Vukašin Jevtić Vule (1913—1981)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Vukašin Jevtić Vule (1913—1981)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vukašin Jevtić Vule (1913—1981)  (Pročitano 13632 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 07:00:41 pm »

*



VUKAŠIN JEVTIĆ VULE
(Rosica, 07.01.1913 — Ribarska Banja, 10.08.1981)

"Vukašin, Vule Jevtić, rođen je 1913. godine u Rosici (Zupa), jedan je od naših najpoznatijih vokalnih interpretatora narodne muzike. Vukašin Jevtić je stekao široku popularnost kod ljubitelja narodne muzike svojevrsnim doživljavanjem narodne melodije i emotivnom interpretacijom. Za njegov muzički razvoj od velikog je značaja bio susret sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem i saradnja ove dvojice vrsnih umetnika. Interpretacija pesme 'Što grad Smederevo' na najbolji način pokazuje osobine njegovog pevanja. Carevac je prihvatio njegov način interpretacije bez ikakvih izmena, a stil toga izvođenja nazvao 'Vulizam'."

"Vule Jevtić je uoči Drugog svetskog rata sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem bio vodeći muzički tandem Radio Beograda. Kada su se 1945. godine, obojica vratila iz Dahaua, prihvatio ih je Radio Beograd, u kojem je Vule ostao narednu deceniju, a zatim se vratio kafanama i pre rata modernom takozvanom, 'astalskom pevanju'.

Malo je poznato da je Jevtić kompozitor čuvene 'narodne' pesme 'Još litar jedan'! Bio je prvi dobitnik Estradne nagrade Jugoslavije. Tokom sedamdesetih, i sam u sedmoj deceniji života, imao je svoje mesto u Šumatovcu (pre podne) i Maderi (predveče)."

[Jovan Nikolić]

Fotografija preuzeta iz knjige M. Bogdanovića "Zavičaju, mili rode"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 07:01:04 pm »

*


VULETOVE PESME...



Beograde mili, beli grade moj
Bosiok se s rosom zamerio
Čaj goro, čarna
Čaj goro, lane moje 1
Čaj goro, lane moje 2
Djevojka sokolu zulum učinila
Dockan prođoh gorom Romanijom
Emina (stihovi: Aleksa Šantić)
Idem kući a već zora
Janje, janje
Jedren grade
Kol'ko ima Jano 1
Kol'ko ima Jano 2
Leptirići mali (Na izvoru - stihovi: Aleksa Šantić)
Nadžnjeva se momče i devojče
Od danas te draga vise ljubit' neću
Oj livado, rosna travo (tekst Vukašin Jevtić?)
Oj, goro
Oj moja ružo rumena
Povela je Jelka
Pogled ima mio
Šta bi bila Đuzel đula
Što grad Smederevo
Više sela




Mara Đorđević i Vule Jevtić
po turneji Radio Beograda po Bugarskoj
u avgustu 1956.


YouTube: Poslednji snimak Vuleta Jevtića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 09, 2011, 01:40:29 am »

*

VUKAŠIN JEVTIĆ VULE


"Vukašin Jevtić Vule, kompozitor i vokalni solista Hora Radio Beograda, mnogim pevačima je ostao uzor.
Otuda i stil pevanja 'vulizam'".


... "On je ... ceo život pošteno radio, pre rata sa Carevcem pevajući po kafanama, a po povratku iz nacističkih logora na Radio Beogradu, gde je napredovao do muzičkog direktora te kuće.

No sredinom pedesetih Vule je napustio Radio jer je odbio da pušta "narodne pesme u obradi" — preteče današnjeg turbofolka. Kompozitor i izvođač mnogih pesama koje današnje generacije smatraju narodnim (poput Tri livade, i drugih), otišao je u Nemačku da cepa karte u nekom frankfurtskom bioskopu i povremeno peva za naše gastarbajtere po njihovim kafanama.

Šezdesetih su ga moja majka i otac ubedili da se vrati u zemlju, gde je nastavio da peva i na Radiju i na televiziji. No, sve predratne i ratne godine, kao i "egzil" u Nemačkoj nisu mu se računali u penzijski staž, pošto nije uplaćivao za penziju — pre i za vreme rata jer to nije bilo moguće, a u Nemačkoj jer nije imao regulisan boravak ni stalno zaposlenje.

