Predrag Gojković Cune (1932)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Predrag Gojković Cune (1932)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Predrag Gojković Cune (1932)  (Pročitano 9288 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 06:06:44 pm »

*




PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE
(Kragujevac, 06.11.1932)


50 godina sa Vama

"Kada bi Orfej, sin Boga Apolona i muze Kaliope zapevao, kada bi zazvonila njegova lira, drvece i stenje bi se pomicalo kako bi mu bilo blize, vuk bi lezao pokraj jagnjeta i ganuto ga slusao, jasika ne bi ni list pomakla, u prirodi bi zavladao savrseni sklad i mir." Tako kaze anticki mit o nenadmasnom pevacu, umetniku cudesne nadarenosti — Orfeju.

Ovih nekoliko redova nije slucajno izabrano za pocetak price o Predragu Gojkovicu Cunetu, pevacu orfejevske nadarenosti. Kada bi astrolozi pisali njegovu biografiju, svakako bi znali pod kojom je zvezdom rodjen, kakva ga je to nadprirodna sila obdarila osobinama nedostupnim ne samo obicnom coveku, vec i onima koji su nadareni umentoscu kojoj je Cune posvetio pedeset godina zivota.

Covecji glas je najsavrseniji muzicki instrument, za sada nenadmasan. Lakoca kojom njime vlada Predrag Gojkovic je fascinantna. Podpomognut savrsenom dikcijom poprima milozvucje pred kojim slusalac ne moze ostati ravnodusan. Ustvari on je zarobljen cudesnim osecanjem savrsenstva, koje traje sve dok se pesma ne zavrsi, pa cak i posle toga.

On ume da peva i kad se smeje i kada place i kada se raduje, kao sto je to vesto izvodio u reprezentetivnoj radio-emisiji "Kantoman". Pevao je tako u raznim odajama svog stana bez muzicke pratnje, radi spremanja specijalne emisije, koja je u Monte Karlu, na Evropskom sampionatu najvecih radio stanica Starog kontinenta, osvojila zavidno trece mesto. Prilikom prezentacije, u velikom studiju državne radio stanice Monako, u konkurenciji 26 ozabranih stvaralaca Radio programa Evrope, Cune je jos pre cetvrt veka ostavio iza sebe umetnicka radio-fonska dostignuca zemalja sa znatno bogatijom i duzom tradicijom radija kao sto su: Velika Britanija (BBC), Francuska, Nemacka, Danska, Norveska, Spanija, Finska, Svedska...

Udruzen sa svojim imenjakom Predragom Knezevicem, nekadasnjim voditeljem emisije "Vreme sporta i razonode", autorom originalnih radiofonskih ideja i inicijativa, Cune je tri puta uzimao ucesca na tradicionalnom medjunaradnom festivalu u Monte Karlu i uvek u konacnom plasmanu bio pri samom vrhu. Takodje uspesno reprezentovao je Jugoslaviju na radio-festivalu u Berlinu "Pri futura", emisijom "Covek orkestar". Mnogostrukim umnozavanjem Cunetovog glasa stice se utisak kao da se cuje neki neobicno prijemcivi zvuk kompletnog orkestra!

Sada se vracamo u 1932. godinu. Bila je nedelja 6. novembar. U Kragujevcu je fudbalski ljubimac "Radnicki" igrao protiv madjarskog "Ferencvarosa". Jovan Gojkovic, koji je dosao iz rodnog Kuzmina, funkcioner kragujevackog tima, po zadatku i obavezi nalazio se na stadionu kada mu je u 15.15 minuta sva zadihana babica saopstila da se supruga Radmila porodila i da su dobili sina. Tada je Predrag Gojkovic, kako se to obicno kaze — ugledao ovaj svet.

Majstor Jova je bio ugledni frizer, kako za gopsodu tako i za dame. Imao je dva segrta i dvojicu kalfa. A kako je po tadasnjim pravilima morao ne samo da ih placa, vec i hrani, ceo teret je padao na domacicu kuce. Posle 13 meseci Predrag je dobio i sestru Anku, pa je majka Rosa, kako su je zvali od milja, imala pune ruke posla. Svezala bi kolevku za jednu nogu i ljuljala dete, kako bi joj ruke bile slobodne za ostale kucne poslove, i pevala, pevala, pevala... Tako je maleni Cune slusao i ucio prve pesme. Najpre melodiju pa tek kasnije tekstove.

Porodica Gojkovic se 1936. godine seli u Beograd, u ulicu Grcica Milenka, gde postaje vrlo omiljena u kraju. Decak Predrag se vec procuo po lepom pevanju, pa ukoliko bi prosao pored cika Dise kafedzije ili Stojceta pekara, a pritom ne bi skinuo kapu i duboko se poklonio, morao bi za taj cin "nevaspitanja" da na licu mesta otpeva njihove omiljene pesme. Bolje to nego da se pošale majstor Jovanu Gojkovicu, Cunetovom ocu.

To pevanje bila je prva preporuka za solistu hora u skoli "Vojislav Ilic". 1939. godine, kao ucenik prvog razreda gostovao je sa grupom pevaca (devojcica) na skolskom programu Radio Beograda u redakciji Gite-Nusic Predic, u Kolarcevoj zaduzbini. Predrag je imao zadatak da imitira Jovu koji "Ruzu kroz sviralu zove", u istoimenoj narodnoj pesmi. Uspeh je bio fantastican.

Sestoparilsko bombardovanje Beograda 194l.godine iz osnova je promenilo zivot porodice Gojkovic. Snalazili su se kako su znali i umeli, kao uostalom i svi Beogradjani tokom nemacke okupacije. U to vreme Cune je upoznao Aleksandra Trandafilovica, harmonikasa, oca kasnije poznatog Mije Todorovica Krnjevca. Otuda potice prisna veza sa Todorovicima, i veliki deo Mijinog kompozitorskog opusa otpevao je i snimio Cune Gojkovic, kao i uvek na — maestralan nacin.

Posle rata, po zavrsetku male mature 1947. godine, Predrag Gojkovic se nasao na zivotnoj prekretnici. Majka je zelela da bude svestenik ili oficir! Probao je i jedno i drugo i na kraju se skrasio na trgovackoj akademiji. Posle dva zavrsena razreda, zahvaljujuci lepom pevanju, primljen je u hor "Djoka Pavlovic" i postao postanski sluzbenik. Sa Maksom Popovim, vodjom orkestra istog drustva, peva solisticke numere na koncertima sirom zemlje. Medjutim, zahvaljujuci Zarku Milanovicu, pravniku i poznatom muzicaru, koji je imao svoj narodni orkestar, Cune je 1948. godine stigao pred mikrofon Radio Beograda. Za sav nauk o pesmi, dikciji, ponasanju na sceni, najvise ima da zahvali bas Zarku. Drugi nauk stekao je pevajuci po kafanama u Vrscu, Smederevu, Mostaru, Beogradu ("Domovina", "Kalemegdanska terasa", "Bristol"...). U zemunskom hotelu "Central" upoznaje se sa Draganom Tomljenovicem koji ga prima u svoj "Meksikanski trio". Ubrzo, zatim, postaje clan ansambla Milije Spasojevica koji ga vodi u Milano na festival "Sest dana kancona". U veoma jakoj konkurenciji italijanskih, spanskih, francuskih i drugih pevaca, osvaja sjajno drugo mesto sa pesmom "Halisko". To je prvi veliki uspeh Prderaga Gojkovica Cuneta. Od tada krece njegova popularnost koja ide samo uzlaznom linijom. Redjaju se snimci za RadioBeograd sa Dzez orkestrom kojim diriguje Vojislav Simic, Revijskim orkestrom pod upravom Ilije Genica, ali i sa manjim ansamblima. Slede festivali u Beogradu, Opatiji, Zagrebu... Snima za sve jugoslovenske Radio i televizijske stanice. U pitanju su bile iskljucivo zabavne melodije.

Za 8. mart 1961. godine Radio Beograd je uprilicio emisiju posvecenu zenama u kojoj su pevaci zabavnih melodija pevali narodne pesme.Cune je zapevao "Kafu mi draga ispeci", koju je naucio od Nade Mamule. Februara 1962. godine sa orkestrom Zarka Milanovica snimio je "Kafu" na singl-ploci. Vec u maju postala je prva "zlatna ploca", ne samo u Jugoslaviji nego i na Balkanu. Od tog trenutka iz osnova menja repertoar. Sve manje snima zabavne pesme, a sve vise narodne, romanse i starogradske pesme. Slede ponovo festivali, ali ovog puta narodne muzike. Ko i do tada, uglavnom osvaja prve i druge nagrade na "Beogradskom saboru", sarajevskoj "Ilidzi","Kupu pevaca" u Parizu...

Jos jedna godina karakteristicna je za umetnicku karijeru Cuneta. Te 1966. godine odlazi na turneju u Ameriku i tamo ostaje tri godine. Pevao je od jedne do druge obale SAD prosirujuci znatno svoj repertoar, a u predahu nalazi mir u porodicnom krugu kraj supruge Leposave Lepe i kcerki Natase i Katarine.

Po povratku u zemlju ponovo festivali, zatim TV serija "Nase priredbe" u reziji Jovana Ristica, dva igrana filma "I Bog stvori kafansku pevacicu"i "Jagode u grlu", za koji na filmskom festivalu u Nisu dobija glumacku nagradu kao najbolji debitant na filmu.

U opereti "Slepi mis" Johana Strausa, u beogradskom Narodnom pozoristu, Cune peva "Ko lepi san". Sa radio-emisijama Predraga Knezevica ponavlja uspehe na evropskim smotrama najuspesnijih radio-emisija.

Uz Dragana Stojnica, Gertrudu Munitic, Mikija Jevremovica, Cune je bio jedan od najomiljenijih pevaca supruznika Josipa Broza Tita i Jovanke Broz, kojima je na stotine puta godinama pevao na uvce njihove najomiljenije pesme "Kafu" i "Sonju". Aleksandar Leka Rankovic i Koca Popovic uzivali su da im Cune peva na "bis" njegov, takodje mega hit pesmu "Janicar".

Za muzicki arhiv Radio Beograda snimio je preko 1.000 pesama izvorne narodne muzike iz Srbije, ali i meksikanskih i evergrin pesama. Dobio je sve strukovne nagrade i ima najvisi status zasluznog, istaknutog estradnog umetnika. Dobio je Orden zasluga za narod kojim ga je odlikovao drug Tito. I danas zivi u svojoj kuci u beogradskom kraju Zarkovu, koju je napravio sredinom sedamdesetih godina.

Ni pozorisna karijera nije mimoisla Cuneta Gojkovica. U Ateljeu 212 za predstasvu "Sveti Georgije ubiva azdahu" Dusana Kovacevica, muziku je komponovao Voki Kostic, a Cunetu je poverena viseglasna interpretacija bez ijednog instrumenta.

Snimio je na "nosacima zvuka" 52 singl-ploce, vise koktel-albuma , samo nekoliko solistickih albuma, a 1999. goidne diskografka kuca PGP RTS izdala je trostruki CD Cuneta pod nazivom "50 godina sa vama — 50 Years With You", sa 52 raritetne izvorne i nove pesme srpske muzike, sa jedinstvenim snimcima iz fonoteke Radio Beograda. Pored pesme za sva vremena "Kafu mi draga ispeci", nezaboravni su mu hitovi i numere "Janicar", "Sonja", "Dunave, moje more". "Zapevajte pesme stare". "Stani, stani, Ibar, vodo", "Zasto svices tako rano", "Na Moravi vodenica stara", "Moj konjicu, laki, lagani", "Ljubav mi srce mori", "Tuzno vetri gorom viju"... Po mnogima je Cunetova verzija poznate pesme Alekse Santica "Emina", najuspesnija obrada ove prelepe izvorne narodne pesme iz Bosne i Hercegovine.
 
Radio je u mnogim emisijama na malim ekranima kao soumen, voditelj, a nezaboravan TV tandem su Cune i njegov kolega Predrag Zivkovic Tozovac. Na cuvenim turnejama "Pesma leta", uvek je bio u samom vrhu.

U istoriji YU estrade sigurno ce kao nezaboravan koncert ostati duel, nadpevavanje sa Miletom Bogdanovicem, koji su 1980. godine u beogradskom Domi sindikata (hramu narodne i zabavne muzike) pevali blizu 18 sati, i otpevali zajedno preko 6.000 pesama. Cune je pobedio Mileta, a rekord u broju otpevanih pesama do danas nije oboren, i po svoj prilici skoro i nece biti nadmasen. Cune spada u grupu onih istaknutih estradnih umetnika koji su otpevali ponajvise koncerata u humanitarne svrhe, a u svojim vitrinama ima za svoj humanitarni rad bezbroj plaketa i priznanja Crvenog krsta.

Predrag Gojkovic Cune je nedavno snimio novi album za "Grand produkciju", i trenutno je najproduktivniji pevac i soumen nase narodne muzike i estradne scene. Po svoj prilici, jos dugo cemo slusati Cuneta, jer je njegov zivotni moto: pesnik rece — gde je srece i veselja, pesmu traze, gde je tuga, uz pesmu je blaze.


Balkanmedia, 29.10.2001.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 06:09:30 pm »

*


PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI

Tema u obradi *


196x Birajte svoju ploču, RTB EP 12000
1. Od svega me sačuvala majka - Safet Isović
2. Zajko kokorajko - Aleksandar Sarievski
3. Evo srcu mom radosti - Predrag Gojković
4. Zračak viri kroz grančice - Predrag Gojković

196x duet Zivka Djuric (PGP RTB EP12200) pesme Radeta Bogicevica
1. Maramica svilenica
2. Znas li dragi onu sljivu ranku
3. Poranio momak mlad
4. Bre devojce, a gde cuvas ovce

1960 ork. Milije Spasojevića, Jugoton EPY 3100
1. Kad zasvira harmonika
2. Beograde moj
3. Moj konjiću
4. Vetar duva Dunavom i Savom

1963 Beogradsko proleće EP 50953
1. xx
2. Pave, ja i mandoliona
3. xx
4. xx

1962 ili 01.1963 RTB EP 50130-1
1964 = 24.02.1964 RTB EP 50130-2
1966 = 16.05.1966 RTB EP 50130-3
1. Cha, cha, cha flamenco
2. Smeđa Triana (Triana morena)
3. Prodavačica ljubičica (Violetera)
4. Kao pre (Comme au premier jour)

1963 = 22.01.1963 RTB EP 50131
1. Momak veseljak
2. Nisam želeo to
3. Baron Ciganin
4. Poljubac

1963 = 25.01.1963 (zlatna 01.02.1965), ork. Žarka Milanovića, RTB EP 12229
1. Kafu mi draga ispeci
2. Ali-paša na Hercegovini
3. Bosno moja, divna, mila
4. Što bi bila Đuzel đula

1963 = 20.07.1963 RTB EP 12228
1. Probija se kolovođa
2. S one strane Lipovice
3. Oj, Prijedore
4. Oj, livado, rosna travo

1964x RTB EP 50132
1. Halisko (Ay Jalisco)
2. Vreme će svedok biti (El Tiempo sera Testigo)
3. Ljubomora (Jalousie)
4. Strune moje gitare (Cuerdas de mi Guitarra)

1964 = 12.02.1964 RTB EP 50133
1. Mandoline na mesečini (Mandolins in the Moonlight)
2. Mesec nad Meksikom (Luna de Mexiko)
3. Doviđenja Dolores (Adios Dolores)
4. Nada (Venganza)

1965 (Vojislav Đonović gitara) RTB EP 50134
1. Brazil (Aquarelo do Brazil)
2. To nije bio pravi put (Por un capricho)
3. Poklon tebi (Quiereme mucho)
4. Naša jesen (No te importe saber)

1965 = 01.02.1965, sekstet Dušana Radetića
1. Pod Avalom svi je znaju
2. Šumadinka devojka
3. Imal igdje išta slađe
4. Pšeničice sitno sjeme

1966 = 12.02.1966 RTB EP 50135
1. Mama Huanita (Mananitas tapatias) - iz filma Jedan dan života
2. Alma Llanera (To je moj kraj)
3. Tomando, Tomando
4. Malaguena

1966 = 17.06.1966 RTB EP 50136
1. Jedan tužan pozdrav (En mi viejo San Juan)
2. Deco celog sveta (Enfants de tous pays)
3. Ona samo zna (Sombras)
4. Devojke moga kraja (Les filles de mon pays)

1967 = 21.01.1967 RTB EP 17130
1. Zlatan prsten
2. Molitva je za me
3. Odnela je draga srce moje
4. Kad ne bude više mene

1968 = 02.04.1968
Stari ciganin (kondor)

1969 = 05.11.1969 RTB EP 12530
1. Ljubav mi srce mori
2. Te oči tvoje plave
3. Bila je moja dragana
4. Kasno je, kasno sada

1970 = 24.03.1970 Tozovac i Cune RTB S 10002
1. Zašto, zašto
2. Na rastanku poljubi me

1971 = 12.03.1971 uz ans. Ace Stepića
1. Zašto da patim
2. Hoću mladost da proživim

1971x RTB S 10054 + omoti
1. Autobus kolo uz narodni orkestar - Lepa Lukić, Mira Vasiljević, Dragoslava Gencić, Nedeljko Bilkić, Predrag Gojković, Dragan Živković Tozovac
2. Autobus kolu uz džez orkestar - Nada Knežević, Predrag Gojković

1971 = 12.03.1971 uz ans. Ace Stepića
1. Zašto da patim
2. Hoću mladost da proživim

1971 = 29.06.1971 ans. Dušana Radančevića, Jugoton SY - 21812 + omoti "Pesma leta '71"
1. Don Zuan "Pesma leta '71"
2. Kafu mi draga ispeci

1972 = 16.06.1972 Jugoton SY 22097 + omoti "Pesma leta '72"
1. Zapevajmo pesme stare "Pesma leta '72"
2. Kontrado, Kontrado

1972 = 15.11.1972 RTB LPV 1231 (sa LP-a Nase priredbe 1900 - 1950-te, vidi Tozovca)
1. Hej oracu s krive Drine - Predrag Gojkovic Cune

197x ork. Vlaste Jelića NP6802
1. Zvezda-Zvezda

1973 = 23.03.1973 i 28.03.1974 iz serije Pozorište u kući, Diskoton SN 0064
1. Skadarlijo
2. Čizmice crvene

1973 = 06.07.1973 duet Silvana Armenulić, Jugoton SY 22386
1. Gde si da si moj golube
2. Kad u jesen lišće žuti

1974 = 07.01.1974 Studio B SP 74054 + omoti
1. Kad u ribu pođem
2. Još se sećam

1974 = 28.05.1974 uz ans. Bogdana Kojovića
1. Hej drugovi
2. Život leti

1975
Kraj Morave beli bagrem cveta

1975 = 24.01.1975
Moj je život reka bez povratka

1975 = 27.09.1975 RTB SF 13126
1. Oci i zvezde "Sabor '75"
2. Emina

1978 = 05.01.1978 RTB S 10576
1. Mani, Mani
2. Natpevavanje Lepa, Usnija, Tozovac i Cune

1980 Beograd disk SBK 0501
1. Kafu mi, draga, ispeci
2. Đerdapske delije

duet Esma Redžepova - Kaži kaži libe Stano
duet Esma Redžepova - Blagujno dejče požaranče
duet Zorica Brunclik - Znaš li dragi onu šljivu ranku
1979 Splet narodnih pesama - duet Zorica Brunclik i Cune
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2011, 06:09:52 pm »

*


PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE — DISKOGRAFIJA


ALBUMI

Tema u obradi *


19xx. RTB LPII516

1981. Ne mogu ti nista osim cveca dati (10.02.1981) Jugoton LSY 61555

01. Ne mogu ti nista osim cveca dati
02. Sreo sam te prvi puta
03. Te oci tvoje zelene
04. Kad mi pises mila mati
05. Stara pesma - Das alte lied
06. Oprosti mi ti, gitaro
07. Krvava ruza
08. Ceo sam svoj zivot, tebi poklonio
09. Samrtno prolece - Halalos Tavasz
10. Pevaj Balalajko

1981. Janicar (13.11.1981) Jugodisk LPD 0020
01. Janicar
02. Ljubav mi srce mori
03. Coban tera ovcice
04. 72 Dana
05. Igrali se vrani konji
06. Zapevajte pesme stare
07. Jesen stize rana
08. Ja prosetah kraj Morave
09. Ja posadih jednu ruzu belu
10. Aj, cija frula ovim sorom svira

1988 = 29.09.1988 Ko to kaže Srbija je mala, RTB 200573
Kafu mi draga ispeci
Ko to kaže Srbija je mala

1999 50 godina sa vama RTS CD 404412, 404436, 404450
CD 1
01. Kafu mi draga ispeci
02. Što grad Smederevo
03. Povela se Jelka
04. Pšeničice, sitno sjeme
05. Tri devojke zbor zborile
06. Jutros kad sam pošo u lov na jelene
07. Oj, Prijedore
08. Sagradiću sajku
09. Pod Kikindom zeleni se trava
10. Sentomašu Lazo
11. Odmetnu se Mara u hajduke
12. Tužno vetri gorom viju
13. Telal viče od jutra do mraka
14. Dobro veče Anka
15. Di ćeš, Maja
16. Moj zumbule, što si uvenuo
17. Pošetale devojčice
18. Oj, Angelino
19. Vita, vita jelo
20. Probija se kolovođa

CD 2
01. Moj konjiću, laki, lagani
02. Blago meni i tebi devojko
03. Što mi je merak
04. Evo srcu mome radosti
05. Gorom jezde kićeni svatovi
06. Jesil' mi se naspavala
07. Snijeg pade, drumi zapadoše
08. Jedren grade
09. Mara ima čarne oči
10. Sve se kunem i preklinjem
11. Sta to miče kroz šibljiće
12. Ja posadih višnju na jaliju
13. Emina
14. Kaži, kaži, libe Stano (Esma Redžepova)
15. Blagunjo dejče (Esma Redžepova)
16. Samo jednom srce ludi
17. Ljubav mi srce mori
18. Komšinica

CD 3
01. Zasto svićeš tako rano, Stani, stani, Ibar vodo, Na Moravi vodenica stara
02. Moj čardače
03. Aj, po Gradini
04. Imam jednu želju
05. Aj, gde si draga
06. Ah, moj doro
07. Oj, Užice, mali Carigrade
08. Niz polje idu babo sejmeni, Što ti je Stano, mori, Mislio sam svaki dan
09. Kad ja imam konja vrana
10. Igrali se vrani konji
11. Oj, Moravo, oj
12. Zapevajte pesme stare
13. Janjičar
14. Dunave, moje more

2003 Nestao je san, Grand CD 179
01. Morava
02. Želim samo jednu pesmu
03. Nestao je san
04. Mrak je, svetla pogašena
05. Kafu mi draga ispeci
06. Srcem krenu uspomene
07. Drugovi moji pitaju
08. Mladi kapetane
09. Znaju pesme i zore rane
10. Eno dole kraj Loznice

2005 Najlepse pesme o Zemunu, RTS CD 406966
(MIRKO SOUC - JOVAN LJUBINKOVIC PUBA)
ZARKO DANCUO - ''Dunav, Dunav tiho tece''
7 MLADIH - ''Kad se becar Zeni''
ZARKO DANCUO - ''Jelena''
PREDRAG GOJKOVIC CUNE - ''Poslednja sajka''
ZARKO DANCUO - ''Jos stvorena nije pesma'
MIRJANA BESIREVIC - ''To je bio san''
V.N.O. RTB - ''Zemunsko kolo''
ZARKO DANCUO - ''Ej sokaci beli''
7 MLADIH - ''Fraj sisanje''
ZIVAN MILIC - ''Gledao sam sa Gardosa''
ZARKO DANCUO - ''Ne trazi me''
V.N.O RTB - ''Alasko kolo''
ZARKO DANCUO - ''Pricaju mi oluci''
ZIVAN MILIC - ''Anka''
ZARKO DANCUO - ''Ne budi mi zoro rana''
ZARKO DANCUO I SVILEN KONAC - ''U bostanu''
ZARKO DANCUO - ''Pod lipom''
ZARKO DANCUO - ''Na Gardosu nista novo''
V.N.O. RTB - ''Gardosko kolo''

Xxxx Zlatna kolekcija
1. Kafu mi draga ispeci
2. Kad zasvira harmonika
3. Vetar duva Dunavom i Savom
4. Moj konjiću
5. Beograde moj
6. Hoću mladost da preživim
7. Kućo moja sa sedam prozora
8. Nevena
9. Hej drugovi
10. Život leti
11. Kad mi pišeš mila mati
12. Te oči tvoje zelene
13. Sreo sam te prvi put
14. Oprosti mi gitaro
15. Ceo sam svoj život tebi poklonio
16. Krvava ruža
17. Ne mogu ti ništa osim cveća dati
18. Gdje si da si moj golube
19. Kad u jesen lišće žuti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 05, 2011, 06:10:05 pm »

*

PESME PREDRAGA GOJKOVIĆA


RUŽE SU UVELE

U praznoj sobi gde si nekad bila
nema više ničeg da me na te seća.

Odnela si slike uspomene, pisma
odnela si miris neubranog cveca.

Ovde te još čekam ko na kraju puta
nežnost svoju dugo čuvao sam za te.

Prevari sve druge vrati se još jednom
kad se zvezde jave u te kasne sate.

Ref.
Ruže su uvele u tvojim očima
ako sa drugima mirišu noćima.

Ptice odletele milovanja znana
a ja te volim kao prvog dana.




Predrag Gojković Cune je prvi put zapevao 1939. godine na Kolarcu, a od 1948. je stalno prisutan na domaćoj muzičkoj sceni.
Svoj prvi solistički koncert održao je 1961. godine.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 05, 2011, 06:10:38 pm »

**

REKLI SU O PREDRAGU GOJKOVIĆU...


ŽARKO MILANOVIĆ, pravnik i muzičar:
Kada sam u sada već davnoj prošlosti, odlučio da učinim što je potrebno da narodne pesme koje peva Predrag-Cune Gojković zaplivaju i na talasima Radio Beograda, uradio sam to iz dubokog uverenja da Cune u vrlo visokoj meri raspolaže sa sve tri komponente neophodne za ovaj umetnički rad.

Prva od tih komponenti odnosi se na glasovne mogućnosti, koje su kod Cuneta već tada bile sasvim izražene: prijatna, meka, somotasta boja glasa, izvanredna čistoća pevanja, vrlo veliki tonalni disponibilitet, besprekorna ritmička stabilnost, odlično vladanje dinamikom u pevanju i izgovoru teksta vrhunskog kvaliteta.

Drugu komponentu prestavlja, još u vreme Cunetove mladosti, vrlo izražen talenat za našu NARODNU pesmu, i to, kako za onu seosku o našim selima i prelima, livadama i pobrđima, kao i o rekama kraj kojih se igraju vrani konji, tako i za sentimentalnu muziku gradskog karaktera o serenadama, kafanama, propalim ljubavima, besanim noćima i tugovanju za nevernom dragom.

Najzad, treću komponentu predstavljao je Cunetov ogromno veliki radni kapacitet, njegova vrednoća i želja da što više nauči, da prodre i u druge regione muzičkog stvaralaštva i da i tu pokaže ne samo svoj interes, nego i vrlo visoke rezultate svojih pevačkih ostvarenja. Kroz ovu zadnju komponentu, Cune je pokazao i svojstvo univerzalnog umetnika čija zainteresovanost i želja ne poznaju granice država, ni rasa, niti granice široke tematike kojom narodi i pojedinci kroz pesmu ispoljavaju svoju dušu i svoja osecanja tuge, bola, žalosti i radosti.

Posmatrajući rad i delo Predraga-Cuneta Gojkovića iz današnje perspektive i posle ovoliko proteklih godina njegove prisutnosti u najvišim muzičkim institucijama u zemlji i inostranstvu, osećam veliko zadovoljstvo što su se moje predpostavke o Cunetovoj vrednosti pokazale još u ona davna vremena tačnim i opravdanim.


VOISLAV SIMIĆ, kompozitor i dirigent:
Cune je jedna izuzetna ličnost među pevačima svih žanrova od zabavne muzike do opere. On ima izvanredan sluh, možda i najbolji od svih pevača koje znam. Glas mu je i dalje mlad i savršeno vlada njime, kao da je završio najviše vokalne škole, a da ne govorim o ogromnom repertoaru koji verovatno nijedan pevač nema.

Cune je osim toga, izuzetno šarmantan, duhovit i elokvenlan, tako da čini jednog savršenog estradnog umetnika. Dugo godina sam radio sa njim sa velikim zadovoljstvom. Sećam se emisije Radio Beograda "Čovek orkestar" koju je zamislio Predrag Knežević, a za koju sam pisao aranžmane gde je Cune pevao deonice jednu za drugom, koje smo sastavili u celinu, i zvučalo je kao orkestar. To je dokaz zašto članovi žirija u Monte Karlu nisu mogli da veruju da je to uradio samo jedan čovek. To je mogao samo Cune!


Dr. MILOVAN BOJIĆ, profesor Beogradskog univerziteta:
Nije dovoljno pevati, treba pevati na taj način. Ko traži pesmu, ne nalazi. Cune sam biva nađen. On nas budi pesmom i krade ono što mi sanjamo. Biseri njegovog glasa krune se ka dnu naših srca, kao kapi dugo očekivanog tropskog pljuska. Peva posebno, pomišljam da se obraća Bogu.

Njegove pesme imaju dušu bogatu snom, kao što su zimske gore bogate bajkama. Savršenstvo Cunetove pesme krepi, podstiče, Čini nas jačim.


ĐORĐE MARJANOVIĆ, vokalni solista:
Pevač-fenomen. Time je sve rečeno. Naš najbolji interpretator koji se rodio na ovim prostorima. Od prvog dana našeg poznanstva, za 40 godina druženja, u teškim trenucima mog života i pevačke karijere bio mi je oslonac-siguran, provereni drug. Doživljavam ga kao brata.


RADOSLAV GRAJIĆ, kompozitor i urednik u TV Beograd:
CuNe je bio i ostao nesalomivi stub naše popularne muzike. Dugo smo i uspešno sarađivali i uvek sam se divio njegovom beskonačnom dahu i njegovoj ogromnoj muzikalnosti. Imponovala mi je njegova velika žanrovska širina, koju je malo ko od naših vrsnih pevača posedovao. Kao sjajan pevač, imao je i jednu manu! To je bila njegova naglašena profesionalnost, koju ova sredina nažalost ne ume mnogo da ceni.


ŽIKA ŽIVULOVIĆ SERAFIM, novinar i publicista:
Pratim takoreći od početka, uzbudljivu i uspešnu karijeru Cuneta Gojkovića, Njegovog Veličanstva Kralja stare, dobre, srpske narodne pesme, što me ispunjava uvažavanjem i divljenjem njegovoj umetnosti. Njegov sporni, prefinjeni glas, njegova virtuoznost i njegov neodoljivi šarm, čine ga, po mojoj skromnoj oceni, zasebnim poglavljem na našoj estradnoj sceni.


MERIMA NJEGOMIR, vokalni solista:
Jedan od najvećih kompimenata koji sam dobila na početku svoje pevačke karijere od Predraga Živkovica-Tozovca je bio da sam ženski Cune! Imala sam sreću da kasnije nastupam sa Cunetom, da postanemo dobre kolege i još bolji prijatelji. Pedeset godina umetničkog rada odnosno pevanja govori o neponovljivosti njegovog glasa i njegove muzikalnosti. Želim mu još puno jubileja i ovakvih albuma.
S poštovanjem — Merima.


PREDRAG KNJEŽEVIĆ, novinar:
Ako bismo u diskotekama i fonotekama, odnosno tonskim arhivima najvećih radio stanica razvijenih zemalja sveta tražili neki od tonskih snimaka jugoslovenskog pevača i pevačice, uključujući interpretatore narodnog i zabavnog melosa predhodne Jugoslavije, verovatno je da bismo našli dva do tri snimka ukupno. Ali, među njima bi bio samo jedan vokalni solista koji je nezaobilazan ne samo zbog toga što na koncertnim podijumima već decenijama uzbuđuje auditorijum, nego zato što su ta dela pravi muzički rariteti vrsnog reprezentivca. Predrag-Cune Gojković je odavno afirmisan kao pevač izvanredne širine, neobično izraženog sluha i muzikalnosti uopšte, ali je pored toga i glumac kao da je po profesiji dramski umetnik. Taj nadareni muzičar suprotnog karaktera, da sa lakoćom prenosi slušaoca iz jedne atmosfere u drugu, maestralno, i to iskljušivo zvukom, a ne gestikulacijom i drugim izražajnim sredstvima.


JOVAN RISTIĆ, reditelj:
Imao sam sreću da radim sa Cunetom i da pored njega učim kako se neguje muzička tradicija i kako se u svetu estrade ostaje pola veka u vrhu na najdostojanstveniji način. Za sve što je uradio za kulturu i baštinu našeg naroda, jedno veliko hvala gospodinu Predragu Gojkoviću-Cunetu.


OLIVER NJEGO, prvak beogradske opere:
Da nisam, kao dete, čuo Cuneta Gojkovića možda se uopšte ne bih bavio pevanjem. On je "kriv" što sam se opredelio za profesiju pevača. Slušajući njegovo pevanje shvatio sam da je pored neophodne muzikalnosti veoma važan i osećaj za frazu, koju on poseduje.

Imitirajući njega postao sam ovo što jesam. Moram priznati, da sam još uvek "ljubomoran", kako on, po mom mišljenju, to nedostižno radi.


VOJISLAV VOKI KOSTIĆ, kompozitor:
Kada čujem Cunetov glas, setim se reči moga oca: "Ovaj umetnik ima svetu vatru". Cuneta je "sveta vatra" uvrstila u "veličanstvenog" srpske vokalne muzike.


RADMILA TRIFUNOVIĆ-DIKLIĆ, urednik u muzičkoj redakciji TV Beograd:
Predrag Gojković-Cune, pripada generaciji pevača narodne muzike koja je lepotu i suštinu našeg folklora, posebno srpskog, neposredno upoznavala na nepresušnom izvoru znanja koje su posedovali Vlastimir Pavlović-Carevac, Žarko Milanović, Miodrag Jašarević, Maksa Popov, Đorđe Karaklajić, Duško Radetić i Sava Vukosavljev. U saradnji sa tim umetnicima i njihovim orkestrima, o broju pesama koje je sa njima snimio, dosta je pisano, a bio bi to i veoma dugačak spisak. Gradio je karijeru pažljivim izborom pesama i gotovo enciklopediskim znanjem melodija i tekstova.

Skoro o svakoj njegovoj ploči puno i pohvalno je pisano i govoreno; bilo je bezbroj reportaža intervjua, radio i tv emisija. Kako objasniti Cunetov pedesetogodišnji uspeh skoro podjednak i kod publike i kod kritike? Prvo što pada li oči — njegov veliki snimljeni repertoar — jeste svakako, ali nije glavna preporuka. To bi, u takvom zaključku, moglo da liči na neku "zanatsku" proizvodnju, što apsolutno nije. Veliki vokalni (talenat, čudesna raspevanost glasa, lakoća izvođenja i iskrenost u tumačenju teksta sa puno emocija, to bi moglo da bude objašnjenje pedesetogodišnjeg uspeha Predraga Gojkovića. Možda, još i to što nas Cune pesmom vraća u ono poizmaklo vreme, koje nam se najčešće vraća sa pesmom. Tako se najbrže sreću juče i danas.





Zapisano u vremenu
Predrag Gojković Cune
Set 3 CD
RTS PGP — 1999.


Sigurno je da svaki umetnik može postići više. Možda sam to mogao i ja. Međutim, to bi značilo još više odvajanja od porodičnog života, našta nisam bio spreman. Uspeo sam da uskladim profesiju i porodični život, zbog čega sam veoma ponosan. Zadovoljan sam postignutim. Ali, moj uspeh ne bi bio ni toliko veliki, niti bi trajao toliko dugo, da me u tome nisu podržavali i pomagali mnogobrojni muzičari, muzički stručnjaci, novinari, radio i televizijske stanice, moja porodica i naravno publika širom sveta kroz generacije.

Svima, VELIKO HVALA
Vaš Cune
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 05, 2011, 06:11:09 pm »

**

ŽARKO MILANOVIĆ O CUNETU...


Slušali ste ga kako peva, slušali ste njegov zlatni glas... U pitomom šumadijskom kraju je ponikao, u kraju senovitih proplanaka, rodnih njiva, plavih šljivara, u kojem je čitavi narodni život tekao kroz pesmu i reflektovao se u pesmi, gde je od detinjstva, slušajući i pevajući, upijao u sebe akorde sela i seoske idile. A u rane dane ovaj izvanredno osećajni i daroviti pevač narodne pesme slušao je i zavoleo podjednakom ljubavlju i staru, dobru gradsku pesmu. Radoznali pevač se potom okrenuo prema muzičkom folkloru susednih i drugih naroda. Sa uspehom, koji nam je nepodeljeno svima drag, i sada, kao zreo umetnik, interpretira narodne pesme sa sela, gradske pesme, pesme sa juga Srbije, bosanske narodne, ciganske pesme i pesme, romanse, drugih naroda. Međutim, i ovako širok dijapazon, raznovrstan repertoar i veliki estradni uspesi ne stvaraju od njega osećanje, "završenog posla". Njegovo interesovanje prelazi i sam folklorni žanr, kojim se bavi sa toliko žara, i okreće se zabavnoj muzici.

Pomenimo iz bogatog i raznorodnog repertoara Predraga Gojkovića pesmu "Kafu mi draga ispeci" (sa kojom je na gramofonskoj ploči doživeo nezapamćeni uspeh), ciganske pesme "Tarapani", bosanske sevdalinke "Ali—paša na Hercegovini", pesme srpskog sela "Čuvam ovce kraj zelene jove", "Kad zasvira harmonika", meksikanske melodije "Oj, Halisko", melanholične melodije mađarske ciganske muzike "Stari cigan", ruske romanse "Te tvoje oči zelene"...

Slušali ste Predraga Gojkovića, zapazili ste — on peva lako, bez naprezanja, prirodno, unoseći se u svaki deo melodije ili ukrasa sa podjednakom osećajnošću. Uživanju, koje je vidljivo u svakoj njegovoj interpretaciji, pridružuju se mekan baršunast glas sa mogućnostima izdržavanja tonova kakve se retko gde susreću. Njegove varijacije i ukrasi ostaju uvek originalni, i narodni, izvedeni majstorskom glasovnom tehnikom.

Predrag Gojković Cune prezentira slušaocu na ovoj gramofonskoj ploči brižljivo odabran izbor pesama iz Srbije i Bosne.






1.
a) ZAŠTO SVIĆEŠ TAKO RANO
b) STANI, STANI, IBAR VODO    
c) NA MORAVI VODENICA STARA
2.
a) STANIKA Ml BOLNA LEGNALA
b) IZ BANJU IDE
c) RUSE KOSE CURO IMAŠ


1.
a) JEDREN GRADE
b) LEPO TI JE BITI ČOBANICA
c) KRAJ MORAVE BELI BAGREM CVETA
2.
a) NIZ POLJE IDU BABO SEJMENI
b) ŠTO TI JE STANO MORI
c) MISLIO SAM SVAKI DAN

Narodni orkestar ŽARKA MILANOVIĆA


Predrag Gojković Cune — Zašto svićeš tako rano & Stani, stani, Ibar vodo & Na Moravi vodenica stara
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 05, 2011, 06:12:02 pm »

*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ I


JEDAN ČOVEK CEO ORKESTAR

Za glas Predraga Gojkovića Cuneta kaže se da se rađa jednom u sto godina, ali je on prešao trnovit put dok to nije i dokazao

Predragu Gojkoviću Cunetu kao pevaču hvalospevi nikada nisu nedostajali. Naprotiv. Šumadijski slavuj, Srpski Orfej ili Zlatni vokal 20. veka, samo su neki od komplimenata koji su ga pratili tokom karijere duge šest decenija. Za njegov glas se kaže da se rađa jednom u sto godina. Na zadovoljstvo ljubitelja dobre muzike Cune ovaj natprirodni talenat nije proćerdao na jeftina zadovoljstva, kako su to već umele mnoge njegove kolege, nego je tu svojstvenost usmerio u najlepšem pravcu. Ako je čovečji glas najsavršeniji muzički instrument, onda je prava fascinacija kako ga to Cune koristi. Bez obzira da li peva narodnu pesmu, starogradsku, zabavnu, meksičku, šlager ili sevdalinku, pred njegovim milozvučjem nema ravnodušnih, a osećaj čudesnog savršenstva potpomognut je besprekornom dikcijom otpevanih stihova.

MUŠTULUK NA UTAKMICI
 
Bila je nedelja, 6. novembar 1932. godine, kada je u Kragujevcu domaći fudbalski klub Radnički odmeravao snagu sa slavnim mađarskim Ferencvarošem. Na tribinama gradskog stadiona se tada, kao funkcioner kluba, nalazio i berberin Jovan Gojković. On se godinu dana ranije iz rodnog Kuzmina doselio u srce Šumadije, gde je upoznao naočitu Radmilu. Njoj je bilo tek 17 godina kada ju je zaprosio, da bi se s prvim danima njenog punoletstva i venčali. Tek što je počelo drugo poluvreme pomenute utakmice, a zima već nagoveštavala dolazak, babica iz bolnice je uspela da ga pronađe i sva zadihana mu na uvo saopšti da je dobio sina! Usledilo je veliko veselje u kafani, gde je gazda Jovan proslavio rođenje prvog deteta, ali i pobedu svog kluba.

— Otac je bio boem, ali i pravi frizerski majstor, čiji su salon redovno posećivala i gospoda i dame — rado priča Cune. — Ugled i ime je po dolasku u Kragujevac brzo sticao. Imao je u radnji dvojicu šegrta i kalfe. Posao mu je baš išao od ruke, ali je i mnogo toga palo na teret moje majke. Očeva obaveza je bila da plaća osoblje frizeraja, a njena da im priprema obroke. Trinaest meseci posle mog rođenja dobio sam sestru Anku, pa je mama Rosa imala posla preko glave. I sve je stizala! Rođen sam u Kraljevini Jugoslaviji, gde je muzička tradicija bila duga i bogata, pa je bilo prirodno da neko kao što je bila moja majka pevuši i radi u kući po ceo bogovetni dan — objašnjava Cune. — Imala je dobar sluh, koji sam očito od nje nasledio. Bila je prava domaćica, kojoj su red i rad, uz odgajanje dece, bili prioritet. Pedantnost u svakom pogledu. U tom smislu, svaku reč u tekstu pesme je savršeno pravilno izgovarala. A između dve otpevane numere, naginjala se nad kolevkom i govorila: "'Odi da te majka cune!" Ono "cune" je značilo poljubi. Tako sam i dobio nadimak Cune.

Na božje puteve se, kažu razboriti, ne može ničim uticati. Tako se voljom sudbine porodica Gojković nastanila 1963. godine u Beograd. Živeli su u centru grada, u živopisnom kraju ulice Grčića Milenka. Cune, kome je tada bilo četiri godine, ubrzo je postao miljenik čitavog kvarta jer niko kao on nije umeo tako lepo da peva. Povremeno bi taj dar morao da ispoljava po "kazni", što njemu izgleda nije padalo teško.

— Kod kuće sam naučio nešto što se zove domaće vaspitanje, ali sam kao i svaki mališan umeo ponekad da ga zaboravim — priseća se tog svog perioda Cune — Prolaženje ulicom pored čika Diše kafedžije ili pekara Stojčeta bez skidanje kačketa i obraćanja sa "ljubimruke" imalo je svoju cenu! Naime, za taj čin "nevaspitanja" sam morao da im na licu mesta otpevam njihovu omiljenu pesmu! U suprotnom, govorili su mi da će me prijaviti ocu, koji je bio pravedan, ali veoma strog. Kazne se nisam plašio toliko koliko sam voleo da pevam, pa uvek kad mi je bilo do toga, Dišu ili Stojančeta namerno ne bi pozdravljao. Oni su to znali, pa su oko toga sa mnom terali šalu.


Ljubi ih majka: Anka i Cune Gojković prvi put pred publikom

Pevanje, s druge strane, kao da je Cunetu bilo životno suđeno. Kada je krenuo u prvi razred Osnovne škole "Vojislav Ilić", učenici su mogli da biraju sekciju koju će pohađati. Na raspolaganju je, između ostalog, bilo crtanje, pisanje, sport, pevanje... Bez obzira što još uvek nije imao punih sedam godina, on je tačno znao šta želi. Otišao je na audiciju za školski hor kod profesora Kostića, koji je bio vidno iznenađen njegovim sluhom. Prvo je Cune otpevao jednu, pa drugu, a zatim treću i četvrtu pesmu, da bi onda učionicom odjeknuo aplauz svih članova komisije. — Bio je to moj prvi zasluženi aplauz koji sam dobio na otvorenoj sceni — naglašava Cune. — Dobijao sam ih u karijeri još hiljadu puta, ali onaj na školskoj audiciji će mi zauvek ostati u sećanju. To je kao prva ljubav koja zaborava nema.

KOD NUŠIĆEVE ĆERKE

Iz tog vremena su dva događaja snažno uticala na dalji Cunetov pevački put. Kao sveži osnovac gostovao je sa grupom devojčica u programu Radio Beograda u Kolarčevoj zadužbini, koji je pripremila redakcija na čijem je čelu bila Gita Nušić-Predić, ćerka srpskog komediografa Branislava Nušića. Njegova rola bila je da imitira Jovu, koji "Ružu kroz svirale zove", u istoimenoj i tada veoma popularnoj narodnoj pesmi. Uspeh je bio iznad svih očekivanja. Nešto kasnije, uz malu pomoć jedne očeve stalne mušterije iz berbernice, koja je kao najveća i najbolja bila izuzetno posećena, postao je član dečjeg hora Radio Beograda, kojim je rukovodila baš Gita Nušić-Predić. Ona se odmah setila nadarenog dočeka iz Kolarca, čijem se dolasku veoma obradovala. Tu je prvi put u duetu i zapevao sa sestrom Ankom, koja je takođe imala divan glas i lep stas. Pevačka nadanja malog Cuneta time nisu presahla.

Ako je prvi razred osnovne škole Predragu Gojkoviću Cunetu ostao u romantičnom sećanju, onda mu je sva lepota koju život donosi nestala u godinama koje su zatim usledile. Drugi svetski rat i strahote koje su došle sa njim raspršili su mnoge njegove nade u do tada ušuškanom detinjstvu. Bajkovit san o zvezdanoj karijeri mu je odjednom nestao pred očima. Gotovo preko noći je gurnut u surovu stvarnost, čije su posledice za celokupno čovečanstvo bile nesagledive.

— Nikada neću zaboraviti taj 6. april 1941. godine, kad su Nemci na Beograd i njegovo goloruko stanovništvo sručili tone bombi. Nemoguće mi je bilo da shvatim suštinu rata i demonstraciju sile jer su miljama bili daleko od mog poimanja života kao prirodne pojave. Noć pre napada okupatora iz vazduha pomagao sam ocu u berbernici. Toliko je u salonu bilo ljudi, da je moje prisustvo u radnji bilo neophodno. Sa svim svojim osobljem, otac Jovan nije bio u stanju da sve postigne i usluži. I u ranije sam u sličnim okolnostima rado uskakao u posao. Moje je bilo da mušterijama nanosim penu na lice, a njegovo da je skida — s tugom u glasu seća se Cune.


 
PRVA ULOGA U HALJINICI
Talas divljenja prema vodviljima ili pozorišnim komadima s pevanjem nisu zaobišla ni malog Predraga Gojkovića.
— Svima je bio cilj da jednom nastupimo u Narodnom pozorištu. Svetla pozornice su me toliko magično privlačile, da mi nimalo nije smetalo što sam na daskama koje život znače debitovao u ulozi devojčice! Predstava se zvala "Prelo na selu" i u njoj je bilo predviđeno da glume osam devojčica. Jedna se, srećom, nije pojavila, pa sam spremno uskočio u kostim jedne Ruže — priča Cune, napominjući da su njegove ambicije od tada, očekivano za dečaka tog doba, počele da rastu.

KOLEVKA NA KANAP
Vredna, marljiva i snalažljiva, majka Radmila je dugačkim kanapom vezala kolevku sa malim Predragom i još manjom Ankom za svoju nogu i tako ih stalno ljuljala. Ruke su joj tada bile slobodne kako bi u isto vreme obavljala poslove u kuhinji. Neprestano je, radeći, pevala, pa je Cune još u kolevci imao prilike da čuje i nauči neke pesme. Prvo melodiju, kasnije i tekst.

 
Aleksandar Gajović | 26.04.2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 05, 2011, 06:12:25 pm »

*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ II


OD ŠVERCERA DO POŠTARA

U gladnim ratnim godinama bavio se crnom berzom, kasnije upisao Trgovačku akademiju i, dok je majka Rosa želela sinu da bude oficir ili sveštenik, sudbina je Cuneta vodila na treću stranu

Živopisno se Cune seća vremena pred Drugi svetski rat i optimizma kako im se ništa loše ne može dogoditi. Njegovi su jedini u Ulici Grčića Milenka posedovali radio-aparat, pa su se sve komšije sjatile kod njih da čuju najnovije vesti. Neprestano je emitovan govor Petra Drugog Karađorđevića, koji je pokušavao u narod da unese mir i spokojstvo.

— Tog tmurnog aprilskog jutra 1941. godine probudila me je majka Rosa, pošto je trebalo da krenem na pevačku probu. Izvela me je, kao i uvek, na ulicu, kako bi me ispratila. Pogled joj je, dobro sam ga upamtio, delovao zabrinuto. Dok sam bio na putu prema Sokolani, usledila je stravična detonacija. Prvi projektil je pao na zgradu moje osnovne škole "Vojislav Ilić". Ta strahota trajala je dugo, kao da nikada neće prestati. U mom kraju, na Pašinom brdu, pod ruševinama je smrt našla većina ljudi koje sam poznavao. Gotovo da nije bilo kuće u Beogradu bez crnog barjaka.

ŠMEKER KOJI OSVAJA

Kako to inače uvek biva, Drugi svetski rat je ugasio mnoge živote i ljudima doneo nemoć i jad. Tih ratnih godina je bilo samo važno preživeti i opstati. Na muziku i pevanje niko nije pomišljao.

— Bio sam zaustavljen u obrazovanju, životnom napredovanju i učenju pevanja. Umesto da umetnički stasavam, trebalo je prebroditi godine okupacije i ogromne nemaštine. Upustio sam se u šverc. Prodavao sam "na crno" sve i svašta, pošto je trebalo dočekati naredni dan. Najviše sam trgovao brašnom, mašću i duvanom. Od muke sam i propušio. Sve dok u poznim godinama nisam osetio srčane tegobe, cigaretu iz ruke nisam ispuštao — seća se Cune.

Kraj Drugog svetskog rata i slom okupatora svima je doneo olakšanje i radost, ali je potom zavladala velika glad, besposlica i siromaštvo. Bonovi za hranu nisu mogli da ublaže beznađe koje se produbljivalo lošim odnosima među ljudima. Započeli su do tada neviđeni progoni političkih neistomišljenika. Vreme je za svakog postalo krajnje neizvesno i nesigurno. Iz mnogih pravaca u Cunetovom kraju se čuo plač njegovih drugova i drugarica kojima su roditelji odvođeni u nepoznatom pravcu.
A Cune se vratio školi i pevanju. Upisao Osmu mušku gimnaziju na Crvenom krstu. U njoj se družio sa Velimirom - Batom Živojinovićem i Danilom - Batom Stojkovićem, koji će vremenom postati srpske glumačke legende. Na igranke je najčešće išao sa Ružicom Sokić, koja će takođe kasnije biti velika glumica.

Večeri uz šaputanja na uvo su nastavljena na klupama u obližnjem Pionirskom parku. Tu je Cune uz gitaru pevao zaljubljenim parovima koji su se zatim upućivali zagrljeni prema Kalemegdanu. Sa gitarom pod miškom on je tada odlazio — kući! Priznaje da nije bio šmeker i neki prefinjeni osvajač devojačkih srca. Tačnije, nije imao sreće da bude visok, vitak i mišićav, već nizak i zdepast, pa je ubrzo shvatio da devojke ne može da osvoji izgledom i stasom već samo svojim čarobnim glasom.

— Posle velike mature našao sam se na životnoj prekretnici — veli Cune. — Majka Rosa je, razumljivo, težila sigurnosti, pa je zato silno želela da postanem sveštenik ili oficir. Iskreno, mene nije privlačilo ni jedno, ni drugo, ali ni pomišljao nisam da se majčinoj odluci suprotstavim. Oprobao sam se nakratko u obe profesije, ali nije mi zaista nije išlo dobro. Na kraju sam upisao Trgovačku akademiju, koju na žalost, ili na sreću, nikada nisam završio.
 
Posle samo dva razreda, zahvaljujući glasu i nadahnutoj interpretaciji, kao i preporuci šefa orkestra Radio Beograda Žarka Milanovića i soliste Radio Beograda Miodraga Jovanovića, Cune je primljen u hor KUD "Đoka Pavlović". Bio je to skup odličnih pevača, koji su službom bili vezani za državnu poštu. Cune je, tako, postao solista u horu, ali i radnik u pošti. Time je zadovoljio majčine, ali i svoje ambicije, jer mu se pružala velika prilika da se pevački usavršava.

Pristupanje horu Kulturno-umetničkog društva "Đoka Pavlović" je za Predraga Gojkovića Cuneta bilo pun pogodak. Ne samo da je u Pošti dobijao redovnu platu, jer su svi članovi hora morali da budu i službenici državne pošte, već je sa orkestrom koji je pratio horske pevače i kojim je rukovodio muzički pedagog i učitelj Maksa Popov na koncertima obišao pola tadašnje Jugoslavije. Posle svake priredbe Cune je osećao kako stalno napreduje u pevanju. Šansu da pevački stasava na tim svirkama nije propuštao. Trudio se da ukazano poverenje iskoristi što bolje i da uz Popova što više nauči.

— Nimalo ne potcenjujem ono što se u mojoj karijeri prethodno događalo, ali kada sam 1948. godine stao pred mikrofon Radio Beograda, onda se u mom životu sve promenilo i na pravi način muzički započelo — kaže Cune. — Pevajući narodnu pesmu "Angelina vodu lila, nad vodu se nanela", položio sam još jednu profesionalnu audiciju. Ovoga puta za stalnog pevača u instituciji kakav je tada bio Radio Beograd. Sve mi je od tada krenulo onako kako se samo poželeti može.

PEVAČI ZA NAUK

I u tom Cunetovom radijskom angažmanu, baš kao i onom u horu KUD "Đoka Pavlović", kumovao je šef orkestra Radio Beograda Žarko Milanović, koji je inače po profesiji bio pravnik. Na sva usta ga je nahvalio kod svojih pretpostavljenih, ali je prijemni ispit Cune morao da prođe. Kada je otpevao pesmu "Angelina vodu lila, nad vodu se nanela", u studiju Radio Beograda odjednom je nastao muk. Zbunjenost i nedoumicu da li je uopšte prošao audiciju prekinuo je u jednom trenutku Žarkov glas: "Šta sam vam rekao, mali, bre, opasno peva, biće otkrovenje narodne muzike". Između njih dvojice je posle tog prijemnog ispita nastalo veliko i iskreno prijateljstvo, u kojem je Cune od Žarka za sva vremena naučio kako se pesma pravilno izvodi, akcentuje i ritmički prati, a bitno je popravio i dikciju. Od njega je prihvatio i savete za ponašanje na sceni, čega se Cune uvek, baš kao i danas, rado seća.
 
— Mnogo toga mogu da zahvalim Žarku Milanoviću, kome nikada dovoljno neću moći da se zahvalim za sve ono što je učinio za početak moje karijere — priznaje Cune. — Bio je to, pre svega, veliki gospodin, koji je muziku imao u malom prstu. Kao violinista delovao je otmeno i sjajno. Još bolje je vodio svoj orkestre, praveći sjajne notne aranžmane. On je dugo oblikovao pravac srpske narodne muzike. Taj njegov rad je, na svu našu sreću, zauvek ostao zabeležen na trajnim snimcima Radio Beograda, audio i CD izdanjima pod nazivom "Za nauk". U folkloru nije bilo tajne za njega. Ušao je u sve pore izvorne i narodne muzike. Uz tog sjajnog čoveka i pedagoga stasali su mnogi veliki pevači. Vasilija Radojčić, Vera Ivković, Dragoslava Genčić, Milan Babić, Anđelka Govedarević, Braća Bajić i moja malenkost su samo neki sa kojima je Žarko radio i pomogao da naprave kvalitetnu i bogatu karijeru — seća se Predrag Gojković.



"RATNI" DRUGOVI
Tokom rada na crnoj berzi sa namirnicama za preprodaju, Cune je upoznao harmonikaša Aleksandra Trandafilovića, čiji će sin Miodrag Todorović Krnjevac imati velikog udela u Cunetovoj karijeri. To poznanstvo će se vremenom pretvoriti u divno prijateljstvo i veliku profesionalnu saradnju. Veći deo Krnjevčevog opusa Cune je pretočio u vrhunsku interpretaciju i pesme za sva vremena.

RUŽA JE BILA NAJLEPŠA
Najbolji provod u Beogradu je bio u "Najlon bašti", gde su mu ponekad dozvoljavali da otpeva ponešto, ističe Cune.
— Posle se išlo u "Lazarac", koje je bilo opasno mesto, jer su se sukobljavali momci nabreklih mišića. Na tom, inače popularnom sastajalištu mladih, stalno su izbijale tuče zbog neke devojke. Ruža Sokić, srećom po mene, nikada nije bila povod tih pesničenja, iako je za mene ona u to vreme bila najlepša devojka u Beogradu.


Aleksandar Gajović | 27.04.2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 05, 2011, 06:12:49 pm »

*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ III


UNIVERZITET U KAFANI

Sudbina je htela da se mladi službenik pošte upozna sa harmonikašem Milančetom Stanisavljevićem baš kad je ovaj grozničavo tražio zamenu za odsutnog pevača i nastup u Vršcu

Predrag Gojković Cune je početkom pedesetih godina prošlog veka otišao u vojsku, što se u Jugoslaviji tada doživljavalo kao čast i obaveza prema domovini. Služio je vojsku u Ogulinu, u Hrvatskoj. Taman kad je trebalo da skine uniformu, 1953. godine je izbio sukob sa Italijom oko Trsta, pa je ostao u vojsci još šest meseci. Čim je demobilisan aprila 1954. vratio se svom radnom mestu u pošti, horu KUD "Đoka Pavlović" i pevanju za Radio Beograd, ali nije dugo ostao u tim granicama. Sudbina je htela da se Cune upozna sa harmonikašem Milančetom Stanisavljevićem baš kada je ovaj grozničavo tražio zamenu za odsutnog pevača, jer je trebalo da nastupi u Vršcu. Kako je polumesečna plata za tu "gažu" bila dva puta veća od one u pošti, Cune je bez mnogo razmišljanja potpisao ugovor.

— Imao sam stalne svirke u Smederevu, Banjaluci, Travniku, Mostaru, Zemunu, Beogradu i svuda gde smo pozivani — s ponosom priča Cune. — Imali smo stila, pa nam se ugled svakodnevno uvećavao. Uvežbani i precizni, nijedan gazda nije imao sa nama problema. Gotovo da nije postojala pesma koju nismo mogli da izvedemo, što je za kafanu uvek važno. Honorari i dobri bakšiši nisu izostajali. U jednom dobrom raspoloženju, za mene krajnje bezbrižnom, sa najvišom mogućom ocenom sam završio taj kafanski univerzitet! Imajući za sobom tu vrstu estradnog iskustva, osećao sam da kao slobodni umetnik posedujem veliki potencijal. Pun elana, samopouzdanja i planova, okrenuo sam se novim izazovima. Snovi su polako počeli da mi se pretvaraju u stvarnost.

SRPSKI MEKSIKANCI

Naravno, Predrag Gojković u to vreme nije mogao da pretpostavi kakva ga iskušenja, ali i hvalospevi tek očekuju. Čarobni svet umetnosti mu je bio nadohvat ruke, mada je taj trnoviti put tek trebalo da pređe. Tako ga je tokom nastupa u zemunskom hotelu Central zapazio Dragan Tomljenović-Žvalja, koji je kasnije postao suprug pevačice Radmile Karaklajić. Vodio je tročlani bend koji je izvodio tada veoma popularne meksičke pesme. U toj grupi je bio i Voja Jovanović, koji se nikako nije mirio sa Žvaljinim liderstvom. Potpuni raskol između njih je nastao kada je Voja insistirao da trio dobije ime po njemu. Žvalja za to nije hteo da čuje, tražio je da se sastav zove "Beograd". Voja je otpušten, a Cunetu je tako ponuđeno njegovo mesto. S obzirom da ga je meksički melos magično privlačio, poziv je oberučke prihvatio.

— Posle samo nedelju dana, uspešno i tečno sam umeo da otpevam nekih petnaestak meksičkih pesama — opisuje Cune. — Pošto je kod Žvalje bio i uslov da se svira neki instrument, prihvatio sam se kontrabasa. Ubrzo smo došli i do prvog hita. Zvao se "Halisko". Sa njim smo debitovali u Mataruškoj banji. Pratio nas je orkestra Milije Spasojevića. Posle toga smo tri puta nedeljno imali nastup u najprestižnijem beogradskom restoranu "Stambol kapiji". Na tom mestu nas je čuo urednik emisije "Između večeri i jutra" Đura Mrđenović. On je u svom programu na Radio Beogradu besomučno puštao "Haliska". Zahvaljujući njemu, preko noći sam postao zvezda među kafanskim pevačima.

Predrag Gojković Cune se sa svojim prvim velikim hitom Halisko proslavio i van Jugoslavije. Samo nekoliko nedelja od nastanka te pesme, on se 1958. godine pojavio kao takmičar u Milanu, na prestižnom evropskom festivalu Šest dana kancona. Uz pratnju ansambla Milije Spasojevića, u kome je svirao kontrabas, izuzetno je nadahnuto izveo Halisko, pa mu nagrada nije mogla izmaći. U veoma jakoj konkurenciji u to vreme najvećih evropskih pevača, među kojima i onih iz Italije, Španije, Francuske i Engleske, zauzeo je odlično drugo mesto. Dobio je plaketu i statuu Srebrni lav. U Beograd se iz Milana vratio kao velika zvezda koja je, tamo daleko, očitala lekciju pevačima iz bogatijih zemalja sa mnogo većom muzičkom tradicijom od Jugoslavije. Ljudi su se, gde god bi ga spazili, utrkivali da mu čestitaju. Cune je počeo da deli i prve autograme.

Od tada se u inostranstvu takmičio sijaset puta i uvek bio pri vrhu. Znao je Cune šta i ko ga sve čeka na tim internacionalnim festivalima, pa je uvek nastojao da bude u punoj formi. Sasvim drugo je snimanje radio-emisija, koja su zatim predstavljane strogim evropskim muzičkim žirijima.

— Na primer, za potrebe specijalnog programa Radio Beograda, koji je trebalo da se pošalje u Monte Karlo na šampionat najvećih radio stanica Staroga kontinenta, desetak dana sam po kući pevao u svakoj njenoj prostoriji u kojoj sam se zadesio — priča dalje Cune. — Trud se na kraju isplatio, jer je emisija osvojila zavidno treće mesto.

Još tri puta se na taj način Cune oprobao u Monte Karlu i trijumf mu je redovno za pedalj izmicao. Na promociji nacionalnih radio-emitera u Monaku, Cune je u tamošnjem tonskom studiju, kao predstavnik Radio Beograda, zadivio prisutne svojim glasom, potisnuvši u drugi plan konkurente iz 26 zemalja Evrope. Najzad, pored emisije Kantoman, Cune je svoju zemlju predstavljao i na uglednom Pri futura radio festivalu u Berlinu, gde je program Čovek orkestra ostavio sve bez daha. Sticao se utisak da se mnogoumnoženim Cunetovim glasom bez ijednog instrumenta iz zvučnih kutija čuje ceo jedan orkestar! Sličan poduhvat je kasnije primenio za potrebe pozorišne predstave "Sveti Georgiju ubiva aždahu" Duška Kovačevića u Ateljeu 212. Kompozitor Vojislav Kostić je Cunetu poverio višeglasnu interpretaciju, u kojoj je njegov vokal nadomestio gotovo čitavu filharmoniju!

PRODAVAČICA LJUBIČICA
 
Posle velikog uspeha u Italiji popularnost Predraga - Cuneta Gojkovića je osetno porasla. Mogućnost da peva i snima domaću zabavnu i južnoameričku muziku pronašao je u svom senzibilitetu i nemirnom duhu, koji je uvek težio nečem novom. Iz tog razloga nikoga nije začudilo što je za Radio Beograd snimio više numera uz pratnju džez orkestra kojim je dirigovao Vojislav - Bubiša Simić, kao i Revijskim orkestrom pod vođstvom Ilije Genića. Na festivalima u Zagrebu, Opatiji i Beogradu nikada nije bio plasiran ispod drugog mesta, što je kod publike izazivalo uvek novo interesovanje za Cuneta. Početkom šezdesetih godina prošlog veka usledio je i drugi veliki hit u karijeri ovog sjajnog pevača.

— Posle romantičnog italijanskog filma "Prodavačica ljubičica" objavio sam singl ploču sa istoimenom čuvenom numerom, koja je za samo nekoliko nedelja doživela srebrni tiraž od 50.000 prodatih primeraka — ističe Cune. — Malo ko je očekivao taj uspeh, a ja sam se osećao veoma moćnim, pa mi se činilo da sve što pipnem pozlatim — seća se Cune. A onda je došao do ključnog trenutka karijere.

 

DIRIGENT VOJNOG HORA
Posle obavezne vojne obuke, do punog izražaja je došlo muzičko umeće Predraga Gojkovića Cuneta.
— Nije to bilo "hvatanje krivine" nego to što boljeg od mene da vodi hor nisu mogli da pronađu u celoj ogulinskoj okolini — priseća se Cune svog boravka u vojsci. — Kao dirigent, formirao sam skup dobrih pevača iz redova vojnika i civila, jer su gradski čelnici Ogulina pošto-poto hteli da to bude reprezentativni hor sa kojim će se ceo kraj ponositi. Oduševljeno smo bili prihvaćeni svuda. Divljenje tim horom je bilo toliko veliko da sam dobio čak 15 dana nagradnog odsustva — seća se Cune.

RAZBIO KONTRABAS
Nagrada "Srebrni lav" u Italiji je bio prvi Cunetov međunarodni uspeh, postignut doslovno u velikom stilu.
— Šansu da pružim sve od sebe nisam propustio. Pesmu "Halsiko" sam otpevao kao nikada ranije. Tokom izvođenja sam se za kontrabasom toliko raspametio, da nisam mogao da se kontrolišem. Povukli su me temperament i emocija te pesme. Negde pri kraju numere viknuo sam iz sve glasa: "Mama mija, ke belo voče" ("Majko mila, kakav glas"). U tom zanosu, kontrabas mi je iskliznuo iz ruku, pao na drveni pod bine i potpuno se slomio. To je publika doživela kao nameru, šou program. Ovacijama sam ispraćen sa scene, pa je festivalsko priznanje usledilo logično.


Aleksandar Gajović | 28.04.2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Februar 05, 2011, 06:13:12 pm »

*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ IV


SEKSUALNI REVOLUCIONAR

Malo je poznato da se Cunetova najpoznatija pesma "Kafu mi draga ispeci", nije dopala svim muzičkim arbitrima, pa ju je Carevac zbog jednog stiha proglasio — bezobraznom!

Na dočeku Nove 1961. godine Predrag Gojković Cune je sreo barda srpske izvorne, narodne i starogradske pesme, pevačicu Nadu Mamulu. Ona je među svim tadašnjim pevačima bila sinonim prave muzičke umetnosti. Svuda gde se pojavljivala uživala je veliki ugled. Bila je prava čast naći se u njenom društvu. Upravo je tako svoj sudbonosni susret sa njom doživeo i Cune.
 
— Otpevala mi je u jednom trenutku pesmu "Kafu mi dragi ispeci", čiji su me tekst i melodija momentalno paralisali — kaže na tu temu Cune. — Ne dišući i širom otvorenih očiju, odslušao sam je do kraja. Nada je odmah primetila koliko sam fasciniran tom kompozicijom, pa mi je predložila da je i ja izvedem, ali na svoj način. Pokazala mi tom prilikom kako se tačno peva "Kafu mi draga ispeci", ukazujući mi na neke delove u njoj u kojima vreba stalna opasnost za njene interpretatore.

PESMA OBELEŽILA EPOHU

Za 8. mart iste godine upriličena je na talasima Radio Beograda emisija uživo posvećena ženama. Tada je Cune, uz pratnju orkestra Žarka Milanovića, prvi put javno otpevao "Kafu mi draga ispeci", za koju će se vremenom ispostaviti da mu je i pesma života. U februaru naredne godine pojavio se singl, koji je za dva meseca dosegla zlatan tiraž od 100.000 primeraka širom Jugoslavije i Balkana.

— U to vreme je bilo mnogo manje gramofona nego što je prodato ploča, pa smo se zato svi u čudu zapitali u čemu je štos — napominje Cune. — Ubrzo smo saznali da su ljudi unapred kupovali taj singl, a na kredit gramofon, što je svakako fenomen vremena u kojem smo živeli.
 
Nisu baš svi blagonaklono prihvatali "Kafu mi draga ispeci". Tako je, recimo, muzički velikan i maestro Vlastimir Pavlović Carevac jednom prilikom prekinuo sviranje te pesme, smatrajući da je njen tekst — bezobrazan!

— Ispalo je da sam u istoriji naše muzike začeo seksualnu revoluciju, jer stih druge strofe "Kafu mi draga ispeci" doslovce glasi: "...da legnem kraj tebe"! — objašnjava Cune, i dodaje da su ga na ulici ljudi, zaboravljajući mu ime, često oslovljavali nazivom te pesme. U konkretnom slučaju: "Hej, zdravo kafu mi draga ispeci, kako si, šta radiš, šta ima novo"?

"Kafu mi draga ispeci" je bila, zapravo, pesma jedne epohe. Prodata je u gotovo pola miliona primeraka, ali nevericu izaziva podatak da je samo u Australiji, u piratskom izdanju zabeležila cifru od rekordnih 300 hiljada kopija.
 
Ta, 1962. godina će tridesetogodišnjem Cunetu ostati u sećanju i po još nečemu.

Pevao je na Crnogorskom primorju, na Svetom Stefanu kada je upoznao jednu Leposavu, Lelu, koja je tu letovala. Bila je to ljubav na prvi pogled! Posle samo dva sastanka, odlučili su se na brak, koji traje, evo, bezmalo pola veka!

— Neposredno pre sudbonosnog "da" posvađali smo se oko stvari i nameštaja koje je trebalo da kupimo za stan — seća se Cune. — Kada me je u jednom trenutku pogledala namršteno i ljutito, neka milina mi je protresla telo, pa sam tako shvatio da sam "pečen" i "obaren"! Više, očito, nije bilo vrdanja.

Za svoju Lelu će reći da je pametna i otresita žena, strpljiva i puna razumevanja.

Dve godine posle sklapanja braka, na svet im je prvo došla Nataša, a tri godine kasnije i Katarina. Ceo njihov svet je počeo da se okreće oko ćerki. Nataša je rođena u Beogradu, arhitekta je, i sa ćerkama Mijom i Emom živi u Americi. Katarina je rođena u Americi, glumica je, i živi u Beogradu sa sinom Sergejom. Porodično godišnje okupljanje Gojkovićima donosi neopisivu radost.

— Želeo sam da Nataša bude advokat. Upisala je Pravni fakultet, ali joj nije išlo. Pošto je pokazala talenat za crtanje, omogućili smo joj studije u Francuskoj. Katarinu sam video kao stomatologa. Njen ujak je urolog u Čikagu i mogao je odmah da joj po završetku studija obezbedi ordinaciju. Krišom od mene Katarina je položila prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti, a kada sam je pitao da li je bila na dogovoru kod dekana Stomatološkog fakulteta, koga sam inače poznavao, pogledala je u Lelu i rekla: "Mama, pa ti mu ništa nisi rekla"? Bilo mi je jasno da je nešto urađeno iza mojih leđa, ali se nisam ljutio — otkriva Cune.

S ponosom on tvrdi da su mu ćerke ne samo najveći uspeh u životu, već i najveće bogatstvo koje je ikada mogao da stekne.
Posle velikog trijumfa sa "Kafu mi draga ispeci", potpuno je promenio repertoar. Na prvom mestu su mu bile romanse, starogradske i narode pesme. Ređao je hit za hitom, među kojima su najpoznatiji "Aj čija frula", "Ljubav mi srce mori", "Sonja", "Oprostite drugovi svirači", "Dunave, moje more", "Zapevajte pesme stare", "Janičar", "Neven". Neke druge pesme je otpevao kao niko pre njega. Za poznatu "Eminu" Alekse Šantića za koju se tvrdi da je u Cunetovoj verziji daleko najbolja obrada ove divne narodne pesme iz Bosne i Hercegovine.

Na festivalima Beogradski sabor i Ilidža Cune redovno zauzima jedno od prva dva mesta, dok na Kupu pevača u Parizu pobeđuje u velikom stilu. Sa emisijama urednika Radio Beograda Predraga Kneževića Kneže ponavlja uspehe na najvećim evropskim smotrama radijskih dostignuća.

— Uvek se rado sećam eksperimentalnog projekta "Čovek orkestar" mog dugogodišnjeg prijatelja Kneže — podvlači Cune.
 
— Nasnimavanjem većeg broja vokalnih deonica bez ijednog instrumenta, koje obrađuju tradicionalne teme i melodije, napravljena je kapitalna muzička slika naše bogate kulturne baštine. Naziv karakteriše moj pevački potencijal. Na međunarodnom takmičenju radio-difuznih ustanova u Barseloni, ova emisija je, u žestokoj konkurenciji, zauzela sjajno drugo mesto.

LEKOVITE TURNEJE

Cune je često odlazio na sve četiri strane sveta, gde je stalno sticao sve više ljubitelja dobre pesme. Najčešće je gostovao u Americi, gde je odlazio na mesec, dva, a zadržavao se mnogo duže.

— Uvek sam se sa tih turneja vraćao u Beograd sa novim elanom, energijom i željom da još nešto uradim — napominje Cune. — Tako sam jednom prilikom gotovo odmah sa aerodroma otišao na festival u Sarajevo, a onda prihvatio role u TV serijama "Naše priredbe" reditelja Jovana Ristića i "Pozorište u kući" scenariste Novaka Novaka u dve epizode. Imao sam i TV šou "Kafu mi draga ispeci", "Cune, muzika i još po nešto", kao i "Folk paradu" sa Predragom Živkovićem Tozovcem i Zlatom Petković. Tu negde se udenula i čuvena "Pesma leta", takmičenje najpopularnijih pevača po gradovima cele Jugoslavije — priča Cune, koji je i na tim priredbama uvek bio pri vrhu.
 
 
MAESTRO I U GLUMI
Stigao je Cune da odigra i dve zapažene uloge na velikom platnu. Prvu u filmu "I Bog stvori kafansku pevačicu" i drugu u "Jagode u grlu", za koju je na festivalu u Nišu dobio nagradu za najboljeg debitanta. Ovacijama je ispraćen posle otpevane role "Kao lepi san" u opereti "Slepi miš" Johana Štrausa u beogradskom Narodnom pozorištu.
— Da ću se pojaviti u toj opereti, znali su samo upravnik Stanislav Vinaver, reditelj Popović i maestro Oskar Danon — otkriva Cune. — Jačina i dužina aplauza najbolja su ilustracija kako sam se snašao i u tim vokalnim vodama.

KO ZNA VIŠE
Kao vanserijski pevač bez žanrovskih ograda, Cune se dokazao i u čuvenom pevačkom nadmetanju sa legendom starogradske pesme, Miletom Bogdanovićem. To natpevavanje, nazvano "Ko zna više", počelo je u subotu 26. marta 1971. godine, u hotelu Jugoslavija na Novom Beogradu, a završeno je sutradan oko podne, posle više od 15 sati i nekoliko hiljada otpevanih pesama!
— Ideja je potekla od urednika Radio Beograda Đorđa Senečara, koji mi je za rivala dodelio Mileta. Nije bilo ni malo lako. Osim znanja pesama, bila je potrebna i dobra kondicija. Strogi pravilnik takmičenja je predviđao pet sadržinski različitih rundi. U tom maratonu, koji je direktno prenosio Beograd 202, pobedio sam tesno. Mile je zaista bio odličan pevač. Nadmetali smo se i deset godina kasnije, u Domu sindikata, sa još toliko izvedenih numera, što je već priča za Ginisa.


Aleksandar Gajović | 29.04.2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Februar 05, 2011, 06:13:32 pm »

*
U LEGENDU UŠLI JOŠ ZA ŽIVOTA PREDRAG GOJKOVIĆ, SRPSKI ORFEJ V


OD SLUAVUJA DO "BITANGE"

Omiljenom pevaču jugoslovenskog vrha jedno gostovanje u Americi 1968. zauvek zatvorilo vrata Titovih prijema

U karijeri dugoj više od pola veka Predrag Gojković Cune je snimio nekoliko stotina izvornih narodnih pesama za muzički arhiv Radio Beograda. Pri tom je objavio 52 singl ploče, nekoliko kompilacija i samo par samostalnih albuma. Imajući u vidu njegov stvarni talenat i vokalni potencijal, reklo bi se, diskografski skromno. Tu prazninu, doduše, delimično je nadoknadio PGP RTS, koji je 1999. godine objavio Cunetov trostruki CD pod nazivom "50 godina sa Vama". Ovo izdanje sadrži raritete iz fonoteke Radio Beograda, ali i nove pesme srpske muzike. Uz većinu hitova, na jednom mestu su se tako našle i kompozicije koje je Cune retko izvodio, kao što su "Stani, stani, Ibar vodo", "Zašto svićeš tako rano", "Moj konjiću, laki, lagani", "Tužno vetri gorom viju", "Igrale se delije".

U više navrata je u raznim anketama Predrag Gojković Cune proglašavan srpskim pevačem decenije ili veka. Čini se da ga kao čoveka i umetnika nijedan uspeh nije promenio pošto od silnih obaveza doskoro o njima nije mogao ni da razmišlja. Posle povratka iz Amerike velike nade je polagao u projekat sa Miroslavom Ilićem i Predragom Živkovićem Tozovcem. Po ugledu na tri svetska operska tenora, Lučijana Pavarotija, Hozea Karerasa i Plasida Dominga, postojala je ideja da se nešto slično uradi, ali na njihov način.

MARŠ, I VRAĆAJ SE!
 
— Imali smo ugovorenu turneju, čak osam koncerata u nizu, plaćene avionske karte, vrhunski smeštaj, sjajan prateći orkestar i dobre honorare, ali je opstrukcija unutar trija sve pokvarila i od toga na kraju nije ispalo ništa — kaže Cune, ali ne želi da otkrije ko je od dvojice njegovih kolega krivac za raspad tog trilinga snova. — Šteta, toliko smo toga novog mogli da pružimo. Ovako, imali smo jedan koncert u Centru Sava koji je snimio RTS i to je uglavnom bilo sve.

Vraćajući se u nešto dalju prošlost, Cune se rado seća perioda kada je uz Dragana Stojnića, Gertrudu Munitić, Mikija Jevremovića, Duška Jakšića, Sedmoricu mladih i još neke pevače bio deo zabave koju su često organizovali Jovanka i Josip Broz Tito. Godinama im je na uvce pevao njihove omiljene numere "Kafu mi, draga, ispeci" i "Sonja", dok je na bis, koju su uvek tražili Aleksandar - Leka Ranković i Koča Popović, pevao svoj veliki hit "Janičar".

Međutim, od 1968. godine, Cune više nikada nije nastupao pred predsednikom SFRJ. Ne zato što je prestao da bude Titov miljenik, već zato što mu je prišiveno da je — četnik!
 
— Sa kolegom Vice Vukovim sam na poziv Hrvatske bratske zajednice održao nekoliko koncerata u SAD za naše iseljenike — opisuje Cune kako je prestao da peva tadašnjem političkom vrhu Jugoslavije. — Otišao sam posle tog nastupa kod rođaka u Čikago, gde mi se pridružila i supruga Lela. Ona se neposredno posle dolaska tu porodila. Proveo sam u Americi još par godina, da bi se po povratku u Beograd suočio sa etiketom izdajice našeg naroda! Na svakom koraku su me pitali: "A kome si ti to tamo pevao?" Od čuda i šoka, nisam umeo da odgovorim. Bila su to osetljiva, "vunena" vremena, u kojima se lako dospevalo iza rešetaka i još lakše gubila glava.

Onda je za Cuneta usledila najveća neprijatnost i blamaža u životu. Bio je pozvan u Grocku, u restoran Vinogradi, gde je Tito trebalo da održi prijem za američke astronaute, pionire putovanja Apolom na Mesec — Armstronga, Oldrina i Kolinsa. Cune se tom susretu obradovao pošto je u Čikagu za doček ovih heroja komponovao numeru "Svemirska himna", koju je ispred tamošnje Gradske kuće izveo dečji hor.

— Dok sam od astronauta dobijao autograme, naišao je Titov šef obezbeđenja i upitao me šta ja tu radim — živo se Cune seća tog događaja. — Rekao sam mu da sam ja Predrag Gojković, jedan od učesnika programa, koji čeka Maršalov dolazak i svoj red za nastup. Na to mi je on nabusito rekao: "Marš napolje, bitango jedna! Od ovog trenutka da te više nikada nisam video niti ovde, niti u Titovoj blizini." Pokupio sam se i skrušeno otišao, shvatajući da debelo plaćam ceh iz Amerike. Neko vreme me nije bilo na radiju i televiziji, što sam tumačio kao sinhronizovanu hajku na mene. Kasnije sam, srećom, vraćen u medije, ali ne i na Titove zabave. I danas čvrsto verujem da on o šikaniranju na moj račun ništa nije znao. Tu priču o meni složio je tadašnji centar moći oko njega.
 
Predraga Gojkovića Cuneta nagrade i priznanja nisu zaobilazili. Dobio je, pored ostalog, Orden zasluga za narod, kojim ga je lično odlikovao predsednik SFRJ Josip Broz Tito, zatim zlatnu Plaketu za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije, a bio je i laureat niza strukovnih odličja, uključujući i status istaknutog estradnog umetnika.

BOGASTVO U DUŠI

Sa suprugom Lepom Cune danas živi mirno i spokojno u beogradskom predgrađu Žarkovo, gde ima divnu kuću i predivan vrt. Nadomak osme decenije života, deluje sveže, krepko i sa energijom koja mu ne da da miruje. Aktivan je onoliko koliko mu to zdravlje, a pre svega srce dozvoljava. Poneki koncert i gostovanje u TV emisijama sasvim zadovoljavaju njegovu taštinu za pevanjem. Mnogo toga je tako ispunjeno iz snova onog dečaka koji je sa roditeljima nešto pre Drugog svetskog rata došao iz Kragujevca u Beograd.

— U prestonicu su svi dolazili Balkanskom ulicom, a moja porodica avalskim putem — rezimira Cune svoj životopis. — Skromno pokućstvo nam je stalo u jedan kamion. Nekako smo dospeli do Beograda i velikim radom počeli da stičemo uslove za bolji život. Četiri godine u kafani su bile moj najteži period, ali je na kraju sve došlo na svoje mesto. Jesam bogat čovek, ali iznutra. Duhovno. Mnogo toga sam prošao i mnoge ljude upoznao. I to je za mene bogatstvo. O mojoj srećnoj porodici da i ne govorim. Oduvek sam navijao samo za Crvenu zvezdu. Pamtim mnoge doživljaje, šale i anegdote. Recimo, onu sa mojim prvim kolima Opel rekordom nikada neću zaboraviti. Bio je to polovnjak u koji sam instalirao mali frižider, radio i gramofon. Kada sam ga pokazao glumcu i kolegi Vlastimiru - Đuzi Stoiljkoviću, ovaj je kroz zvižduk od čuda rekao: "Burazeru, pa ovo mu dođe kao neka garsonjera!" Ni za čim ne žalim. Da mogu još jednom, ponovo bi izabrao put koji sam već prevalio — s ponosom zaključuje Predrag Gojković Cune.

 

TITO I SVETI SAVA
Prvi put je Cune pred Titom pevao u Karađorđevu, na diplomatskom lovu, uz pratnju ansambla Duška Radetića.
— Bilo je to 26. januara, dan uoči slave Svetog Save. Pošto je program priveden kraju, negde pred ponoć maršal ustade da održi tradicionalni govor. "Sutra je 27. januar" — rekao je tada Tito — "To je veliki srpski praznik, Sveti Sava, posvećen svecu za koga mislim da je bio vrli diplomata svoga vremena." Te reči, koje su prisutne zvanice iznenadile, kasnije su tumačene kao početak Maršalove popustljivosti prema veroispovestima u Jugoslaviji.

KRCUN OTVORIO DUŠU
Jednom prilikom, na Titovom prijemu u Belom dvoru, Cunetu je prišao Slobodan Penezić Krcun i upitao ga: "Sinovac, šta ti ono beše studiraš?" Cune mu je odgovorio da je upisao ekonomiju, na šta mu je Krcun odgovorio: "Šteta, trebalo je da upišeš prava, da budeš predsednik Srbije! Dosta mi je ovih neškolovanih, ali politički podobnih. Srbiji su, Gojkoviću, potrebni pravnici da je vode kako treba! Pogledaj ovog ovde, našeg domaćina Tita. Dao bi ruku za njega koliko ga volim. Jedina mu je greška što nije Srbin. A da kojim slučajem jeste, dao bi mu svoje obe ruke!"


Aleksandar Gajović | 30.04.2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Februar 05, 2011, 06:13:56 pm »

*

PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE


Predrag - Cune Gojković, naš najistaknutiji solista narodnih pesama, umetnik bez žanrovskih barijera, koji sa zadivljujućom lakoćom peva i svetski repertoar, seća se svojih nastupa pred Titom, koji su sticajem okolnosti bili davno, a poslednji 1968. godine.

Prvi put sam pred Titom pevao u Karađorđevu, na diplomatskom lovu, s orkestrom Duška Radetića. To je bilo 26. januara, dan uoči Svetog Save, a to kažem jer je Tito te večeri prvi put u govoru pomenuo svetog Savu. Mi umetnici stigli smo u Karađorđevo oko 18 časova i čekali red da nastupimo. Ja sam otpevao niz kompozicija iz čitavog sveta, na engleskom, francuskom, grčkom, španskom, hebrejskom jeziku, i video po Titovom izrazu lica da je zadovoljan. Tad Tito primeti da pored svih tih pesama nisam možda zaboravio i naše. Naravno da sam ih otpevao. Maršal je tada u tradicionalnom govoru, koji je uvek držao na kraju lova, oko 23 časa, rekao: "Sutra je 27. januar, veliki srpski praznik Sveti Sava, posvećen svecu za koga ja mislim da je bio vrli diplomata svoga vremena." Strani gosti i novinari bili su malo iznenađeni, ali su to prihvatili, smatrajući da naš predsednik postaje fleksibilniji što se tiče verskih pitanja.

Cune nije zaboravio još neke detalje sa tog lova.

Sećam se Slobodana Krcuna Penezića zbog toga što su se svi učesnici lova tog dana tri puta presvlačili — prvo su bili u lovačkom odelu, zatim u koktel odeći, a za večeru u smokingu, a Krcun je ceo dan proveo u jednom — lovačkom. Prišao mi je i u šali me upitao: "Sinovac, šta ti beše studiraš?" "Započeo sam ekonomiju", odgovorim mu ja, a on će: "Šteta što ne studiraš pravo, da budeš predsednik Srbije, dosta mi je ovih politički podobnih. Nama su potrebni pravnici da vode ovu državu." Moram priznati da me je te večeri Krcun spasao jedne komplikovane programske situacije. Sedeo sam preko puta Tita, pored koga su bili Ranković i Kardelj. Ranković, pušeći na onu svoju poznatu belu muštiklu od slonovače, pogleda me i reče: "Šta to beše s onim Hajduk Veljkom, kako to ide?" Pokojni Duško Radetić i ja se pogledasmo i on taman da mi da intonaciju za pesmu "Raslo mi je badem drvo", kad Kardelj, koji to izgleda nije čuo, reče: "Druže Gojkoviću, što vi divno pevate meksikanske pesme, kao da ste rođeni Meksikanac." Ja se malo zbunim, šta da počnem, "Malageniju" ili "Raslo mi je badem drvo", a Ranković dobaci: "Šta je, sinovac?" U tom trenutku naiđe Krcun, počupa me malo za kosu i reče: "Vidim da se nešto znojiš. Nemoj da se plašiš. Ja ovog Tita volim kao oca, dao bih ruku za njega. Jedina mu je greška što nije Srbin. Tada bih dao obe ruke za njega!"

Interesantan je i Cunetov nastup pred Hruščovim, kada je bio u državničkoj poseti našoj zemlji.

To je bilo u Belom dvoru, bili su tu i Duško Jakšić, nekoliko solista opere i KUD "Ivo Lola Ribar". Otpevao sam mu rusku pesmu "Vojnikova tuga", za koju sam znao da je voli i da su mu je vojnici pevali u najtežim trenucima Staljingradske bitke. Bio je dirnut i upitao me da li sam bio u Sovjetskom Savezu, na šta sam mu odgovorio da sam bio dva puta. Ima poslovica, reče on: ako si bio dva puta, moraš da budeš i treći. Ja sam uzvratio: "Hvala na državnom pozivu!" Tito se nasmejao i rekao: "Pazi, bogamu, kako su ovi naši umjetnici dobre diplomate. Vi ste u svijetu bolji diplomati nego ovi naši, koje plaćamo skupim dolarima, a uopšte se ne čuju."

Od daleke 1968. godine Cune više nikada nije nastupao pred Titom. Po njegovim rečima, evo kako je do toga došlo.

Ja sam na poziv Hrvatske bratske zajednice sa Vicom Vukovim otputovao u SAD, gde je trebalo da nastupimo na nekoliko koncerata za naše iseljenike. Održana su samo dva programa i ja sam posle toga otišao kod rođaka u Čikago, odakle sam pozvao i suprugu da dođe sa ćerkom i poseti brata. Rodila mi se druga ćerka i posle tri godine ja sam se vratio u Jugoslaviju. Za to vreme prišivane su mi razne etikete, pa i ona da sam četnik. U oktobru sam doživeo veliku neprijatnost. Pozvali su me u Grocku, u restoran "Vinogradi", gde je Tito trebalo da primi američke astronaute Armstronga, Oldrina i Kolinsa. Bila je to prilika da se upoznam sa njima, jer sam u Čikagu za njihov doček komponovao "Svemirsku himnu", koju je ispred Gradske kuće pevao hor čikaške dece. Međutim, dok sam ja dobijao od njih autograme, naišao je šef Titovog protokola i upitao me šta ja tu radim. Rekao sam mu da sam ja Predrag Gojković i da sam učesnik programa. Usledilo je: "Marš napolje, od ovog trenutka da te više nisam video ovde!" Po povratku iz Amerike, Predrag - Cune Gojković, blago rečeno, dobija dosta čudan status u našoj socijalističkoj zajednici. Vraća se na programe radija i televizije, ali ne i u programske šeme Titovog protokola. Sigurno se dešavalo da drug Tito uveče gleda program Televizije Beograd, Cune peva "Kafu mi, draga, ispeci", uživa u njegovoj interpretaciji i pijucka kafu sa drugaricom Jovankom, a ni sam ne zna da je to zabranjeno. I, šta sad? Ima i za to rešenje. Isključiti struju na Dedinju, pa šta bude.


Piše: Minja Subota  » dnevnik.rs »
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Februar 05, 2011, 06:14:22 pm »

*

PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE


NISAM VIŠE SPREMAN DA BRANIM PROFESIJU


Cune nije od ljudi sklonih zalopojkama. Nije od onih koji provode mirne penzionerske dane u dokolici. Radi i snima, peva iz sve snage, i uz kaficu prica o nekim novim estradnim obicajima:

Znate, to je danas neki cudan svet. Nekada je estrada zivela zajedno. Jedinstveni su bili svi — od najmladjih, koji su konkurisali da udju u drustvo najboljih, do najstarijih. Postojao je red i poredak. Znalo se postovanje. A sada... Ogromna grupa mladih uopste ne kominicira sa starijima. Srecem ih kada se ponekad petkom nadjem u nekom od aviona koji hrle ka Evropi...

Da li vam se neki novi pevacki klinci i klinceze javljaju?

Poneko mi se i javi! Medju prvima, lepo vaspitana mlada dama Dragana Mirkovic. Kada me vidi, pozdravi me i Vesna Zmijanac u njenom stilu: "Gde si, debeli!" I Lepa Brena me uvek pozdravi. Srecem i gomilu pevaca koji su nekada padali nicice kada se pojavim ja ili neko od starijih kolega. Danas me ne prepoznaju ili nece da me prepoznaju! Definitivno nema postovanja! U moje vreme ja sam izuzetno cenio gospodina Vuleta Jevtica, Nikolu Kolakovica, Andjeliju Milic... A ove nove i ovi novi: "Ćao, matori", "Ćao Cune", "Zdravo Cuki", niko da prozbori "Dobar dan, kako ste", ma jok... Ćao, matori. Da li je to novi trend ili misle da sam ja jos mlad, ne znam, ali verujte mi s njima i ne zelim da budem toliko mlad, bas zbog te njihove lazne intimnosti. Istina, ne zelim da mi se klanjaju, ali postovanje i kucnog vaspitanja mora da bude. A, oni ga nemaju.

Kada sam pre dvadeset godina bio kod vas u vasoj beogradskoj kuci i pravio intervju, rekli ste mi da je ranije muzika bila umetnost. Prava, narodna, i nije se zvala estrada?

Lepo je sto se svega secate i sto ponovo ovako lepo razgovaramo, jer ste vi jedan od retkih mladih novinara koji godinama na pravi i angazovani nacin, bez senzacionalizma pratite estradnu bransu...

Hvala na komplimentu...

Govorim samo realno i zato sam pristao da razgovaramo za internet, jer ja, kao starovremenski covek, ne razumem se mnogo u internet. Medjutim, decenijama pevam dijaspori i milo mi je sto ce preko kucnog internet-ekrana ponovo komunicirati sa mnom. Elem, moram reci da nema vise toliko dobrih pevaca koji bi se usudili da pevaju po jednom predlogu Lepe Lukic — bez orkestra i elektornike, suvo i uzivo. Inace, i sad cesto pevam bez umetnicke pratnje i orekstra i verujte da sam najslabiji plejbek pevac na svetu, a usput nikad jednu pesmu ne otpevam dva puta na isti nacin. Cak, nikad nisam ni "Kafu mi draga ispeci" otpevao isto, a pevao sam je, verujte mi — vise od 40.000 puta!

Pratite sve sto se desava na estradnoj i diskografskoj sceni?

Hteo, ne hteo, moram. Ako ni zbog cega drugog, ono zbog publike i prijatelja. Malo, malo, pa me neko pita: "Je li, bre, sta se ovo desava?" Moram da im odgovorim, ne mogu da cutim. Zivim ovde, vidim sta se dogadja. Do pre dve, tri godine, imao sam razumevanja za sve. Branio sam profesiju. U drustvu se svasta desavalo, kultura prati opste tokove i muzika ne moze da bude po strani. Pravdao sam svoju profesiju time. Sem toga, obozavam mlade ljude i sasvim je razumljivo da oni idu svojim putevima, bez obzira na to da li se to nekom svidja ili ne. I jsa sam bio mlad! Pripadam rok generaciji i odlicno znam kako su se stariji ljudi ljutili na cupavce.

Uvek ste bili na estradnim barikadama, a sada kao da ste digli ruke od svega?

Sto bi narod rekao, dara je prevrsila meru i ma koliko covek bio blagonaklon, sirokih vidika, tolerantan, vise to ne moze da gleda sa razumevanjem. Zato vise nisam spreman da branim profesiju. Najstrasnije mi je - kopiranje. Nigde ni traga od originalnosti! Nista se ne izdvaja, sve je "na isti kalup". Gleda sa samo profitabilni deo i nista drugo. Pevaci su izuzetno odgovorni za sve sto se desava. Oni treba da budu edukatori, da vaspitavaju publiku. Publika vise nema pojma ko je ko! Poneka pesma se zapamti, ali vrlo tesko da se mogu zapamtiti imena svih pevacica. Kad nekoga pitam ko peva neki moderan hit, obicno dobijem isti odgovor: "Jedna od onih..." Onda se tu prospe bujica adekvatnih, zivopisnih reci koje nisu za novine. Gotovo sve pevacice pevaju isto, imaju iste obline, oblace se isto, ponasaju se isto i pokusavaju da na sebe skrenu paznju nekim sporednim stvarima...

Da li više volite da slušate — Vendi, Karleušu ili Anci?

Tesko pitanje! Volim da gledam sve tri. Znam ko je Karleusa, ali Vendi i Anci bi morale da se potpisu, da bih znao da su to one, a ne neke druge.

Mnogi za vas kazu da ste karijeru dugu pola veka napravili na samo jednom hitu — pesmi "Kafu mi draga ispeci"?

To je sjajno rekla moja koleginica Zorica Markovic: "Cune je samo jedan hit imao, a ceo zivot zivi od toga!" Znaci, nije sve u hitovima. Hitovi samo jedno vreme cine neciju popularnost. Hit dodje i prodje. Ako nemate kulturu, vaspitanje, harizmu, gospodstvenost, odoste i vi!

Po vasim recima ispade da je danas na estradi puno nekulturnih i nevaspitanih pevackih zvezda i zvezdica?

To ste vi rekli. Ha, ha, ha... Velika je vestina i veliki uspeh da pevac sa jednom pesmom zavredi paznju slusalista do kraja zivota! Prosle godine sam obelezio 50-godisnjicu rada. Znate kako se divno osecam kad negde na ulici sretnem "mravlji redic" prvacica koji uciteljice prevode preko ulice, a neko od te divne decice uzvikne: "U, jebote enog ga cika Cune!" Ulicu prelazim po pola sata zbog toga sto obavezno sretnem bar nekoliko ljudi koji bi da popricaju sa mnom. Ali, ja sam uvek shvatio koliku odgovornost kao pevac imam. Eto, ostadoh sam sa vetrenjacama!

Danas je, ipak, neko drugo vreme: Miroslav Ilic mi je rekao da sad dobri pevaci samo smetaju, jer s rdjavim publika moze da se identifikuje?

Pa to je Miroslav citirao moju izjavu od pre 30 godina! Uh, dobro pamti taj Mrcajevcanin! Secam se kad su za mene govorili: "Znas, svi kazu za tog Cuneta Gojkovica da maestralno peva, ma jeste, jebes mu mater, peva al ne mogu s njega da pevam ki s bracu Bajic."

Pa ipak, slazete li se sa ocenama Miroslava Ilica?

U potpunosti. Nekada je publika dolazila da slusa i uziva, a sad da se prazni. Pogledajte, danas pocne pesmu jednom recenicom, isturi mikrofon publici i publika dovrsi pesmu. Znas ono, malo rukice napred, malo nogice gore, dole, malo prsa isturis i pesma je gotova. To su novi maniri, ili smo mi narod koji sve prebrzo upija i prihvata. Kad je letovanje u Grckoj postalo moderno, poceli smo odmah i romanse da igramo...

Budite malo jasniji: mislite da smo mi narod koji brzo upija tudje?

Nas folklor se zestoko granici s drugim folklorima i mozda je to i nasa nesreca, etnicka, politicka i etno-muzikoloska. Jer, evo, do Beograda nam se naslanja rumunsko-vlaska muzika, do Ristovca — bugarska, nemacka muzika je tako reci do Panceva, madjarska evo tu, do Zemuna, italijanska je odavno u Zagrebu, Splitu i sirom Jadranskog mora (do Kotora, Budve i Herceg Novog), a u poslednje vreme - zvuci Irana, Iraka, Turske, Saudijske Arabije su, na moju veliku zalost — sirom Srbije!

Vase izjave, moram priznati, stvarno deluju sumorno i depresivno za sve koji vole kvalitetnu narodnu muziku. Gde je tu nasa muzika?

Nasa muzika? Stvarno gde je? Samo uz tu Moravu, ali desna strana je vlaska, uz levu je tipicno sumadijska i ona barata sa "Oj, Moravo, moje selo ravno" koja je sva u tri tona. Dal nam nedostaje inspiracija, nadahnuce, ne znam. Ali, Betoven od dva tona nije napravio najlepsu simfoniju na svetu, pa Bah... Bice ipak da nismo inventivni...

Koliko znam uvek ste podrzavali mlade estradne poslenike?

Nisam sklon tome da kritikujem mlade. I ja sam bio avangarda, mnogi su me napadali. U vreme kada sam snimio "Kafu", to je bila pornografska pesma! Mnogi su insistirali da umesto reci "...da legnem kraj tebe", pevam "...da kafu popijem". Nisam pristajao na to. Ako je Nada Mamula, od koje sam pesmu cuo, mogla da peva u originalu, sta meni treba da prekrajam da bih bio fin?

Kako ste odreagovali na turbo-folk iliti "turban-folk" talas?

Ne osudjujem mlade pevace koji prilagodjavaju muziku, jer su oni proizvod vremena. Recimo, uz pesme Dragane Mirkovic, Cece Raznatovic i Lepe Brene igra se u diskotekama i kroz tu muziku se priblizavamo svetskom stilu. Ali sto je najvaznije, one to rade na srpski nacin. Eto, nasa najcuvenija grupa "Bijelo dugme" oslonila se na tradiciju. Goran Bregovic nije dao nista originalno, vec je napravio naslepsi spoj roka i folka, a tome su na svoj nacin doprinele Dragana Mirkovic, Ceca Raznatovic i Lepa Brena. Zasto onda blatiti pevace koji se takodje oslanjaju na tradiciju? Ja im se zbog toga na neki nacin zahvaljujem. Za razliku od toga, generalno mislim da je estradno vaspitanje nasih zvezda mozda diskutabilno i da treba drugacije da se obracaju naciji. Da ne bi bilo zabune, to se odnosi i na izvodjace pop, rok i nekave rejv, hevi-metal, dens muzike... Sve zivo je dolazilo u Beograd noseci za sobom svoje navike, a Beograd je jedini grad koji ne insistira na identitetu.

Koga od mladjih kolega cenite?

Cenim Sabana Saulica. On je sjajan pevac, rodonacelnik novog stila. Mnogi su ga kopirali, pokusavali da budu kao on ali su ostali samo blede kopije. Tacnije — karikature. Aleksandar Ilic je "zdrav", odlican pevac. U tu grupu spadaju jos Slavko Banjac, Beki Bekic, Mirko Rondovic... Od koleginica, Merima Njegomir je vec srednja generacija. Brena je neobicno muzikalna zena kojoj sve polazi za rukom, Dragana Mirkovic je dobra. Ne smem da zaboravim Vericu Serifovic, Veru Nesic, Danku Stojiljkovic...

Cesto putuujete u Ameriku gde vam zivi kcerka Natasa i tamo imate unuku Miu. Rekli ste da ste godinama prizeljkivali da se vase kcerke Natasa i Katarina udaju i da dobijete unucice i unuke. Amerika umalo da vas kosta karijere?

Od 1966. do 1969. godine sam ziveo u Americi. Otisao sam u tu zemlju sasvim slucajno, na jedan poziv. Zaljubio sam se u Ameriku. Bila je zima, pred Bozic. Sve je izgledalo carobno, glamurozno, raskosno. Ljudi su isli ulicama, opusteni, nasmejani, srecni. Javljali su se jedni drugima sa osmehom, iako se nisu poznavali. Bio sam toliko zadivljen da sam odmah pozvao suprugu sa dvoipogodisnjom kcerkom. Njen brat je vec tada bio hirurg u Cikagu. Pristala je da sa detetom dodje. Ubrzo je ostala u drugom stanju. Onda smo cekali da se Katarina rodi...

Povratak u zemlju je bio i vise nego dramatican, jer ste bili prvi estradni umetnik koji je ozloglasen kao — četnik?

U Americi sam pustio bradu. Razlog je bio vrlo jednostavan — nagojio sam se. Mislio sam, brada ce da pokrije podvaljak koji sam zaradio jeduci "fast fud", pokrice i obraze, dace sofisticiraniji izgled mome licu. Ali, to je u eks Jugoslaviji dobilo drugu konotaciju - ispadoh glavni cetnik! A u Americi su me smatrali komunistom. Grdne sam muke imao, ali to je moj narod, kakav je, takav je. Predstavljao sam svoj narod i u najlepsem i u najnacionalnijem smislu. Prvi put javno zapevao "Ko to kaze, ko to laze, Srbija je mala", "Srpska se truba sa Kosova cuje", "Oj, vojvodo Sindjelicu"... Kako ja koju pesmu otpevam, tako me neko prijavi Sluzbi drzavne bezbednosti pa me onda neko saceka i privede na informativni razgovor...

Niste bili skinuti sa svih programa i potpuno "ukinuti" kao Vice Vukov. Uspeli ste da se "izvlacite"?

Nikada nisam bio šovinista. U dijaspori sam pevao Jugoslovenima, i ni u kom pogledu nisam vređao bilo koju naciju. Nikome nije na licu pisalo da li je četnik, ustaša, partizan ili ko zna šta. Svima nam je bilo lepo — uživali smo zajedno u pesmi. A ovde je ispala frka! Na sreću, uvek bi se našao neki fini covek koji bi smatrao da me ne treba maltretirati bez razloga.

Da li ova novokomponovana "patriotska" pesma može da opstane?

Isuviše se na njoj insistira i zato opstaje...

Ko to insistira?

Beznađe! Kod svih sa prostora bivse Jugoslavije, koji forsiraju takve pesme (i u Zagrebu, Sarajevu, Sloveniji, Skoplju...). Totalno beznadje. Sad svi potezemo naciju i sad smo svi kao veliki nacionalisti!?

I dalje ste apolitični?

Nikada nisam pripadao nikome — samo narodu. Umetnik zaista pripada samo narodu. Bio sam clan samo pionirske organizacije i narodnog fronta. Mi nismo toliko demokratsko drustvo da tolerisemo razlicite stavove. Jednom sam u Torontu bio na koncertu Tota Kotunja i Andrijana Celentana — mega zvezda italijanske kancone ali i Evrope. Docekalo ih je oko 5.000 Italijana. Kotunjo je bio u vrhu komunisticke partije, a Celentano je bio ortodoksni fasista. To Italijane uopste nije interesovalo. A kod nas bi bio haos!

Kakva je po vasem misljenju buducnost nase muzike i estradne scene?

Sve je ovo prolazno. Svima nam izgleda da to traje uzasno dugo, umorni smo od ovakve "muzike". Cak su i dojucerasnji mladi umorni od danasnjih mladih! Rekoh, cini nam se da predugo traje, ali za istoriju je to samo tren! Dobar znak je to sto pevaci srednje generacije kopaju po starim pesmama. Tesko im je, vide i oni sta su uradili. Sada traze mesto u drustvu, jer nije lako vratiti se starim zanatima. A sve su to divni zanati i mi ne bismo mogli bez mehanicara, molera, elektricara, vodoinstalatera... Sta bi im falilo da novac koji su zaradili upotrebe da svoje stare poslove podignu na visi nivo? U svetu je to redovna pojava. Recimo, pevac koji je pri kraju karijere otvara restoran! Kod takvih se po nekoliko meseci unapred rezervise vecera!

Izgleda isuvise romanticno. Mislite da bi to proslo i ovde?

Znam da nema sanse. Nas covek bi rekao: "Ma, mani cicu nego hajdemo mi na splav. Tamo peva ona cica sto joj suknjicu ni ne vidis, kao da je ni nema!" Nas narod je usmeren na gledanje, a ne na slusanje. Ali, rekoh vam, proci ce sve ovo!

Vi znate najmanje 4.000 pesama, a ima se utisak da ove vase novokomponovane kolege ne znaju ni deset?

Ma, niste u pravu, znaju oni i svih 110, ali ovih svojih, stare pesme ne znaju. Zao mi je, ali pomalo sam ljut i na Sabana Saulica, Miroslava Ilica i Marinka Rokvica sto ne prihvate da uz svoje hit pesme uvrste po neku staru i pravu narodnu. Buducnosti radi i za svoja pokolenja i unuke. Cak bih im na teret svalio i odgovornost, jer ako me ne poslusaju ostace gresni pred istorijom nase muzike i muzickog nasledja. I ja sam pevao hitove, ali nikad nisam zaboravio na izvornu pesmu. I Lepa Lukic ne zaboravlja, ubaci po koju...

Dokle ovako Cune?

Kako dokle!? Dokle god me noge drze i dok mogu usta da otvorim i da pevam koliko mi srcu drago. Jos cemo mi da pravimo razgovora i intervjua — i za novine i za internet. Ovo je moja druga mladost. Ha, ha, ha...
Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Decembar 01, 2011, 05:35:03 pm »

*

PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE





MAJSTOR OTMENE PESME

Predrag Gojković - Cune pripada legendama naše narodne muzike. Čovek koji je 1999. godine na koncertu u Centru "Sava" proslavio 50 godina estradnog rada živi mirno sa svojom suprugom na periferiji Beograda. I pored toga što za nekoliko meseci puni 70 godina i dalje deluje vitalno, sigurno u sebe i potpuno smireno. Njegova muzička karijera traje i dalje i kako kaže, ide nekim svojim prirodnim tokom u kome nema ni uspona ni padova. Živi za svoje dve kćerke Natašu i Katarinu i unučiće.


OD MALENA ZAVOLEO MUZIKU

"Naravno da je samo pitanje vremena kada će doći kraj mome pevanju. Ne opterećujem se tim saznanjem, jer sam za života napravio uspešnu karijeru. Međutim, moj životni put u kome je dominirala muzika bio je posut trnjem. Još 1939. godine krenuvši u prvi razred osnovne škole 'Vojislav Ilić' sva deca su mogla da odaberu jednu od ponuđenih sekcija, među kojima su se izdvajali crtanje, pisanje, sport, pevanje. Bez obzira što još nisam napunio ni sedam godina već tada sam tačno znao šta želim. Otišao sam na audiciju za pevanje kod profesora Kostića. Ispitujući moj sluh bio je vidno iznenađen, terao me je da pevam prvu, pa drugu, pa onda treću pesmu, a na kraju je usledio aplauz čitave komisije. Dobio sam priliku u đačkom horu. Tada su bili moderni vodvilji (pozorišni komadi sa pevanjem), zatim putujuća pozorišta, a svima je cilj bio da zapevaju u prestonom Narodnom pozorištu".


ZAPEVAO U DUETU SA SESTROM

Malom Predragu Gojkoviću su se svetla pozornice učinila čarobnijim od bilo čega. Želeo je što pre da se pojavi u nekom komadu. Čak mu nije zasmetalo ni to što je u svom prvom nastupu glumeo devojčicu. "Predstava se zvala 'Prelo na selu' i u njoj je trebalo da glumi osam devojčica. Na moju sreću bilo ih je sedam, tako da sam uskočio u ženski kostim i igrao Ružu. Nakon toga moje ambicije su se svakim danom sve više povećavale. U ostvarenju svojih stremljenja pomogao mi je otac, koji je u centru grada držao najveću berbernicu. Berbernica je tada bila najveća pričaonica, jer su se u nju slivali ljudi svih mogućih slojeva i profesija. Tako sam zahvaljujući jednoj od stalnih mušterija moga oca dospeo u dečiji hor radio Beograda na čijem čelu je bila Gita Predić Nušić kćerka Branislava Nušića. Tako sam i prvi put zapevao u duetu zajedno sa mojom mlađom sestrom Ankom". Dok je lupio dlanom o dlan Cune je već išao u drugi razred. Međutim nad čitavom Jugoslavijom nadvio se rat.





UMETNOST ZANEMELA U RATU

"Tog 6. aprila do kasno u noć pomagao sam ocu u berbernici, toliko je ljudi bilo da sam nije mogao da postigne. Ja sam bio nanosač, a on skidač pene. I sećam se kao da je juče bilo. Pošto smo jedino mi imali radio svi su se sjatili da čuju Petra Drugog koji je govorio kako je Beograd otvoren grad za svakoga i da je naš narod miroljubiv i spreman da mirnim putem dođe do svojih ciljeva. Međutim, sve to nije pomoglo, tako da je usledilo stravično bombardovanje gde je mnogo ljudi izgubilo život. Ratom je, kako to obično biva, zanemela svaka umetnost. Tako sam zaustavljen u napredovanju, učenju pevanja. Da sam tada bio u miru sigurno bi i moji kasniji rezultati bili veći. Međutim, umesto muzike naučio sam da švercujem brašno, mast, cigare, kako bi preživeo okupaciju. Posle oslobođenja nije bilo lako iz čitave te zbrke ponovo pronaći odgovarajući društveni položaj". Usledile su godine teže i od samog rata. Beda i nemaština naterali su Cuneta da još neko vreme zaboravi na muziku, a onda je 1948. godine (ovu godinu smatra početkom svoje solo karijere) stao pred mikrofon Radio Beograda.


ZAVRŠIO "ESTRADNI UNIVERZITET" U KAFANAMA

"Na preporuku Žarka Milanovića, šefa Narodnog orkestra Radio Beograda i Miodraga Jovanovića soliste Radio Beograda zapevao sam u horu učitelja Makse Popova. U isto vreme sam radio kao poštanski službenik. Malo zatim otišao sam na služenje vojnog roka u Ogulin. Tamo sam dirigovao horom vojnika i građana i zahvaljujući tome dobio 15 nagradnih dana. Međutim, te 1953. godine zbog sukoba sa Italijom, koji je umalo rezultirao novim ratom, dobio sam produžetak pola godine. Aprila meseca 1954. godine vratio sam se poštanskoj službi, a u avgustu iste godine sreo sam harmonikaša Milančeta Stanisavljevića koji mi je predlažio da odem u Vršac i na 15 dana zamenim nekog pevača. Pošto je plata bila duplo veća nego u pošti potpisao sam ugovor i pune četiri godine pevao u kafanama Vršca, Smedereva, Mostara, Banjaluke, Travnika, Zemuna, Beograda. Tako sam za te četiri godine u kafani 'završio estradni univerzitet'. Tada sam postao slobodni estradni umetnik, pun ideja, ambicija, planova i značajnog kafanskog iskustva".


"HALISKO" — PRVI VELIKI HIT

Dragan Tomljenović-Žvalja, kasnije muž Radmile Karaklajić, pevao je u meksičkom triju u kome je bio i Voja Jovanović (ova imena starijim poznavaocima naše narodne muzike i te kako znače). Međutim, raskol je nastao kada je Voja poželeo da se trio zove po njegovom imenu, a Žvalja insistirao da se zove 'Beograd'. Tako je Cune došao na mesto Voje Jovanovića. "Za nešto više od nedelju dana naučio sam preko 15 meksičkih melodija. Pošto je uslov bio da se svira jedan od instrumenata uzeo sam bas, koga sam još ranije naučio da sviram. Vrlo brzo smo napravili prvi veliki hit 'Halisko'. Prvi koncert smo održali u Mataruškoj Banji uz ansambl Milije Spasojevića. Nakon toga tri puta nedeljno smo svirali u najprestižnijem beogradskom restoranu 'Stambol kapija' (današnji 'Plato') gde su nastupale samo istinske zvezde naše muzičke scene. Tada me čuo Đura Mrđenović, novinar Radio Beograda, koji je uređivao emisiju 'Između večeri i jutra'. Tako je počeo da forsira 'Haliska', a ja sam zahvaljujući tome naprasno postao najveća zvezda među kafanskim pevačima. U tom periodu Milija Spasojević nam je poslao ponudu za nastup na festivalu u Italiji (Rim), koji traje šest dana u prisustvu najvećih pevačkih zvezda iz čitave Evrope".





GRAMOFONI KUPOVANI ZBOG PESME "KAFU MI DRAGA ISPECI"

Cune koji je uvek umeo da iskoristi ukazanu šansu pesmu 'Halisko' je otpevao na neverovatan način. Ni kontrabasista nije mogao da se kontroliše, pa je u jednom trenutku povikao 'Mama mia, kebelo voče' (Majko mila kakav divan glas). U momentu zanosa pao mu je kontrabas i potpuno se razbio. U tom trenutku nastao je gromoglasan aplauz u publici. "Tako sam osvojio drugu nagradu 'Srebrni lav' (1958. godina). U zemlju sam se vratio kao velika zvezda, ljudi su se utrkivali da mi čestitaju na velikom uspehu. Od tog trenutka počeo sam da snimam našu zabavnu i južno-američku muziku. Ređali su se festivali 'Beogradsko proleće', 'Zagrebačka šalata', 'Opatija' a ja ni na jednom od njih nisam osvojio manje od drugog mesta. Usledila je turneja u zemlji i inostranstvu. Nakon filma 'Prodavačica ljubičica' 1961. godine, inspirisan tim filmom, snimio sam istoimenu numeru. Usledio je srebrni tiraž od 50.000 prodanih ploča. Popularnost mi je vrtoglavo rasla, a čega god sam se dotakao pretvaralo se u uspeh. A onda 31. decembra iste godine na dočeku Nove godine u Beogradu sreo sam se sa Nadom Mamulom koja me je naučila da otpevam narodnu pesmu 'Kafu mi draga ispeci'. Ubrzo sam snimio svoj najveći hit svih vremena 'Kafu mi draga ispeci', a već u maju mesecu ploča je prodata u tiražu od 100.000 primeraka. Pošto je bilo manje gramofona nego što je prodato ploča svi smo se pitali u čemu je stvar. Na kraju smo saznali da su ljudi unapred kupovali ploču, a na kredit uzimali gramofon".

Nakon pesme "Kafu mi draga ispeci" koja se i dan danas rado sluša, Cune je nizao hit za hitom. Te za njega možda i najbitnije godine u životu Cune se oženio Leposavom, sa kojom je i danas u braku. Ima dve kćerke Natašu (1964) i Katarinu (1967).


Slobodan Vlajić | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #14 poslato: Maj 26, 2012, 12:31:25 pm »

*

PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE





POBEDILI SU ME NOVOKOMPONOVANI PEVAČI

Krajem prošle godine naš poznati pevač Predrag Gojković Cune obeležio je 55 godina muzičkog rada prigodnim koncertom na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Sala je bila dupke puna, a Cune je, na oduševljenje prisutnih, ponovo pokazao svoje izuzetne vokalne sposobnosti. Za njega kažu da je jedan od poslednjih uporišta prave, izvorne narodne muzike. On peva više od pola veka, a prisećajući se kako su me prošle sve te godine, kaže:

Predrag Gojković Cune: Od tih 55 godina samo bih četiri godine izdvojio kao teške. To su godine koje sam proveo pevajući u kafani. Ako bih se ponovo rodio, izabrao bih iznova ovaj isti put jer duboko verujem da je on pravi put za jednog pevača. Odabrao bih istu sudbinu, istu suprugu i iste ćerke i unuke. To je kruna ovih 55 godina. Ne samo zadovoljstvo zbog muzike, već i zbog brojne porodice.

Na šta liči naša današnja muzička scena iz vaše vizure?

Predrag Gojković Cune: Ja sam primetio da smo mi narod podložan asimilaciji i da svi vetrovi koji duvaju sa raznih strana, duvaju baš prema nama. I mi se ne sklanjamo od tih vetrova, što bi bilo prirodno, već ih upijamo. Nemamo jedra da se odbranimo. A kad mi krenemo negde u prodor, ti ljudi tamo imaju jedra i znaju kako da se odbrane. Na neki način sam malo razočaran, ali s obzirom na to da je 20—30 godina mali period za istoriju i za jednu naciju, nadam se da naš duh neće biti uništen. Verujem da će biti mojih naslednika, onih koji će pratiti ono što je izvorno i ono što je pravo i da će naša narodna muzika živeti, dok bude mladih Teofilovića i ostalih.

Koliko ste često kritikovali pevače nekih novih talasa u narodnoj muzici?

Predrag Gojković Cune: Ne bih ja tu nešto mnogo da kritikujem. Mislim da moje mlade kolege i koleginice nesrećno biraju pesme. Ima tu dobrih pevača koji lepo izgledaju, ali im je izbor pesama loš. Zapadnom svetu je disko muzika, sa svim njenim podvrstama jednosmerna i jednobrazna. Mislim da naša deca posle 220 volti i đuskanja mogu da čuju i neku lepu starogradsku romansu. Sve ovo narodno što se pravi kod nas uglavnom je na neku disko formu. Naročito sada kada je maha uzeo etnofolk. Tragično je što mi nikada nismo originalni da nešto izaberemo, nego uvek uzimamo od drugih.

Kako se osećate kada vas neki novopečeni muzikanti nazovu kolegom?

Predrag Gojković Cune: Šta mogu da radim? To je prirodan tok stvari. Ja to uvek stavljam u konotaciju vaspitanja. Ako je čovek lepo vaspitan i ako me oslovi sa kolega iz najbolje namere, a ja ne mislim da smo mi po bilo kom aspektu kolege, ja sam spreman da mu to oprostim i prećutim.

Rekli ste jednom da su vas ovi novokomponovani pobedili. Kako to?

Predrag Gojković Cune: Rekao sam to zato što nisam uspeo da izguram onu kvalitetnu muziku među široke narodne mase, kao što to čini "Grand" sa svojim izvođačima. Prema tome oni su pobedili!

Ali, borba se nastavlja?

Predrag Gojković Cune: Ne, ja je ne nastavljam! Ja sam pristao da se pojavim u tim emisijama da bih učinio zadovoljstvo jednom kompozitoru. Ali ne mislim da se borim na taj način, po sistemu — Pridruži im se! Ima drugih načina. Rodiće se neki novi, mladi pevači koji će imati snage da biju neke nove muzičke bitke.

Često putujete i u Ameriku?

Predrag Gojković Cune: Starija ćerka Nataša živi u Los Angelesu sa dvema ćerkama, pa odem da ih posetim. Ja sam u životu dosta proputovao, tako da mi taj dugi put nije neko zadovoljstvo. Ali je ipak sitnica u odnosu na zadovoljstvo koje ću doživeti uz ćerku i unuke. Mlađa ćerka Katarina je uglavnom u Beogradu sa svojim sinom, tako da su mi oni tu, kod kuće.


S. S. Todorović | 25.08.2007. | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #15 poslato: Maj 26, 2012, 01:40:44 pm »

*

DON KIHOT SA MORAVE


KONCERTOM pod nazivom "Moje pesme, moj život" na Kolarcu, bard naše muzike Predrag - Cune Gojković proslavio je 55 godina umetničkog rada i 71. rođendan. Ekipa "Novosti" jubilej mu je čestitala u garderobi posle koncerta, dok se zajedno sa Merimom Njegomir i Oliverom NJegom krepio iz srebrne pljoske.

Na primedbu da sala Kolarca nije slučajno izabrana za ovaj nastup, jer je upravo u njoj prvi put zapevao daleke 1939. godine, Cune nam kaže:

U pitanju je bio vodvilj "Prelo na selu" koji je trebalo pevati osmoglasno. Imali su sedam devojčica, osmu nisu, pa su mene preobukli i zapevao sam. A već godinu dana kasnije, u novembru 1940. Radio Beograd direktno je prenosio sa Kolarčevog narodnog univerziteta, kada smo sestra i ja pevali u duetu. Imao sam tada devet godina.


"KAFA" OBELEŽILA KARIJERU

PRVI solistički koncert održali ste 1961. godine. Imali ste 11 turneja po SSSR, SAD, Australiji, Evropi, osvajali nagrade publike i stručnog žirija na skoro jugoslovenskim festivalima zabavne i narodne muzike. Osećate li umor posle 55 godina rada?

Skoro da nisam u situaciji da verujem da je sve to prošlo. Ne samo što je prošlo brzo, nego se pitam kako sam psihički i fizički mogao da izdržim sva ta putovanja, susrete sa ljudima, ispunjavanje njihovih želja. Možda nećete verovati, ali mnogi su ozdravili od nekih bolesti posle moje pesme. Ta silna pisma koja sam dobijao, prepiska i prijateljevanje sa ljudima u rasejanju, sa svih pet kontinenata, čine me čovekom ove planete. Zato ne volim kada me neko ograniči da sam samo to i to. Večeras sam na koncertu otpevao samo pet ili šest narodnih pesama, a ostalo je bilo Cunetova ljubav. Znači romanse, starogradske pesme i zabavna muzika. Ja sam narodnu muziku svojevremeno propevao da je spasem, ako se spasti može. I danas to radim, ali imam utisak da sam Don Kihot, da se borim sa vetrenjačama.

Prošli album ste objavili za "Grand produkciju", upravo da biste im pokazali kako se peva?

Išao sam filozofijom — ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se. Ipak, bili su u većini. Pobedili su me, ali ne znam za koliko. Znate, svemu dođe kraj i ničija nije gorela do zore. Raduje me što sam večeras na koncertu video mnogo mladih.

Postoji li pesma vaše karijere?

U nekadašnjoj Jugoslaviji kada je autoput preko leta bio više nego zauzet, išlo se u tri trake, pa bi me neko ko vozi iza mene obično prepoznao. Kako me obilazi, vidim da ne može da mi se seti ni imena, ni prezimena, ni nadimka. Onda mahne, kaže: "Zdravo, kafu mi draga ispeci" i produži dalje. "Kafa" je ta koja je obeležila moju karijeru.


UVEK MALO DODAM

DA li vam se trenutno nešto dopada sa domaće ili svetske muzičke scene?

Što se tiče naše scene, tu ne bih mogao ništa da izdvojim, ali od svetskih likova interesantan mi je Sting, koji se sada bavi etno-muzikom. Meni je, inače, zanimljiv čitav taj pokret da se etno-muzika približi, jer je džez sve u životu. Rok generacije umeju da kažu da je rok filozofija. Za mene je džez filozofija, jer sam ja ipak malo starija generacija od roka. Neko, na primer, voli da nosi braon i plavo, što, kažu, nije prikladno. U prirodi imate sve te boje. To su kombinacije, poput džeza. Dzez era je moj život. Uvek sam pevao sve. Melodija ide nekim svojim određenim ritmom, ali ja uvek nešto malo dodam. A to je džez. To je invencija.

Ujutru putujete u Ameriku. Znamo da ćete čuvati unučiće, ali, hoćete li i zapevati?

Dokle god me noge drže, dok mogu da otvorim usta i pevam koliko mi srcu drago, ja ću to raditi. Održaću koncerte u Detroitu, Bostonu i Čikagu — reče nam Cune i ode u maglovitu beogradsku noć, da sa Merimom Njegomir, Oliverom Njegom, Nikolom Rackovim, Stanišom Stošićem i Milanom Babićem proslavi jubilej u restoranu **Tri šešira**.


ZNAM 4.000 PESAMA

NA takmičenju "Ko zna više" 1971. pobedio sam interpretirajući više od 300 pesama. Sada ih znam najmanje 4.000, dok moje nazovi novokomponovane kolege ne znaju ni 10. Malo sam ljut na Šabana Šaulića, Miroslava Ilića i Marinka Rokvića što na svoje albume ne uvrste i poneku staru narodnu pesmu. I ja sam pevao hitove, ali baš kao i Lepa Lukić, nikad nisam zaboravio na izvornu pesmu.


AMERIKA JEDNE ZIME

OD 1966. do 1969. sam živeo u Americi. Otišao sam tamo slučajno i zaljubio se u Ameriku. Sećam se, bila je zima, pred Božić, sve je izgledalo čarobno i glamurozno. LJudi su išli ulicama opušteno i javljali se jedni drugima iako se nisu poznavali. Bio sam toliko zadivljen da sam odmah pozvao suprugu sa dvoipogodišnjom ćerkom. Pristala je da dođe sa detetom i ubrzo ostala u drugom stanju. Onda smo čekali da se Katarina rodi. U Americi danas živi moja ćerka Nataša.


Vesna Pantelić | 09.11.2003. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #16 poslato: Oktobar 30, 2012, 12:17:13 am »

*

OD MORAVCA DO MOKRANJCA

Poznati interpretator izvorne narodne muzike, Predrag - Cune Gojković je u penziji već 16 godina, ali se još nije potpuno odrekao pesme i pevanja. Priseća se dana kada je iz Čikaga direktno odlazio na koncert u Gornji Milanovac ili iz Los Anđelesa u Makedoniju. Mnogo ređe nego pre, on i danas peva svoje stare hitove koji kod publike izazivaju snažne emocije

Poslednjih četiri-pet godina mi se svodi na druženja, posećivanje "Madere" i igranje sa unučićima. Do skoro su tu bile devojčice od moje starije kćerke i sin od mlađe pa mi je zadovoljstvo bilo kompletno. Ali, starija ćerka Nataša se vratila u Ameriku, a mlađoj Katarini koja je u Beogradu, kada god je zauzeta u pozorištu, priskačemo supruga i ja u pomoć. Tada odigramo našu ulogu bejbi sitera što nam pričinjava vrhunsko zadovoljstvo. Iako sam u penziji, još nisam potpuno prestao da se bavim svojim poslom. Skoknem ponekad do Amerike, Kanade i nekih evropskih zemalja. Interesantno je da pored 56 godina pevanja i ovoliko godina života koliko imam, još uvek postoje oni koji žele da me čuju. Nisam u situaciji da donesem kompletnu odluku o penzionisanju jer umetnik, ako to jesam, sve dok živi predstavlja svoju umetnost. Publika ima razumevanja kako za slikara ili vajara tako i za operskog pevača i retke sa estrade koje služi glas.
    
Kako vidite našu estradu?
  
Napravio bih paralelu između estrade u inostranstvu i ovde kod nas. Na svetskoj estradi Fredi Merkjuri je sarađivao sa operskom divom Monserat Kabalje, Sting je, na primer, uzeo nekog drugog. Mi sad imamo neke "Bistrike", "Balkanike", "Orkestar za svadbe i sahrane", ansamble koji sviraju Baha u Guči. U svoj toj zbunjenosti ne mogu, a da ne ostanem zbunjen. I sam se pitam šta je to estrada. Zabava svakako jeste, ali se postavlja pitanje i da li je balet čas filozofije?
  
Šta se to toliko promenilo od trenutka kada ste prvi put otpevali svoj hit "Kafu mi, draga, ispeci"?
  
Ako je neko došao da sluša Cuneta, onda je hteo da čuje i "Kafu" u mojoj interpretaciji. Zatim izvodim romanse, šansone, zabavnu muziku i pesme naroda iz okruženja. Mislim da to jedino mi radimo jer mnoge zemlje u svom repertoaru imaju 80 posto svoje izvorne muzike dok ostatak čine nadaleko popularne italijanske, ruske i grčke melodije. Mi tu iskačemo iz stroja jer svima ugađamo. Izgleda da možemo sve jer se ta geografska vetrometina najbolje oseća u Beogradu.
  
Šta je nekad uticalo na ukus publike, a šta je to danas?
  
U oskudici elektronskih medija, štampani mediji su išli za popularnošću umetnika, ali su bili i na strani publike. Sa festivalima i pojavom elektronskih medija su počele trgovine, nameštanja rezultata i plasmana. Prvi i osnovni krivci su tekstopisci i kompozitori sumnjivog muzičkog obrazovanja i interpretatori koji su otpočeli edukaciju publike. Navešću vam dva primera. Moja generacija je vaspitavana na izvanrednom izvođenju revijskih i džez orkestara. Vrata za ulazak u te orkestre i pevačke esnafe bila su jako tesna za mnoge. To je bio slučaj i sa Radio Beogradom u koji se ulazilo kroz gusto sito. Tada je široki deo javnosti usvojio novu filozofiju zvanu rokenrol. Klinci po garažama su vežbali i izbijali su na površinu novi talenti. Kao i u svemu, i ovde ima mana, uvek neko na krivini izleti jer nije potkovan kvalitetom i svim ostalim što čini kompletnu umetničku ličnost. Mi smo prihvatili nove stilove, ali sa svim njihovim manama. I dok su drugi narodi suzdržano uređivali svoje festivale narodne, popularne i klasične muzike, održavali ih jednom ili dva puta godišnje, mi smo, da bismo ih pretekli, organizovali festival na svakom ćošku. Uobličili smo i izobličili jedan ukus koji sada pokušavamo da popravimo. Govorio sam to i pre petnaest godina odgovarajući na opaske vaših kolega — šta to bi sa nama i našom muzikom? Rekao sam da će ona dobiti neki kitnjastiji oblik u grupama koje gaje etnodžez, u novim aranžmanima i sa par izuzetnih interpretatora.
  
Ko su po vama ti izuzetni interpretatori?
  
To su Toše Proeski, Bilja Krstić, Željko Joksimović. Sad se očekuje kopija svega toga jer smo mi bogom dani. Nicaće etno ansambli koji će se baviti time jer je preskočena jedna vrlo velika prepreka, a to je elitizam. Danas "Jovano, Jovanke" ili "Stani, stani Ibar vodo" sviraju sa najvećim oduševljenjem muzičari koji su nekada bili najveći kritičari narodne muzike. Danas je ti isti neguju kao bebu. Još od nas starijih traže da iskopamo što starije pesme ne bi li bili prvi u njihovom objavljivanju. Menjaju se tako i muzika i ljudi ali na dobrobit dobre, tradicionalne muzike.
  
Šta sad slušate?
  
Muzikom sam bio opsednut još od malih nogu, i slušanjem i pevanjem. U zavisnosti od raspoloženja, tokom dana može da mi se nađe svega pomalo. Nikada mi ni jedno raspoloženje nije nametnula muzika, ali me je zato ona relaksirala u najtežim psiho-fizičkim trenucima, a i u najsrećnijim momentima života. Od Moravca do Mokranjca, preko Baha i Mocarta, Sinatre i Ele pa Bitlsa, Kvina, Polis, do Tome Zdravkovića.
  
Jeste li nekada razmišljali da otvorite svoju školu pevanja?
  
Nisam o tome razmišljao, ali je bilo predloga od mlađih kolega i prijatelja, posebno kada je reč o disanju i dikciji. Međutim, mislim da bih pre prihvatio posao savetnika nekog već dobro poznatog pedagoga, nego da lično budem pedagog. Kada se govorilo da će na Akademiji muzičke umetnosti uvesti katedru za interpretaciju narodne muzike, profesorka Radmila Bakočević mi je nabacivala ideju da dođem i naučim decu da pevaju. S njene strane je to bilo ozbiljno rečeno, s moje ozbiljno prihvaćeno, ali od tada do danas ništa nije učinjeno. Bilo je privatnih molbi istaknutih pevača kojima sam, obično na turnejama, davao po par saveta. Zahvaljujući njima oni su prodisali, počeli da akcentuju onako kako nas je Vuk naučio, da podređuju melodiju tekstu, a ne obrnuto.
  
Od koga ste vi učili pevanje?
  
Talenat sam nasledio od oca koji je bio fantastično muzikalan i majke koja je veoma lepo pevala. Ostatak sam naučio od starijih kolega u "instituciji za odgoj talenata", a to je kafana. Ukoliko se muzici ozbiljno predate, onda uspeh ne izostaje. Ukoliko pojedinac pomisli da je estrada samo laka zarada novca, onda se dogodi da on posle par godina promeni profesiju uz "Avaj, nisam imao sreće".

Na kom koncertu ste skoro bili, a da ste se oduševili interpretacijom koju ste čuli?
  
Bio je to koncert Merime Njegomir, pre mesec dana.
  
Koji vaš koncert posebno pamtite?
  
Bilo ih je više, ali je svakako najspektakularnije bilo u februaru 1999. godine kada sam u Sava centru obeležio 50 godina rada. Na sceni se nalazilo preko 200 izvođača. Pamtim i koncert u Kruševcu. Samo klavir, ja i 600 posetilaca od 7 do 77 godina koji su u apsolutnoj tišini dva i po sata slušali moje pesme i priču. Pesmom sam ih vodio kroz svoj život, zbog čega sam, pored predviđenih dva sata, još pola sata pevao na bis. Prvi koncerti koje sam '66, '67. i '68. godine održao za naše ljude u Americi doneli su mi to posebno osećanje i zadovoljstva i tuge. Bio sam među prvim pevačima koji su im doneli miris rodnog kraja. To osećanje me i danas redovno prati kada se nađem u Americi i Kanadi gde je puno mladih ljudi koji su '91. napustili Srbiju. Sa pesmom "Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu..." uvek izazovem ta osećanja. Tada svi igramo, pevamo, plačemo...

 
Autor: Zorica Marković │30.04.2007.│ Stil magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #17 poslato: Oktobar 30, 2012, 12:17:22 am »

*
CUNE GOJKOVIĆ


MAJSTOR PESME

Legenda domaće narodne muzike Predrag-Cune Gojković otkriva koje su njegove najbolje i najgore odluke i šta bi promenio u svome životu

LIČNA KARTA

Rođen:
6. novembra 1932.
Mesto rođenja:
Kragujevac
Roditelji:
Jovan i Radmila
 
Zavičaj

Svoje mesto rođenja i ne pamtim. U Kragujevcu sam rođen 1932. godine, a otac je preselio radnju u Beograd već 1935. godine. Živeli smo u Zahumskoj, zatim u ulici Grčića Milenka, Cerskoj, Gospodara Vučića. Kada sam se "udao", preselio sam se u Njegoševu, u stan moje supruge. Zatim, odlazimo u Ameriku, da bih se skrasio, evo, već trideset tri godine, na Julinom brdu.
 
Uspomena iz detinjstva
  
Sva sreća što čovek zaboravlja ružne stvari, jer je moje detinjstvo protkano Drugim svetskim ratom. Sećam se svakodnevnih putovanja iz Beograda u Lapovo sa mojom majkom da bismo švercovali robu. Od Lapova bismo odlazili u selo Brzan, gde je majka rođena. Da bismo se vratili pre policijskog časa, pre sedam ujutru, probijali smo se preko Topčidera sa ruksakom na leđima. Ali, i u tim trenucima sam znao da pregrizem koru belog hleba, jer je mama vodila računa o tome da ostanemo zdravi i u to doba velike bede ne zaradimo neku bolest. Ipak, imao sam tada hiluse na plućima, ali to nije ostavilo, hvala Bogu, većeg traga. Jedini trag koji je okupacija ostavila na mene jeste što sam švercovao bugarske cigarete, pa sam i sam, da bih bio "in" ili "kul", kako se to danas kaže, ili u ono vreme da bih bio mangup, zapalio cigaretu. I tu cigaretu nisam ostavio sve doskoro kada sam zbog zdravstvenih problema to morao.
 
Osoba ili događaj koji je ostavio neizbrisiv pečat u vašem životu
 
Moja supruga Leposava, koju sam ja sa šesnaest godina ispod jablanova u ulici Gospodara Vučića, u samo meni znanim snovima video. A takvu istu i tako obučenu sreo sam je kada sam imao skoro trideset godina na svetostefanskoj plaži, kada sam bio velika zvezda. To je bila jedna skromna studentkinja elektrotehnike u koju sam se na prvi pogled zaljubio 16. jula 1962. godine. U septembru smo se verili da bismo se šestog novembra, na moj rođendan, venčali, zbog čega moja supruga često ume da kaže da sam narcis.
 
Prva ljubav
  
Interesantno je da je se još uvek sećam. Pevao sam u horu, a i solo na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Bila je to devojčica koja je pevala u horu i imala je sestru bliznakinju. Ja sam prilazio jednoj, otpočinjali smo razgovor, koji se prirodno nastavljao verovatno sa onom drugom. Imao sam tada osam godina i maštao sam o tome kako bi sa njom prošao ceo svet. I dan-danas ne znam s kojom sam se zabavljao, da li sa Verom ili njenom sestrom Nadom.
 
Uzori
  
Uzor mi je bio Rajko Mitić, a sticajem okolnosti kada sam se "udao" i došao u Nemanjinu 36, u toj istoj zgradi je živeo, takođe "udat", Rajko. Kada sam ja bio na putu, upravo je on odveo moju suprugu da se porodi. Postali smo i ostali verni prijatelji, a on je do dan-danas ostao moj uzor.
 
Vernost
  
Mislim da je vernost jedino prijemčiva Bogu. Sve drugo, čovek je u situaciji da podleže različitim izazovima prema jačini njegove ljubavi u odnosu na životnog partnera koga je sebi odredio. Onda je to pitanje časti koje se treba poštovati, posebno kada se radi o ličnosti koja je prepoznatljiva u masama, koja je poznata, tu vrstu nevernosti ta ličnost ne sme sebi da dozvoli.
 
Brak
  
To je institucija u kojoj dva različita vaspitanja, u jednoj ljubavi, rađaju jednu novu vrstu sa spojenim osobinama i naravima. Moja supruga je to digla na još jedan viši nivo, pa je rekla da je naš brak za nju svetinja, crkva kojoj se ona moli i pušta molitvenike u istu crkvu vrlo birano i selektivno.
 
Deca
  
Najveći dar koji je priroda mogla da podari. Ja ih imam dvoje. Naš narod ume da kaže: "Para i dece nikad dosta". Na ovom buretu baruta gde smo moja supruga i ja rođeni, zahvaljujući mom pozivu, odgajali smo svoju decu kako smo najbolje mogli. Uspeli smo da naše ćerke dobiju najviše obrazovanje, da govore jezike, da imaju urođeno poštenje, urođeni smisao za ljubav prema drugima, što je za moju suprugu i mene najveći uspeh.
 
Omiljeno muzičko delo
  
Sve ono što je napisao Rahmanjinov. Od mojih pesama moram da izdvojim Kafu, zato što mi je ona značila imidž i prestiž u društvu. Sve ostalo što sam pevao dopalo se jednom delu publike. Volim muziku, sve do pojave roka. Moraću da razočaram ljubitelje roka, jer ja sam zaljubljen u džez i revijalne orkestre i tadašnje pevače kao i tadašnji repertoar. U svakom slučaju, mi to danas nazivamo evergrin muzikom.
 
Osobine koje najviše cenite kod drugih
  
Iskrenost i vaspitanje.
 
Prijateljstvo
  
Prijateljstvo je najveća stvar koju čovek može da dosegne na svom životnom putu.
 
Odnos prema neprijateljima
  
Išao bih onom hrišćanskom: "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom", ali sam uhvatio par puta sebe da ne mislim tako i brže-bolje sam se prekrstio i rekao sebi: "Pokaj se".
 
Praštanje
  
Najveća ljudska osobina koja postoji je oprost.
 
Kajanje
  
Kajem se ne samo sam pred sobom, umem da se pokajem i pred drugima.
 
Najbolja odluka
  
Sigurno je to bila odluka da se oženim i da osnujem porodicu.
 
Najgora odluka
  
Imao sam dosta loših odluka u životu, ali najgora mi je što nisam pored ovolikog repertoara uradio još dosta toga. Ipak, najviše zameram sebi što nisam istrajao da barem jedan muzički instrument savladam maestralno.
 
Vrline
 
Mislim da vrlina biti dobar otac i dobar deda potvrđuje i ono pravilo da sam i dobar suprug.
 
Sreća
  
Zdravlje mojih najbližih i zdravlje sve dece sveta.
 
Ljubav

Nešto najplemenitije što čovek može da oseti.
 
Lepota
  
Lepota je zdravlje uma i tela.
 
Život
  
Ma kako težak, mio je i drag i voleo bih da ga svi na planeti krunišu sa tri cifre.
 
Najveća vrednost
  
Najdragocenije su mi moje ćerke, moji unuci i, svakako, moja supruga.
 
Šta biste u svom životu promenili
  
Promenio bih kod sebe to što bih još od malih nogu imao jedan dobar raspored rada i što bih svoju motoriku usmerio tako da ništa ne ostavljam za sutra, već da sve što mogu uradim odmah.
 
Najveći san
  
Moj najveći san u ovom trenutku je da vidim moje unuke kako završavaju fakultete.
 
Neostvarena želja
  
Mislim da je nemam, jer bih bio neskroman kad bih preko svega ovoga, preko ovog hleba tražio pogaču.
 
Slava
  
Imao sam je dvojako. Kao i orden, ona ima dve strane. Kada sam bio najslavniji, otišao sam da potražim drugi deo tog odličja i video sam kako izgleda početi iz početka kada sam se vratio iz Amerike.
 
Novac
  
Ne mogu reći da ga prezirem mada sam na ivici toga. Bez novca se ne može, a ja sam najsrećniji kada ga svi oko mene imaju više.
 
Smrt
  
Često o tome razmišljam, naročito poslednjih pet-šest godina. Primam to kao normalnu stvar. Ne plašim se, znam da će ona doći, samo će mi biti žao ako neke stvari još ne budem završio.
 
Kako biste u jednoj rečenici predstavili sebe
  
Mislim da sam se imao rašta roditi. Posle pedeset šest godina pevanja upoznala me je čitava bivša Jugoslavija i bar još toliko njihovih prijatelja rasutih po planeti. To osećanje, pored velike odgovornosti i onoga što treba sami da uradimo i zaslužimo, stavlja me na visoki pijedestal u očima kako mojih ćerki, tako i mojih unuka.


Autor: Mila Milosavljević │15.09.2008.│ Stil magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #18 poslato: Oktobar 30, 2012, 12:17:30 am »

*

TAČKA NA KARIJERU PREDRAGA CUNETA GOJKOVIĆA





VIŠE NEĆU NASTUPATI JAVNO

Posle više od 60 godina umetničkog rada, mnoštva nagrada, nastupa, ploča i otpevanih pesama, Predrag Cune Gojković je rešio da se povuče u penziju i živi mirnim životom.

Odluka je došla nakon nedavnog nastupa na Kolarcu u maju mesecu i to na koncertu u čast pokojnog Miodraga Jašarevića — Bata Radeta violiniste i šefa Narodnog orkestra RTV Beograd. "Imam tremu pred publikom, jer sam ostario i glas me više ne služi kao pre. Sve ređe nastupam, a potrebna je svakodnevna vežba da bi se glas održao. Već 19 godina sam zvanično u penziji i sada je vreme da povučem i ručnu kočnicu i stanem."

A sve je počelo davne 1939 kada je imao sedam godina. Tada ga je preobučenog u devojčicu u scenskom komadu "Prelo na selu" zapazila urednica dečijeg programa Radio Beograda, Gita Nušić Predić (ćerka pisca Branislava Nušića) i uvrstila kao solistu u program proslave desetogodišnjice te radio stanice. Bio je to njegov prvi susret sa mikrofonom, i to ga je opredelilo da ode na audiciju Radio Jugoslavije već 1948.godine i položi je. Nastupao je samo par meseci, ali ubrzo glas počinje da mu mutira pa prestaje da peva. S obzirom da je završio Trgovačku akademiju i zaposlio se u Pošti, priključio se njihovom KUD-u "Đoka Pavlović" i sa njima nastupao širom Jugoslavije. Njegov glas se dopao korepetitoru Maksi Popovu, šefu Tamburaškog orkestra Radio Beograda koji je sa Cunetom radio i učio ga kako se narodna pesma peva.

Ubrzo zatim Cune odlazi u vojsku i po povratku se vraća na svoj redovni posao u Pošti. Slučaj je hteo da 1954. godine na ulici sretne svog školskog druga Milančeta Stanisavljevića, profesionalnog muzičara, koji mu nudi da zameni njihovog pevača i sa njima nastupa 15 dana u Vršcu.

"Nisam mogao da dobijem godišnji odmor, pa sam dao otkaz — sa osmehom priča Cune. Takva odluka je izazvala veliki revolt mojih roditelja, koji su me se maltene odrekli preko novina. Nastupao sam sa tom grupom po zemlji i završio u zemunskom hotelu 'Central' gde sam u septembru 1958. upoznao Dragana Tomljenovića koji je vodio meksikanski trio 'Beograd' i predložio mi da im se priključim. Svirao sam tada i kontrabas i pevao, i iz tog vremena potiče moj prvi meksikanski hit 'Halisko', kasnije objavljen na mojoj prvoj gramofonskoj ploči."

Tada je već bilo vidljivo da će Cune biti pevač veoma širokog repertoara koji može podjednako uspešno da peva i narodnu i zabavnu muziku. To je potvrdio iste godine na takmičenju "Šest dana kancone" u Milanu gde je osvojio drugo mesto (prvog nije ni bilo) kao predstavnik RTV Beograd. Počinje da snima ploče i nastupa u radijskim i televizijskim emisijama, za koje beleži veliki broj trajnih snimaka. Opredeljen kao zabavni pevač, nastupa na festivalu Beogradsko proleće 1958. i 1959, a zatim i na Opatijskom u naredne tri godine. Na svakom je trijumfovao.

"Sledeća prekretnica u mojoj karijeri bila je 1962. godine, na snimanju gramofonske ploče narodne muzike" — seća se Cune. "Sa orkestrom Žarka Milanovića snimio sam pet pesama, među kojima je bila i "Kafu mi draga ispeci" kao rezervni snimak koji nije bio na toj ploči.

Na licu mesta je za nju napisan aranžman, jer je muzičari nisu znali i posle kratkog uvežbavanja smo je snimili. Međutim, jedan od tih snimaka se pokvario i naredno izdanje objavljeno je sa tom pesmom izazvavši veliki bum. Već na sledećem, zlatnom izdanju, ova pesmu, koja mi je obeležila karijeru i postala moja lična karta, bila je naslovna numera."

U jeku karijere Cune odlazi u Ameriku i tamo ostaje 3 godine. Kada se 1971. vratio, morao je da počne ispočetka, jer ga je publika skoro zaboravila. Sa prijateljima je osmislio pravila i takmičenje u pevanju pod nazivom "Ko zna više" i preko Radio Beograda 202 izazvao kolege na pevački dvoboj. Jedini uslov bio je da protivnik, kao i on, zna više od 1000 pesama, sa ponosom govori Cune. "Izazov je prihvatio Miodrag Mile Bogdanović, i nakon 15 sati natpevavanja, pobedio sam ga sa jednim bodom razlike i time potvrdio svoje mesto na muzičkoj sceni naše zemlje. U narednih trideset godina obeležavali smo svaku deceniju tog megdana, i jedino mi je žao što u našoj zemlji tada nismo imali Ginisovu knjigu rekorda i taj događaj nije u nju upisan."

Iako se to nije dogodilo, Cunetova karijera krunisana je nacionalnom penzijom a on svakako i dalje ostaje omiljen svima koji vole njegovu pesmu. Posle bezbroj koncerata i nastupa u javnosti, kako na radiju tako i na televiziji, milionima prodatih gramofonskih ploča i svom slavom i popularnošću koju je postigao, rešio je da se povuče. Uspeo je da dugi niz godina, do današnjih dana, bude u vrhu etsrade i muzičke scene naše zemlje a od sada će živeti mirno i bez pevanja, možda pevušeći samo za sebe i svoje najbliže, iako status penzionera kao umetnik nije priznavao punih 19 godina.






Priredio: Saša Janoš │avgust 2010 │ Vaš zavičaj
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #19 poslato: Oktobar 30, 2012, 12:17:37 am »

*
FORTUNA: SPOJILI SMO CUNETA GOJKOVIĆA I BANETA RAKIĆA


SUSRET ZA INFARKT

Saznali smo da autor stihova "Zapevajte pesme stare", koji su postali hit na top-listama 1972, nikada nije upoznao slavnog pevača koji ih je otpevao. A to mu je bila velika želja. Mi smo je ispunili. Upoznali su se u našoj redakciji. Bilo je dirljivo. Uz poklone, priču, muziku i šalu, kanula je i po koja suza

Pesma! Branislav Krca Rakić pritrčava radio-kasetofonu i pritiska dugme. Razleže se melodija. I raskošni, prepoznatljiv glas Predraga Cuneta Gojkovića: "Zbog nje su pesme sasvim umukle/Zbog nje su ptice tužne zaspale/Zbog nje su ruže rano uvele/Nisu procvale..." Tada se na vratima redakcije "Ilustrovane Politike" pojavljuje on, legenda naše narodne muzike. Prilazi mu ozareni Krca. Srdačno rukovanje, tapšanje po ramenima. "O, bože... Zar, posle toliko vremena?", veli Cune. Već sledećeg trenutka, kad mu je Krca tutnuo u ruke muzejski primerak singl ploče čiji omot je ukrašavala Cunetova karikatura, prijatno iznenađen, uspeo je još da doda: "Oh, pa ovo je radio pokojni Paja Stanković."




Pevač i tekstopisac pesme nagrađene na "Pesme leta" 1972. godine

Tako su se, najzad, posle 37 godina, upoznali Branislav Rakić, autor teksta numere "Zapevajte pesme stare", i Cune Gojković, jedan od naših najslavnijih pevača narodne muzike, interpretator svojevremeno velikog hita, bez kojeg, sve do danas, ne može da prođe nijedan njegov koncert. Svih ovih proteklih godina nekako im se nije dalo. Putevi su im se stalno mimoilazili.
 
Pošto je Cune naručio kaficu, malo slađu, ali domaćinsku kakvu samo sekretarica "Ilustrovane" Lina ume da skuva, zapevavši nekoliko taktova svog drugog velikog hita "Kafu mi, draga, ispeci", Krca je ukratko ispričao kako je napisao tekst za pesmu koja se na "Pesmi leta" 1972. godine našla u konkurenciji narodne muzike.
 

DUŠANKA SA LJUBIČASTIM OČIMA
 
Ovaj dugogodišnji urednik šahovske rubrike, i zamenik i pomoćnik glavnog urednika "Politike Ekspres", bio je jedan od najboljih tekstopisaca za zabavnu muziku u nekadašnjoj Jugoslaviji. Jednog dana ga je Petar Sam, šef čuvenog "Plavog ansambla", zamolio da na muziku za pesmu koju je trebalo da peva Predrag Cune Gojković napiše reči.
 
Ruke su mi se tresle — seća se Branislav Krca Rakić. — Osećao sam ogromnu odgovornost, jer je trebalo da napišem tekst za melodiju koju je komponovao legendarni Petar Sam, a peva je još legendarniji Cune Gojković. Iznenada mi je pala na pamet misao Miloša Crnjanskog: "Nije stvarno ono što traje i diše, stvaran je cvet čija odsutnost miriše." I to me je inspirisalo. O toj devojci o kojoj govori pesma nema ništa konkretno, čak ni njeno ime, ali njena odsutnost se svuda oseća.

Red je, ipak, da tu pred Cunetom, Krca otkrije decenijama čuvanu tajnu: ko je osoba kojoj je posvetio stihove? Snebiva se, crveni, ali više nema vrdanja.
 
U mom rodnom Valjevu smo Miki Jevremović i ja, toj prelepoj devojci, davne 1961. godine, u dva sata noću, ispod prozora pevali serenade — veli ustežući se. — Zove se Dušanka Zec i imala je ljubičaste oči. Sećam se da se tokom leta svake večeri na korzu pola grada raspitivalo na kojoj plaži će se Dušanka sutradan kupati, ne bi li je videli u ljubičastom bikiniju. Sledeće, 1962. godine, postala je mis festivala "Beli narcis" na Divčibarama...
 
Na to se Cunetove oči zacakliše i u čudu raširiše.
 
Kakva slučajnost! Pa, ja sam bio predsednik žirija na tom izboru za mis... Kao što znate, ja sam valjevski zet. Moja supruga Lela je iz Valjeva.
 
Znam — dodaje Krca. — Vera Zelić, moja školska drugarica iz Valjevske gimnazije, doduše nešto je mlađa od mene, stalno mi je, Cune, o vama pričala najlepše stvari. Rekla mi je jednom da je ona u srodstvu s vašom tadašnjom devojkom i budućom suprugom...
 
Vera Zelić je moja svastika. Ona i moja supruga su sestre od dveju rođenih sestara — kaže Cune.
 
Najzad je usledilo i objašnjenje kako se Cune i Krca nisu sreli na toj "Pesmi leta" 1972, kad je tekst pesme "Zapevajte pesme stare" proglašen za najbolji u konkurenciji narodne muzike, osvojivši nagradu od 100.000 tadašnjih dinara i — pehar. Dok je trajala ova muzička manifestacija, Branislav Krca Rakić izveštavao je iz Rejkjavika, sa šahovskog "meča stoleća" između Fišera i Spaskog. A posle? Cunetu je Petar Sam stalno obećavao kako će ih upoznati. Ali do toga, sticajem okolnosti, nikad nije došlo.
 
Pošto je sve razjašnjeno, red je da zajedno ponovo čuju "Zapevajte pesme stare". Ovog puta s kasete na kojoj piše "Muzika raspoloženja".
 
Na jednoj strani kasete je četrnaest, a na drugoj trinaest pesama — objašnjava Krca. — Zastupljeni su naši najpoznatiji pevači sa dve odnosno tri pesme. Jedini pevač koji ima četiri pesme upravo je Predrag Cune Gojković. "Zapevajte pesme stare" stavljena je na prvo mesto. Smatram da je ovo najveća priznanje. Ljubitelji muzike napravili su svoj redosled.
 
Krcin kažiprst ponovo pritiska dugme radio-kasetofona. Razleže se poznata melodija. Cune uživo peva poneki takt. Emocije nadiru. Tekstopisac ne može da zadrži suze. Pesmu remeti samo škljocanje Željkovog i Miloševog fotoaparata. I ostali prisutni članovi redakcije "Ilustrovane Politike" — Milica, Jelena, Miša, Desko, Grada, Vlada, Mile, Miki, Srđan i autor ovog zapisa — zatečeni su dirljivim trenutkom.

Onda su se Cune i Krca prijateljski zagrlili i zajedno zapevali refren: "Zapevajte sve one pesme stare/ Sad ona drugog voli/ Neka je, neka je, s drugim ona srećna je,/ Neka je, neka je, praštam joj sve!"




Zagrljeni su zapevali
 
Usledilo je još jedno Krcino iznenađenje. U znak sećanja na ovaj dugoočekivani susret, svakom članu redakcije darivao je po ručni sat iz svoje bogate kolekcije koju je godinama skupljao. Cunetu je uručio onaj koji ima i numizmatičku vrednost. Napravljen pre dvadeset godina, povodom 200-godišnjice Francuske revolucije 1789. Uz sat, predao mu je i svoju desetu knjigu iz oblasti šaha "O šahu s ljubavlju". S posvetom.


TALISMAN ZVANI KRCA
 
I to nije sve. Branislav Krca Rakić vadi kec iz rukava. Tri pesme koje bi želeo da Cune uvrsti u svoj bogati repertoar. Jedna je "U planini bor i jela".
 
Pre dvadesetak godina bila je četiri nedelje hit Sabora Studija B — kaže. — Pesmu je komponovao je pokojni Žarko Pavlović Valjevac, a pevao je mladi pevač Nenad Neša Filipović iz Kragujevca. Sad, pošto je Žarko Pavlović umro, a ovaj dečko ne bavi se više muzikom, ja sam hteo da vi tu pesmu uzmete. Šteta je da takav tekst propadne.
 
Druga pesma je iz 1962. godine, napisana na muziku italijanske pesme "Vrati se u Sorento" (ubrzana verzija bila je veliki hit Elvisa Prislija), za Mikija Jevremovića. Sticajem okolnosti, Miki je nikad nije otpevao.
 
Preklinjem vas da Srbima konačno otpevate na srpskom jeziku tekst na melodiju "Vrati se u Sorento"! I treće, u mojoj arhivi našao sam tekst "Volimo se ko zemlja i voda". Verujem da je za vas. Trebalo bi samo da nađete dobrog kompozitora i garantujem da će to biti vaš veliki budući hit.
 
Cune je zatečen ovakvim nesebičnim poklonom i pred svima svečano obećava:
 
Potrudiću se ukoliko me zdravlje i glas posluže. Iz dva razloga. Zato što ste iz grada odakle je moja supruga, ali i što gotovo četiri decenije pevam vašu pesmu bez koje ne mogu da završim nijedan svoj koncert. "Zapevajte pesme stare" jeste jedan od najboljih tekstova u našoj novokomponovanoj narodnoj muzici.
 
Ponovo muzika. Sluša se Elvis, Krca recituje pesmu "Volimo se ko zemlja i voda". Zadovoljan što mu je ispunjena davnašnja želja, Krca Cunetu otkriva još jednu tajnu.
 
Priroda me je obdarila da ljudima donosim sreću. Svoju tvrdnju potkrepiću primerima. Bio sam nerazdvojni drug s Matijom Bećkovićem i on je, kao što znate, dogurao do akademika. Drugovao sam s Mikijem Jevremovićem, napisao mu mnoge pesme. I on je jedno vreme bio naš najpopularniji pevač. Naša najbolja šahistkinja svih vremena Alisa Marić imala je trinaest godina kad su je doveli kod mene u redakciju "Ekspres Politike" gde sam bio urednik šahovske rubrike. Od tog trenutka, u godinama koje su usledile, pomagao sam joj savetima i u mentalnim pripremama pred svako važnije takmičenje. I ona je postala najbolja naša šahistkinja svih vremena, pobedivši 1990. na turniru za prvakinju sveta. Doktorirala je ekonomske nauke i sada je profesor na Megatrend univerzitetu. Najzad, vi ste Cune, predpostavljam, doživeli mnogo radosti i uspeha s pesmom "Zapevajte pesme stare". Iako se do danas nismo videli, niti čuli. Vama je bilo dovoljno da se samo sretnete s mojim tekstom.
 
"Ilustrovana Politika" je tako uspela u onome što Cunetu i Krci nije 37 godina. Prvi susret je ostvaren, a na njima je da nastave da neguju novostečeno prijateljstvo.
 
Uh, ovo je baš bilo za predinfarktno stanje — rekao je Cune rukujući se s Krcom na rastanku. — Još kad kažem Peri Samu da smo se videli... Biće iznenađen! Moraćemo nas trojica negde izađemo i podsetimo se na mlade dane.


Snežana Milošević │Snimili Ž. Sinobad i M. Lužanin│Ilustrovana politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #20 poslato: Oktobar 30, 2012, 12:17:45 am »

*
PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE:


U SUSRET ZLATNOJ SVADBI

Malo je brakova na estradi koji mogu da se pohvale dugogodišnjim trajanjem i dostojanstvenim odnosom, punim razumevanja partnera. Predrag - Cune Gojković jedan je od pevača koji sa svojom suprugom Leposavom ima skladan odnos koji nikada nije ukaljan nijednim ružnim gestom. Iskušenja je bilo, ali ovaj vrsni pevač oduvek je znao koje sve zamke estrada nosi, te je ljubomorno čuvao svoj porodični mir i sigurnost kojoj se celog života radovao. Cune nikada nije umeo da se svađa, pa je čak i u trenucima kad je trebalo da zauzme agresivniji stav zadržavao miran ton glasa i brojne nelagodnosti čuvao za sebe i u sebi. U jednom momentu takav teret njegovo srce više nije moglo da podnese. Popularni pevač preživeo je dva infarkta, ali, na svu sreću, uz stručnu pomoć lekara i brigu porodice, uspeo je da prevaziđe zdravstvenu krizu.
 
Na pragu devete decenije, legendrani pevač sa zadovoljstvom može da kaže da se oseća dobro, raduje se svakom trenutku koji može da provede sa najmilijima, kćerkama Katarinom i Natašom i njihovim mališanima. S velikim ushićenjem iščekuje zlatnu svadbu koju će zajedno sa suprugom Leposavom, prijateljima i kolegama sa estrade proslaviti u jednoj poznatoj beogradskoj kafani.
 
Ekipu magazina "Hello!" sa velikim osmehom na licu porodica Gojković dočekala je u raskošnom dvorištu svog doma na Julinom brdu. Prostrano, lepo uređeno dvorište, u kome obiluje zelenilo, sa ljuljaškom u dnu vrta, kao i kućicom iz bajke za Ivicu i Maricu, odaju utisak domaćinske, tople porodične atmosfere. U dnu velikog baštenskog stola sedeo je Cune sa suprugom i četrdesetčetvorogodišnjom kćerkom Katarinom.
 
Čim se pojave prvi zraci prolećnog sunca, iz kuće izlazimo napolje. Uz prvu jutarnju kafu listamo štampu, a ovde i ručamo i družimo se sa prijateljima. U predvečerje uključimo dvorišne svetiljke i tada se može osetiti sasvim drugačija atmosfera u odnosu na onu preko dana, nekako romantičnija — započinje razgovor za magazin "Hello!" Predrag - Cune Gojković, okrećući dugme na starinskom radiju iz prošlog veka u pokušaju da nađe neku dobru muziku.

Delujete kao skladna i srdačna porodica.
 
Cune: To će vam najbolje objasniti moja kćerka Katarina.
 
Katarina: Drago mi je što ste to primetili. Zaista sam srećna što je to tako. Mislim da je privilegija doći u godine u kojima sam ja sada i osećati privrženost roditeljskom domu. Vidim da i moje dete oseća bakin i dekin dom kao dnevnu sobu sopstvenog stana. Uvek sam crpela snagu iz kuće i kada god mi je u životu bilo teško, znala sam da imam gnezdo, gde i tako velika mogu da se uvučem. Nadam se da će moje dete imati takav odnos prema meni.
 
Izgleda da se sada vi više brinete o svojim roditeljima nego oni o vama?
 
Katarina: To je u stvari uzrok-posledica. Ja sam njihovo mladunče i oni su me tako odgajili. Sada ja imam prirodnu potrebu da im istom merom uzvraćam. Veoma sam vezana za njih, možda je to infantilno sa moje strane, ali, sa druge, znam koliko sam ozbiljna, pogotovo što godinama sama odgajam dete.
 
Lepa: Htela bih da dodam da pored Katarine imamo i stariju kćerku Natašu, koja dugo sa svojom porodicom živi u Los Anđelesu. Moram da priznam da nam ona i njena deca mnogo nedostaju. Što se Katarine tiče, neverovatno je koliko je ona preuzela odgovornost nad nama. Cune ima skoro osamdeset, a ja sedamdeset godina. Brine o nama i Nataša, ali daljina je daljina.
 
Katarina: Sada sam ja njima kao majka, kontrolišem ih od ranog jutra, da li su jeli, pili, uzeli lekove. Mislim da je dar od boga gledati roditelje u ovim godinama. Uživam gledajući ih sa mojim detetom i to je novo poglavlje u mom životu. Samo neka su mi živi i zdravi.
 
Lepa: Ona nama kaže: "Ljudi, uživajte sada kada ste uspeli da očuvate i da doživite pedeset godina braka".
 
Planirate li da priredite veselje povodom "zlatne svadbe"?
 
Cune: Naravno. Imamo mnogo rodbine, prijatelja i kumova koje tim povodom želimo da počastimo, a svi oni jedva čekaju odlazak u kafanu i veselje. Godišnjica Lepinog i mog braka pada na moj rođendan, 6. novembra, kada punim osamdeset godina i slavim pedeset godina braka. Ako slučajno bude lepo vreme, ovaj značajan jubilej proslavićemo u dvorištu naše kuće, a ako ne, slavlje ćemo upriličiti u nekoj beogradskoj kafani.

Jeste li se ikada pokajali što ste ušli u brak sa pevačem koji je veći deo vremena provodio van kuće?
 
Lepa: Nikada. Uvek sam želela da moja deca imaju brak kakav sam ja imala. Posle šezdeset pet godina na estradi, ostati normalan, pažljiv i lepo vaspitan, prema deci i kolegama, zaista je prava retkost. Cune nema tu erupciju koju imamo Katarina i ja. Mi se ispraznimo, ispričamo, a on ćuti.

Katarina: Jednostavno je takav karakter. Ceo život je radio na pošten način, ali je na kraju to platio sa dva infarkta. Negde je morao da plati, nažalost, na sebi, ali zato kuća nikada nije trpela. Herojski je karijeru nosio sam. Hvala bogu, sada se oseća dobro, srećan je jer ima ženu, dve kćerke, tri zdrava unučeta i moju majku, prema kojoj i dan-danas oseća neverovatnu ljubav i poštovanje.
 
Cune: Mnogi su spremni da kažu: "Sudbina je tako htela". Ali ja verujem da je čovek taj koji drži sudbinu u svojim rukama. To što je Katarina rekla da ja nikada nisam dao da naša kuća oseti sve moje infarkte, predinfarkte, bolove i padove, ona je apsolutno nasledila od mene, direktno je preuzela moju ranjivost. Moja starija kćerka već dvadeset godina živi u Americi što nam svima teško pada. Ali šta ćete, oni tako žele, svako je kovač svoje sudbine.
 
Da li ste bili strogi u odgajanju dece?
 
Cune: Lepa je bila stroga, a tu strogoću je nasledila od svoje majke. Razgovor je rešavao sve probleme. Batine su bile isključene, osim u retkim situacijama.
 
Katarina: Moja mama je toliko razgovarala sa mojoj sestrom i sa mnom, da smo molile boga da nas udari i da nas pusti da odemo u sobu. Ali ne, ona ljuta kao ris, a sve vreme priča istim tonom, tiho i bez prekida.
 
Lepa: Sećam se tih scena. Ja pričam polako i tiho, a moje kćerke šapuću i kažu: "Jao, kad bi samo za oktavu podigla ton".
 
Cune: Ja ne volim galamu. Ako moja supruga imalo povisi ton, ja se samo ućutim.
 
Lepa: Meni istog mometa bude žao i odmah idem da ga poljubim i kažem mu: "Cuko ili milice moja, izvini".

Posećuju li vas često unuke iz Los Anđelesa?

Lepa: Dođu nam u posetu svake godine. Imamo divne unuke i najbolji su đaci. Starija, trinaestogodišnja Mija je pre dva dana postala počasni član udruženja juniora Gimnazije. Bavi se naukom i društvenim radom. Pre neki dan je razgovarala sa pomoćnikom gradonačelnika Los Anđelesa, jer je želela svašta da mu kaže u vezi sa ishranom dece i okruženja. Mlađa, osmogodišnja Ema je umetnički tip, na tetku.

Ceo život ste bili okruženi ženama, a onda je na svet došao Katarinin sin Sergej.
 
Katarina: Moram da kažem da je moj tata Cune bio užasno zbunjen.
 
Cune: Do Sergejovog dolaska bio sam okružen ženama. Supruga, dve tašte, dve kćerke, unuka Mija i, na kraju, čak nam je i kuče bilo ženskog roda. Sergej je prekinuo tu žensku lozu.
 
Katarina: Nama je bilo interesantno i svi smo gledali kako će deda da reaguje.

Lepa: Sergej je moj filozof.
 
Cune: On je dedin Džordž Kluni, bavi se sportom, ide na plivanje i tenis i voli da sluša muziku.

Znaju li vaše unuke srpski?
 
Lepa: Starija zna da priča i da piše srpski, a mlađa ima malo problema. Jednog leta kada su boravili kod nas, zove ih otac iz Amerike i pita kako su, a mlađa Ema odgovara: "Tata, ovde je takav grming and kišing". Držali smo se za stomak od smeha.
 
Malo je poznato da ste pasionirani kamperi?
 
Cune: Tako je, celog života smo kampovali na moru, na zimovanju i proputovanjima Evropom. To je mnogo značilo za socijalizaciju naših kćerki, upoznavanje sa mladima iz drugih zemalja. Prijateljstvo sa svim tim ljudima koje su na taj način upoznale traje i danas, sa nekima su se u okumile.
 
Čija je bila ideja da krenete u kamping avanturu?
 
Lepa: Moja, jer ja sam najpre kampovala pod šatorom, dok se Cunetu to nije baš dopadalo. Za razliku od mene, koja sam ceo život bubašvabe uzimala rukama, njega je jeza podilazila samo kada bi pomislio na to. Nije smeo ni da pomisli na mogućnost da zmija prođe pored šatora.

Katarina: Čovek jednostavno nije imao kontakt s tim, bio je megazvezda, odsedao je samo u luksuznim hotelima. Mama ga je privolela na kamp.
 
Lepa: To je lepota. Krenemo u Grčku na more. Stanemo gde god hoćemo, skuvam nam kafu, deci dam sladoled iz frižidera. Ceo dan na plaži. Uveče druženje na obali mora, prelepo.

Cune: Brzo sam se navikao na takvu vrstu putovanja. U kamping avanturu obično smo odlazili na dva meseca. Ja bih malo bio sa svojima, a malo išao u inostranstvo da zaradim, pa se vraćao sa mnogo novca koji smo trošili.
 
Lepa: Našta starija kćerka je oduvek bila stidljivija od Katarine. Jednom prilikom dok smo bili u Grčkoj, dolazi Nataša sva usplahirena i kaže: "Mama, kakav blam, Katarina priča sa Francuzima, a ne zna ni reč francuskog". Pogledam, a moja mlađa kćerka priča li priča, izvrće reči, a oni je pažljivo slušaju pokušavajući da je razumeju.
 
Katarina: Mene je to mnogo zabavljalo. Tako je bilo i sa Mađarima i drugim nacionalnostima.

Za vas more ima poseban značaj, jer ste na obali Jadrana slučajno upoznali vašu sadašnju suprugu Lepu?
 
Cune: Tako je. Upoznao sam je na Svetom Stefanu.
 
Lepa: Letovala sam u Bečićima na Crnogorskom primorju, a pošto je padala kiša, otišli smo na izlet na Sveti Stefan. Sedeli smo u autobusu, kad odjednom neko iznenada zakoči kola pored nas. Svi Crnogorci viču: "Viđi ga, Cune Gojković". Ja sam sedela u autobusu sa kćerkom mog ujaka, koji je bio porodični lekar porodice Gojković. Devojčica je insistirala da izađem sa njom da se upozna sa Cunetom. Ona je toliko navaljivala da sam na kraju izašla. Ispunila sam joj želju. Sutradan je Cune došao ispred mog odmarališta u Bečićima. Čim sam ga videla, pobegla sam u more i počela da ronim. Na kraju je on meni prišao i rekao: "Ja sam došao vas da vidim, a vi ste konstantno pod vodom". Verili smo se 22. septembra, kada sam saopštila majci da se udajem za Cuneta Gojkovića.
 
Cune: Njeni roditelji nisu baš bili oduševljeni što se udaje za mene. Oni su bili profesori, obrazovani ljudi sa sigurnom platom, a ja bez plave koverte. Sudbina se poigrala, pa je moja kćerka Katarina umesto stomatologije upisala glumu i tom prilikom sam joj rekao: "Kćerko, nikada nećeš kao ni ja osetiti čar plave koverte". Odgovorila mi je: "Pa šta nam je falilo?"

Imate li običaj da odlazite na Katarine pozorišne premijere?
 
Cune: Ne.
 
Katarina: To je pre svega veliki stres za njih, a onda i za mene. Ja ih obično pozovem na neko treće izvođenje. Lepo odgledaju predstavu i druže se sa dragim ljudima koje tom prilikom sretnu. Jednom rečju, bez ikakvog pritiska uživaju celo veče. Meni je to najvažnije.
 
Govorilo se da ćete voditi "Grand šou".
 
Cune: Postojala je ta ideja. Saša Popović je zamislio da Brena i ja budemo voditelji prve emisije novog "Grand šoua". Nedavno mi se javio i rekao da su odustali od te zamisli. To je trebalo da bude jedinstven šou koji bi sažimao razgovor, naše pesme i učestvovanje drugih pevača. Možda od jeseni tu ideju i realizujemo.


Piše: Jelena Popović │04.06.2011. │Hello magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4416



Pogledaj profil
« Odgovor #21 poslato: Mart 03, 2013, 11:33:45 pm »

*
PREDRAG GOJKOVIĆ:


ŽIVIM U NADI DA JOŠ TRAJEM

Predrag Cune Gojković, za "Novosti", o zlatnim jubilejima, karijeri i velikom hitu "Kafu mi draga ispeci"

LEGENDA narodne muzike Predrag Cune Gojković ove godine obeležava nekoliko "zlatnih" jubileja. Pre nekoliko dana uručena mu je plaketa povodom pola veka od objavljivanja prve zlatne ploče PGP RTS za pesmu "Kafu mi draga ispeci", koja je bila prekretnica u Cunetovoj karijeri, ali i u narodnoj mizici. Legendarni pevač će 6. novembra proslaviti 80. rođendan i 50 godina braka. Međutim, Cune ističe da ove godine neće održati solistički koncert, jer sa scene želi da ode tiho i bez pompe, baš kao što je i gradio karijeru dugu više od šest decenija.

Imam utisak da su oproštajni koncerti "in memoriam" za života, i mislim da je bolje da se povučete tiho i lagano — počinje priču za "Novosti" Predrag Cune Gojković. — Sigurno neću održati koncert, jer bi to imalo kontraefekat po moju psihu i zdravlje. To ne bi bilo zadovoljstvo, već bi se pretvorilo u tugu i žalost. Ovako, živim u nadi da još trajem.

Nedostaju li vam scena i publika?

Imam želju da pevam i još mogu, ali da li je to nivo na koji je publika navikla i uzdigla Cuneta? Zašto bih joj pokvario taj utisak nekom greškom. Umor je stigao i glasne žice i telo. Povremeno nastupam. To su tihi koncerti... A nekad sam znao da pevam od osam uveče do šest sati ujutru. Ovako, sa kolegama izađem na scenu i otpevam nekoliko pesama u toku večeri. Usreći me, jer sam još tu.

Kakav je osećaj kad danas izađete na binu i zapevate?

Izuzetno lep, mada sam mislio da ću to teško podneti, ali nisam. Bio jednom jedan Cune, pevao i to se završilo, kao što ste svojevremeno bili zaljubljeni u neki model automobila koji je vremenom korodirao.

Istog dana proslavićete 80. rođendan i zlatnu svadbu?

Sticajem okolnosti oženio sam se na rođendan, a moja supruga je jednom rekla da sam to uradio kako ne bih zaboravio godišnjicu braka. Sećam se, 5. novembra 1962. imao sam koncert u Zagrebu, a sutradan smo se venčali u crkvi. Bio sam veoma umoran, a taj se umor pretvorio u neobičnu brigu moje supruge za mene, koja traje i danas. Ona je vodila računa o mom zdravlju i vaspitanju naše dece, jer, nažalost, nisam imao vremena da u tome učestvujem, zbog čega joj dugujem veliku zahvalnost.

Pesma "Kafu mi draga ispeci" je bila prekretnica u vašoj karijeri. Kako danas gledate na to?

Za nacionalnu izdavačku kuću snimam od 1959. godine i imao sam zapažene tiraže i sa drugim numerama. Međutim, 1962. sam se prihvatio pesme "Kafu mi draga ispeci". Moj izbor je opredelila publika, a ne ja. Videvši da je ta numera postala veliki hit, publika me je prosto prebacila u narodnjake. Do odlaska u Ameriku 1966. bio sam univerzalni pevač, a po povratku iz SAD opredelio sam se za narodnu muziku. Mada sam uvek imamo afiniteta prema toj muzici, maltene sam se uplašio novokomponovanih pesama koje su tada naglo pristizale.

Šta je još presudilo da se okrenete narodnoj muzici?

Pevajući na koncertima zabavnu, džez, južnoameričku i narodnu muziku, imao sam dovoljno komplikacija, jer je publika tražila različite pesme. Rešio sam da malo sklonim u stranu zabavnu muziku i da se posvetim narodnoj, ne bih li koliko-toliko učvrstio stožer oko koga bi ostala narodna muzika. Tadašnje kolege su već bile u godinama i lagano se povlačile, a ja sam pripadao toj novom talasu, kao i Tozovac i Lepa Lukić. Bilo je znatno manje kompozitora zabavnih, nego narodnih melodija. Jurili su popularne pevače, pa sam prihvatao i snimao mnoge pesme. Numere su trajale koliko su trajale, ali je pesma "Kafu mi draga ispeci" ostala do danas.

Rekli ste da ste bili uplašeni kada ste počeli da pevate narodnu muziku. Zašto?

Iz respekta prema kolegama koji su bili na zalasku karijere. To su bila grandiozna pevačka imena, njihov autoritet je u meni izazivao tremu, pa sam se trudio da ne budem samo dobar kao oni, već i da ih nadmašim. Ali nije na meni da kažem da li sam uspeo u tome...



KUĆA KAO CRKVA Cune Gojković je karijeru gradio tiho i nenametljivo i kaže da je tome u velikoj meri doprinela njegova surpuga Leposava.
Ona je naš dom smatrala crkvom, nepovredivim i neutralnim prostorom u svakom pogledu — istakao je Cune. — Družili smo se sa običnim ljudima iz komšiluka, ona je održala taj tihi i mirni brak, mada smo oboje po prirodi vrlo tolerantni.





Cune sa suprugom Leposavom / Foto: M. Labudović

Slavica Dobrosavljević │12.05.2012. │Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: