Ana Bekuta (1959)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ana Bekuta (1959)  (Pročitano 49654 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« poslato: Februar 07, 2011, 08:01:47 pm »

**

Ana Bekuta





Biografija

Nadežda Polić rođena je 6. septembra 1959. godine u Pribojskoj Banji. Svoju muzičku karijeru izgradila je pod umetničkim imenom Ana Bekuta. Familija i najbliži prijatelji oslovljavaju je pravim imenom. Zbog ljubavi prema muzici, ali i delom zbog siromaštva, rodno mesto napustila je kao 17-godišnja devojka. Sa muzičarem Aleksandrom Savić bila je kratko u braku, ni godinu dana. Jedini njen brak.

Godina 1981. bila je sudbonosna za Anu kada je upoznala poznatog šabačkog muzičara, bubnjara Predraga Vidovića Preju. Predrag Vidović se početkom 80-tih vratio u Šabac nakon angažmana po Nemačkoj i Americi. Svativši da se bolje može zaraditi na narodnjacima, Vidović je promenio muzički pravac i zajedno sa svojim bendom raspisao konkurs za pevačicu na koji se javila Nada Polić t.j. Ana Bekuta. Ansambl je dobio ime "ANABE". Pored Predraga Vidovića ansambl su činili: Zoran Bursać, Sava Jovanović, Milenko Božić i Boban Živković.

Uz Predraga Vidovića Ana se počela ozbiljno baviti muzikom. Radeći, zbližili su se i privatno i bili su punih deset godina u vezi.

Iako su se na sceni pojavili početkom 80-tih, Ana Bekuta i grupa "Anabe" svoj prvi debitantski album pod nazivom "ANA BEKUTA" snimili su tek par godina kasnije, tačnije 5. septembra 1985. godine za PGP RTB, koji je ujedno predstavljao i prekretnicu u Aninoj karijeri. Album je producirao Predrag Vuković koji je takođe napisao muziku i aranžmane za sve pesme na albumu. Sa albuma izdvojile su se sledeće pesme: "Ti si mene varao", "Čuvaj se samo za mene", "Vodi me". Pesma "Ja nisam rođena da živim sama" postala je veliki hit. Od tada karijera Ane Bekute išla je stalnom uzlaznom putanjom.

Već naredne godine snimila je drugi album pod nazivom "Ti mi trebaš". Istoimena pesma postala je ubrzo veliki hit.

Na jednoj od svojih turneja, početkom 90-tih, Ana se zbližila sa klavijaturistom Slobodanom Smakićem. Godine 1992. zauvek je napustila Preju i Šabac i preselila se u Beograd. Sa Slobodanom je živela i radila zajedno do 2000.

Već više od dve decenije rada, Ana važi za jednu od najuglednijih pevačica na domaćoj estradi. Sve ove godine ostala je u vrhu. Taj imidž izgradila je uglavnom na dobrim pesmama i zahvaljujući izvanrednom glasu.

Na pitanje novinara šta misli o pevačima koji zbog novih trendova sve više "preleću" iz jednog muzičkog žanra u drugi, Ana je odgovorila da joj ne pada na pamet da menja muzički pravac i dodala da mašta da snimi album sa našim najlepšim narodnim pesmama koji će posvetiti svojim prijateljima.


Angelina, 28.03.2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 07, 2011, 08:02:11 pm »

*

ANA BEKUTA — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


1985. — Ana Bekuta *
RTB 5114888

01. Ti si mene varao (P. Vukovic - S. Vukovic)
02. Še, še, šeboji (P. Vukovic - Lj. Krstic)
03. Ja nisam rođena da živim sama (P. Vukovic - S. Krupa)
04. Ludo moja (P. Vukovic - S. Vukovic)
05. Koliko sam tebe volela (P. Vukovic - S. Vukovic)
06. Čuvaj se samo za mene (P. Vukovic - Lj. Krstic)
07. Od samoće goreg druga nema (P. Vukovic - S. Vukovic)
08. Vodi me (P. Vukovic - S. Vukovic)
09. Nemamo bogastva, imamo ljubavi (P. Vukovic - S. Cvetkovic)
10. Čekam te, čekam (P. Vukovic - S. Cvetkovic)
     Ansambl Ana B.


1986. — Ti mi trebaš *
RTB 5115620

01. Ti mi trebaš (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
02. Nađite mesta za jednu reku (P. Vukovic - S. Gajic - ar. P. Vukovic)
03. Umori me usnama (P. Vukovic - M. Tucakovic - ar. P. Vukovic)
04. Treba mi pola jastuka (P. Vukovic/S. Vukovic - M. Poledica - ar. P. Vukovic)
05. Molitva za malo sreće (P. Vukovic - ar. P. Vukovic)
06. Miluj, miluj, Milovane (P. Vukovic/Z. Halilovic - M. Poledica - ar. P. Vukovic)
07. Tajne suze (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
08. Budi jako, srce moje (P. Vukovic - R. Krupa - ar. P. Vukovic)
     Ansambl Ana B.


1987. — Samo ti *
RTB 2115530

01. Piši mi (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
02. Sarajevo (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
03. Samo ti (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
04. Suze moje vidi pa odluči (P. Vukovic - Luburic - ar. P. Vukovic)
05. Donesi mi sunce (P. Vukovic - M. Jankovic - ar. P. Vukovic)
06. Svi putevi ka tebi vode (P. Vukovic - M. Jankovic - ar. P. Vukovic)
07. Sama (P. Vukovic - S. Vukovic - ar. P. Vukovic)
08. Sve mi tvoje nedostaje (P. Vukovic - M. Romandic - ar. P. Vukovic)
09. Ne poklanjam bisere (P. Vukovic - Lj. Krstic - ar. P. Vukovic)
10. Bilo je lepo (P. Vukovic - R. Dikic - ar. P. Vukovic)
     Ansambl Ana B.


1988. — Došli dani rastasmo se sami

01. Moj Milane, moje plakanje
02. Podrži našu ljubav
03. Zabrinuta žena
04. Došli dani rastasmo se sami
05. Hvataš me u zamku
06. Pij ako ti se pije
07. Jesam, pa šta mi možeš
08. Za kim srce da plače
09. Uvek postoji nada
10. Nek se vrata sreće otvore

Nek ti bude žao
Pričaj mi
Sačuvaj ga, anđele
Volim ga majko, volim


1989. — Stani, stani zoro *
x

01. Kako mi je pitaš sad (A. Radulović - M. Tucaković)
02. Bog te kaznio (Kikamac/Radovan II - M. Tucakovic)
03. Rano moja (H. Dudic - Bogdan Kostadinović)
04. Ne izluđuj me (Kikamac/Radovan II - M. Tucaković)
05. Nije meni nidočega (Rajčević Rodoljub)
06. Rastanak (M. Antonić)
07. Stani, stani zoro (H. Dudić - M. Jovičić)
08. Šta bi bila ja, šta bi bio ti (A. Radulović - M. Tucaković)


1991. — Tu sam ruku da ti pružim

01. Tugo moja crnooka
02. Tu sam ruku da ti pružim
03. S' tobom sreće ni za leka
04. Moje oči pogledaj
05. Nema povratka na staro
06. Bekrija
07. Srećan dan
08. Zanele te noći
09. Ostavljena


1993. — Pitaš kako živim *
RTS PGP 505096

01. Pitaš kako živim (P. Zdravkovic - S. Spasic)
02. Imam jedan život (P. Zdravkovic - Zana)
03. Veseljak (S. Simeunovic)
04. Neverno moje, neverno (Lj. Keselj - M. Jovicic)
05. Kiše (D. S. Bosanac - Ruska Najdanovic)
06. Što me nisi budio (Z. Matic)
07. A i ti me izneveri (G. Bregovic - xx)
08. Eh, đavole (S. Simeunovic)
09. Nema dana, nema noći (S. Simeunovic)
10. Seja (S. Simeunovic)


1995. — Taj život moj *
RTS PGP 506666

01. Ne žalim ja (Z. Timovic - S. Koncar)
02. Sve vode (Z. Timovic - S. Koncar)
03. Dugo te nije bilo (Z. Timovic - S. Koncar)
04. Što me pitaš (Z. Timovic - S. Koncar)
05. Gorim (Kreg Mek Lafen - tekst: S. Simenunovic)
06. Oluja (S. Simenunovic)
07. Taj život moj (S. Simenunovic)
08. I noći me more (S. Simenunovic)
09. Htela sam tebi biti žena (xxx - S. Koncar)


1996. — Opet imam razlog da živim *
RTS PGP CD 402147

01. Kralj ponoći (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
02. Zlatiborske zore (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
03. Opet imam razlog da živim (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
04. Zavoleh te (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
05. Umri muški (A. Milic - M. Tucakovic - D. Abadic)
06. Idu vetrovi (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)
07. Bogovi su hteli (P. Stokanovic - Srki Boy)
08. Nek' srce progovori (P. Stokanovic - Srki Boy)
09. Da ti duša zaluta u raj (P. Stokanovic - Srki Boy)
10. Sve sam stekla sama (A. Radulovic - M. Tucakovic - A. Radulovic)


1998. — Sve je bolje od samoće

01. S obe mi se ruke...
02. Telo kao slika
03. Umreću na tuđi dan
04. Kad popiješ...
05. Sve je bolje od samoće
06. Nije ljubav kolo
07. Kud koji mili moji
08. Neću ja da propadnem
09. Prevarena žena
10. Nemoj ništa pričati


2000. — Kriv si samo ti *
x

01. Kriv si samo ti (xxx -xxx - arr. E. Mavric)
02. Ne živim sama (S. Simnunovic - arr. E. Mavric)
03. Uspomene (R. Raicevic - V. Petkovic - arr. D. Abadic)
04. Zelene oči (R. Raicevic - V. Petkovic - arr. D. Abadic)
05. Užice i Čačak (R. Raicevic - V. Petkovic - arr. D. Abadic)
06. Moje milo (B. Nikolic - V. Petkovic - arr. E. Mavric)
07. Ostaću ja (Z. Matic - arr. D. Abric)
08. Godinama (R. Raicevic - Lj. Jevremovic - arr. E. Mavric)


2001. — Svirajte mi onu pesmu *
GRAND

01. Svirajte mi onu pesmu (S. Simenunovic)
02. Kumina pesma (R. Raicevic - V. Petkovic)
03. Crven konac (D. Zivkovic - S. Milosevic)
04. Kako da ljubim posle nje (A. Milic - M. tucakovic)
05. Neka ti je... (Vlada Graic)
06. Drumovi (S. Simenunovic)
07. Sasvim (S. Simenunovic)
08. Samo nemoj ti (A. Huseinovic - E. Muracevic / S. Simenunovic)
09. Ne gledaj me tako (Vlada Graic)
10. Plače mi se od života (A. Huseinovic - S. Milosevic /  Z. Poturic)
11. Fatamorgana (Basa)
12. Tvoje pravo ime (Dream Team - Nena)


2003. — Ana Bekuta *
GRAND CD 213

01. Dve suze (B. Opacic - arr. D. Setina)
02. Čekalica (Ceda Cvorak - arr. Dj. Jankovic)
03. Zora (B. Opacic - arr. Dj. Jankovic)
04. Treba vremena (duet Dragan Kojić Keba) (A. Sakovic - arr.D. Setina)
05. Tu si svi (S. Simenunovic - arr. Dj. Jankovic)
06. Grana pokidana (B. Opacic - arr. Dj. Jankovic)
07. Zeman (Z. Milenkovic / Z. Simovic - arr. Dj. Jankovic)
08. Još imas kad (S. Kamba / B. spasic - arr. Dj. Jankovic)
09. Ma, što baš ti (I. Gavrilovic / B. spasic / S. Simenunovic - arr. Dj. Jankovic)
10. Razum i srce (N. Filipovic - arr. Dj. Jankovic)
11. Zeman (instrumental trube) (Z. Milenkovic / Z. Simovic - arr. Dj. Jankovic)


2005. — Brojanica

01. Brojanica
02. Otkud baš ti
03. Vreme je
04. Ako ga vidite
05. Gost
06. Čujem
07. Na tvoju milost
08. Sačuvaj mi nešto


2006. — Manite se ljudi

01. Manite se ljudi
02. S tobom bar znam gde je dno
03. Reci svojoj deci
04. Stari moj
05. Dobro jutro, lepi moj
06. Praznik
07. Konak
08. Luduva mesecina


Ana Bekuta — Hitovi

01. Eh, djavole
02. I noci me more
03. Moje oci pogledaj
04. Stani, stani zoro
05. Pricaj mi
06. Ljubavi moja (duet Hasan Dudic)
07. Gorim
08. Seja


Ana Bekuta — Oluja

01. Oluja
02. Veseljak
03. Nema dana, nema noci
04. Ostavljena
05. Bekrija
06. Srecan dan
07. Rano moja
08. Taj zivot moj
09. Eh djavole
10. I noci me more
11. Moje oci pogledaj
12. Stani, stani zoro
13. Pricaj mi
14. Ljubavi moja (duet Hasan Dudic)
15. Gorim
16. Seja


Ana Bekuta — Specijalno

01. Da zadnji put se s tobom pozdravljam
02. Eh, moj brate
03. Ja sam kaznjena
04. Ljubavi moja
05. Stariot chumbushlija
06. Women in love


Ana Bekuta — The Best Of

01. Umri muski
02. Oluja
03. Bogovi su hteli
04. Eh, djavole
05. Opet imam razloga da zivim
06. Nema dana, nema noci
07. Idu vetrovi
08. Pricaj mi
09. Zavoleh te
10. I noci me more
11. Da ti dusa zaluta u raj
12. Stani, stani zoro
13. Zlatiborske zore
14. Rano moja
15. Kralj ponoci
16. Veseljak
17. Srecan dan
18. Nek srce progovori
19. Ostavljena
20. Bekrija
21. Sve sam stekla sama
22. Seja


Ana Bekuta — Dueti

Ana Bekuta & Marinko Rokvić - Još te volim
Ana Bekuta & Marinko Rokvić - Stani suzo
Ana Bekuta & Dobrivoje Topalović - Po rastanku
Ana Bekuta & Hasan Dudić - Ljubavi moja
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 07, 2011, 08:02:36 pm »

*

Ana Bekuta





Pesme Ane Bekute
sa ansamblom "Anabe"



JA NISAM ROĐENA DA ŽIVIM SAMA

Život je vetar koji snažno duva,
treba mi neko ko će da me čuva.
Ja sam bez tebe ko na vetru ruža
treba mi neko ljubav da mi pruža.

Ja nisam rođena da živim sama
u ovo vreme burno,
samo u tvom zagrljaju
osećam se ja sigurno.

Život je polje cvetno ili snežno.
Ljubav nas vodi, zagrli me nežno.
Život je reka vrlo čudne ćudi,
čuvaj me, čuvaj pored mene budi.


BUDI JAKO SRCE MOJE

Jedne crne oči
noćaj gube sjaj.
Jedan čovek hoće
da mi kaže "kraj".

Budi jako srce moje,
večeras izdrži;
jedan čovek na rastanku
kad mi ruku pruži.

Među nama stoje
hladne čaše dve,
kao srca dva
kad se rastave.

Nikad neću sresti
takva oka dva,
ali hoću nekog
ko voleti zna.


NAĐITE MESTA ZA JEDNU REKU

Da li negde šire nebo postoji
pod koje bi stali uzdasi moji,
jer moja ljubav, moj idol
pokloni mi bol.

Nađite mesta za jednu reku
od mojih suza što teku.

Njega sam volela,
njega sam ljubila.
Sve, sve, sve sam mu dala
i sve izgubila.

Sve sam izgubila!


KOLIKO SAM TEBE VOLELA

Listam dane kao knjige stare,
hladan vetar po kosi mi skita.
Po mome licu pise spomenare
cini mi se da ih svako cita.

Koliko sam tebe volela
toliko te samoca zelela.
Koliko sam sebe davala
sudbina te tako bolela.

Zadnji list je napustio granu,
guste magle najavljuju zimu.
Jos suze moje ne znaju da stanu,
sreca mi je kao brod u dimu.

Divne dane s tobom provedene
proslo vreme u nepovrat ode.
A mnoge sate sto su ispred mene
preplakacu, gorki moj zivote.


YouTube: Ana Bekuta — Ja nisam rođena da živim sama
YouTube: Ana Bekuta — Budi jako srce moje
YouTube: Ana Bekuta — Nađite mesta za jednu reku
YouTube: Ana Bekuta — Koliko sam tebe volela





Članovi ansambla "Anabe" bili su:

S leva na desno: Predrag Vidović, Zoran Bursać, Milenko Božić, Sava Jovanović i Boban Živković.


"Kompozitor Predrag Vuković Vukas je prvi imao viziju da narodna muzika ne treba da robuje harmonici i fruli, da treba postane jedan moderan umetnicki pravac. Secam se da sam svoju prvu plocu, sa bendom 'Anabe.' snimala uzivo u studiju PGP RTB. Moja najpoznatija pesma 'Ja nisam rodjena da zivim sama' ima sve odlike pop muzike. U njoj je gitarista Krle iz grupe 'Generacija 5' odsvirao lep gitarski solo. To je, medjutim, bila jedna od poslednjih ploca koja je kod nas snimana uzivo. Danas, kad otpevam fals ton, kompjuteras to ispegla, umesto da me vrati da otpevam ponovo. Ta tehnoloska revolucija u proizvodnji narodne muzike, glavni je krivac za propast novokomponovane narodne pesme, a i citave nase estrade."

Napomena: Sve priložene fotografije su sa trećeg albuma Ane Bekute "Samo ti"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 07, 2011, 08:03:06 pm »

.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 07, 2011, 08:03:19 pm »

*





Ana Bekuta
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 07, 2011, 08:03:34 pm »

*
| ESTRADA |

Intervju: Ana Bekuta

Propast estrade!

Ispovest Ane Bekute, koja posle 20 godina pevanja, razočarano priznaje:
"Nema para, nema novog zvuka, a mesetari i pirati pljačkaju do gole kože"!






Kada sam zimus odlucila da radim novu plocu nisam ni slutila da ne mogu da sakupim osam novih narodnih pesama! Na estradi vlada velika kriza, sve se raspada, kompozitori vise nisu u stanju ni da ukradu tudju, a kamoli da naprave svoju pesmu!

Ovako zapocinje svoju ispovest pevacica narodne muzike Ana Bekuta, koja je posle 20 godina uspesne karijere po prvi put resila da presece i otvoreno progovori, o, kako kaze, "mraku koji vlada na sprkoj estradi"...

Nema vise autora, kakav je, na primer, bio Dragan Aleksandrić, koji je komponovao orginalne srpske pesme. Danas se kompozitorom zove covek koji sedi za kompjuterom, krade muzicke fraze i refrene, elektronski lepi razne zvuke i tako pravi pesme. Uzme nesto sa satelita, malo sa interneta, brlja po muzici, skida i sklapa sekvence, a da pri tom ne ume da odsvira ni to sto ukrade. Poseban problem je sto se ne zna sta je danas glavni trend u narodnoj muzici. Ako su devedesetih to bili turbo i pop folk, sada bi to trebalo da bude etno zvuk, kakav je proizveo Zeljko Joksimovic. Ali, za to je potrebno mnogo vise talenta i rada od kopiranja starih pesama ili kradje stranih melodija.

Kako se dogodilo da turbo i pop folk naglo zamru?

Nas najveci, a rekla bih i jedini pravi izdavac, koji stvara i pesme i pevace, Grand produkcija, a za kog ja radim vec trecu plocu, naglo je pre dve godine presekao taj talas. Tu odluku su doneli vlasnici Lepa Brena i Sasa Popovic, jer su shvatili da je turbo folk izgubio svoj smisao. U ono ratno vreme, a potom i za vreme velike ekonomske krize, turbo zvuk bio je pravi bensedin za narod. Pocetkom 21. veka tu ulogu pokusao je da preuzme pop folk, ali ovaj pravac nije uhvatio koren, jer kompozitori i aranzeri nisu uspeli da ga obogate novim idejama. Plagiranje je svima nama doslo glave.

Svojevremeno se govorilo da su upravo rokeri, odnosno pop muzicari unapredili novokomponovanu narodnu muziku tako sto su u nju ubacili elektricnu gitaru, pop ritam i rokersku energiju. Kako se dogodilo da dve decenije kasnije, pop muzicari, kako kazete, upropaste tu istu estradu?

Kompozitor Predrag Vuković Vukas je prvi imao viziju da narodna muzika ne treba da robuje harmonici i fruli, da treba postane jedan moderan umetnicki pravac. Secam se da sam svoju prvu plocu, sa bendom 'Ana B.' snimala uzivo u studiju PGP RTB. Moja najpoznatija pesma 'Ja nisam rodjna da zivim sama' ima sve odlike pop muzike. U njoj je gitarista Krle iz grupe 'Generacija 5' odsvirao lep gitarski solo. To je, medjutim, bila jedna od poslednjih ploca koja je kod nas snimana uzivo. Danas, kad otpevam fals ton, kompjuteras to ispegla, umesto da me vrati da otpevam ponovo. Ta tehnoloska revolucija u proizvodnji narodne muzike, glavni je krivac za propast novokomponovane narodne pesme, a i citave nase estrade.

I za Vas se prica da ste od jednog hodze iz Dubaija "pozajmisli" pesmu i da nameravate da je objavite na sledecem albumu?

To je trac. Marinko Rokvic i ja smo na aerodromu u Dubaiju, dok smo cekali let za Sidnej, culi dvojicu hodza kako pevaju neku, nama vrlo poznatu pesmu. Zamolili smo ih da nam dozvole
da je snimimo. Posto je jedan hoda bio neki njihov svetac, odbio je da peva i da se slika, ali ovaj drugi nije. I otpevao nam je tu pesmu, onako kroz nos, sa jakim tupim i dugim tonalitetom. Mi smo posle slusajuci tu pesmu otkrili da ona jako slicni na onu "Case lomim, ruke mi krvave". I bili
smo zbunjeni, jer nismo znali da li je hodza tu pesmu izmislio ili je negde cuo...

Kako sam postala Ana Bekuta?

Moja majka htela je da se zovem Vesna, ali je pop rekao da je to katolicko ime. Predlozio je da budem Nadezda i roditelji su se slozili. Medjutim, kada sam 1984. kao pevacica u hotelu "Morava" u Cacku snimala plocu, kompozitor Predrag Vukovic rekao mi je: "Nada Polic, kakvo je to ime? Na estradi vec ima tri-cetiri Nade, a prezime Polic zvuci kao nesto polovicno. Ti treba da se zoves Bekuta". Tako sam 1985. promenila sva dokumenta i, evo, vise od 20 godina sam Ana Bekuta, ali me moji roditelji, sestra sestra, rodbina i unuci zovu baba Nada.

Kako ste uopste poceli da pevate narodne pesme?

Mada sam zelela da budem nastavnica, bas moje uciteljice, Jelka Miletic, a i razredna Tanja Redzic, nagovarale su me da pevam. Uz to, moj otac je bio poznati frulas, clan kulturno-umetnickog drustva i solista, a majka talentovana kucna pevacica. Prvi javni nastup kao pevacica imala sam sa 14 godina sa KUD Sloga u mom selu, Pribojska Banja. Pevala sam tada na ingrankama nekih petnaestak narodnih pesama, a danas ih, posle 20 godina rada, znam oko 2.000.

Koliki je bio tiraz Vase prve ploce, a koliki ce biti ove poslednje, cetrnaeste?
 
Pre dvadeset godina, kao pocetnik na estradi, prvi album prodala sam u 100.000 primeraka. Danas sama moram da finansiram snimanje novog albuma sa osam pesama i da molim Boga, da cu sklopiti dobar ugovor sa mojim izdavacem Grand produkcijom. Ne znam da li cu ove godine uopste zavrsiti novu plocu i disk i da li cu uspeti da prodam bar 10.000 primeraka. Sa jedne strane, trziste je prezasiceno estradnim pevacima i besmislenom muzikom bez identiteta, koju proizvode kompjuteri, a ne ljudi. Narod nema para za ploce, jos manje za koncerte. U Beogradu ne postoji mesto u kome nastupaju izvodjaci narodne muzike! U Srbiji nema ni koncerata, o turnejama ni da ne govorim! I to niko nece da prizna!

Ima li uopste narodnih pevaca koji i dalje "dobro prolaze"?

Luksuz da odrze koncert sebi mogu da priuste samo najpopularniji - Lepa Brena, Ceca i Cola. Ni oni na tim koncertima ne zaradjuju, ali kao umetnici koji imaju ugled i dobru ustedjevinu, ulazu u marketing, u novu publiku, nova trzista. Ja za to finansijski nisam sposobna.

Ni Vama, izgleda, ne ide bas lose. Nedavno ste bili na turneji po Australiji, odrzali ste koncert u Vitezu, pevate na svadbenim veseljima... Kolika je cena Vaseg nastupa?

To je poslovna tajna, ali se ta cena ne menja vec godinama. I u Sidneju i na svadbama pevam za isti honorar. Od pevanja sam zaradila lep stan, dobar automobil... Nisam bogata, ali sam zadovoljna...


Oktobar, 2004. | Serbian Mirror
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 07, 2011, 08:03:54 pm »

*
Ana Bekuta čari zrele žene


Nikad više pred matičara!

U sedamnaestoj je postala majka, u dvadeset drugoj, silom prilika, pevačica, a u trideset devetoj, na njenu veliku radost, baka. Upravo snima četrnaesti album i uživa, kako kaže, u svoje četvoro dece — sinu Igoru, snaji Jeleni i unucima Sonji i Branku





Sonja je četvorogodišnji slatkiš koja pred svako spavanje propisno "namuči" svoje roditelje. Ali, kad se ugnezdi kod bake u krilo i zaroni lice u ono malo, meko udubljenje između bakinih ramena i vrata, zaspi u trenu najslađim snom kome ni žamor u kući, ni zvonjava telefona ne mogu ništa.

Na mojim grudima zaspi kao beba u bilo koje doba dana — kaže Ana dok se polako, sa usnulom Sonjom u rukama, diže iz fotelje i prekida razgovor sa nama da bi svoju mezimicu smestila u krevet. — Ona je najrazmaženija od sve moje cetvoro dece, kako ja doživljavam sve moje ukucane, sina Igora, snahu Jelenu i ove male, unuka Branka i unuku Sonju — nastavlja Ana pošto je brigu u devojcici preuzela mama. — Moj sin je strog prema svojoj deci, kao što sam i ja bila prema njemu, a ja sam opet popustljiva kao što je i moja mama bila prema Igoru. Kada su se uzeli, Jelena i Igor su živeli kod moje mame u Pribojskoj Banji, gde su se rodili i Branko i Sonja, a od kada sam se uselila ovde, žive sa mnom. Jedino mama nikako ne pristaje da se preseli u Beograd, iako je, kad je tata umro pre osam godina, ostala sama. Sestre i ja kado god možemo, odemo da je obidjemo. Dodje i ona kod nas, prode dan, eventualno dva, a onda kaže: moram kuci, ne može krava bez mene. Ne mogu ja da budem prokleta i stavim katanac na kapiju imanja na kom Polici žive vec dva i po veka. I ode ona u svoju Banju. Džaba što bi ovde imala i svoj prostor i sav komfor.

To ovde je kuca u novom naselju "Savo Kovacevic" u Zemunu. Miran kraj, daleko od velegradske buke, radoznalih ociju i nezvanih gostiju. Opremljena je tako da ništa u njoj ne napada cula niti se ukucani, cak i ako im je trcanje omiljeni nacin kretanja kao šestogodišnjem Branku, ne sudaraju sa stvarima. Tek kad se enterijer pažljivo osmotri uocava se niz finih detalja. Kao serija slika na kojima je naslikana samo balerina koja pleni svojom gracioznošcu i suptilnom erotikom ("Moj frizer kaže da sam na ovoj najvecoj u stvari naslikana ja", smeje se Ana) ili polica sa knjigama po cijim naslovima i nacinu na koje su poredane vidi da su one to zato što se citaju, a ne radi dekora, ili, pak, okrugli stocic sa neobicnom lampom i cvetom u vazi uz koji je divna stilska stolica... Čime se bavi vlasnica da se naslutiti tek ako vas povede u potkrovlje. Na zidovima pored stepenica Ana je okacila uramljene zlatne ploče, nagrade i priznanja koje je dobila tokom dvadesetogodišnje pevačke karijere.

Nikada nisam mistifikovala svoj posao. Posao kao posao, pre bih rekla zanat. Uvek me nerviralo kad kažu: ti si zvezda! Hajte, molim vas, kakva zvezda. Zvezde su na nebu. Mi smo svi ljudi od krvi i mesa. Ja sam jedna normalna, obicna, žena, koja vodi isti takav život i mislim da nema nikakvog razloga da se drugacije predstavljam publici.

Nesudjena učiteljica

Nada je prva od tri cerke Policevih gde se glava porodice bavila zemljoradnjom, a majka radila kao kuvarica. Živeli su skromno, nije preticalo, ali nije ni ništa bitno nedostajalo. Kako to obicno biva u porodicama gde su samo ženska deca jednom zapadne uloga i dužnosti koje po tradiciji pripadaju sinu. Sada Ana zna da je sudbinski, ili sticajem okolnosti, svejedno, mada joj se dugo opirala, baš ona preuzela tu ulogu.

Život je tako hteo da Igora rodim rano, u sedamnaestoj godini. I silom prilika sam otišla u pevacice. Moje životne vizije, pre nego što sam postala majka, bile su sasvim drugacije. Pod uticajem uciteljice, pa razredne starešine, želela sam da budem prosvetni radnik. Ali, kad sam rodila Igora, sva moja maštanja i planovi su pali u vodu, s tim, sa ove distnace, mogu da kažem, Bogu hvala, sve je dobro ispalo i sve se dobro završilo. Kažem sebi cesto: pa, to je sigurno put koji sam morala da predjem, da ostavim trag iza sebe, a ne da budem uciteljica u Priboju ili Užicu.

Nadinoj majci kao svakoj nije bilo milo da joj cerka ide u pevacice. Sa ocem je bila druga prica. Imala je njegovu podršku.

Tata nije bio strog, navijao je za to, tim pre što je i on bio muzicar, svirao je na fruli, a i prvi me je odveo na binu, u kulturno-umetnicko društvo. Voleo je muziku i cašicu, to je bio njegov život. Mama je zatezala, ali kako je moj prvi angažman, tada sam vec imala dvadeset godina, bio u hotelu "Mileševa" u Prijepolju, gradu gde je moj teca bio policajac, što je znacilo i da imam zaštitu a i nekog pouzdanog koji ce da motri na mene, malo se umirila. Kad sam donela svoju prvu platu u kucu, svi su me drugacije gledali.

Jedan, kratak brak

Kad je okoncan angažman u Prijepolju, Nadu je, posle nekoliko meseci, isti bend, muzicari su bili iz Kraljeva i Vrnjacke Banje, ponovo zvao da radi sa njima. Krenula je da peva po hotelima širom ondašnje Jugoslavije.

Bio je to rudarski posao. Svako vece pevaš, samo jedan slobodan dan u nedelji. I svaki put kad ga dobijem, ja trcim u Banju, da vidim Igora koji je ostao kod mojih. I sad kad zatvorim oci, jasno vidim te slike kako Igor place, vrišti, kad odlazim ili kako ga mama, pre nego što cu krenuti, negde sklanja da me ne vidi kad podem. A onda ja celim putem placem. To su teške price. Jeste da je Igor imao sve što je poželeo, ali ja sam bila jako, jako stroga mama. Žao mi je zbog toga. Mislim da je, u najvažnijim godinama za njega, prešao da živi sa mnom. Kada je 1997. izašao iz vojske, u Priboju je sreo Jelenu, i vec u septembru iste godine se njom oženio. Srecna sam što su se našli i što je Jelena sa tog podneblja i iz jedne veoma fine porodice. Iako je mlada postala majka, odlicno se snašla u toj ulozi.

Sa gitaristom Aleksandrom iz tog prvog orkestra sa kojim je pevala bila je u braku celih deset meseci. Ostao je to jedini njen brak. Razišli su se kada je u Bosanskoj Gradišci, gde je imala angažman, srela drugog muzicara, bubnjara Preju. Sa njim je deset godina živela u vanbracnoj zajednici. Sa tim susretom fakticki je i pocela njena karijera, a i konacno je Igora mogla da dovede kod sebe, u Šabac, gde su Preja i ona živeli.

Pevajuci po hotelima, naucila sam dve-tri hiljade pesama iz svih muzickih žanrova. Nudili su mi i 1981. godine da snimim plocu, ali ja tada nisam bila sigurna ni u sebe, ni u pesme, niti sam imala jasnu predstavu kako bi ta moja karijera trebalo da izgleda. Rešila sam da sa plocom sacekam još neku godinu.

Susret sa kompozitorom Predragom Vukasovicem Vukasom ju je osokolio. Svi uslovi za dobar pocetak diskografske karijere su bili tu, samo je Vukasu smetalo njeno ime i prezime.

Kad sam rekla kako se zovem, on je uzviknuo: ima vec tri Nade, Obric, Topcagic i Kneževic, pa još Polic. Znaš ti šta je polic, pita. Nemam pojma, kažem. Pa to ti je pola litra rakije, ne može tako, mora da bude celo. Odmah je imao novo prezime za mene. Bekuta je, kako mi je objasnio, staro crnogorsko prezime, a sama rec oznacava mali, zakrivljeni nož koji se sklapa u drvene korice. Ime je predložila Lidija Habic iz PGP-a, jer joj se Ana dopadalo, a nije tada bilo nijedne pevacice sa tim imenom.

I tako je Nada Polic postala Ana Bekuta. Dugo joj je trebalo da se navikne na novo ime. Bilo je i neprijatnih siutacija, posebno kada dode u hotel pa na recepciji da licnu kartu gde piše Nada Polic, a nju vec znaju kao Anu Bekutu. U dvdeset šestoj konacno je prisvojila novo ime i upisala ga u sva dokumenta. Po njenom imenu je i grupa sa kojom je nastupala i snimila tri ploce dobila naziv ''Anabe''. Sa njima je se rastala 1988. godine kada pocinje solo karijeru. Prva ploca i odmah veliki hit "Ja nisam rođena da živim sama". Je li tačno?

Pa da vidiš i jeste — smeje se. — Sa Prejom sam ostala do 1992. godine, dok nisam u Švajcarskoj upoznala Bobana, opet muzicara ali i ambicioznog poslovnog coveka. Do 2000. Boban i ja smo živeli i radili zajedno. Od pre cetiri godini živim samo sa decom. Što ne znaci da nisam zaljubljena. Ja se izgleda zaljubljujem svake desete godine. I, znaš šta, kako idu godine, sve manje sam ženetina, od onih koje kad se zaljube, hoće odmah da se udaju. Najvažnije je da sam ja iznutra zadovoljna, da imam nekoga koga volim i uopšte nije bitno da li cemo ikada živeti zajedno. Bitno je samo osećanje. Ono me pokreće.

Da li bi ponovo stala pred matičara?

Ne bih. Imam ispunjen život. Nisam u godinama da ludujem, znam šta hoću, šta neću, znam da se uskladim sama sa sobom. Dobro mi je ovako.

Karijera bez skandala

Iako je imala i ima sve neophodne fizicke atribute da uz njeno ime ide pridev seksi i vamp, nikada je nismo videli razotkrivenu na nacin koji vecina njenih koleginica forsira. Ali ce zato svako na pomen njenog imena, pocev od Lepe Lukic, koja je to isticila gde god je stigla još na pocetku njene solisticke karijere, reci - sjajna pevacica. Da li je glas "ugušio" njen stas ili je ona htela da to baš tako bude?

Karijera jedne pevacice se pravi tako što ta žena peva. Pevač peva, to je to. Moja podsvesna želja je bila da pokažem sebi i kolegama da se jedna ozbiljna karijera može graditi, da tako kažem, i u pantalonama. Ne tvrdim da sve to ne bi bilo žešće da sam nosila minice i pravila ekscese, ali ja sam po prirodi osoba koja voli da sve to bude mirno, kulturno, bez pompe. Volim red i u životu i u kuci, da svaka stvar bude na svom mestu, da vladaju harmonija i mir. U haosu, koji neminovno nastaje sa takvim nacinom eksponiranja, ne bih mogla da se snadem.

Sa druge strane, cini joj se da sa godinama sve bolje i bolje radi svoj posao i da u njemu sve više uživa. Uspeva da napravi atmosferu za pamcenje gde god da peva, a radi koliko hoce i može. Smatra to velikom srecom.

Ne postavljam sebi nikakve rokove. Plocu, cetranestu po redu, radim godinu dana. Trebalo bi da izade u februaru. Izaci ce kad ja budem zadovoljna, necu da snimam radi snimanja. Mislim da u ovom poslu zaradim penziju. Iako bih bilo cega drugog da se dohvatim, i to radila solidno, bicu iskrena, ovo je najplaceniji posao koji bih ja mogla raditi u ovom trenutku.

Kaže da u njenoj karijeri kao ni u emotivnom životu nije bilo nekih velikih uspona, ali ni padova.

Volela sam svakog muškarca sa kojim sam bila u vezi. Odlazila bih kada bih shvatila da se u tom okruženju više ne osecam dobro u svojoj koži. Dešavalo mi se da se nekoliko godina mucim u tim vezama pokušavajuci da sve vratim na pravi kolosek. A trebalo je da odem onog trenutka kada sam prvi put pomislila na to. Sada mislim da sam morala da naucim i tu lekciju. Nadam se da sam je savladala -smeje se.

Kada govori o prijateljima, neizbežno se pocinje od njene najpoznatije prijateljice, kojoj je Ana i vencana kuma, Mire Škoric.

Mislim da ona mene doživljava kao duhovnu mamu u ovom poslu. Upoznala sam je pre osamnaest godina kada je pevala na audiciji za nastupe na turnejama koje su se zvale "Raspevana jesen". Iako je mlada jedanaest godina od mene, naše prijateljstvo je opstalo svih ovih godina. Kada se rodila Mirina Milica, upoznala sam a potom i stekla divne prijatelje Gocu i Dragana Ivanovica, tada ginekologe u Klinici u Višegradskoj.

Ipak, žena koja sve zna o Ani, kao i obrnuto, zove se Hani, odnosno Sonja Mitrovic (prva supruga Željka Mitrovica, prim. a.).

Družimo se što u studiju, što privatno, kada nam to obaveze dozvoljavaju s obzirom na to da ona ima dvoje dece. Nerazdvojne smo vec jedno sedam-osam godina i ona mi je stvarno najbolja prijateljica.

A šta je za nju lud provod?

Onaj koji se desi iznenada. U studiju, na primer. Bez obzira da li smo završili posao ili ga nismo ni poceli, naide neko raspoloženje i onda Mira, Hani, snimatelj, ja i drugari koji su tu napravimo žurku. Lud provod je bio te godine kada sam se uselila u ovu kucu i slavila svoj rodendan. Dovela sam nekoliko muzicara, ispomerala sav nameštaj u dnevnom boravku i, zabava je trajala do zore. Lud provod za mene je kada sam u prostoru gde se osecam opušteno i sa ljudima koje volim, kad svi dišemo kao jedno. Ti koji se opuštaju na javnim mestima hoce da budu videni. Ja to ne želim. Ne želim da me svi vide kada su moji ventili otvoreni. Jer, oni su samo moji.

  
Milica Stamatović | Ilustrovana politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 07, 2011, 08:04:14 pm »

*

Ana Bekuta:
Pouzdana, perfekcionista i esteta






Folk zvezda koja tri decenije sija nesmanjenim sjajem Ana Bekuta, svoju karijeru je gradila pažljivo i postupno, bez skandala. Godine kao da joj ne mogu ništa, izgleda svežije i poletnije od mnogih znatno mlađih koleginica. Pevačica prepoznatljiva po vedrom duhu i nepresušnoj energiji, za sebe ponekad kaže da je kao vino — što je starija, to je bolja.

Pevačica prepoznatljivog osmeha, trenutno promoviše album pod nazivom "Blago tebi", šesnaesti po redu u njenoj plodnoj karijeri. U svom minimalistički uređenom stanu, na beogradskoj opštini Vračar, živi sa ljubimcem, mačkom Lavom. Iako izgleda kao sijamska ili ruska mačka s pedigreom, Ana otkriva da je njen mezimac zapravo ulična mačka. Za magazin "Hello!", baka jedanaestogodišnjeg Branka i dve godine mlađe Sonje, započinje priču o svom domu, za koji kaže da ga je uredila po sopstvenoj meri, potrudivši se da zadovolji potrebu za udobnošću, ali i lepotom. "U ovom stanu živim nekoliko godina i uređen je prema mom ukusu i željama, koje su realizovane uz dragocenu i stručnu pomoć arhitekte Peđe Rajića. Adaptacija je dugo trajala, ali mi nije žao, jer je rezultat takav da se u njemu savršeno osećam. Izuzetno je funkcionalan, ali i topao. Uređen je minimalistički, ali ne na uštrb udobnosti. Volim lepe predmete, ali im ne robujem, nisam fetišista. Sve je po mojoj meri, počev od dizajna nameštaja do boja i detalja. No, smatram da moj dom treba da služi meni, a ne ja njemu, a drago mi je što se i gosti osećaju prijatno u mom domu."

Što se tiče poslovnih planova Ana kaže da na tom planu baš i nema nekih noviteta: "Pošto još uvek promovišem album 'Blago tebi', koji se pojavio početkom ove godine, na poslovnom planu nemam baš neku ekskluzivnu vest. Neću snimati ništa novo, bar u ovoj godini". Na pitanje da li izdvaja nekog od mladih pevača i ko joj se najviše dopada od zvezda "Granda", poznata pevačica kreće sa nabrajanjem. "Tanja Savić, Milan Topalović, Milica Todorović, Katarina Živković i Slavica Ćukteraš. Mislim da im se smeši lepa karijera, ali to će uglavnom zavisiti od hitova koje budu snimali. U rukama su produkcije koja na pravi način brine o njima. Videćemo, vreme je najbolje 'rešeto'", kaže Ana i na pitanje kako bi sebe opisali u nekoliko reči, veli: "Pouzdana, velikodušna, dosledna, esteta, filantrop, perfekcionista", iskreno će Ana.—
Svet
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Oktobar 14, 2011, 10:18:24 pm »

*
ANA BEKUTA:


Unuci su moje najveće blago

I pored velike predanosti profesiji, jedna od najpopularnijih pevačica na domaćoj muzičkoj sceni potpuno je posvećena Sonji i Branku i ne propušta nijedan bitan trenutak u njihovom odrastanju

Kad je pre dve i po decenije izdala debitantski album, estradna diva Ana Bekuta (51) verovatno nije ni sanjala kako će na probu kostima za koncert ići sa desetogodišnjom unukom Sonjom. Dvanaestogodišnji Branko im se u takvim avanturama pridružuje samo kad njemu odgovara i kad proceni da je njegovo prisustvo od izuzetne važnosti.

Ali njih dvoje će imati počasna mesta na koncertu — kaže Ana Bekuta, ponosna na svoje unuke, koje jednostavno obožava, ali i na to što će posle dvadeset pet godina karijere 22. februara održati svoj prvi solistički nastup u Beogradu.

Iako profesija kojom se bavi traži izuzetnu posvećenost, a pripreme pred taj veliki događaj sve više se zahuktavaju, Ana stiže da sa unucima uživa u dugim popodnevnim šetnjama i da učestvuje u svakom bitnom trenutku njihovog odrastanja. Sonja je veoma umiljata, otvorena i druželjubiva devojčica. Prosto pleni. Branko trenira košarku i za dečaka njegovog uzrasta veoma je šarmantan i komunikativan. Oboje vole Anu i često dolaze kod nje u goste, jer im ona ispunjava skoro svaku želju.

Mali ljudi

Mnogi se čude kad vide koliki su Sonja i Branko, ali meni to ne smeta. Sina sam rodila sa sedamnaest godina i veoma sam srećna zbog toga, jer sam shvatila da rano materinstvo ima ogromne prednosti. Još sam u punoj snazi i mogu unuke da vodim gde god požele. Obožavaju da dođu kod mene, da puštamo muziku, na internetu gledamo snimke koji ih zabavljaju, da šetamo i idemo u restoran na ručak. Zaboravila sam deo kad je Igor bio mali, ovo je divno podsećanje na to. Najslađi su mi kad mi neko priđe na ulici da me pozdravi i pohvali ono što radim. Oni su oduševljeni i super se ponašaju u takvim situacijama. Lepo se pozdrave i predstave, kao pravi mali ljudi, i veoma su ozbiljni.
 
Bez obzira na to što je vrlo mlada dobila unuke, Ana to nikada nije krila. Izgleda fenomenalno za svoje godine, odlično peva, snimila je mnogo hitova, sigurno vlada scenom skoro tri decenije a ljubav koju daje Sonji i Branku i koju dobija od njih samo joj pomaže da upotpuni svoju sreću.






Nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju ...

Piše: Žaneta Apostolovski | Foto: Marina Lukić | Gloria
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Decembar 07, 2011, 11:11:05 pm »

*
BIOGRAFIJA


Ana Bekuta


MINI BIOGRAFIJA: Poznata folk pevačica rođena je kao Nada Polić, ali je po diktatu estradnih zakona promenila ime u Ana Bekuta. Njenu životnu priču kreiralo je rano rođenje sina i odluka da se posveti muzici kako bi i njemu i sebi priuštila život kakav zaslužuju




Slatko sam umorna pred koncert. Pitaju me ljudi zašto sam toliko dugo čekala, imam šesnaest albuma, neko bi posle petog pravio solistički koncert. Mislim da je sada u meni sve sazrelo za prvi veliki koncert u Beogradu. Nije to nesigurnost, ali skromnost jeste. Izvinjavam se Beograđanima što su toliko dugo čekali, 22. februara ću dati sve da ih odobrovoljim. Ovo je moj dug beogradskoj publici i na neki način krunisanje 25-godišnje karijere — rekla je Ana Bekuta, folk pevačica koja se četvrt decenije uspešno održava na vrhu turbulentne muzičke scene.

U jeku priprema za svoj prvi solistički koncert u Beogradu objasnila je zašto je toliko dugo izbegavala da se sretne sa beogradskom publikom:

Period iza sebe ocenjujem kao teži od ovog koji mi sledi, iskreno tako mislim. Činjenica je da od 1985. godine snimam albume, bilo je teško početi i održati se. Sad sam uz pomoć publike i pesama koje su ostale u narodu, stigla do faze koja mi obezbeđuje mirniju budućnost. Još uvek imam dosta posla, zovu me ljudi, da sam neskromna, rekla bih voli me narod. Osećaju energiju koju im dajem, to je međusobno poverenje.

Za razliku od mnogih pevačica koje su odmalena sate provodile pred ogledalom sa improvizovanim mikrofonom u ruci, Anu, tada još uvek Nadu, pevanje nije privlačilo, imala je druge snove o tome šta će biti kad poraste.

Život joj je ipak odredio poziv:

Volela sam učiteljicu i razrednu, one su mi pored majke bile uzori, pa sam i ja htela da budem pedagog, učiteljica. Nikad nisam sanjala o ovom poslu, niti imala želju da se bavim pevanjem. Sudbina je tako odredila, ja verujem u nju. Muzika me je uzela sebi. Potičem iz muzičke porodice, otac je svirao frulu, majka je divno pevala i stričevi su mi muzikalni.

Rano sam otkrila ljubav prema muzici, a tata me je vodio u kulturnoumetničko društvo da naučim da igram. Prvi pravi honorar koji sam donela kući, mami i tati, dobila sam 1974. na takmičenju za "Prvi glas Priboja", kada sam uzela drugu nagradu. Bila sam ponosna na to što mogu da pomognem porodici, divan osećaj da sam vredna. Jednom prilikom utrčala sam da pevam umesto bolesne koleginice, a kasnije sam zamenila profesionalnu pevačicu. Tako sam počela.

Prekretnica u mom životu bilo je rođenje moga sina Igora. Sve me je od tada vodilo muzici, pre toga ne.

Ana je odrasla u Pribojskoj banji, poznatoj po lekovitoj vodi koja leči reumu i išijas. Preko leta njeni roditelji gostima su izdavali sobe i krevete, a oni bi tada spavali u seniku.

Moja mama se začudi kad joj kažem da se sećam ladnjaka, senika napravljenog u dvorištu, a nisam imala ni dve godine kada je srušen. U njemu smo spavali za vreme toplih letnjih večeri. U fleševima se sećam prve lutke i lopte koju sam dobila od tatinog druga iz vojske. Uvek smo imali psa i mačke. Sećam se kako nam je tata pravio bazen od tople vode koja protiče pored kuće i šator u kome sam se igrala sa dve mlađe sestre i drugaricama. Imala sam srećno i recimo oskudno detinjstvo. Bilo je to vreme nemaštine, ali kuće nismo zaključavali, nije bilo krađa. Od zabave u kući imali smo tatinu frulu i crveni radio "Nikola Tesla". Sat "slavu" dobila sam kad sam završila četvrti razred, a fotoaparat "lajku" kad sam završila osmi.

Otac mi je bio zemljoradnik, a majka je završila domaću školu, tako se zvala škola u kojoj su se devojke učile kuvanju, pletenju. Pre nego što će se zaposliti kao kuvarica u hotelu, živeli smo od majčinog šnajderaja. Od nje sam naučila da šijem, pletem, vezem. Radim to i sada, imam svoju mašinu, rado deci nešto zakrpim, skratim farmerke. Tata nije bio strog, mama jeste, njoj je sve prepustio, pa i naše vaspitanje. On je bio umetnička duša i umro je vrlo rano, nismo stigli ni da se ispričamo. U banji sam završila Osnovnu školu "Nikola Tesla", bila sam odličan đak. Privlačili su me jezici, pa sam upisala gimnaziju, društveni smer.

Do gimnazije sam išla pet kilometara peške, ali smo moja drugarica Vida Kovačević i ja često i učile usput, preslišavale se. U to vreme bila sam vrlo mršava, oblačila sam se moderno za to vreme, jer nam je majka šila. Kupovala je "Burde", vadili smo šnitove, a volela sam da hendlujem ivice, da ih sečem cikcak makazama. Pošto sam najstarija, moje stvari su nasleđivale mlađe sestre, a majka se trudila i preko svojih mogućnosti da nam priušti šta smo želele. Sestre kô sestre, mnogo smo se svađale. Bila je to borba za prevlast. Njima je bilo logično da odem put muzike, jedna je medicinska sestra, a druga je konobarica. Nije mi bilo žao što nisam nastavila školovanje, ovaj posao mi je to nadomestio.

Moj sin Igor

Prekretnica u Aninom životu desila se već u sedamnaestoj godini kada je kao gimnazijalka rodila sina. Rođenje deteta odredilo je njen dalji životni put:

Znate šta, sada, posle 34 godine, mogu da kažem, da tada nisam rodila Igora, sigurno to ne bih uradila ni kasnije i sada ne bih imala svoju porodicu. Sad je lako pričati o tome, ali zamislite 1976. godinu u selu kad tako mlada, sama, nezrela devojka rodi dete. Bili su to vrlo, vrlo teški trenuci, prejak udarac za moje roditelje. Činilo mi se da je nastupio smak sveta. Nijednog momenta nije dolazilo u obzir da prekinem tu trudnoću. U sedamnaestoj godini imala sam zdravu i zrelu odluku da rodim dete, šta god da se desi na ovom svetu. Bila sam maloletna, odnosi u porodici, selu, okolini nisu bili sjajni. Da bi se stanje sredilo i smirilo, dala sam Igora u dom u Zvečanskoj ulici. Ostao je tamo osam i po meseci, ja sam odlazila svakih deset dana da ga vidim i vraćala se. Kad sada pričam o tome, kao da pričam o nekom drugom, ta osećanja su negde potisnuta.

Tek kada se sredilo stanje u porodici, kada su na moje insistiranje roditelji pristali da dođem s Igorom kući, dovela sam ga. Bio je maj, u septembru sam napunila osamnaest godina. Igor je, naravno, postao miljenik porodice, a ja sam u sedamnaestoj godini sazrela. Moje devojaštvo nije postojalo, zamenile su ga pelene i briga o detetu. Bila sam, što bi klinci danas rekli, utripovana, nezreli oboje i ta veza nije rezultirala brakom. Gimnaziju sam napustila posle drugog razreda, a rođenje Igora ubrzalo je odluku da se bavim muzikom.

Počela sam da pevam kad je Igor imao tri-četiri godine. On je ostajao kod mojih roditelja, a ja sam pevala po hotelima s bendovima. Od roditelja sam se odvojila 1980. i krenula u neki svoj život. Raspinjala sam se na dve strane. Imala sam po jedan slobodan dan nedeljno, pa posle svirke krenem da vidim Igora, ili bi ga neko doveo kod mene. Živela sam nomadski, iako po hotelima. Stacionirala sam se 1984. u Šapcu, u svojoj prvoj dugoj vezi, i živela tamo do 1993. Igor je bio sa mnom, četiri razreda završio je u Pribojskoj banji, a ostatak škole u Šapcu.

Sad vidim koliko je to bilo teško, u onim godinama nisam stizala da razmišljam o tome koliko mi je teško. U Beograd sam došla 1993. kada sam prekinula vezu u Šapcu i krenula u drugu. Ljubav čini čuda, s njom je sve bilo lakše iako je to bilo vreme kanistera, praznih rafova, sankcija. Kući, u Pribojsku banju, idem vrlo retko, nažalost, ali od proleća ću ići češće.

Previše Nada

Nada Topčagić, Nada Mamula, Nada Knežević, Nada Obrić bila su poznata imena u vreme kada je Nada Polić stidljivim koracima stupala na javnu scenu. Još jedna Nada, bilo bi previše, ocenio je njen tadašnji kompozitor Predrag Vuković Vukas, tvorac ideje da Nada Polić postane Ana Bekuta:

Vukasu se nije svidelo prezime Polić, kao pola nečega, i dao je svoj predlog Bekuta, crnogorska reč koja znači mali, zakrivljeni nož. Otišla sam kući da se dogovorim s roditeljima i da ta ideja prenoći. Negde u meni postojalo je opiranje. Ipak, 1985. godine promenila sam ime i sva dokumenta, ali me moji i danas zovu Nada.

Ime Ana mi je olakšalo karijeru, ali i pesma "Ja nisam rođena da živim sama". U toj pesmi najviše se pronalazim, nekako je trasirala moj lični, emotivni, profesionalni put. Snimljena je pre 25 godina, u stihu stoji "u ovo vreme burno", a ono traje i dalje. Sad sam ušla u mirniju fazu, sve do sada bilo je burno, bez previše oluje, ali uz mnogo rada, borbe za opstanak i porodice i karijere. Volela bih da su godine ispred mene tiše. Kratki brak s jednim muzičarem desio mi se kad sam počela da se bavim muzikom. Potrajao je godinu i nekoliko meseci. Imala sam posle toga dugu vezu od deset godina, a onda sledeću od osam. Nisam imala mnogo sreće kad su u pitanju partnerski odnosi. Nisam mogla da ostanem dalje s nekim koga ne volim i odlazila sam.

Meni je ljubav pokretač svega. Muškarci u mom životu donekle su mi bili potpora i snaga, ali sve je bilo na meni, sve krajnje odluke donosila sam ja. Naravno da bih volela da nađem nekog ko će da me vodi, ne bežim od toga i sigurno će mi se desiti. Ne volim potčinjavanje u ljubavi, svako treba da ima svoj pečat i svoje ja. Neko s kim živim treba tu tvrđavu da nadograđuje, a ne da je ruši. Nisam razmišljala o tome da li sam spremna za život udvoje. Dugi niz godina sam sama, postoji veza koja mi znači, ali nismo pod istim krovom i to je siguran recept za uspeh. Tu smo kad smo potrebni jedno drugom.

U emocijama sam zahtevna, ali i dajem sve, idem otvoreno srcem kao u pesmi "evo duša, evo telo", a kad se ne vrati, onda patimo. Na komentare sredine nisam se obazirala ni sa sedamnaest godina, kada sam rodila Igora, što bih kasnije? Igor je postao otac u dvadeset drugoj godini, a ja sam u trideset devetoj postala baka kada se rodio moj unuk Branko. Nisam imala krizu zato što sam već baba, mogli su da me zovu i lonac, bila je to neka uzvišena ljubav i bilo me je baš briga kako će me zvati.

U 51. u top-formi

U godinama koje ženama donose zrelost i mudrost, sublimiraju se prethodna iskustva. Neka bi se i zaboravila, a Ana tvrdi da ne bi ništa menjala:

Svesna sam da je sve moralo da ide ovako. Ne obazirem se mnogo na prošlost, gledam sadašnjost, vrlo malo u budućnost, uživam u svojoj porodici, prijateljima i ljubavi, naravno. Mogu reći, da ne čuje zlo, da sam zadovoljna svojim životom. Ne mislim da sam neka lepa, zgodna žena, to vam iskreno kažem, mislim da sam zasluge stekla glasom, muzikom, profesionalnošću, osmehom, jednom normalnošću. Nisam nikada glumila zvezdu, potpuno sam obična žena sa svim vrlinama i slabostima.

U stanju sam da se rasplačem kad gledam ljubavni film. Očeličila sam se u ovih četvrt veka, ne dozvoljavam da me povređuju sitni ljudi iz svoje zlobe. Kad se naljutim, uuuu, znam da planem, eksplozivna sam, što se ne bi moglo reći kad me gledate. Srećom, to se ne dešava često. U stanju sam da iskuliram, ali kad mi pukne film, znam da budem gadna. I ne bude mi žao jer sam obično u pravu, isteram istinu na videlo. Ne kažem da sam žena bez mana, ali ne bih mogla neku posebno da izdvojim. Volela bih da za deset godina u ogledalu vidim jednu zadovoljnu ženu sa istim osmehom, radošću, snagom, voljom.

Ne plašim se godina, ja im prkosim. Imam pedeset jednu i ove godine su izazov za ženu. Nema opuštanja, činim sve da izgledam pristojno i budem fit, možda da budem idol i mlađim ženama, da im kažem da i u 51. godini može dobro da se izgleda. U pozadini takvog izgleda stoji lično zadovoljstvo poslom i emocijama, ogroman rad, trud u teretani. Nije lako, ali ulažeš u sebe. Najveći uspeh su moj sin i moji unuci, neka se niko ne uvredi. Raduje me moja dugotrajna karijera, ali na decu sam ponosna.

Rastanak od sina

Vezanost Ane i njenog sina Igora u jednom trenutku kulminirala je odlukom da se odvoje. Desilo se to u vreme kada je on prolazio kroz razvod:

Tu pupčanu vrpcu presekli smo tek nedavno, nema četiri godine. Za to je trebalo više hrabrosti nego onog momenta kad sam ga rodila, ali bilo je to za njegovo, moje i njegove dece dobro. Dobro sam razmislila i rekla: sad ili nikad. Svako od nas treba da ima svoj život, tu smo da se pomažemo. Rez je morao da se napravi. Bilo bi pametnije da je bilo ranije, ali kao što su se sad skockali uslovi za koncert, tako se i na to čekalo. Kako je podneo? Nije mu bilo lako, ni meni.
 
Na Igora nisam mogla da utičem nimalo, on je isterao svoje. Voli kamione, to ga ispunjava, i danas se time bavi, vozi kamione. On ne ljubi preterano moju poznatost, što je i normalno, čak je sve ove godine imao i blagu averziju jer mu je moj posao oduzimao majku. Naravno da se raduje, ali ne pokazuje toliko, za razliku od unuka koji su presrećni, ali normalno žive.
Gloria


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: April 20, 2012, 06:17:37 pm »

*

Ana Bekuta: Godine su blagoslov, a ne teret

Narodna pevačica u čijem stanu se sluša muzika Ejmi Vajnhaus, zrela je žena koja bez šminke izgleda kao devojčurak. Možda je to zbog druženja sa unucima, a možda zato što je mladolikom duhu i telu najbolji eliksir ljubav.

Ulazimo u stan Ane Bekute u centru Beograda, a na nas se odmah spušta neki mir. Osećaj nas nije prevario.

I ja sam znala, čim sam ušla, da ću ovde živeti. Odmah sam osetila da je to moj prostor — kaže nam Ana.

Ana se doselila u novi stan pre dve godine, prekršivši jedno od nepisanih pravila Beograda — s jedne strane Save je prešla na drugu. Iz velike kuće u Zemunu došla je u centar. Na to ju je nagovorila njena kuma.

Došla sam ovde sasvim slučajno. Odlučila sam da kuću u Zemunu iznajmljujem i htela sam da ostanem tamo, ali u jezgru. Međutim, tada nikako nisam mogla da nađem to što tražim. I onda mi moja kuma i prijateljica Mira Teofanović kaže: "Dođi da vidiš ovo." Ona je tu blizu stanovala. Onako neobavezno sam došla, i čim sam ušla znala sam da će to biti moj stan. Nije bitno što sam morala potpuno da ga renoviram, do zidova da ga gulim. Ovde u dnevnoj sobi sam morala čak i betonsku ploču ponovo da izlivam. I uz stručnu pomoć arhitekte sređivanje je trajalo skoro pet meseci. Bilo je tu mnogo posla.

U Zemunu je Ana ostavila veliku kuću od 260 kvadrata.

Znam da ljudi teško prelaze iz Zemuna i Novog Beograda na ovu stranu, kao i obrnuto. I meni je bilo teško, najviše zbog dece. Unuci su mali, pa sam imala ideju da, pošto idu u osnovnu školu koja je na Dunavu, dođu na odmoru na sokić. To je bila moja ideja, ali se nije ostvarila.




Neko ko je u javnom poslu mora da vodi računa kako izgleda i mora da bude svakog trenutka skockan, kako ka. Počela je redovno da vežba sa ličnim trenerom, što daje sjajne rezultate
Dnevna soba upija posetioca svojim udobnim ležajem, prirodnim bojama i gotovo opipljivim mirom. Ništa ne bode oči, sve je namešteno za uživanje
Ana je od svog stana napravila udobno gnezdo koje nije preopterećeno stvarima. Dopada joj se minimalistički pristup koji je primenila u uređenju



Dnevna soba upija posetioca svojim udobnim ležajem, prirodnim bojama i gotovo opipljivim mirom. Ništa ne bode oči, sve je namešteno za uživanje.

Kuća u Zemunu je bila opremljena u drugom fazonu, rustično, imala sam stilski nameštaj, a kada sam ovde došla, čak sam i plafone spustila da bi bilo intimnije. Htela sam od ovog stana da napravim nešto udobnije, nešto drugačije, da ne budem preopterećena stvarima, zato je sve minimalistički. Sad mi se baš dopada taj fazon. Radila smo sve stvari po meri, malo su mi retro samo ti regali.

Primećujemo lep i neobičan parket.

Domaći lav

Da, trebalo bi još da se... Jao, Lave, što si ga izgrebao!

Lav je prelepi sivi domaći mačor koji se, iako mu se vidi da je rođak sa kraljem savane, umiljava svima, pa i nepoznatima. Na našem fotoreporteru je onjušio njegovu mačku pa ga je lizao, češkao se, a nije se bunio ni zbog poljupca u njuškicu.

Da ne remetimo iznenadnu ljubav čoveka i životinje, sa Anom malo razgledamo stan. Obilazimo kuhinju, trpezariju, kupatilo. Sto okružen raznobojnim stolicama i narandžasti detalji u trpezariji, kuhinja potpuno nova. Netaknuta?

U Zemunu sam imala veliku kuhinju. Ovde nije bilo prostora, a i ne zalazim često u nju. Nekako sam taj deo života, velike kuhinje i rada u njoj, iživela i nemam potrebu više za tim.

Sa ovim stavom smo se potpuno složili, nismo ni hteli da insistiramo na kafi. Sokić, prava stvar.

Kolege, stoj

Dok pričamo sa Anom, uočavamo razliku između nje i narodnjaka sa "Farme".

Na "Farmu" nikada ne bih otišla. Ona je tako napravljena da mora da degradira čoveka. To tako funkcioniše. Treba imati živce kao konopce za onaj život u zatvorenom prostoru, a očigledno je da biraju potpuno suprotne karaktere. Da se razumemo, tako se pravi "španska serija". Hteli ili ne, koliko god da ste miroljubivi, morate doći u iskušenje da nekom nešto skrešete u lice, onako kao što smo slušali. Ma nisam morala ni da gledam, jer narod toliko priča o "Farmi" da sve doznate.

Ana se od "farmerskog posla" čuvala od samog početka.

Moji najbolji prijatelji su uvek bili ljudi van mog posla. Imam prijateljstva koja negujem dvadesetak godina. To kasnije pređe i u kumstvo. Nikada se nisam mnogo družila sa kolegama, iako sam dugo u poslu. Možda sam, između ostalog, i zbog toga dugo opstala, što među kolegama i koleginicama nisam pronalazila prijatelje. Prosto, zasitimo se naših tema, našeg posla, i meni treba da ohladim glavu, da razmišljam o nekim drugim stvarima, da pričam sa nekim drugim ljudima. Prija mi da pričam i sa zidarima koji mi rade po kući.

Lečenje stidljivosti

Pored nekoliko slika na zidovima, najlepši ukras u stanu su fotografije Branka i Sonje, Aninih unučića.

Branko je završio peti, Sonja treći razred. Da li neko već pevuši? Da li bih imala nešto protiv? Ne, ipak je moj posao lep. Iako je naporan i zahteva snagu, ne bih imala ništa protiv da neko od mojih zapeva. Sonja je više tip za glumicu, a Branko je izgleda talentovan za pevanje, ali je stidljiv. Tu je na mene. Takva sam i ja bila, ali je muzika izlečila moju stidljivost. Bilo me je strah svaki put kada treba da izađem pred publiku. Međutim, problem rešavate tako što se uhvatite u koštac s njim. Doduše, četiri godine pre nego što sam snimila prvi album nastupala sam sa bendom po hotelima. Tu sam se kalila i lečila stidljivost. Kada sam snimila prvi album, bila sam "poluizlečena". A i u muziku sam ušla sasvim slučajno. Moj tata je bio član kulturno-umetničkog društva u Priboju i svirao je frulu. Kada sam bila osmi razred, poveo je i mene, ali sam otišla da učim da igram. U dobro vreme socijalizma to je bio način vaspitanja omladine, okupljali smo se u domovima kulture, u salama, imali razne sekcije. Naš KUD "Sloga" imao je nastupe, putovali smo, imali smo ozbiljne koreografe, i kao što to obično biva, pred neki nastup se razbolela jedna devojčica koja je pevala i ja sam uletela da je zamenim. Tako je to krenulo, inače nisam imala nameru da moja budućnost bude u ovom poslu. Nikada nisam maštala o pevanju. I to je bilo mirnije vreme, kad kažeš da ti je ćerka pevačica nije baš svejedno. Moja mama se protivila, ali tata je pružao podršku. Ali dobro, moje dve mlađe sestre nisu u muzici, jedna je medicinska sestra, druga je domaćica.

Tajna top-forme

Ana je opuštena, tek usput pita da li bi trebalo da skloni neki detalj koji će možda kvariti fotografiju. Dok pomera merdevine, primećujemo odličnu liniju. Očigledno je da vodi računa, od glave do pete.

Zaslužila sam. Imam svoju kozmetičarku, a odskora i svog ličnog trenera. Neko ko je u ovom poslu mora da vodi računa kako izgleda i mora da bude svakog trenutka skockan. Redovno idem kod kozmetičara, evo baš sam juče bila. Sada sam krenula i u teretanu, to sam obećala mojoj kumi koja me je stalno nagovarala. Održala sam obećanje pa sam od 1. juna redovna u teretani. Radim kombinovane vežbe, ali veći deo na parteru, mislim da je to najdelotvornije. Moj lični trener, Katarina, osmišlja uvek nove vežbe, a ja idem svaki drugi dan. Već se osećam bolje. Moje je telo zahvalno, "popravlja" se brzo. Mada, održavanje vitke linije je muka i borba ceo život. Sad mi se, doduše, čini da mogu malo više da jedem jer potrošim na treningu mnogo kalorija. I odavno sam naučila da ne treba mešati proteine i ugljene hidrate i to mi mnogo pomaže. Srećom, ni kolače ne volim. Inače, ko bi se onda spasao.

Ljubav raste i cveta

A ljubav? Ima li je?

Ima je, ima. Nikada se to ne zna kada je ljubav u pitanju – zagonetno nam reče i odskakuta da se spremi za slikanje.

Samo nam je posle, onako "upakovana", dok smo se zanimali za jedan veliki aranžman od cveća i ukrasa, rekla: — A, to je od momka, vidite koliki je poklon, baš se primio u dnevnoj sobi.

A mi smo primetili sličan, nešto manji i u trpezariji, pa smo pomislili — polako se širi.


Tatjana Čanak |18.07.2010. | Žena
Foto: Nenad Milošević
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Mart 29, 2013, 12:22:21 am »

*
ŽIVOTNA PRIČA: ANA BEKUTA


Velika je nesreća živeti bez ljubavi

Do uspešne karijere i ličnog ispunjenja folk pevačicu Anu Bekutu vodila je hrabrost koju nije pomutila ni tuga kada je morala da dâ sina u dom, ni borba za egzistenciju, a ni to što nije pronašla svoju srodnu dušu

Uz malo sreće, mnogo hrabrosti, a ponajviše truda, rada i istrajnosti, popularna folk pevačica Nada Polić, poznatija pod umetničkim imenom Ana Bekuta, uspela je da se izbori za svoje suncem okupano mesto pod nebeskim svodom. Rođena je 6. septembra 1959. godine u Banji kod Priboja kao najstarije dete svoje majke Milice, koja je bila kuvarica, i oca Branka, koji se bavio zemljoradnjom. Iako su ona i njene mlađe sestre Dobrila i Milina odrastale okružene ljubavlju, njihovo odgajanje mahom je bilo obeleženo oskudicom, budući da su roditelji mogli da im priušte skromnu svakodnevicu. Uprkos tome što nije imala sve što je želela, Ana se najranijih dana svog detinjstva seća sa osmehom na licu, jer je porodična radost bila jača od nemaštine.
 
Skromnost u kojoj sam rasla donela nam je i mnogo sreće. I sada pamtim svoju prvu i jedinu lutku, kao i loptu, koju mi je poslao tatin drug iz vojske, Steva Malatestinić, zbog čega ga se sećam sa velikom nežnošću — priča pevačica u čijem detinjstvo su crna i bela naizmenično bojile njene dane.
 
Roditelji nisu bili u mogućnosti da sa nama provode previše vremena jer im je to vreme bio neophodno da nam obezbede egzistenciju, tako da su pravila ponašanja bila kruta i stroga. Tata nas je kažnjavao tako što bi nam izvadio lampice iz radija lampaša koji je bio najdraža stvar u našoj kući. Oduzeti nam muziku bila je gora kazna nego kada mi sada zabranimo deci upotrebu računara, a ta lampica bila je kao sada miš za kompjuter. Nagrada nam je bila šator koji nam je otac leti pravio u dvorištu naše kuće. Konstrukcija je bila od hrastovog drveta, a krila od serdžade koju je mama donela u miraz. Čim počnem da pričam o tome raznežim se jer mi se valjda u nozdrvama javi taj miris grubog tkanja koji me vrati u vreme kada smo sestre i ja bile male, roditelji živi i mladi, a ceo svet dalek i nedokučiv kao slavski ručak — priseća se Ana koja je more prvi put videla sa trinaest godina.
 
Tada se zamalo nisam udavila u talasima kod Sutomora pa ni danas ne ulazim u ustalasano more. Doduše naša porodica imala je retku privilegiju da ima divan, uvek topao džakuzi. Šalu na stranu, reč je o jazu sa toplom banjskom vodom koji je proticao kroz naše dvorište, a u njemu smo kao deca provodili sate u kupaćim kostimima koje nam je mama šila, što je stvarno bilo slatko — iskrena je umetnica kojoj su uskoro bezbrižne dečije slike zamenila teška životna pitanja i odrastanje preko noći. Naime, prva mladalačka ljubav o kojoj je Ana pričala jedino svom sinu Igoru, a koju je doživela kao tinejdžerka donela joj je sudar sa stvarnošću i najveću odgovornost koju sa sobom nosi roditeljstvo.
 
Užasno sam se plašila, naročito u trudnoći, ali sam ujedno znala da će taj strah proći. Život mog deteta bio mi je i ostao najvažniji. Prolazila sam kroz izuzetno stresan period i žao mi je što nisam mogla da budem opuštenija i da više uživam u tim neponovljivim momentima, neopterećena strahovima i pitanjima šta će biti sutra i hoću li uspeti da se izborim sa obavezama, dužnostima, neizvesnom  budućnošću — priča Ana i priznaje da ju je roditeljstvo zateklo nespremnu.
 
Doba odrastanja došlo je prebrzo. Mene je zateklo bez romantičnog ulepšavanja jer je istina da je moje prve prave izlaske veoma brzo zamenilo menjanje pelena i briga o bebi. Moje materinstvo bilo je svakako prerano, ali mi je ujedno i najdragocenije iskustvo u životu — sa setom se priseća pevačica koja je zbog nemogućnosti da sama odgaja dete, budući da se u međuvremenu rastala sa njegovim ocem, dala sina u dom za nezbrinutu decu. Bila je to najstrašnija epizoda u njenom životu u kojoj se sa ogromnom radošću susretala sa svojim naslednikom, a sa gorčinom i suzama ga iznova ostavljala u domu.
 
Oboje smo bili mladi i sve je kratko trajalo. Rastali smo se zato što smo bili nezreli i nespremni za porodične obaveze. Silom prilika morala sam da se rastanem od deteta jer jednostavno nisam imala drugog izbora. Bili smo razdvojeni osam i po meseci, a grizlo me je to kao otvorena rana sa kojom sam se svakog jutra budila. Živela sam za trenutak kada ćemo ponovo biti zajedno. U svakom slučaju, nijednog trenutka nije dolazilo u obzir odricanje od sina. To su veoma tužni i bolni trenucima o kojima mi je teško da govorim. Kraj te drame ipak je bio srećan. U poslednjem činu ja sam odrasla po hitnom postupku, moji roditelji su isto tako postali baka i deka, a sestre Dobrila i Milina tetke. Igor je bio zajedničko ljubimče, i dete, i unuče, i sestrić i sve to zajedno — otkriva pevačica koja je uprkos ranom materinstvu obasipala svog mališana ogromnom ljubavlju.




 
Nije ni njemu uvek bilo baš lako. Naprotiv, i on se prilično namučio sa mladom i nezrelom majkom, ali mu nikada nije bila uskraćena ljubav, a to je, čini mi se, jedino što je suštinski bitno. Mislim da nisam bila kao moji roditelji. Možda je u nekim situacijama trebalo da ih više oponašam jer mislim da sam ponekad bila popustljivija nego što je trebalo. Ali kao i većina roditelja radila sam najbolje što sam umela. Ni danas sa sigurnošću ne mogu da kažem kako bi dobra majka trebalo da se ponaša, a važno je jedino da naša deca uvek budu svesna ljubavi i podrške — objašnjava Ana koju je, iako je maštala da postane učiteljica, život odveo u muzičke vode. Budući da je njen otac svirao na fruli, podržao je svoju ćerku kada je odlučila da se okuša kao pevačica, a sam on ju je prvi put izveo na binu u kulturno umetničkom društvu u rodnom mestu. Za razliku od njega, Anina majka u to vreme bila je nezadovoljna ćerkinim izborom i istinski je navijala da ona postane prosvetni radnik.
 
Sećam se sebe sa dvadeset godina kako mlada i preplašena pevam u hotelu Mileševa u Prijepolju, što je ujedno bio moj prvi angažman koji sam dobila sasvim slučajno jer se razbolela stalna pevačica. Naime, preporučio me je kolega sa kojim sa nastupala na lokalnom takmičenju Prvi glas Prijepolja. Tako je sve i počelo. Sledećih pet godina pevala sam po hotelima širom tadašnje Jugoslavije. Repertoar je bio šarolik od narodnjaka do ruskih romansi. Pevala sam sve što mi se dopadalo, ponekad na zgražavanje orkestara koji su me pratili, ali ja sam terala svoje i sledila svoj muzički ukus - kaže Bekuta, koja je veoma teško, ali vešto spajala svoje poslovne ambicije sa roditeljstvom.
 
Bilo je to mučno, ali izuzetno dragoceno vreme u kojem sam naučila zanat i izbrusila talenat. Vreme u kome se preplitalo trčanje kući da vidim i poljubim dete i odnesem teško zarađeni novac, vreme sa salama prepunim zahtevne publike i mojim snovima da organizujem svoj život sa Igorom, poslom i sopstvenim ambicijama — prepričava pevačica koja je svoje snove počela da ostvaruje 1985. godine.
 
Tada sam sa bendom Koktel 5 otišla u Čačak sa namerom da nađem kompozitora Predraga Vukovića Vukasa i pokušam da snimim album. On je napisao pesmu Ja nisam rođena da živim sama, a zahvaljujući njegovim savetima izabrala sam umetničko ime Ana Bekuta. To ime donelo je srećan preokret u moj život. Usledili su hitovi Rano moja, Stani, stani zoro, Umri muški, kod koje mogu i da zastanem jer je danas mnogi smatraju za jedan od sinonima za fenomen turbo folka. Vreme u kome je ta pesma nastala i za mene je podjednako jezivo, baš kao i za one koji su se ovom pojavom naučno bavili. Iako mi je karijera tada bila na vrhuncu, teško da bih pristala da se u to vreme opet vratim. Pamtim da sam plaćala kiriju u iznajmljenom stanu na Senjaku, pozajmljivala čekove, kanistere sa benzinom, jedva dolazila do cigareta... Verovatno mnogi misle da sam tada zgrnula ogromne pare, ali istina je sasvim drugačija. Moja sestra Milina je bila bez posla, mlađa Dobrila živela je od plate medicinske sestre, otac mi je u to vreme bio teško bolestan. Kod mene u iznajmljenom stanu primao je infuziju jer nije bilo uslova da ostane u bolnici. Ubrzo nas je i napustio... Igor je baš u to vreme bio u vojsci, a ja sam se strašno plašila. Bojala sam se za sve nas i bilo mi je beskrajno teško. Vešto i ljudski sam potisnula iz sećanja jezivu brigu i strah za sina koji je bez upaljenih svetala vozio vojne sto desetke od Prištine do Priboja. A na sceni ništa nije smelo da se primeti i od mog osmeha i mojih pesama svi smo zavisili. Ne bih volela da zvučim kao velika mučenica jer znam da je mnogima bilo daleko teže nego nama, ali me ipak boli što pojedinci veruju u pogrešnu verziju te priče, a to je da sam kao folk diva na bilo koji način profitirala na tuđoj nesreći. Istina je da nisam dobila ni kredit, ni stan, ni plac, ni penziono, ni zdravstveno osiguranje. Prosto, borila sam se i izborila za opstanak svoje porodice i na to sam jako ponosna — ističe ova šarmantna dama koja je oduvek veoma brižno čuvala svoj ljubavni život od medija.
 
U mom životu ipak nedostaje ona konačna i najdragocenija fotografija na kojoj sam ja sa divnim mužem. Ali da se zna to mesto još čeka pravu sliku jer verujem da će se ta scena dogoditi i čini mi se da to nije nemoguće. Danas mislim da nema prolaznih ljubavi, ili je prava, ili nije, jer ne prolazi to kao kijavica. Doduše, desi se da čovek neko drugo osećanje, zanesenost, strast proglasi ljubavlju. Smatram da je ljubav kao hrast i kada se poseče njegovo korenje još dugo živi. Ali nisam ni sama, ni usamljena, pošto čovek sreću najvećim delom pronalazi u sebi. Naravno da nisam imuna na draži kvalitetnog partnerstva i ne bežim od njega, ali ga ne prizivam po svaku cenu i pogotovo nisam spremna na ulogu žrtve da formalno ne bih bila sama. Jednostavno umem da funkcionišem i kao ja i kao mi, ali se plašim bolesne simbioze. U naše vreme čovek se teško odriče svoje individualnosti i nezavisnosti. Možda je sebično, ali većina radije ugađa sebi nego drugima, pa ni ja nisam sklona preteškim kompromisima - naglašava pevačica koja svojom najvećom ljubavlju smatra svoje unuke Branka i Sonju.
 
Godine 1998. desila se ljubav mog života, unuk Branko, a dve godine kasnije stigla je i moja najveća radost, unuka Sonja. Kada se setim svog detinjstva, pomalo mi je žao mojih unuka koje je zaista teško iznenaditi i obradovati. Nisu oni ni gori ni nezahvalniji, nego smo mi kao deca bili navikli na druge uslove što je uvek mač sa dve oštrice. Moj život jasno govori kakav sam izbor napravila. Ne mogu i ne umem da živim u laži. Velika je nesreća živeti bez ljubavi. Svako je zaslužuje i svako ima pravo da joj teži. Ovo nisu prazne reči, zaista ne mogu da zamislim život uz bolan kompromis da ga provedem uz nekog koga ne volim. Naravno, svaka veza ima dobre i loše trenutke, a nekada je i teško prepoznati pravu ljubav — kaže ova popularna pevačica koja posle brojnih radosnih i tužnih trenutaka u svom životu ističe da veruje u sudbinu.
 
Veoma mi je drago što je sve išlo baš ovim tokom. Divno bi bilo da sam neke epizode mogla da izbacim u montaži, ali moja sudbina je htela da prođem kroz mnoga iskušenja i čini mi se da sam ih dostojanstveno proživela. Život me je naučio da verujem u sudbinu, ali u sudbinu kao neku veliku pozornicu na kojoj igrate svoju ulogu. Unutar okvira te bine možete da stojite lenjo ili uplašeno i sačekate kraj svog nastupa ili da hrabro iskoristite ulogu i pokažete sve svoje mogućnosti i doživite ovacije. Nadam se da u genima mog sina i unučića ima snage i volje da sopstvene probleme prevazilaze sa mojim inatom, upornošću i sa osmehom na licu. To je ono najvrednije što od mene mogu da naslede - iskrena je Ana koja će dvadeset i pet godina svog uspešnog rada na estradi proslaviti na prvom solističkom koncertu u Beogradu, 22. februara u Sava centru, dok će pre toga objaviti album na kojem će se naći njeni najveći hitovi.

 
Mirjana M. Višnjić | 06.02.2011. | Story
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Mart 29, 2013, 12:47:50 am »

*

Ana Bekuta u Sava centru održala koncert za pamćenje!...





Sa pola sata zakašnjenja pevačica Ana Bekuta započela je sinoć dugoočekivani solistički koncert u Centru "Sava" pesmom "Crven konac". ... Ana se prepunom Sava Centru obratila rečima: "Dobro veče dragi moji, hvala vam puno što ste večeras sa mnom, na ovom koncertu koji sam spremala punih 14 meseci i dva dana."

Sledeća na repertoaru bila je "Imam jedan život", a potom su se ređali sami hitovi poput "Brojanica", "Kralj ponoći"... Publika je bila na nogama od samog početka do kraja, igrajući uz svoje omiljenje pesme. Veselili su se i mladi i stari, a Ana je najavila svog prvog gosta Predraga Živkovića Tozovca, koga je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. Zajedno sa gostom, Bekuta je otpevala "Gde si da si moj golube". Potom je Ana otišla sa scene, ali je Tozovac vesilo publiku narednih pola sata svojim velikim hitovima poput "Jesen u mom sokaku", a na pesmu "Ti si me čekala", nije bilo onih koji su sedeli. Ana je svakim svojim stajlingom oduševljavala publiku, a po drugi put na scenu izašla je u srebrnoj haljini  do poda i malo ko je ostao ravnodušan. Ređale su se veselije pesme, a publika je igrala sve vreme. Ana se potrudila da atmosfera ne padne ni tokom ovog dela koncerta, pa je pesmom "Zlatiborske zore" na noge podigla i parove kojih je u publici bilo mnogo. Drugog gosta Šabana Šaulića najavila je kao "svog velikog prijatelja". On je na koncert došao sa ćerkom Ildom. ... Uz Šabanove pesme veselili su se i poznati, a Ana se na scenu vratila u belom kompletu i samo za Milutina Mrkonjića otpevala pesmu "Veseljak" što je ceo Sava centar sa oduševljenjem propratio. Ana je na sceni dobila i cveće od poznatih, što ju je ostavilo bez daha.
 
Treći deo koncerta obeležen je duetom Ivice Dačića i Vesne Zmijanac, nastupom Zvezde Granda Mirjane Aleksić, i hitovima koje je Ana reprizirala na zahtev publike. Bekuta je oduševljena posle nešto više od dva sata koncert završila rečima: "Hvala vam puno na ovoj divnoj večeri, hvala vam što niste gledali na sat i hvala vam što smo se neprekidno družili, a ja sam mnogo tužna što sada moram da završim koncert". Posle koncerta upriličena je večera u hotelu "Continental".


Autor: Anastasija Čanović | 25.04.2012. | Svet
Foto: Ivan Vučićević
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4640



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Novembar 19, 2013, 01:29:57 am »

*

Ana Bekuta: Nastaviću da pomažem bolesnima i nemoćnima

Saopštenje za javnost folk pevačice povodom netačnih tekstova o njenoj pomoći bolesnoj devojčici Ljubici

Više od tri decenije pevam u humanitarne svrhe. Nisam o tome javno govorila. Smatram da je dobročinstvo čin lične sreće i zadovoljstva, što drugima mogu da pomognem u njihovoj nesreći.

Sada moram da se obratim javnosti, posle serije zlonamernih, tendencioznih, zluradih, s moralnog aspekta neprihvatljivih tumačenja moje donacije dvogodišnjoj bolesnoj devojčici, maloj Ljubici, koju je očekivala teška i skupa operacija u Beču, a koju njeni roditelji nisu mogli da plate.

Šta se u stvari dogodilo?

Moja firma "Brojanica" dobila je posao za koji je Opština Gornji Milanovac raspisala tender u martu ove godine, a ugovor sam potpisala u aprilu. Ukupan honorar za moj koncert iznosio je 780.000 dinara, iz kojih su morali biti plaćeni troškovi organizacije orkestra, tehničkih sredstava, angažovanje službenih lica... Teško mi je, ali moram da spomenem da sam maloj Ljubici darovala ukupno 10.000 evra od prihoda od koncerata koje sam imala ove godine.

Tada je, nažalost, kroz neke ljude, kroz neke medije kao zli duh iz boce izronila pakost, mržnja, zavist i laž. Sve na moju adresu i usput na adresu jednog dobrog čoveka inž. Milutina Mrkonjića, koji sa svim ovim nije imao nikakve veze,da bi se tome valjda dala i neka politička dimenzija.

Neki lokalni političari u Gornjem Milanovcu kao da nemaju preča posla, počeli su da prebacuju jedni drugima, da li je ili nije uopšte trebalo organizovati koncert povodom dana opštine, kako je sve to plaćeno, pritom ne prezajući da svojom malograđanštinom blate i mene.

To, svakako, neću dozvoliti pa se zato obraćam na ovaj način i široj javnosti. Neću dozvoliti da se moj višedecenijski trud da usrećim ljude oko sebe i pomognem onima kojima je to neophodno, na ovako ružan način pokuša da dovede u pitanje.

Da li je zabranjeno pevati i slobodno raspolagati tako zarađenim novcem? Kome smeta humanitarni angažman neke javne ličnost? Gde su u takvim akcijama milosrđa i neki drugi ljudi? Što se mene tiče, nastaviću svojim putem... I niko me neće sprečiti da pomažem ljudima u nevolji.

P. S.

Nikada neću da zaboravim presrećno lice Šimija Adamića, oca male Ljubice, kada je prikupljen novac za tešku operaciju njegovog deteta.


Večernje novosti | 01.07.2013
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: