*
SVETLANA VELIČKOVIĆ RAŽNATOVIĆ
CVETAK ZANOVETAKCeca je rođena 14. juna 1973. godine u Prokuplju, u porodici koja je bila sklona muzici. Otac Slobodan mašinbravar, a majka Mira, prosvetni radnik, podizali su u slozi i ljubavi svoju prvorođenu devojčicu. Rođena je u četiri sata popodne. Imala je 4.250 grama i prodoran glas.
O tome priča Cecina majka, Mirjana Veličković iz Žitorađa: Porođaj je bio lak i normalan. Ime sam joj ja odabrala, jer je kum Nikola Zelić na listu stavio 8 ženskih imena. Ime Svetlana je bilo poslednje na listi. U Žitorađi je već bilo dosta Jelena, Slavica i Biljana, pa sam se ja odlučila za ime Svetlana. Slobodan i ja smo planirali da imamo četvoro dece. Kada je Ceca to jednom čula, rekla je: "što niste rodili četvoro, pa sve da ih vodim sa sobom u Beograd?"
Kao dete Ceca je bila vesela, umiljata, ali i odgovorna. Sa 3 godine ostavljala sam je samu sa sestrom Lidijom, koja ja 17 meseci mlađa od nje. Ceca je sama čuvala i sama hranila Lidiju. Kako se seća njena baka, Živana Marinković, majka Mirjane Veličković, Ceca je progovorila sa šest meseci, a potom prohodala. Prvu pesmu je otpevala u četvrtoj godini: "Ajd, svekrvo, napolje!"
Likom je na oca, ali je muzičku crtu povukla na majku Mirjanu i njenu familiju Marjanović. Po Žitorađi se pričalo da Ceca najviše liči na svog oca Slobodana, što je ona jednom i potvrdila: — Moj otac Slobodan i ja smo mnogo slični. Pitomi smo i veseli ljudi. Jedino smo agresivni kad je fudbal u pitanju. Volimo i pesmu, i tu mi otac najviše pomaže. Uvek se nasmejem da sluša neku moju pesmu na radiju ili TV, pa kaže: "Evo, peva moja dalja rođaka iz Beograda".
Kao dete Ceca je pevala sa majkom na seoskim priredbama. Dešavalo se da nisu imale 30 dinara za prevoz do susednog sela, pa je Ceca tada plakala. Prvi put je pred publikom zapevala 1978. godine. Na scenu je izveo komšija Ljubiša Milošević, kasnije sudija za prekršaje i novinar. Od prvog honorara kupila je sebi šarenu haljinu i cipelice. Kada je majka Mirjana prestala sa Cecom da peva po priredbama, preuzela je sa Lidijom na sebe obavezu da brine o Svetlaninom izgledu, pre svega, frizuri i haljinama.
— Sanjala je i maštala da postane poznata pevačica. Još kao klinka, pre priredbi, provodila je po nekoliko sati pred ogledalom, doterujući se. U nastupima sa Jovicom Vučkovićem iz Lalinca, zarađivala svoju prvu platu — seća se Mirjana, Cecina majka — Kada je bila u sedmom razredu već je pred publikom nastupala sa Bobanom Zdravkovićem. Čuvam svaki isečak iz novina o njoj, i srce me boli što nije imala detinjstvo. Dok su njene vršnjakinje bezbrižno živele, ona je mukotrpno radila. Radila, zaradila i postala slavna.
Ceca je sa uspehom završila srednju školu, poljoprivredno-veterinarski smer. U to vreme bavila se i bodibildingom. Kao đak, morala je da bude odlična, jer joj je majka učiteljica. U školi je Ceca najviše volela muzičko i fizičko, a najviše je mrzela matematiku. Volela je da čita "Orkanske visove" i "Džejn Ejr" i da pati zbog tragične ljubavi. Maštala je da studira glumu i da bude glumica, jer ima talenat da je kamera voli. — Krenula sam u profesionalne vode u Prokuplju sa 14 godina. Najlepiši deo mog detinjstva je vezan za estradu.
*
JEDNO JUTRO RANO...To je bila moja želja, najveća ljubav. Svaki put nosi lepe i ružne uspomene. Ja mogu da se pohvalim da zaista nisam imala trnovit put — seća se Ceca danas svojih muzičkih početaka. Bilo je to na jednoj školskoj priredbi i takmičenju amatera-pevača.
Bila sam još dete, ali sam imala veliki fond pesama. Imala sam repertoar za rođendane, ispraćaje, koktele, žurke... Imala sam svoj orkestar i, možda je to nekom sada malo čudno, još kao tako mala potpuno sam bila posvećena pevanju — seća se Ceca svojih prvih nastupa.
Na tim školskim priredbama stekla je i prve simpatije, i imala prvu ljubav, čijeg se imena više ne seća. Ivica Dačić, danas lider socijalista iz Žitorađe, se kada je Svetlana postala popularna, hvalio da mu je Ceca drugarica od najmlađih dana.Ceca je bila čudo od deteta i kao đak. Na ekskurzijama nas je zabavljala, pa je uvek bila u centru pažnje. Znao sam da će napraviti karijeru estradne zvezde. Takav talenat koji poseduje Svetlana retko se rađa — kazao je jednom prilikom njen bivši razredni starešina Radovan Miletić iz Žitorađa.
U početku su komšije sa snebivanjem pratile odlazak svoje sugrađanke u opasan svet muzike i biznisa. Majka Mira, učiteljica u lokalnoj školi u Žitorađu, i otac Slobodan, danas predsednik opštine Žitorađa, uvek su bili uz svoju ćerku Svetlanu: Nama bilo najteže. Istina, znajući Cecu, nismo se bojali da neće uspeti, ali smo imali uvek tremu, kao što je i sad imamo pred veliki koncert — kažu Mira i Slobodan Veličković.
Sigurno da Ceca ne bi uspela da u svom pohodu na estradu nije imala baš podršku u porodici. Mama Mira i tata Slobodan su je okuražili da od početka osamdesetih peva u restoranima na moru. Po sedam dana je Ceca, na primer, dizala Sutomore na noge. A onda je to postao angažman za ceo školski letnji raspust. Tu na crnogorskom moru je Svetlana Veličković sa majkom Mirjanom i tatom Slobodanom upoznala hramonikaša Mirka Kodića, koji je 1987. dovodi u Beograd.
Jedne godine u "Utjehi", harmonikaš Mirko Kodić je čuo za neku klinku koja je jako talentovana, onda je pričao sa mojim roditeljima i obećao da će da razgovara sa kompetentnim ljudima u Beogradu. Kasnije me je pozvao da napravimo demo-snimak na kojem sam ja pevala pesme mojih starijih kolega. U privatnom studiju smo uradili demo-snimke na pesme Vesne Zmijanac, Dragane Mirković, Šemse Suljaković i Vide Pavlović, velikih jugoslovenskih imena narodne muzike. Onda je ta kaseta predata muzičkoj komisiji i tako je počelo. Posle sam čula da su se ljudi iz te komisije veoma iznenadili, nisu mogli da veruju da tako malo dete ima tako zreo glas, tako dobro formiranu boju glasa, kojom sam i stekla pravo da snimim ploču.
Htela je tada 1987. godine pred beogradskom komisijom da peva pesmu "Volela sam, volela", koju je izvodila popularna Hanka Paldum, ali je žiri smatrao da je to jako za jedan curetak. Ceca, crnokosa u narodnoj nošnji im je otpevala "Jedno jutro rano..." i oduševila ih.
— To što se meni desilo 1987. godine bio je dečji san, i to san na javi. Javio se neko telefonom i pozvao nas da dođemo u Beograd da se vidimo i dogovorimo sa Dobrivojem Ducijem Ivankovićem. Oni su već imali desetak pesama pripremljenih za mene, sve je to odradio Duci Ivanković, moj estradni tata. On mi je i uradio imidž, nisam ličila ni na koga na estradi, Duci je od mene stvorio novi muzički identitet — seća se Ceca. Dobrivoje Duci Ivanković joj je komponovao pesmicu "Cvetak zanovetak", kojom je hteo da promoviše njen ozbiljan, dubok, ali nizak, specifišan ženski glas, a da sačuva njen karakter sojčice-devojčice. I uspeo je, jer iako mlada Svetlana Veličković je znala šta hoće u životu:
— Oduvek sam sanjala da mi se desi velika karijera, uspeh i slava. Bivalo je da se noću probudim i kažem : "Mama, sanjam da snimam ploču i da sam velika zvezda!" Ona bi mi govorila: "Spavaj, što je babi milo, to joj se i snilo!" Sebi sam zacrtala taj cilj i to mi se i ostvarilo! Kao pevačica nemam apsolutno razloga da se stidim ijednog minuta moje karijere. Ušla sam na estradu na velika vrata zahvaljujući Dobrivoju Doci Ivankoviću, koji je meni napravio sve hitove "Pustite me da ga vidim", "Drugarice prokletnice", "Ja sam cvetak zanovetak". Nikada nije uzeo nijedan dinar mog honorara, pazio me kao da sam njegovo dete. Zato što nemam mrlju u karijeri imam razloga da se hvalim svojim uspesima!
Piše: Marko Lopušina |
"Novine Toronto" | 2005.