Od smrti u bedi spasila ga je upravo nacionalna penzija, koju su mu izdejstvovale kolege svesne njegovog doprinosa očuvanju i promovisanju izvorne srpske muzičke baštine".
[Momčilo Selić, Srpski list]

* * *

"To što je pevao i od svog života uradio Vule Jevtić niko ne može da protumači. Godinama u vrhu narodnih pevača, on je unosio neku posebnu dužinu u pesmu koju smo bukvalno svi znali. Pevao je samo i isključivo pravu narodnu pesmu, onako kako je zapisano pre ko zna koliko godina i to na način koji je samo on znao. Ljudi su jednostavno govorili — Večeras nisam kod kuće, idem da slušam Vuleta Jevtića... Nije voleo da priča o onome što je prošlo, a to je u stvari, bio njegov život. Rekao bi ponekad poneku primedbu, pošalicu, na račun novokomponovane pesme, i teksta u njoj... Njegova radost što je pevao samo ono što ima večitu vrednost i što je neibrisivo, bila je očigledna. Sve što je doživeo desilo se u kafani, koja je bila srednišnje mesto njegovog života. Tu je naučio kako se gaji cveće i zašto klekovača miriše na mrave. U kafani je upoznao akademike, druge viđene ljude i boeme, ko je visoko rangirao, jer je i sam bio takav. Vuleta su sve kategorije gostiju jednako volele i poštovale... Nema više tako rođenog pevača, gospodina i boema kakav je bio Vule Jevtić. Ostao je samo u priči i kad se pomene njegovo ime, sa respektom se pomene. [Branko Milenković]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 11, 2013, 02:08:57 pm »

*

100 GODINA OD ROĐENJA VUKAŠINA VULETA JEVTIĆA

Sećanje na Vuleta Jevtića, jednog od prvih radio pevača, interpretatora narodnih pesama

Voleći čovek — jedanaesta emisija serije Dok je sveta i veka. Vukašin Vule Jevtić jedan je od prvih radio pevača koji su izvodili narodnu pesmu i sačuvali od zaborava neprocenjivo blago naše muzičke baštine. Široku popularnost stekao je kod ljubitelja narodne muzike zbog emotivne interpretacije i boemske duše. Rođen je 7. januara 1913. godine u selu Rosica kod Kruševca. Muzikalnost i ljubav prema pesmi odveli su ga u Beograd 1930. godine gde je bio čest gost beogradskih kafana u kojima je bilo popularno "astalsko pevanje". U jednoj kafani zapevao je pred Vlastimirom Pavlovića Carevca koji ga je i posavetovao da ode na audiciju u Radio Beograd. U Drugom svetskom ratu bio je zarobljenik austrijskih i nemačkih logora, pa i tamo je pevao zatvorenicima, ne bi li i njima i sebi olakšao logorske muke.

Posle oslobođenja dolazi u Radio Beograd i pored profesije radio pevača obavlja  zadatak muzičkog saradnika sve do 1955. godine. Zajedno sa Đorđem Karaklajićem bio je pomoćnik šefa Odseka narodne muzike Miodraga Vasiljevića. Na pitanje jednog novinara kako se tada birala pesma za program, Vukašin je odgovorio: "Ne kao danas. Onda se jedna ista pesma nije smela ponoviti nekoliko dana. Sve su to bile žive emisije i radio pevači su, zajedno sa orkestrom, pevali odnosno svirali direktno iz studija. Pregledavali smo pažljivo tekst svake pesme, probali po nekoliko puta i tek onda puštali emisiju u program. Svako pevanje uvek je bilo premijera. Danas je lako nametnuti slušaocima i lošu pesmu, kad se ona emituje nekoliko puta dnevno, preko mnogobrojnih radio stanica." Poznanstvo sa Carevcem doprinelo je da i sam sakuplja, a kasnije i komponuje pesme koje su u duhu narodnog stvaralaštva, pa su njegove pesme "Još litar jedan", "Čaj goro, lane moje", "Mnoge li sam pjesme pjevo" i druge postale u narodu toliko prihvaćene da mnogi misle da su izvorne.

Njegov specifičan, a prirodan način pevanja Carevac je nazvao "vulizam", a vrsni muzičari iz tog vremena govorili su da je njegova interpretacija škola za svakog pevača narodne muzike. Prvi je nosilac Estradne nagrade Jugoslavije, koju su kasnije dobijali samo vrhunski pevači. Poslednji nastup imao je 26. marta 1981. godine gostujući na maratonskom susretu Predraga Gojkovića Cuneta i Miodraga Bogdanovića. Njegov glas, koji je publiku širom sveta ostavljao bez daha, utihnuo je 10. avgusta 1981. godine u Ribarskoj Banji, mestu nadomak rodnog sela Rosica. ...


RTS | 07.02.2013.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: