajnih), a ostale "divojke" skromnije i manje od prvih. Drugi slučaj je bio za vreme dužijance. U tom slučaju perlice su se radile od klasja.

06 korišćeni materijal i kazivanja:
- Uprava KUD "Matija Gubec" Tavankut/ Ive Prćić-gospodar Prikaz rada Društva1946-1969/ Subotica 1969
- Pavo Bačić: Pero Tumbas Hajo umetnik tamburice/1969
- kazivanja: Kate Stipić Tavankut, Subotica
- pismo dr. Ivana Ivančana Molve /1999.

07 Jedno od mogućih rešenja kretanja na sceni može biti i one koje je viđeno na snimku. Ako je 3 trojke onda je trokraka, 4 trojke-križ, je 5 trojki-petokraka. U svakom slučaju nije izvorni oblik kretanja po prostoru.

08 Ovde se postavlja pitanje moralnost u smislu prisvajanja tuđih dela, a isto tako i nebrige oko sopstvene arhive pojedinih folklornih asocijacija, što je posebna tema.


Piše: Stevan Tonković Pipuš
http://www.folklorsrbija.org/FS_Tekstovi_Lice_I_Nalicje_Folklora.html
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: