Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mira Vasiljević (1934—2019) & Đerdan  (Pročitano 26484 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 05:02:43 pm »

**



MIRA VASILJEVIĆ
(Ripanj kraj Beograda, 25.11.1934.)

Karijeru je započela 1961. godine, kada je postala solista Radio Beograda. Godine 1965. snimila je svoju prvu ploču, "Devojačka kletva" sa kompozitorom i harmonikašem Budimirom Jovanovićem. Krajem šezdesetih, Mira je snimala i sa kompozitorima Ilijom Spasojevićem i Predragom Živkovićem Tozovcem.

1970. godine Mira postaje i kompletan kantautor snimajući ploču sa četiri sopstvene kompozicije: "Sini munjo", "Nemoj da me kuneš", "Prazan medaljon" i "Kod druge utehu traži" sa ansamblom Žarka Josipovića Škule i postaje jedna od najpoznatijih i najpopularnijih pevačica.

Mira je 13 godina radila kao nastavnica muzičkog obrazovanje po raznim školama i istovremeno snimala ploče. Posle velikog uspeha pesme "Život piše uspomene" i popularnosti, prestala je da radi kao nastavnica i posvetila se isključivo pevanju.

1973. godine nastupila je na Beogradskom saboru sa pesmom Petra Tanasijevića, "Zri, zri tamnjanika" i osvajila prvu nagradu. Iste godine kao specijalni gost Mira je gostovala u Soko Banji na takmičenju za prvu harmoniku kada je došla na ideju da osnuje ženski vokalni ansambl pod nazivom "Đerdan". Zajedno sa Verom Ivković i Anđelkom Govedarević, obratile su se Radio Beogradu i dobile još jedan vokal, Gordanu Lazarević. Nakon nekoliko meseci vežbanja, koreografije i režiranja na kome je radio Jovan Ristić, ansambl "Đerdan" pojavio se pred publikom i od mnoštva ljudi bio prihvaćen s velikim oduševljenjem.

Mira je mnogo doprinela našoj estradi poučavajuci mlade talente u svom ansamblu. Ona je jedna od retkih koja je svoje znanje prenosila na mlađe koleginice pomažući im da postanu poznate i popularne. Članice "Đerdana" su se redovno smenjivale i njihovo mesto su zauzimale nove mlade talentovane devojke. Pored Vere Ivković, Anđelke Govedarević, Gordane Lazarević u "Đerdanu" su pevale: Gordana Stojićević, Izvorinka Milošević, Jasna Đokić, Desa Vukovicć Dragana Lazarević, Snežana Đurišić, Biljana Trmčicć Jasminka Rajčić, Jovana Hadžić, Snežana Đerdan...

Mira i danas nastupa i kao solista a i sa ansamblom "Đerdan". U decembru, u Nišu je dobila nagradu za životno delo a u februaru nagradu od Dijaspore za doprinos kulturi.


Angelina, 15.04.2007.

Fotografija: LP "Mira" / PGP RTB ‎– LPV 1253 / 1973
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 05:03:07 pm »

*

MIRA VASILJEVIĆ & ĐERDAN — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI


Godina 1965.
Sa Budimirom Jovanovicem (prvi singl)

Devojacka kletva
Jesen stize ja odlazim
Pesmo moja
Tri godine dana


Godina xxxx
Duet sa Tomom Djordjevicem i ansamblom Ilije Spasojevica

Daleko ti si sada
Dodji dragi u veceri rane
Basto moja
Zagledah se majko


Godina xxxx
Duet sa Tomom Djordjevicem i ansamblom Antusa Gabrica

Kada sam te draga sreo
Zašto me dragi ostavi
Sreo sam te jednom
Plakacu od sreće


Godina 1967.
Duet sa Lepom Lukic i Budimirom Jovanovicem

Dodji mi, dragane
Zašto sam tako nesrecna
Zbogom ostaj ljubavi moja
Pesma Zavicaju


Godina 1968.
Sa Budimirom Jovanovicem

Zašto me ostavi
Pitam sebe
Srusise se snovi sreće
Duni vetre nek planina huci


Godina 1968.
Duet sa Lepom Lukic i ansamblom Dragoslav Jankovica Civre iz Pozarevca
(cije su cerke Dragica, Radica i Slavica svirale u Mirinom Djerdanu početkom sedamdesetih)

Što se srdis ceri moja
Sto me dragi gledaš tako
Vrati se sa lastama
Ne stidi se mlado momce


Godina 1969.
Sa Ilijom Spasojevicem

Danas mi je dragom rođendan
Još se secam ljubavi naše
Placem jer ja nemam sreće
Zašto srećem tvoje oci


Godina 1969.
Sa ansamblom Dusana Radetica
Kompozitor sviju pesama Predrag Zivkovic Tozovac

Jedinica
Svakog dana pita nana
Sreli smo se iznenada
Kada prođem mlada ja selom

Godina 1969.
"Beogradski sabor"

Kada zoris, zoro moja (Tekst: Mica Milutinovic / Muzika: Antus Gabric)


Godina 1970.
Sa Budimirom Jovanovicem

Nikada neću voleti
Bolujem dragi, bolujem
Ljubavi zašto nisi vecna
Placem jer ja nemam sreće


Godina 1970.
Sa Ilijom Spasojevicem

Zivot piše uspomene
Uzeo si moju radost
Ne smesi se lažno
Oj, ti orle


Godina 1971.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Sini munjo
Nemoj da me kunes
Prazan medaljon
Kod druge utehu trazi


Godina 1971.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Oci su mu kao kremen
Gorda žena
Oluja
Slusajte ljudi


Godina 1972.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Kockar
Pevacica


Godina 1972.
Sa ansamblom Zarka Josipovica Skule

Momak za jedno vece
Vreme nema miljenika
Avantura
Mirino kolo


Godina 1973. Prva LP ploca
Sa ansamblom Zarka Milanovica i pesme

A strana
Aj ja sam secer
Ja na prozor
Tisina nema vlada svu
Gde ćeš biti lepa Kejo
Cija je onozvezda
Vita jela do neba
Oprosti mi mila mati

B strana
Hitovi

Sini munjo
Nemoj da me kunes
Prazan medaljon
Kod druge utehu trazi
Momak za jendo vece
Mirino kolo


Godina 1973.
Sa ansamblom Miodraga Jasarevica

Zri, zri tamnjanika
Aj, ja sam secer


Godina 1974.
Sa ansamblom Zarka Milanovica i pesme (dve svoje i dve izvorne)

Iz dana u dan (duet sa suprugom Misom Vasiljevicem)
Odakle si sele
Oj, selene
Nekad cvale bele ruze


Godina 1974.
Sa ansamblom Djerdan (gosti: Tihomir Paunovic i Boki Milosevic)

Otici ću u pastire (tekst Desanke Maksimovic na insistiranje D. Maksimovic)
Sreća (tekst Desanke Maksimovic na insistiranje D. Maksimovic)
Crven fesic
Hajde dragi zvezde da brojimo


Godina 1975.
Sa ansamblom Djerdan (starogradske pesme)

Iamam jednu zelju
Ti bi hteo pesmom da ti kažem


Godina 1975.
Sa ansamblom Djerdan

Moj radnik
Bolna lezi Andjelija mlada


Godina 1975.
"Hit Parada"
Uz pratnju aansambla Bokija Milosevica (pesme Mije Krnjevca)

Sumadija u jesenje dane
Pevarena ostavljena


Godina 1975. Druga LP ploca
Sou ansambl "Djerdan"

Danas mi je dragom rodjendan
Zivot piše uspomene
Oci su mu kao kremen…

(stari hitovi i druge koje su se vec nasle na predhodnim singl plocama)
Mira je sa Djerdanom na albumu odpevala odabrane pesme koje su izvodile na kocertima. Clanice su bile Izvorinka Milosevic, Gordana Stojicevic, Radmila Stojkovic, Jasna Vasiljevic a svirale su sestre Jankovic Dragica, Radica i Slavica, Snezana Spasic i Dorjana Pirjevac.


Godina 1976.
Sa ansamblom Djerdan

Sto se vrati
Rastanak


Godina 1977.
Sa ansamblom Djerdan

Rodjo moj
Ko't pokida sa grla djerdane
Secanje
Duni mi, duni ladjane


Godina 1977.
"Hit leta"
Sa ansamblom Djerdan (vokal Gordana Stojicevic)

Seoski vasar
Tece Sava


Godina 1977.
Sa ansamblom Djerdan

Joj, mala de si bila
Oj, Jelo Jelice
Djerdansa pesma
Oj, Jelo, Jeleno


Godina 1978.
"Hit parada"
Sa ansamblom Djerdan

Ponoc već je prošla
Dunje ranke


Godina 1979.  LP ploca
Mira i Djerdan
Sa ansamblom Dragana Aleksandrica

Budi opet zivot moj
Pisi mi
Vrati se
Ovce cuva Milos cobanive
Sagradicu sajku Ove pesme peva Mira a ostele devojke iz Djerdana i
pesme
Lepe li su nano Gruzanke devojke
Obrase se vinogradi
Domovino mila moja
Koje li je doba noći
Igrale se delije
Maturanti


Godina 1980.
Sa ansamblom Djerdan

Vestacki muskarci
Ne sljvim svog diku


Godina 1982. LP ploca
Mira i Djerdan
Sa ansamblom Ljubise Pavkovicem

Nikome te ne dam
Lolo moja bas si vrak
Zeljo moja
Luda noć Pita lola
Zavet
Stara ljubav
Nana jednu a ja dve
Seoski vasar


Godina 1983.  
Mira i Djerdan
Sa ansamblom Ljubise Pavkovica

Moj dragane
Zubor voda zuborila
U dugim noćima
Jedan momak
Sini munjo
Ostani, ostani
Pusti me da živim
Godine su prolazile
Predosecanje


Godina 1984.
Porodicni Djerdan Mirine cerke, unuk i bratanica
Veliki narodni orkestar Dragana Knezevica

Volela bih da te nisam srela
Cujte pesme
Sama ja sam ti
Zar te srce ne zaboli
Uspavanka sinu
Baka i unuk
Zar od bola da pogresim
Zaljubices se jednom i ti
Stegni mi ruku
Zašto sad dolazis
Pevam i pevacu još


Godina 1998.
CD hitovima koji se ovde postavljeni


Godina 2003.
CD 30 godina Djerdana
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2011, 05:03:29 pm »

*

MIRA VASILJEVIĆ & ĐERDAN — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 05, 2011, 05:03:48 pm »

**




GODINE SU PROLAZILE

Godine su prolazile
mladost moja s njima ode
ljubavi su dolazile
kao kapi bistre vode.

Refren
Kad bih htela tebi da se vratim
iza sebe nemam puta
šta da tražim tamo
gde je jednom
divna ljubav prekinuta.

Godine su prolazile
ne štedeći svoje dane
radosti su odlazile
kao snegom zavejane.

Godine su prolazile
sede kose sve je više
i meni su ostavile
jedno vreme što se briše





Fotografija sa singla "Život piše uspomene" / 1969.

YouTube: Đerdan & Mira Vasiljević — Godine su prolazile
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 05, 2011, 05:04:11 pm »

*

ALBUM: MIRA VASILJEVIĆ
 

PRVA LJUBAV
U prvom razredu osnovne škole zaljubila sam se u komšiju, takođe iz prvog razreda, a pošto on tada kao i svi dečaci, ništa nisu razumeli od toga, ja sam mu bacila kapicu u baru. Čak sam napisala i pesmicu o tome. Bilo je to u mom rodnom Ripnju.


PRVA CIGARETA
U muzičkoj školi "Mokranjac" sa mojom drugaricom Mimi Šispek Đorđević popušila sam prvu pravu cigaretu, još nekoliko puta pokušala i nije mi prijalo, da bi kasnije u "Đerdanu" pušila i po dve-tri kutije dnevno. Jer, sve što radim, radim zdušno. Kada sam videla koliko mi šteti, bacila sam i upaljač i cigarete kroz prozor i više nikad nisam pušila. To je stvar odluke. U stvari, može se reći da sam prvi put pokušala da učim da pušim zavijenu cigaretu od kukuruzovine u našoj bašti u Ripnju gde smo brat i ja izigravali velike ljude. Ali to je bilo samo jednom.


PRVI POSAO
Veoma rano. Onog trenutka kada sam mogla da radim, majka i ja smo odlazile na njivu da zaradimo za hranu, a u toku leta u mom rodnom Ripnju radila sam i u opštini. To je bio moj prvi honorar u novcu. To su bile teške godine i za moju majku, i za mene koja sam rano ostala bez oca.


PRVI AUTO
Bio je to polovni fića, a godina 67—68. kada sam počela i da snimam prve ploče. Tada sam inače predavala muzičko obrazovanje u osnovnoj školi, a moji muž je bio načelnik za prosvetu. Bila sam presrećna i sve sam drugarice pozvala da dođu u dvorište i gledaju kako moj Miša vozi, a on još nije bio dovoljno savladao vožnju i udario pravo u — zid. To je ujedno bio i moj najveći blam.


NAJ PRIJATELJI
Na moju sreću, imam ih mnogo, ali moram da izdvojim Mimi sa kojom sam prijatelj od muzičke škole do današnjih dana — onaj pravi, otvoren za tugu i žalost, za sve tajne, za sva razumevanja, a to je najveća sreća.


NAJ PONOS
Što sam baka sa najviše unučadi. Čini mi se da je tako. Imam šestoro od moje dece, četvoro od sestre, koja je pored mene odrasla. Pa, tu su i unučići od "Đerdana", a među njima je i već slavnih, kao što je Vukašin Marković iz serije "Srećni ljudi".


15.02.2003. | Novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 05, 2011, 05:05:38 pm »

*

OSTAVILA TRAG U VREMENU

Svojim pesmama i glasom ostavila je neizbrisiv trag u našoj narodnoj muzici. Tradicionalnu pesmu Mira Vasiljević održala je podučavajući mlade talente. Kroz njen ansambl "Đerdan", koji i danas vodi, prošle su mnoge pevačice — Gordana Stojićević, Jasna Đokić, Izvorinka Milošević, Gordana Lazarević, Snežana Đurišić... Nedavno je obeležila 45 godina pevanja.

Srećna sam što sam ostavila trag u vremenu — kaže za "Novosti" Mira Vasiljević. — To je najbolji pokazatelj da je ono što sam radila imalo neke vrednosti. Karijera mi je bila ispunjena radom i mnogobrojnim priznanjima. Ipak, sebe nikad nisam smatrala zvezdom, već velikim radnikom. Zato sam i opstala.

Kako danas funkcioniše "Đerdan"?

Ansambl broji više od 20 članica. Uglavnom nastupamo u televizijskim i radio emisijama. Koncerata, osim humanitarnih, gotovo da nema. Sve članice nastupaju i kao solisti. "Đerdan" je moja velika ljubav. Oformila sam ga u trenutku svoje najveće popularnosti. Oduvek sam se trudila da našu tradicionalnu pesmu sačuvam od zaborava. Studirala sam klasičnu muziku, ali volela sam narodnu pesmu i poštovala njene korene.

Da li je bilo teže uspeti tada ili sada?

Nikada nije lako. U moje vreme, da biste postali radio pevač, morali ste da položite audiciju u Radio Beogradu, što uopšte nije bilo jednostavno. Kvalitet je bio jedino merilo. To danas, nažalost, nije slučaj. Podrazumevalo se da pored talenta posedujete i obrazovanje i budete kompletna ličnost. Ako ste sve to imali i stekli ime, onda ste, zaista, nešto uradili.

Šta preporučujete mladim pevačima?

Ukoliko žele da traju moraju da misle i na sutra. Ako im je Bog dao talenat, treba da porade na svom duhovnom i intelektualnom usavršavanju. Ovo je posao kao i svaki drugi, samo što je izložen očima javnosti. Ima mnogo talentovanih pevača. Ali, nije dovoljno pronaći ih, već i naučiti kako da predstave pesmu i svoju ličnost. Tužno je što danas neko može da plati snimanje ploče i da se pojavi na TV, bez obzira na to da li vredi ili ne. Mladima ništa ne zameram, već onima koji te pevače ponekad lansiraju na pogrešan način.


S. Dobrosavljević | 04.03.2006.

Članak o Miri Vasiljević objavljen u "Večernjim novostima", povodom 45 godina umetničkog rada.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Jun 16, 2011, 01:01:39 am »

*

"BILE SMO ŽENSKI BITLSI"

"Kad sam osnovala 'Đerdan', prvi ženski ansambl u Jugoslaviji, ljudi su padali u nesvest u redu za kartu, a žene plakale i vrištale. Pojavimo se i danas na TV, nije nam teško da se okupimo, a pesme pamtimo, ali drugo je vreme, zavladali su turbo folk i šund," kaže pevačica Mira Vasiljević.





Maestro Vlastimir Petrović Carevac se i mrštio i smeškao dok je u studiju Radio Beograda sa svojim orkestrom pratio mlađanu Miru Vasiljević koja je pevala pesmu "Evo srcu mom radosti" i pri tom se tresla kao da je u nju uključena struja. Devojku mu je poslao muzički urednik Đorđe Karaklajić, da je čuje i da svoj pristanak da postane solista Radija.

Carevac je na kraju prekinuo svirku, rekao klarinetisti Bokiju Miloševiću da preuzme dirigentsku palicu i izašao iz studija. Stajao je pored odškrinutih vrata i osluškivao mlađanu Miru. Otpevala je pesmu "Nekad cvale bele ruže", a orkestar joj je na kraju aplaudirao. Glumeći ljutnju, Carevac je ponovo ušao u studio upitao Miru da li je završila posao, a onda joj pokazao vrata.

Mira Vasiljević (76), nekada prvi biser i osnivač ženskog vokalno-instrumentalnog ansambla Đerdan, kaže da još sanja tu audiciju i Carevca, jer je Radio Beograd napustila sa suzama u očima ubeđena da su joj sve lađe potonule.

Nikome o tome nisam pričala, rešila sam da sve zaboravim. A onda je stiglo pismo u kome me obaveštavaju da sam prošla audiciju i da dođem u Radio Beograd i potpišem ugovor. Počela sam da vrištim od sreće.

UVAŽENA DOKTORKA  

Mira je rođena i odrasla u Ripnju, selu nadomak Beograda.

Imala sam samo četiri godine kada me je otac Radoje, stolar po zanimanju, naučio da igram kolo i počeo da vodi na narodna veselja da pevam seljacima i igram keca u kolu.

Moj Radoje je poginuo u Drugom svetskom ratu kao partizan, pa je majka Milojka morala da odgaji mene, brata i sestru, a bili smo jedan drugom do ušiju. Sećam se da mi je naša krsna slava Mitrovdan bila najlepši dan u godini, jer su nam u kuću dolazili muzičari Romi.

Govorila sam im da ću postati pevačica a oni u šali pretili da će me ukrasti. Majka se mrštila, već tada je planirala da ja postanem uvažena doktorka — priča Mira.

Ipak, detinjstvo i mladost na selu nisu joj protekli u pesmi i veselju. Sa majkom bratom i sestrom leti je išla u nadnicu, kopala je, riljala, plastila seno, čuvala tuđu stoku.

Završila sam osmogodišnu školu, a onda se upisala u gimnaziju u Beogradu. Dok sam na putu do gimnazije prolazila pored srednje muzičke škole "Stevan Mokranjac", kao da sam prolazila pored hrama, stajala bih i osluškivala zvuke instrumenata.

Završila sam treći razred gimnazije i već se zadevojčila kada je nešto puklo u meni. Te godine sam predala dokumenta za upis u muzičku školu "Mokranjac", i položila prijemni na muzičko-teoretskom odseku.

Majci nisam ništa rekla, ona je i dalje bila uverena da sam gimnazijalka i da ću upisati studije medicine. U gimnaziji sam se sa ocenama jedva provlačila, u muzičkoj školi sam bila najbolja učenica, na kraju i đak generacije.

Moj razredni starešina, profesor Duško Kostić, izdejstvovao mi je stipendiju od srednje muzičke škole "Živorad Grbić", u Valjevu. Morala sam majci da kažem istinu, zaplakala se i poljubila me.

Posle diplomiranja Mira je odmah otišla u Valjevo i počela da radi kao nastavnik muzike.

Jaoj, bila sam glavna ženska u Valjevu, mlada, lepa, zgodna... Muškarci, naročito muzičari, obletali su oko mene. U školi smo rešili da osnujemo odsek za duvačke instrumente, učenici su bili stariji od mene, dobacivali mi i zviždali za mnom sve dok ih nisam kao nastavnica dovela u red — smeje se Mirjana.

Ubrzo se zaljubila i udala za Žarka Vukičevića koji je radio kao sudija za prekršaje u Ripnju i rodila ćerku Natašu.

Brak je trajao dve godine, odmah nešto je škripalo. Žarko je službeno prebačen u Novi Bečej, pa sam podnela tužbu za razvod braka. Imala sam sreću da upoznam Mišu Vasiljevića, koji je bio lep kao Apolon, obrazovan i predobar, pa sam se za njega udala i rodila opet ćerku, Jasnu, koja je sada moja muzička naslednica.

Nekako u to vreme sam položila i audiciju za solistu u Radio Beogradu i počela da snimam. Radila sam kao nastavnik muzike u nekoliko škola, a kada sam 1973. postala član ansambla JNA i beogradske Estrade, rekla gospođi pedagogiji i radu po školama jedno veliko zbogom i postala profesionalna estradna umetnica.

MUZIČKI MARATON

Mira je upoznala kompozitora i harmonikaša Budimira - Bucu Jovanovića i objavila prvu singl ploču. Sa PGP-om je odmah potpisala i ekskluzivni ugovor i do 2003. otpevala i snimila više od dve stotine pesama, ušla u legendu, ostavila neizbrisiv trag u domaćoj muzičkoj produkciji.

Ansambl Đerdan je, ipak, moje najdraže čedo. Nećete verovati, ali osmislila sam ga iz puste dosade i vatanja zjala prilikom maratonskih putovanja i koncerta uzduž i popreko Jugoslavije.

Dok bih u garderobi čekala svoj red da izađem na binu, vezla sam goblene i razmišljala kako bi bilo dobro da osnujem jedan ženski vokalno-instrumentalni sastav.

Ispričala sam to koleginicama Anđelki Govedarević i Veri Ivković, oduševile su se. Te godine pevala sam na takmičenju harmonikaša u Sokobanji i tamo upoznala dve mlade devojke harmonikašice, Dragicu i Slavicu Janković.

Ubrzo sam imala orkestar i ženski pevački kvartet iz snova. Šest meseci smo se pripremale za nastup.

Prvi koncert bio je prava bomba, u Jugoslaviji nije tada bilo ženskog orkestra, a ono što je usledilo liči na priču o muzičkoj karijeri Bitlsa ili Rolingstonsa, ne šalim se, bili smo ženska grupa zbog koje su ljudi padali u nesvest u redu za kartu, a žene plakale i vrištale na koncertima. Na turneji po Jugoslaviji ili Evropi bili smo 360 dana u godini, a pet se odmarali — priča Mira.

Mira Vasiljević i danas žali što ansambl Đerdan više ne postoji. Gotovo sve "đerdanke", pa i one koje su u ansamblu pevale kasnije, postale su solistkinje i estradne zvezde.

Pojavimo se ponekad na TV, nije nam teško da se okupimo, a pesme pamtimo. Ali, drugo je vreme, zavladali su turbo folk i šund.

Moja ćerka Jasna, koja je odrasla uz Đerdan i pevala u njemu, osnovala je sastav Ogrlica od bisera. Verujemo i ona i ja da nije kasno da se lepim starim pesmama koje su "đerdanke" pevale vrati stari sjaj. Meni su se svi snovi u životu ostvarili, pa verujem da će i taj san postati java.



KIĆENJE DEVIZAMA Mira Vasiljević je sa "đerdankama" gostovala širom Evrope, pa i u Americi.
Naši ljudi u dijaspori su predivni, dočekivali su nas kao najrođenije, obasipali poklonima. Verovali ili ne, samo nismo mogli da im objasnimo da ne primamo bakšiš dok pevamo, molile da nas ne kite novcem, bežale po bini ili sali.
Oni su pare na kraju ostavljali na podu, a onda se dosetili i marke ili dolare stavljali u bukete sa cvećem. Na kraju bi bile zatrpane buketima cveća, valjda najvrednijim na svetu, jer se u njima mogla naći i vrlo krupna novčanica, ali i zlatan nakit - priča Mira.

UDRI, GROME Mira Vasiljević se nije okušala samo u pesmi, nego i kao kompozitor.
Nisam komponovala mnogo pesama, ali su sve bile i ostale hitovi. Moram da izdvojim pesmu "Sini munjo, udri grome", za koju mnogi tvrde da je narodnjačka himna, ali i "Kockar", "Oči su mi kao kremen", "Momak za jedno veče" i "Nemoj da me kuneš". Hit je bila i ostala i pesma "Zri, zri tamjanika" koju je komponovao Petar Tanasijević, a sa kojom sam osvojila 1973. prvu nagradu žirija na Beogradskom saboru

EKSPRES UDAJE Mirjana je svoje muževe upoznala na vrlo neobičan, gotovo filmski način.
Moj prvi muž Željko, pre nego što me je upoznao, zaljubio se u mene preko moje slike. Bio je drugar sa mojim bratom Laletom koji mu je sliku pokazao, a ovaj se umalo onesvestio. Lale je doveo Željka u Ripanj, zabavljali smo se puna dva dana, a onda stali pred matičara...
Mišu sam upoznala u Novom Bečeju, kada sam tamo otišla da od Željka zatražim razvod. On je bio Željkov drugar. Kada je shvatio da se razvodim od Željka, rekao mi je: "Ti moraš da budeš moja i samo moja, doći ću po tebe, čekaj me." Nije prošlo ni mesec dana kada mi je neko na železničkoj stanici u Ripnju stavio ruku na rame. Bio je to on! I za njega sam se udala po ubrzanom postupku, na sreću nisam pogrešila. Miša je nedavno umro, a ja bolujem - kaže Mirjana.
 
L. S. Topalović | objavljeno: 17.01.2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Septembar 18, 2011, 07:29:01 pm »

*
NE SAMO O POSLU: MIRA VASILJEVIĆ


GODINE SU PROLAZILE

Poznata pevačica je poprilično doprinela našoj narodnoj muzici kao solista i podučavajući mlade talente u svom
ansamblu "Đerdan"


Mira Vasiljević je snimila više od dve stotine pesama i ostavila neizbrisiv trag u domaćoj produkciji naše narodne muzike. Uvek prisutna, a u svom stilu gorda, dostojanstvena i nenametljiva, početak umetničke karijere računa od trenutka kada je postala solista Radio Beograda. To je bilo 1961. godine. Od tada ima punih pedeset godina.
 
Mira je, u stvari, počela da peva čim je došla na svet. Mama joj je pričala da je toliko bila glasna da su joj one žene, nazovi babice, koje su je porađale kod kuće, prorekle da će postati pevačica. Ne zadugo, ti očevi geni stvarno su i došli do izražaja.
 
Moj tata je po zanimanju bio stolar i svi su se u Ripnju, mom rodnom mestu, grabili da im Raja tišljer ugrađuje prozore i vrata, jer je pesmom unosio radost u njihove domove. Pamtim, svirao je i usnu harmoniku. U to vreme bile su aktuelne zanatlijske zabave. Vodio me je da pevam na tim narodnim veseljima, a kad bi poveo kolo, uvek bi uzeo mene za ruku da igram do njega — priča Mira sa setom. — Svi su se čudili kako petogodišnje dete ima takav glas i ume da igra. Kad je tata poginuo, imala sam nepunih deset godina, brat Lale osam, a sestra Milica samo godinu dana. Od silne tuge uplašila sam se da ću da zaboravim da pevam, pa sam otrčala iza šupe da proverim umem li.
 
Ubrzo potom sam nastupila na školskoj priredbi za Svetog Savu. Imala sam duge kike, a mama mi je vezala crne mašnice i tako sam pevala pesmu "Siroče sam". Svi su plakali. Tada sam bila hrabra, ali posle nisam moga da zadržim suze kad god se pomenulo njegovo ime. Mnogo mi je nedostajao u životu — pamtiće Mira zauvek.
 
I njena mama je lepo pevala, ali san joj je bio da joj ćerka postane lekar. Mira je, međutim, već u gimnaziji pošla na časove harmonike i mamu molila da je upiše u muzičku školu, što ona nije htela ni da čuje, jer se tada znalo ko svira i peva. Mira je odlučila da se krijući upiše u srednju muzičku školu "Mokranjac". U gimnaziji je imala "šarene" ocene i mama je navikla na to. Kada je na polugodištu pokazala knjižicu, a ono — samo petice. Majka je bila zaprepašćena, ali kad je bacila pogled na predmete sve joj je bilo jasno. Razmekšala se i konačno prihvatila da će joj se ćerka baviti muzikom.
 
TRESLA SE KAO PRUT
 
Ali, Mirina mladost, kao ni detinjstvo, nije baš uvek bila raspevana.
 
Dok su moji drugovi i drugarice bili na letnjem raspustu i odmarali se, ja sam sa mamom išla u nadnicu, kopala, žela, čupala pasulj, prevrtala seno, čuvala stoku... samo da zaradim pare za voznu kartu i za školovanje. Pošto sam u selu bila omiljena, predsednik opštine mi je ponekad namestio i neki poslić u kancelariji. Dobijala sam pomoć i od Crvenog krsta. Sećam se jednog teget kaputa. Ja visoka, a on kratak. Mama našla neki grao štof i produžila ga. Onda od strica pozajmim gumene opanke i krenem u Beograd. Putovala sam vozom, železnička stanica je bila daleko, a zime nisu bile ovako blage, kao sada, nego smetovi do guše. Kad dođem u školu onako promrzla sa mokrim čarapama, moji divni profesori i dobrotvori, Vasilije Mokranjac i Duško Kostić, moj razredni starešina, nateraju me da se izujem i osušim čarape i noge kraj furune, da se ne razbolim. To ne mogu da im zaboravim — ističe Mira i danas sa ushićenjem.
 
Kad je majka u četvrtoj godini došla da je ispiše, jer više nije imala apsolutno nikakvih mogućnosti da je izdržava, Duško je kategorično rekao da to ne dolazi u obzir.
 
Tada su, kao najboljoj učenici, izmislili i dodelili mi novčanu nagradu, našli mi stan i dali klavir da se pripremim za diplomski ispit. Mokranjac mi je ustupio i violinu da vežbam, pa pošto nisam imala gde, vežbala sam u klozetu, a razredni mi je prepuštao i svoje privatne učenike, samo da nešto zaradim. Taj isti Duško Kostić me je, te 1961. godine, i doveo u Radio Beograd, predstavio Đorđu Karaklajiću, muzičkom uredniku Radio Beograda, i rekao: "Evo ti je, pa vidi šta ćeš sa njom."
 
Na toj prvoj audiciji, Mira se toliko prepala da se tresla kao prut. Činilo joj se da je izgubila i moć govora, ne samo pevanja.
 
Ime Radio Beograda za mene je bilo nešto najvrednije. Pevam tu pred maestrom Vlastimirom Petrovićem Carevcem, koji me je sa svojim orkestrom pratio. Primetio je Carevac koliko sam se prepala pa je ostavio violinu i rekao klarinetisti Bokiju Miloševiću da nastavi i izašao napolje. Sumnjam da je bio daleko od vrata, ali hvala mu, pustio me da se smirim. Ohrabrila sam se i otpevala pesmu "Evo srcu mom radosti". Kao da je bilo simbolike u njoj. Mada sam otišla sva očajna, ubeđena da su mi sve lađe potonule, posle mesec dana sam dobila dopisnicu da sam primljena — ne zaboravlja istaknuta umetnica svoje početke u muzičkoj karijeri.
 
ŠIROKA DUŠA
 
Čim je diplomirala, Mira se zaposlila u Muzičkoj školi u Valjevu. Iz te prve generacije ponosna je na mnoge svoje učenike, među kojima su bili i braća Maljoković, a bogami i oni na nju. Narednih dvanaest godina radila je u prosveti kao nastavnica muzičkog obrazovanje po raznim školama i istovremeno snimala ploče. Posle velikog uspeha i popularnosti koji joj je donela numera "Život piše uspomene", posvetila se isključivo estradi i pevanju. Čim se zaposlila, udala se za momka po imenu Žarko, koji se družio sa njenim bratom Laletom.
 
Žarko je video moju fotografiju i zaljubio se. Pošto je imao rođenog brata i majku koji su živeli u Valjevu, pred kraj školske godine je došao tamo. Slučajno smo se sreli u pošti. Bio je lepotan, uz to i sudija za prekršaje. Udala sam se odmah, drugi, treći dan, čim sam se vratila u Ripanj. Bili smo srećni, rodila nam se i ćerka Nataša, ali posle dve godine braka, on je dobio premeštaj i otišao u Novi Bečej, a ja sam ostala u Ripnju. Razveli smo se, ali smo ostali prijatelji do kraja života.
 
Igrom slučaja njen bivši muž ju je upoznao sa budućim suprugom Mišom Vasiljevićem, takođe pravnikom i sudijom.
 
Imala sam samo 28 godina i nisam htela ceo vek da ostanem sama, pa sam otišla u Novi Bečej da zamolim Žarka da mi da sporazumni razvod braka. Lepo sam se doterala, frizirala kosu, obukla tergal-suknju i prelepi beli mantil sa braon svilenim šalom sa tufnicama koji mi je sestra od tetke pozajmila, i mislim da sam izgledala baš lepo. Htela sam da mu bude žao.
 
Stižem, a sa njim sede još neka dvojica. U međuvremenu je jedan od te dvojice otišao, ustao je i Žarko i nakratko nestao, a meni su u tom trenutku grunula osećanja. Sagla sam glavu i počela da jecam. Imala sam dete, nije bilo lako tek tako se razvesti. Mnogo me je bolelo — priznaje umetnica.
 
Kad sam podigla glavu, vidim da i onaj čovek plače. Kaže — i kod mene je ista situacija. Sutradan, na železničkoj stanici, penjem se, voz samo što nije krenuo, a neko sav zadihan doviknu: "Ja ću jednoga dana doći!" Ne znam šta mi bi, uzvratim mu "Čekaću te!" To je bio oktobar. Za Novu godinu vraćam se autobusom u Ripanj i neko mi kuca na prozor. Ne mogu da se setim gde sam videla te divne oči. A, on kaže: "Ja sam došao." "Poručite mojoj mami da ću doći sledećim autobusom, ja sam se udala!" — saopštim onim ljudima iz autobusa i izađem — smeška se i priča. Tako su Miša i ona počeli život.
 
Dobili smo ćerku Jasnu i nastavili da živimo uz neizmerno poštovanje i ljubav. On je bio moj oslonac u životu. Brak je trajao do 24. aprila prošle godine, kada je umro. Otkinuo mi je srce. Završila sam i u bolnici. Jedva sam se povratila. Ovo su moji prvi koraci i kontakt sa svetom posle njegove smrti. U ostalom, red je da obeležim i jubilej u karijeri. Neće biti neke pompe, ali najdraže mi je što će mi PGP izdati kompilaciju, na kojoj će se naći i pesma malo puta izvođena, pod nazivom "Široka duša". To je poslednje delo koje smo moj Miša i ja uradili zajedno. On je pisao tekst, ja kompoziciju, a aranžman Vlada Teodosijević — ističe Mira Vasiljević.
 
~  
 
BISER, PO BISER...
 
Da bi se suprotstavila turbo folku i šundu, 1973. godine, vraćajući se sa Beogradskog sabora, gde je sa pesmom Petra Tanasijevića, "Zri, zri tamnjanika" osvojila prvu nagradu, Mira Vasiljević je došla na ideju da, zajedno sa Anđelkom Govedarević i Verom Ivković, osnuje prvi ženski vokalni ansambl pod nazivom "Đerdan", koji bi negovao izvorne melodije. Dobile su još jedan vokal, Gordanu Lazarević i nakon nekoliko meseci vežbanja, koreografije i režiranja na kome je radio Jovan Ristić, ansambl "Đerdan" se pojavio pred publikom. Bio je prihvaćen s velikim oduševljenjem.
 
Nismo se skrašavale kod kuće. Obasipali su nas cvećem, ali i vrednijim poklonima. Pošto sam nastupala isključivo kao koncertni pevač, nikada nisam pevala na vašaru ili na svadbama, bila sam alergična na bakšiše, valjda sam jedina takva na estradi, obožavaoci su se snalazili, pa su novčanice stavljali u cveće — navodi sa smeškom.
 
Mira je mnogo doprinela našoj pravoj narodnoj muzici, podučavajući talentovane devojke u svom ansamblu. Ona je jedna od retkih koja je svoje znanje prenosila na mlađe koleginice pomažući im da postanu poznate i popularne.
 
Članice su se redovno smenjivale i njihovo mesto su zauzimale nove mlade talentovane devojke. Kroz "Đerdan" je prošlo njih šezdesetak i danas su moje devojke vrhunska imena naše estradne scene. Ja više nisam aktivna, jer sam se razbolela, ali one su nastavile sa koncertnim aktivnostima, a ja sa njima nastupam samo na radiju i televiziji — kaže naša draga sagovornica.
 
"Đerdan" je dobio i ogranak "Ogrlica od bisera", koji vodi njena ćerka Jasna.
 
Okupila je žene kojima je san bio da pevaju, a nisu imale mogućnosti da se za njih čuje zato što su se udale, ili im roditelji nisu dozvolili. Uopšte nisu važne ni godine, ni fizički izgled, samo glas i ljubav prema muzici. Postoje samo godinu dana, a već su gostovale u dosta televizijskih emisija. Nekad odem samo da se napunim te njihove pozitivne energije.
 
~  
 
DOKAZ LJUBAVI
 
U znak zahvalnosti, pre oko četiri godine članice "Đerdana" su Miri priredile jedno iznenađenje u emisiji "Sve za ljubav".
 
Zovu me iz televizije i kažu "Miro, jedan suprug je poželeo da svojoj ženi priredi radost i iznenadi je tako što ćeš joj ti otpevati pesmu "Godine su prolazile". Prihvatim. Kad god mogu nekog da usrećim, tu sam. Hvalim se mojim "đerdankama", a one mrtve hladne. Dođem u studio i čekam da me pozovu na scenu da pevam, kad sa stepenica, kao mravi, jedna za drugom, u koncertnim haljinama koje je kreirala pokojna Mira Čohadžić, silaze one. Kad nisam umrla od uzbuđenja. "Vi znate koliko vas mi volimo, ali smo htele da svi čuju koliko nam značite" — kaže Snežana Đerdan ispred svih. Utom prilazi Anđa Govedarević i predaje mi knjigu koju je dizajnirala moja ćerka. Na svakom listu po jedna njihova fotografija ispod kojih su ponaosob ispisale svoje emocije prema meni. Čak su dovele i moju unuku Iskru, koja je pred kamerama otpevala pesmu "Alaj mi je večeras po volji" i tada je zvanično i ona bila primljena u "Đerdan" — prepričava Mira sa istim uzbuđenjem.
 
SVI MUZIKALNI
 
U Mirinoj porodici svi su muzikalni i ona ih sa ponosom predstavlja.
 
Moja sestra Milica je jedno vreme pevala sa mnom u ansamblu "Šumadija". Mog rođenog brata Laleta zvali su Zaim Imamović. Snimio je tri ploče, ali je nastavio da se bavi nekim drugim poslom. Njegova ćerka je pevala lepše od svih nas, ali ona sada radi kao profesor istorije. I moja starija ćerka Nataša Smiljanić je talentovana, jedno vreme je pevala u porodičnom "Đerdanu", ali se okrenula svojoj firmi za uvoz–izvoz.
 
Miloš, moj unuk po Nataši, sa pet godina je sa mnom snimio pesmu "Baba i unuk", koja i danas ide u željama slušalaca, ali njega je više interesovao sport. Njegov sin, moj praunuk Vuk ima tri godine i opsednut je pesmama Željka Joksimovića i po ceo dan ponavlja "Ljubavi, ljubavi...", ali meni je najdraži refren koji mi stalno ponavlja telefonom: "Bako, kada ćemo da se vidimo?" Moja mlađa ćerka Jasna Vasiljević-Milanović ima troje dece. Najstariji Marko, završio je srednju muzičku školu, svira i klavir, a sada studira umetničku akademiju i biće tonac. On je jedini istinski već uveliko uplovio u muzičke vode. Iskra je sedmi razred osnovne škole i bila je članica estradne grupe "Mulina", koju je osnovala Snežana Đerdan, okupivši dečake i devojčice da pevaju izvorne narodne pesme. Najmlađa, Đina je takođe bila poželjna kao član, ali je bežala od kamere. Ona je pevala u horu Valentine Vukomanović "Čarolije".
 
NAGRADE IMA, PENZIJU NEMA
 
Za svoje umetničke zasluge vredne poštovanja Mira je dobila mnogo nagrada, diploma, zahvalnica, kao i povelja za životno delo. Od srca su joj date i ona ih srcem prima. Ipak najviše se ponosi Zlatnim krstom koji je dobila od Crvenog krsta za njen humanitarni rad. Tu nedostaje samo jedno.
 
Znate da zaslužni istaknuti umetnici dobijaju nacionalne penzije. Mislila sam da je red da i ja ispunim taj obrazac, priložila sam sve što je trebalo, međutim mene nikako nema na tom spisku. Ne znam šta još treba da uradim da bih je zaslužila. Ne znam da li ću je dočekati, s obzirom na to da već imam 76 godina i da li ima svrhe i da konkurišem ponovo.
 
VELIKO DRUŠTVO
 
Pored mog "Đerdana" i moje porodice, moj prvi komšija Kutić, tako ga je nazvao Marko, a prezime mu je Krstić, brine o meni kao da je moje rođeno dete. Nema dana da ne kucne na moja vrata da vidi jesam li dobro i da li mi nešto treba. Dosta vremena provodim i sa prijateljicom i komšinicom, književnicom Micom Marković. Ona piše dečje pesme i verni je poklonik "Politike", pa tako svakodnevno zajedno pročitamo vaš list od korice do korice. Kad god nešto treba da se snima u nekom restoranu, onda idem kod moje "đerdanke" Goce Stoićević.


Dana Stanković | objavljeno: 06.03.2011. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Jul 21, 2019, 08:19:16 pm »

*

M I R O S L A V A  M I R A  V A S I LJ E V I Ć
(Ripanj, 25. novembar 1934 — Beograd, 23. mart 2019)



"Mira Vasiljević nas je napustila, ali sve ono u šta je uložila svoj umetnički život ostaće zapisano zlatnim slovima u istoriji muzičke tradicije ovog naroda... Teško će biti bilo kome da zauzme tvoje mesto, ali se nadam da će umetnici koje si stvorila u svom 'Đerdanu' nastaviti da čuvaju ono što si im ostavila u amanet."
Nena Kunijević

*

"Godinama je bila pouzdana vokalna solistkinja RTS-a, daroviti muzički autor i vrhunski pedagog, osnivač i rukovodilac nezaboravnog vokalnog ansambla 'Đerdan', s kojim je obeležila čitavo jedno vreme...
Kompozitor Graić.









ŽIVOT PIŠE USPOMENE

Život piše uspomene
a sećanja dođu kasno.
Zašto sam te ostavila
ni danas mi nije jasno.
Srce si mi dao, sreću obećao,
sećanje je dugo, oj ljubavi, tugo.

Kad bi mogle da se vrate
uspomene naše drage
da još jednom čujem tebe
kako tepaš reči blage.
Na naše sastanke, pesme i igranke
sećanje je dugo, oj ljubavi, tugo.

Drugoga sam izabrala
i on mene mnogo voli.
Kad se setim tvoga lika
u grudima srce boli.
Nisam više tvoja, ah, sudbino moja,
sećanje je dugo, oj ljubavi, tugo.



PREDOSEĆANJE
Stihovi: Desanka Maksimović

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.


YouTube: Mira Vasiljević — Život piše uspomene
YouTube: Mira Vasiljević — Predosećanje
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Jul 21, 2019, 08:21:23 pm »


*

MIRA VASILJEVIĆ, ODLAZAK NENAMETLJIVE I DOSTOJANSTVENE LEGENDE

Miroslava Mira Vasiljević, osnivač ansambla "Đerdan" i muzički pedagog preminula je u 85. godini posle duge i teške bolesti. Ostavila je neizbrisiv trag u našoj narodnoj muzici.

Nenametljiva i dostojanstvena – Mira Vasiljević bila je pravi muzički biser. Talenat je pokazala sa pet, a čvrstu volju da joj muzika obeleži život, u gimnaziji kada kreće na časove harmonike. Mira Vasiljević je 12 godina predavala muzičko obrazovanje.

Govorila je da joj je karijera počela 1961. godine kada je položila audiciju za Radio Beograd. Svoju prvu ploču, Devojačka kletva, snimila je 1965, a vrlo brzo postaje kompletan kantautor.

Mira Vasiljević počela je da osvaja nagrade, snima ploče, a 1973. osnovala je ženski ansambl "Đerdan".

"Izvela je zaista najlepši deo ženske estrade. Najkvalitetniji. Bila je izuzetno skromna žena, stroga, ali skromna u svakom pogledu. Tako nas je učila i mislim da smo sve takve. Ponosna sam i na nju i sve 'đerdanke'", kaže Snežana Đerdan.

"Otišla je naša učiteljica. Učiteljica života, učiteljica muzičkog života. Prenela nam je sve što je znala. Bila je vrsni muzički pedagog. Bile smo lepe i mlade i nismo znale ništa. Naučila nas je svemu. Naučila nas je šta znače daske koje život znače, a prevashodno je tražila da zavšimo škole, pa tek onda da se bavimo sporednom profesijom kao što je estradno pevanje. Hvala joj na tome", istakla je Izvorinka Milošević.

Nepresušna energija i posvećenost muzici obeležili su karijeru Mire Vasiljević tokom koje je snimila više od 200 pesama. Za svoj rad dobila je brojne nagrade, diplome, Savez estradnih umetnika dodelio joj je nagradu za životno delo. Bila je ponosna na Zlatni krst — nagradu Crvenog krsta za humanitarni rad.

"Imala je niz pesama koje su bukvalno iznikle iz naroda sa njenim karakterističnim glasom ostavila je lep trag u narodnoj muzici. Posebno se odomaćila jedna njena pesma koja je više gradskog tipa, koju sam aranžirao — Godine su prolazile. To je divna pesma i sve ovo što je radila Mira, to je jedinstven slučaj na ovim prostorima i hvala joj", navodi Ljubiša Pavković.

"Mira je bila pre svega dobar čovek. Bila je dobrodušna, imala je dobru reč za svakoga, sa svima je htela da porazgovara, da svakog uputi ako nekoga interesuje o muzici, jer je zaista bila jedan od vrhunskih muzičkih stručnjaka", kaže Dragiša Golubović iz Udruženja estradno-muzičkih umetnika.

Mirino muzičko nasleđe čuvaće njene "đerdanke", ćerka Jasna, trajni snimci Radio Beograda i PGP. Mira Vasiljević će biti sahranjena u sredu 27. marta u 12.30 na Novom groblju u Beogradu.

Pripremili Snežana Stamenković Jojić i Dragana Pantić | RTS
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: