sledeća tema »

[Angelina]

**

ŽIVKA ĐURIĆ IVANOVIĆ

(1928—2002)

U tim, pedesetim godinama prošlog veka, muzičkim nebom narodne muzike Srbije neprikosnoveno su vladali Danica Obrenić, Anđelija Milić, Radmila Dimić, Vukašin Vule Jevtić, Miodrag Popović, Milija Spasojević, Radojka Živković, Sava Jeremić...

Trebalo je biti hrabar, talentovan, radoznao, znatiželjan, uporan i istrajan — da bi se zakucalo na Velike dveri, koje su vodile ka Tronu srpske narodne muzike. A ona je imala sve to: Ona — Živka Đurić!

Njen dolazak u Ansambl "Kolo" 1949. godine predstavlja kamen-temeljac buduće blistave umetničke karijere. Živka Đurić postaje solista igrač i solista pevač, obilazi ceo svet, prva je Srpkinja sa prostora Jugoslavije koja nastupa u BBC programu, a njen fascinantan glas, kao i briljantnu igru, frenetično pozdravljaju gledaoci u palati Sajo u Parizu, u Karnegi holu u Njujorku, u teatru Fenice i Milanskoj skali u Italiji, u Baljsom teatru u Moskvi i drugim dvoranama širom sveta.

Imao sam čast i zadovoljstvo da sa Živkom Đurić, u Ansamblu "Kolo" sarađujem šest godina: ona kao vokalni solista, ja — kao solista na harmonici. I prošli smo svet, ispevali stotine i stotine pesama / od srpskih do japanskih, kineskih, američkih… / i izgradili prijateljstvo — na koje smo oboje ponosni. A šta je, u stvari, umetnost Živke Đurić?

Najpre, u njenom genetskom kodu nalazi se  neviđena supstanca muzičkog talenta: fascinantna muzikalnost, neverovatan osećaj za ritam — čak i u njegovim najkomplikovanijim varijantama, tanani osećaj za autentičnu interpretaciju svake pesme, erupcija ekspresije i i muzičkog izraza — ali uvek pod racionalnom muzičkom kontrolom. Zatim, znatiželja i, prosto, nagon za traganjem za novim, za dobrim i kvalitetnim zvucima pesme, za novim harmonijama i ritmovima, istraživanje koju je uvek dovodio do novog kvaliteta, ili, pak, do stare pesme — kazane na jedan nov i svež način.

I, nadasve, repertoar: Živki Đurić nije mogao da promakne "kukolj kroz žito", ona je nepogrešivo znala šta je dobro — i to je pevala, a ono drugo — ostavljala je nekim kolegama da, pre ili kasnije, dođu do njenog saznanja.

Iako Živka Đurić nije imala muziče škole, ona je, ipak bila dragoceni etno-muzikolog-amater, ličnost koja je, za fono-arhiv Radio Beograda trajno snimila desetine i desetine srpskih narodnih pesama, kao i brojne pesme širokih balkanskih prostora, često i u neponovljivom duetu sa sestrom Gordanom Runjajić. A mnogim od tih pesama upravo je interpretacija Živke Đurić postavila reper i standard interpretacije, pa je želja "pevati kao Živka Đurić" decenijama potom bila čest slogan u muzičkom miljeu Srbije. Za mnoge — nedostižan san...

I danas, posle toliko godina, još mi zvuče reči Živke Đurić, izrečene sa mnogo spontanosti i srdačnosti, sa neviđenom pozitivnom energijom: "Batke / tako me zvala /, hoćemo li jednu od naših?" A tada bi se, uz harmoniku, začulo: Kot' pokida sa grla đerdane… Gde si dušo, gde si rano... Od kada mi frula ne svira... Sedi Mara...

Živka Đurić je istinski velikan naše narodne umetnosti, jedno od najvećih imena koje je srpska narodna muzika ikad imala.

Profesor Nikola Rackov

Tekst preuzet sa seta CD 3 — Živka Đurić Narodne izvorne i starogradske pesme

[postavljeno 22.04.2007]

[Angelina]

*

ŽIVKA ĐURIĆ IVANOVIĆ — DISKOGRAFIJA

SET 3 CD


Narodne izvorne
i starogradske pesme

CD 1
01. Sedi Mara na kamen studencu
02. Oj, jablane širi grane
03. Iz banju ide šejtan devojče
04. Ko t' pokida sa grla đerdane
05. Zarasle su staze ove
06. Gradinom cveće cvetalo
07. Mardžandža
08. Blaguno dejče
09. Što ti je Stano mori
10. Oj, mori vrbo zelena
11. Karanfile cveće moje
12. Sad moj dragi
13. Duni mi duni lađane
14, Tiho noći
15. A što si se Jano
16. Mrena riba
17. More pade tamna magla
18. Pred Senkinom kućom

CD 2
01. Od kada mi frula ne svira
02. Cvetala mi ruža
03. Nisnu se nisnu
04. Ječam žela
05. Kad bi ove ruže male
06. Gorom jezde
07. Nekad cvale bele ruže
08. Ja pogledah preko kola
09. Zora zori, petli poje
10. Rino, rino
11. Oj, Jelena
12. Ravno polje
13. Jovanke devojko
14. I dođi lolo
15. Ne goni konja
16. Omera voda odnela
17. Što si Leno na golemo
18. Zaigrali cigančići

CD 3
01. Znaš li dragi onu šljivu ranku
02. Smiljna devojka
03. Tankosava
04. Duga njiva
05. Lepo ti je biti čobanica
06. Naš život ciganski
07. Kolenike, kolenike vreteno
08. Cvetala mi ruža
09. Ajde, Kato, ajde zlato
10. Bulbul mi poje
11. A što ti je mila kćeri
12. Moj dragane...
13. Čekala sam kraj prozora
14. Aj, san zaspala
15. Nit' ja dremam
16. Sedi Mara na kamen studencu


DUET SA GORDANOM RUNJAJIĆ

Amen sama but roma
A što pitaš, džanum majke
Blago oko
Čekala sam kraj prozora
Ćerda Mile bari škoda
Čoban tera ovčice
Crven fesić
Dema miro
Đelem, đelem
Duge su noći jesenje
Ej, kad sam sinoć pošla iz dućana
Golubice bela
Idem putem
Komšinice, preko puta
Koje li je doba noći
Ko to čuva stado belo
Lepo ti je biti čobanica
Moj Dragane, ružo rana
Moj Milane
Obrane su jabuke zelene
Otišao si, dragi
Piravelo Mile
Prođe leto, stiže jesen rana
Sastale se devojke
Zapevala sojka ptica
Šta bi bilo da me nisi sreo
Uz putić, niz putić


DUET SA PREDRAGOM GOJKOVIĆEM

Bre devojče, a gde čuvaš ovce
Maramica, svilenica
Poranio momak mlad


OSTALE PESME

Pesma leti niz dolove

[Angelina]

**

ZNAŠ LI DRAGI ONU ŠLJIVU RANKU
Miodrag Todorović Krnjevac — Milisav Pavlović

Znaš li dragi onu šljivu ranku,
gde smo nekad bili na sastanku.

— Znadem draga, kako ne bih znao,
šljive sam ti sa grana uzbrao.

Da 'l se sećaš šta je posle bilo?
— Onda sam te dušo poljubio.


ĆERDA MILE BARI ŠKODA

Ćerda Mile bari škoda,
Ćerda Mile bari škoda

E gadenga graste ćorda,
E gadenga graste ćorda.

E gađenge graste čorda,
E gađenge graste čorda

Vovda đelo ando sudo,
Vovda đelo ando sudo

A voj Mile beš maj mudro
A voj Mile beš maj mudro

A voj Mile so čerdan tu
So čerdan tu te ćoresa.

YouTube: Živka Đurić & Predrag Gojković Cune — Znaš li dragi onu šljivu ranku
YouTube: Živka Đurić & Gordana Runjajić — Čerda Mile bari škoda

YouTube: Seti se moje pesme... O Živki Đurić

[Angelina]

**






NAGRADA ŽIVKI ĐURIĆ ZA ŽIVOTNO DELO — PRVAKU ANSAMBLA KOLO

[Angelina]

**




ŽIVKA ĐURIĆ IVANOVIĆ


MIŠLJENJA I KRITIKE

Sigurno je da je drugarica Djuric jedan od clanova Ansambla koji su doprineli da se nasa narodna umetnost (pesma i igra) tako visoko ceni u celom svetu. Nije slucajno sto je "Kolo" ocenjeno kao jedan od najboljih ansambala sveta, a smatramo da je uvom priznanju doprinos drugarice Djuric bio vise nego veliki. Svojim odnosom prema radu u "Kolu" sluzila je u svakom pogledu kao primer kako radi i kako se ponasa jedan umetnik.
Dragomir Vukovic, direktor Ansambla narodnih pesama i igara Srbije


Posebno valja istaci njen seriozan pristup u tumacenju i izvodjenju svih melodija koje se nalaze na njihovom raznovrsnom i bogatom repertoaru. Valja takodje reci da je veoma znacajan uspeh, koji ona postize kako na radio talasima, tako i na estradnim nastupima sirom zemlje i skoro na svim kontinentima.
Djordje Karaklajic, kompozitor


Kao vrhunski umetnik i sigurno jedan od najboljih interpretatora naseg narodnog melosa, ona je kroz proteklih 30 godina nadahnuto i nestedimice svojim plemenitim glasom ubedjivala i plenila vise generacija prtipadnika nase armije, kao istaknuti i istinski narodni umetnik. Posebno treba istaci da je ona uvek bila zaista retko iskren i posten umetnik, koja se nikad nije povodila za trenutnom modom, nego je kroz celu svoju karijeru bila nosioc i interpretator narodnog melosa u njegovom najboljem i najizvornijem umetnickom izrazu. Na taj nacin postala postovana i cenjena kao istinski i pravi narodni umetnik i neosporno stekla velike zasluge za sirenej i negovanje nase izvorne prave narodne pesme.
Frane Bauk, pukovnik


Jugoslovenski drzavni ansambl ucinice vise da se probudi razumevanje izmedju dva naroda nego deset diplomatskih konferenciaja.
Sundey Times, London, 1952.


To je najznacajnija priredba u Njujorku ove jeseni. Komplikovane igre izvodjene su majstorski i clanovi trupe zasluzuju nase pohvale. Nemojte propustiti da vidite "Kolo".
The New York Times, 1956.  


To nije bio uspeh nego pravi trijumf ansambla "Kolo" koji je sa punim pravom osvojio slavu…
La Vigie Marocaine, Kazablanka, 1959.


Koliko je prijatno ponovo videti ovako shvacen folklor koji tumace virtuozi!
Paris Press, Paris, 1952.


Najbolji kolektiv folklornih igara koji sam ikad video.
Ser Malcolm Sargent


Ovaj prikaz nebi bio potpun kada se nebi pruzio buket dami koja je pevala. Njen glas je bio cist i magican. Ona je pevala kao slavuj, koji peva lako i iz punog grla, ljupke, blage note tekle su iz njenog grla ciste kao kristali, kao andjeoska melodija.
The Times of India, Bombay, 1959.


Lep i svezi glas otkrivao je u tim melodijama dusu jugoslovenskog naroda. Toplo i carobno otpevala je srdacnu pesmu Zivka Djuric, ponovivsi je dva puta pred upornim nastojanjem publike…
Izvestia, Moskva, 1955.


Zivka Djuric je mozda najveca zvezda u ansamblu medju primetno jednakim kvalitetima ostalih, prikazuje izvanrednu igru sa Kosova i Metohije.
Herald, Melbourne, 1959.


Mnogo aplauza dobila je solistkinja ansambla narodnih pesama. Ove pesme izvedene su sa puno lepote i sa muzickom kulturom pevacice…
Tribuna Ludu, Varsava, 1958.


Sa ogromnim uspehom nastupila je solistkinja ansambla. Uz pratnju gudackog orkestra solistkinja Zivka Djuric s divnim zanosom i odusevljenjem otpevala je lirsku pesmu.
Izvestina, Moskva, 1955.


Na sinocnom i preksinocnom koncertu beogradskog ansambla "Kolo" najvece simpatije publike osvojila je Zivka Djuric vokalana solistkinja ansambla. Odusevljena njenom interpretacijom narodnih pjesama i igrom, publika ju je nekoliko puta vracala na scenu.
Oslobodjene, Sarajevo

Zivka Djuric je uspela da se istakne u igri kao i pesmi kojom se izrazava tuga zene, a zatim u nizu sloveacki narodnih pesama, njeno pevanje je izazivalo glasno odobravanje i povike "bis".
Daily Star, Toronto, 1956.


Dosao je novi sjaj u igri solistkinje Zivke Djuric sa partnerom bratislavom Grbicem.
The Telegram, Canada, 1956.


Dragoceni doprinos u koreografskom delu programa koji je cinio osnovu koncerta, bili su nastupi solistkinje Zivke Djuric…
Vecernja, Lenjigrad, 1955.


Njen talenat za igru i za pesmu, izvanredan glas i smisao za interpretaciju, ucinili su da je dugo godina bila prva solistkinja "Kola". Svaki njen nastup, bilo u igri ili pevanju, na hiljadama koncerata "Kola" u zemlji i inostranstvu, uvek su bili propraceni izrazima divljenja za njenu umetnost. Slobodno se moze reci da je Zivka Djuric dugo godina bila sinonim uspeha "Kola" i njegove vrednosti.
Olga Skovran, Dugogodisnji direktor Ansambla "Kolo"

Živka Đurić
Izvorne narodne i starogradske pesme
CD 3 set
RTS PGP — 2004.

Tekst preuzet sa seta CD 3 — Živka Đurić Narodne izvorne i starogradske pesme

[postavljeno 22.04.2007]