Jordan Nikolić (1933)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Jordan Nikolić (1933)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jordan Nikolić (1933)  (Pročitano 15646 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 04:57:38 pm »

*



             Slikano januara 1958 godine


JORDAN NIKOLIĆ (Prizren, 1933) diplomirao je jugoslovensku književnost i srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Međutim, njega je, kao mladog zaljubljenika u muziku, sve vreme studija interesovala i privlačila narodna muzička umetnost, pa je poziv profesora zamenio pozivom muzičkog radnika i interpretatora narodnih pesama, ostvarujući tako ambicije svoje rane mladosti.
 
Prve ozbiljne kontakte sa pevanjem narodnih pesama, u isto vreme i prva snimanja, ostvario je za svoju matičnu kuću, Radio Prištinu još 1961. godine, da bi dve godine kasnije postao i muzički urednik u istoj ustanovi.
 
Za programe Radio Beograda počeo je snimanja 1968. godine, stalno šireći repertoar kosovskih narodnih pesama i krug ljubitelja i poštovalaca svoje umetnosti.


Tekst i fotografija: Jordan Nikolić "Zapisano u vremenu" | CD 3 SET | PGP RTS 2008
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 04:58:32 pm »

*

JORDAN NIKOLIĆ


Biografija

Rođen je 11. maja 1933. godine u Prizrenu, od oca Marka Nikolića (selo Mušnikovo, Sredačka župa), guslara i pečalbara, i majke Simke Softić (zaselak Milačiki, Sredačka župa), domaćice. Njegov stariji brat Rade M. Nikolić (Prizren, 1928) je prvi srpski posleratni pesnik i pripovedač na Kosovu i Metohiji, a pesnikinja je i njegova ćerka Dejana Nikolić (Priština, 1965). Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Prizrenu, gde je pohađao i muzičku školu i učio solo pevanje. A peva otkad zna za sebe. Čim bi, posle igre s drugovima, krenuo u svoj sokak, pesma bi počela da izvire iz njega, na veliku radost komšija. Žene bi otvarale kapije i govorile: "Poj, Jorče, poj dušo!" U Beogradu je na Filološkom fakultetu diplomirao na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.


Muzička karijera

Početak muzičke karijere, sredinom pedesetih godina prošlog veka, vezan je za nastup u rodnom Prizrenu, u Domu vojske, sa pesmom "Buongiorno tristezza", na kome je osvojio prvo mesto. Posle toga, na takmičenju gradova u Srbiji, Jordan Nikolić je pevao napolitanske kancone za Prištinu, koja je, zahvaljujući njemu, osvojila prvo mesto, a on stekao nadimak "Jordan Napolitanac".

Prve simke napravio je 1961. godine za Radio Prištinu, a za Radio Beograd 1968. godine sa sekstetom Duška Radetića. Potom je snimao i nastupao sa Velikim narodnim orkestrom Radio Beograda, pod upravom Radeta Jašarevića, a kasnije i Ljubiše Pavkovića, kao i sa Narodnim ansamblom pod upravom Branimira Đokića. Prvu ploču Jordan je snimio za PGP RTB. To su bile grčke pesme: "Zašto nisam ptica", "Došla si opet u moj dom" i "Jedan dan u Pireju" M. Teodorakisa i "Tebi pevam ovu pesmu" Agelopulosa. Sledeću ploču, pesme iz Srbije i Makedonije, snimio je za Jugoton u duetu sa Danicom Obrenić. Kasnije je pevao i snimao isključivo narodne pesme sa Kosova i Metohije, i to prema zapisima velikog srpskog etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića. Ali, i pored nesumnjivih uspeha i ponuđenog radnog mesta u muzičkom programu Radio Beograda, Jordan Nikolić se vraća u zavičaj, sa željom da predaje jezik i književnost u prizrenskoj gimnaziji. Na nagovor prijatelja koji su radili u muzičkom programu Radio Prištine, zaposlio se u Radio Prištini, kao urednik u muzičkom programu, i ostao na tom radnom mestu 18 godina. U fonoteci Radio Prištine 1995. godine bilo je 55 Nikolićevih snimaka kosovskih narodnih pesama. A na Radio Beogradu danas ima 73 snimka 59 pesama[2] U Prištini se 6. septembra 1964. godine oženio Lidijom Šestoperovom, s kojom ima dve ćerke.

Porodica se 1979. godine iz Prištine preselila u Beograd. Zaposlio se u Domu kulture "Vuk Karadžić" gde je radio dve godine. Potom, do odlaska u penziju (1996), radio je kao novinar i lektor u novinama "Goša" i u Radiju "Goša". Jordan Nikolić je uvek bio u stalnom radnom odnosu, ali je uvek i pevao. Pevao je za mnoge radio stanice i televizije, na muzičkim festivalima i u dobrotvorne svrhe. Pevao je širom Jugoslavije i širom Evrope. Poseban doživljaj je bio njegov nastup u Velikoj koncertnoj sali Čajkovskog u Moskvi, na Danima SFRJ u SSSR-u. Pesmu "Večernji zvon", posle ovacije publike, otpevao je na bis, a sutradan se u moskovskoj Pravdi pojavio članak o tome. Retko je pevao u duetu. Na početku karijere sa Danicom Obrenić, a potom, na Akordima Kosova, u Prištini, sa Nedžmijom Pagarušom.


Festivali

• Akordi Kosova, Priština
• Opatijski festival
• Banja Luka


Nagrade i priznanja

• Decembarska nagrada Kosova[3], 1973,
• Estradna nagrada Srbije, Beograd, 1978,
• Estradna nagrada Jugoslavije, Beograd, 1981,
• Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, 1989,
• Majstorsko pismo za životno delo, Grad Niš, 2005,
• Prva nagrada stručnog žirija za pesmu "Kosovski božuri", Banja Luka,
• Posebno priznanje Srpske radio-televizije u Banja Luci,
• Priznanje festivala "Zlatni glasovi" (Petrovac na Mlavi),
• Niz zahvalnica


Izvori

Aco Dogandžić, Izvorne kosovske pesme Jordana Nikolića, Danica, Beograd, 2007, str. 330―340,
Jordan Nikolić, Zapisano u vremenu, trostruki CD sa brošurom, PGP RTS, Beograd, 2007,
Miraš Martinović, Čuvar lepote izvornog kosovskog melosa, Jedinstvo, Priština, 1977,
Sadri Haderđonaj, Nasljeđe predaka, Male novine, Sarajevo, 18. septembar, 1978, str. 19,
Dušica Milanović, Pesma nas je održala, Politika, 12. jul 1998.


Reference

1. Borivoje Ilić, dugogodišnji urednik Radio Beograda, u emisiji "Od zlata jabuka", jun, 2006. godine
2. Aco Dogandžić: Izvorne kosovske pesme Jordana Nikolića, Danica, 2007.
3. Miraš Martinović, Čuvar lepote izvornog kosovskog melosa, Jedinstvo, Priština, 1977.
/ sr.wikipedia.org
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2011, 04:58:58 pm »

*

JORDAN NIKOLIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI

Pesme iz Srbije i Makedonije / 1969.
01. Duet Danica Obrenić & Jordan Nikolić — Ovih dana reče meni Jana (P. Tanasijević — B. Pantić)
02. Duet Danica Obrenić & Jordan Nikolić — Tamo dole u šumi zelenoj (P. Tanasijević — B. Pantić)
03. Duet Danica Obrenić & Jordan Nikolić — Kaleš bre Anđo (makedonska narodna)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: April 27, 2011, 10:54:49 pm »

*

JORDAN NIKOLIĆ — DISKOGRAFIJA



1982. Jordan Nikolić — Razgranala grana jorgovana | RTB 2111209
01. Razgranala grana jorgovana (Prizren — svatovska igra sa pevanjem)
02. Oj, golube moj golube (Prizren — svatovska za sofrom)
03. Pošla mi Milka na vodu (Prizren — ljubavna pesma)
04. Koj će ti kupi al kanariče (crvena marama)
05. Sreto' devojče iz banju ide (Janjevo — ljubavna pesma)
06. Ajde Stameno, bela, rumeno
07. Kato pećanke (Gnjilane — ljubavna pesma)
08. Što gu nema Cveta (Prizren — svadbarska pre venčanja)
09. Džanum, zađe slunce među dve planine (Velika Hoča — svatovska za sofrom)
10. Devojče, belo, crveno (Gnjilane — ljubavna pesma)
11. Mori, Cveto, Cveto kalušo (Lepotica)
12. Mursel mi sedi više selo (Prizren — ljubavna pesma)


SET 3 CD
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: April 27, 2011, 10:55:01 pm »

*

TEKLA VODA TEKELIJA
ZA STARE NIJE, A ZA MLADE JEST

Tekla voda tekelija, trala la, tekelija, trala la, tekelija,
nad njom rasla ševtelija, trala la, ševtelija, trala la, ševtelija,
pod njom sjedi Anđelija, trala la, Anđelija, trala la, Anđelija
otud ide mlad Ilija, trala la, mlad Ilija, trala la, mlad Ilija:
Pije li se tekelija, trala la, tekelija, trala la, tekelija?
Jede li se ševtelija, trala la, ševtelija, ševtelija, trala la?
Ljubi li se Anđelija, trala la, Anđelija, trala la, Anđelija?"
Ne pije se tekelija, trala la, tekelija, trala la, tekelija,
ne jede se ševtelija, trala la, ševtelija, trala la, ševtelija,
al se ljubi Anđelija, trala la, Anđelija, trala la, Anđelija."

ševtelija = kajsija kod stanovništa Timočke krajine...

YouTube: Jordan Nikolić — Tekla voda tekelija Iz Vukove pesmarice

*

U emisiji "Škola narodne muzike" posvećenoj 75-godišnjici postojanja Narodnog orkestar RTS, Jordan Nikolić, vokalni solista, rekao je:
"...Međutim, ja ne znam kada i kako počeli su neki strani uticaji da deluju, neki vetrovi da duvaju sa Tigra i Eufrata. Srpska narodna pesma je bila izmenila svoj etnički karakter i postojala je opasnost da potpuno nestane, da izgubimo ono što se vekovima, vekovima gajilo, što su naši koreni, naša tradicija, naša identifikaija. Ja nisam protiv stvaranja novih pesama. Naprotiv, ja sam za to, treba stvarati... Uvek je bilo ljudi koji su stvarali... i treba da stvaraju..., a ima takvih: pravu srpsku pesmu koja se bazira na tradiciji i koja treba da živi za buduće generacije i vekovima posle nas."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: April 27, 2011, 11:58:52 pm »

**

JORDAN NIKOLIĆ


Jordana Nikolića ljubitelji narodne muzike poznaju, pre svega, sa talasa Radio-Prištine i Radio-Beograda kao vrsnog interpretatora srpskih narodnih pesama sa Kosova.

Kada je o ovim pesmama reč, ne možemo a da ne spomenemo i podsetimo starije generacije poklonika narodne muzike na Maru Đorđević koja je u posleratnim godinama svojm specifičnim pevanjem prva ukazala na lepotu i originalnost ovih pesama čija starina vuče duboke korene iz našeg srednjeg veka.

Jordan Nikolić, plemenitom lirskom bojom svoga glasa koji je po osnovnim karakteristikama sličan glasovima i načinu pevanja renesansnih pevača, urođenim smislom za poniranjem u stilske odlike kosovskih pesama i, budući uz to poreklom sa izvora njihovog nastanka, bio je predodređen da nastavi interpretaciju ovog muzičkog folklornog blaga i on je to učinio i danas čini na najbolji način.

Diplomirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Međutim, njega je poput tolikog broja mladih zaljubljenika u muziku za sve vreme studija interesovala i privlačila narodna muzička umetnost pa je poziv profesora zamenio pozivom muzičkog radnika interpretatora narodnih pesama ostvarujući tako ambicije svoje rane mladosti.

Prve ozbiljne kontakte sa pevanjem narodnih pesama, u isto vreme i prva snimanja, ostvario je za svoju matičnu radio-kuću, Radio-Prištinu još 1961. godine da bi, dve godine kasnije, postao muzički urednik u istoj ustanovi. Za programe Radio-Beograda počeo je seriju snimanja 1968. godine stalno šireći repertoar kosovskih narodnih pesama i krug ljubitelja i poštovalaca svoje umetnosti. U istom periodu snimio je i nekoliko singl ploča za PGP RTB.

Treba reći i to da je Jordan Nikolić za negovanje i popularisanje kosovskog narodnog melosa dobio nekoliko vrednih priznanja: Decembarsku nagradu Kosova, Estradnu nagradu Srbije i Estradnu nagradu Jugoslavije...


Borivoje Ilić, 1982
Dugogodišnji muzički urednik Radio Beograda
Jordan Nikolić "Zapisano u vremenu" | CD 3 SET | PGP RTS 2008
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Decembar 07, 2011, 04:57:07 pm »

**

DRUGI O JORDANU NIKOLIĆU


O Jodanu Nikoliću rekli u emisiji "Od zlata jabuka", jun 2006. godine.
 
PROF. DR ZORISLAVA VASILJEVIĆ Profesor na FMU u Beogradu

Sve te pesme odišu jednom blagošću, jednim osećanjem skromnosti, jednom zatvorenošću jednim izbegavanjem derta. To je suprotnost od vranjanskih pesama, gde dolazi do žarkog iskazivanja emocija u smislu kako nam je to ostavio Bora Stanković.
 
Pevač, kakav je Jordan Nikolić, fantastično je dragocen za metohijsko-kosovske pesme ima plemeniti način pevanja koji je zbog toga kod mene izazvao veoma duboke emocije i zato kažem da boljeg muškog pevača u životu nisam čula kada su u pitanju pesme sa Kosova i Metohije.


DUBRAVKA STAMENKOVIĆ Muzički urednik Prvog programa Radio Beograda
 
Jordana Nikolića treba i slušati i gledati. Njegov glas, njegov pokret je sveden, zato što je melodija i reč koju on koristi dok peva stare narodne pesme, takva. U njegovom izvođenju nema nikakvog preterivanja, sve je onako kako duša hoće. Pesme su jednostavne, a duboke, one su zapravo plemićke. To što on peva govori o jednoj iskonskoj starini koju je on prihvatio i koju on neguje na najlepši mogući način.
 
Njegova melodija, reč, njegov pokret i glas čine jednu celinu koja je deo vaseljene, vaseljene koja dodiruje ovo naše telo.


DRAGANA MARINKOVIĆ Muzički urednik Radio Beograda 2
 
Izvorna narodna muzika, tradicionalna, sačuvala se zahvaljujući tome što se prenosila sa kolena na koleno i zahvaljujući ljudima koji su putovali po našim krajevima i zapisivali pesme koje je narod pevao.
 
Jedan od njih je i etnomuzikolog, profesor Miodrag Vasiljević, koji nam je zaveštao zbirku knjiga Jugoslovenski muzički folklor, pravo izvorno blago.
 
Knjigu iz te zbirke, Narodne melodije koje se pevaju na Kosovu i Metohiji, Jordan Nikolić već decenijama lista i znalački odabira pesme koje će ga predstaviti u najboljem svetlu.
 
Pesme svoga kraja poklanja nam u čistom izvornom stilu. Znalačkom interpretacijom uspeo je da ih oživi na način kojim se ističe njihova lirska lepota, njihov interesantan ritam i tanana melodika, kao što su tanani čuveni filigrani prizrenskih majstora.
 
Poznajemo ga kao neprikosnovenog pevača koji u svoje izvođenje unosi i dušu i srce. Naša tradicionalna pesma, nacionalna, nešto je čime se možemo ponositi, a izvođenje Jordana Nikolića na nivou je svetskih glasova. Ako naučimo da cenimo ovakve pevače, shvatićemo da sve te pesme koje su nam sačuvali predstavljaju za našu kulturu i tradiciju neprocenjivo blago za budućnost.


BILJANA KRSTIĆ Muzički urednik Prvog programa Radio Beograda

Sa velikim poštovanjem izgovaram ime Jordana Nikolića. On je neumorni tragač za zvukom i svoj zavičaj je predstavio na najbolji mogući način.
 
Ta lepota u glasu! Njegova izuzetna muzikalnost, mirnoća sa kojom izvodi ton, daju mu tu posebnost.
 
Sve ono što je do sada uradio i što se nadam da će još uraditi, ostaće pokolenjima koja će se zaineresovati za tradiciju, onim naraštajima koji dolaze.
 

SVETLANA STEVIĆ Pevačica

Bog ga je obdario da bude skroman čovek u životu, sa velikim raskošnim glasom.
 
Ono što ga stavlja u izuzetne pevače je to što se nije poveo za slavom, već je svoj talenat stavio u službu očuvanja kosovske i metohijske pesme.
 
Ostao je veran muzičkom podneblju koje ga je iznedrilo. To ga stavlja na pijedastal izuzetnih i jedinstvenih. Na taj način on postaje svetiljka u mraku u ovim smutnim vremenima za buduća pokolenja. Jordan Nikolić je pevač nebeskoga glasa.[/color]




Jordan Nikolić
Zapisano u vremenu
CD PGP RTS — 2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Decembar 28, 2016, 05:37:39 am »

*

Jordan Nikolić, čuvar muzičke iskoni


VRAĆANJE STARE PESME

PRIŠTINA — Jordan Nikolić, legenda starosrpskog pojenja pesama nastalih pre Kosovskog boja, drži se onoga što je davno rekao Bora Stanković: "Staro mi dajte, ono što vidiš na suvo bosiljku." Ovaj ponosni Prizrenac uskoro će proslaviti 45 godina umetničkog rada. Tim povodom kaže:

Pevam iskonsku pesmu, nastalu pre jednog milenijuma. Te pesme znače koliko i srpske svetinje po Kosovu i Metohiji. Nažalost, do pre nekoliko godina one su bile kao i druge svetinje negde u zapećku sa kojih smo pepeo skidali neprevaziđena Mara Đorđević i ja — kaže Nikolić.

Nikolić veruje da je sa Majom Đorđević uspeo da pesmom zabeležimo starost Srbije, da stihom i pojenjem ostavimo trag o tome kakva je Srbija bila. Stara srpska pesma nastala uz prizrensku Bistricu na Šari, uz Moravu od Vranja do Smedereva, u Ohridskoj župi uz Ibar i Drinu, traje duže od bilo koje pisane reči, smatra on. — Njen izvorni iskonski zvuk stariji od arapskog i turskog melosa govori o srpskom trajanju i življenju koje, uveren sam, neće nestati niti utihnuti — kaže Nikolić.

Ponosan je što je u susret jubileju ponovo pevao na Šari među svojim Prizrencima Srečanima i Sirinčanima, naslednicima iz njegove etimološke pesme.

Iako je u riznici Radio Beograda sačuvao stotinak pesama koje stručnjaci nazivaju trajnim, ne postoji ona koju bi izdvojio.

Svaka od njih u ritmičkom i melodijskom smislu predstavlja raritet. "Procvetala grana jorgovana", "Stojan" ili "U selu kavga golema" iskopane su iz nekog etimološkog zapisa prepevane pošto su sačuvane negde u sećanju gorštaka na obroncima Šare, Koritnika, Miroča i pod zabitima Makedonije. Staro mi dajte, iskonsko arhaično, ono što je duša Dušanovog grada carskog Prizrena — kaže Nikolić.

Nikolića raduje to što se vraća vreme stare srpske pesme. Sa muzičke scene nestaju melosi Tigra i Eufrata.

Donedavno je bilo drugačime. Dok biste putovali uz Moravu i Ibar kad biste uključili lokalne radio-stanice, činilo vam se da ste u Indiji, Azerbejdžanu ili, u najbolju ruku, u Turskoj. Danas se polako stara srpska pesma budi.


Neđeljko Zejak | 31.05.2006. | Blic
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: