Nada Vodeničar (1936)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Nada Vodeničar (1936)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nada Vodeničar (1936)  (Pročitano 7752 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 06:47:40 pm »

*




NADA VODENIČAR
(Ratari kod Paraćina, 29.12.1936)

Kao što ste do sada i navikli, u "Portretu" Muzičke pletenice predstavljamo prvu generaciju radijskih pevača. Jedna od pripadnica te generacije je i Nada Vodeničar, koja je plenila svojim mekim i toplim sopranom. Najčešće je pevala vojvođanske pesme u pratnji fantastičnog Janike Balaža, ali je vrlo često nastupala i uz orkestar velikog Vlastimira Pavlovića Carevca.

Rođena je 29. decembra 1936. godine u okolini Paraćina. Posle rata njena porodica se preselila u Sakule. Budući da su njeni roditelji po službi bili učitelji, zbog potrebe službe su se preselili u Mokrinj, jedno od tada najvećih sela u Vojvodini. Tamo su vodili i hor i dramsku sekciju, i upravo tako je i Nada uz oca počela da uči pevanje. Već 1949. godine u Mokrinju ima prvi kontakt sa radijskim pevačima, da bi 1955. godine položila i širu i užu audiciju. U Radio Beogradu kod, kako ona voli da kaže, čika Cara.

Paralelno sa pevanjem uspešno je studirala književnost.

Iako je već pevala na programu Radio Beograda, morala je da polaže audiciju u Radio Novom Sadu, gde je snimila preko 100 pesama, uglavnom uz tamburaški orkestar Janike Balaža.

Pevala je sve do 1969. godine, kada se zaposlila kao novinar u listu "Ekonomski pregled", kasnije "Ekonomist", prateći agrar.

... Njene pesme ponovo se mogu čuti na programu Radio Beograda, na šta je ona vrlo ponosna i žali što njeni roditelji to ne mogu čuti, jer je za njih Radio Beograd bio i ostao sinonim kvaliteta.

~

Iz Beograda tim Muzičke pletenice obreo se u Banatskom selu Crepaja u nameri da u "Portretu" predstavi inetrpretatorku vojvođanske i starogradske muzike, koja poseduje jedan od najtoplijih soprana.

Nada Vodeničar, dugogodišnji novinar "Ekonomske politike" i "Ekonomista", značajno je ime prve posleratne generacije radio-pevača. U poslednjem telefonskom razgovoru koji smo vodili skromno je prokomentarisala: "Samo mi je žao da me moji pokojni roditelji neće čuti kako posle toliko godina ponovo pevam na Radio Beogradu."
RTS

Nada Vodeničar sa singl omota "Zelena livada" | diskos EDK-5103 | 27.09.1966.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 06:47:58 pm »

**


NADA VODENIČAR RADOJČIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI


1966. Zelena livada | diskos EDK-5103 | 27.09.1966.
 
01. Zelena livada (S. Pantelić — M. Milutinović)
02. Kad pogledam preko kola (S. Pantelić — M. Milutinović)
03. Jesen ide (S. Pantelić — M. Milutinović)
04. Tek što mesec zađe (S. Pantelić — M. Milutinović)
uz pratnju ansambla Svetozara Pantelića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2011, 06:48:16 pm »

*
NAŠA GOŠĆA: NADA VODENIČAR, NOVINAR I RADIO-PEVAČ


NEMA VIŠE BEĆARCA U MOME SOKAKU

Nada Vodeničar živi skoro čitav život u Crepaji. Po zvanju je profesor književnosti, po zanimanju novinar, ali njena najveća ljubav je vojvođanska srpska narodna pesma. I to ista ona pesma, koje smo se, svesno ili ne, odrekli i zaboravili je. Stariji je znaju kao vrsnog interpretatora vojvođanske pesme, a mlađi kao novinara nedeljnika "Ekonomist".





PANČEVAC: Kada ste se prvi put susreli s vojvođanskom srpskom narodnom pesmom?

N. VODENIČAR: Bilo je to veoma davno, krajem 1936. godine, kada sam se rodila, pa su roditelji pevali i radovali se svojoj kćeri. Oni su bili užitelji i uvek se pevalo u kući. Još kao devojčurak sam nastupala na priredbama u osnovnoj školi i kasnije. U Mokrinu na priredbi radio-pevača imala sam čast da prvi put nastupim i to je za mene bila velika stvar. Kasnije se sve desilo slučajno. Otišla sam u Beograd na studije, Mija Krnjevac me je čuo i pozvao na audiciju za Radio Beograd, gde sam napravila prve korake kao pevač. Bilo je to u jesen 1956, ali sam tek 11. maja 1958. imala svoju prvu emisiju s Jovanom Miloševićem, duetom Živka Milošević i Lela Aleksić i naravno s Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, "čika-Carem", i njegovim Narodnim orkestrom.

PANČEVAC: Kako to vojvođanske pesme, a na Radio Beogradu?

N. VODENIČAR: Tek 1960. sam pošela da snimam za Radio Novi Sad, zahvaljujući tome što je čika Sava Vukosavljev, učitelj, aranžer i dirigent Tamburaškog orkestra Radio Novog Sada, sreo moga tatu, učitelja, i prekorio ga zato što mu ćerka peva u Beogradu, a ne u Novom Sadu. Tako sam ja otišla, a saradnja s Radio Novim Sadom trajala je do 1976, kada su oni prestali da me pozivaju. Verovatno su imali veliki broj pevača interpretatora vojvošanske pesme. Ovo govorim s ironijom, jer mislim da su mnogo doprineli da se srpska narodna pesma iz Vojvodine jednostavno izgubi u narodu. Ja živim u Crepaji, a nema bećarca u mojoj Crepaji, nema "Sjaj, meseče, večeras" u mojoj Crepaji, i moji Crepajci se uopšte ne vesele uz ove pesme, nego ima nekih drugih, koje i ne pratim. Ali tek pred zoru, kada im proradi ona krv južnobanatska, kreću s našim pesmama.

Moja ljubav je pesma. I tu pesmu ne može da mi oduzme niko, ali ovom narodu može. I oduzeta mu je! Naravno, tu izuzimam nacionalne manjine, koje su zadržale i neguju svoju pesmu. A naša nacionalna muzika cenjena je svugde u svetu, samo ne kod nas. Zašto? Da li smo mi toliko pametni da više volimo grčku, tursku i neku orijentalnu muziku ili smo toliko naivni?

PANČEVAC: Kako je u ono vreme bilo biti radio-pevač?

N. VODENIČAR: Znate, kada uđete u studio, noge vam se odseku i nije baš prijatno kada znate da vas sluša mnogo, mnogo sveta. Ja sam prisustvovala tim živim emisijama, ali nisam pevala, nas su pripremali, a mi smo dolazili i slušali. U to vreme pevalo se na kvalitet, ne na kvantitet. Pevač je pevao pesme svog porekla, 15-20 pesama, i to je bila njegova uža specijalnost. Nije se išlo na sve "sve čika Car" nije dozvoljavao. Na Radio Novom Sadu sam zatekla briljantnog Janiku Balaša i 17 tamburaša, s kojima sam nastupala na turnejama i snimila 50-60 trajnih snimaka. Na pločama ima malo mojih snimaka; šetiri male ploče i nekoliko velikih s više pevača zajedno.

PANČEVAC: Da li danas pevate?

N. VODENIČAR: Skoro sam bila s kolegama u restoranu i malo pevala, a ljudi su se čudili zašto sam ostavila pevanje. Pa, jednostavno, bavim se analitičkim novinarstvom, koje zahteva celog čoveka, a pevanje i dalje negujem. Rado bih ja danas zapevala, samo kada bih imala uslova. Nadam se da ćete vi, Pančevci, napraviti ponovo Veliki tamburaški orkestar Radio Pančeva, koji je rasformiran 1999. godine. To je prava šteta. Napravite ga, pa da mi počnemo ponovo da pevamo naše vojvođanske pesme.


Saša Janoš | Pančevac
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: