Čedomir Marković (1949)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači II « Čedomir Marković (1949)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Čedomir Marković (1949)  (Pročitano 10428 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 04:55:25 pm »

**





ČEDOMIR MARKOVIĆ ČEDA

Čeda Marković, pevač izvorne narodne muzike, naročito iz predela Vranja, rođen je 21. septembra 1949. godine u selu Žbevac kod Vranja. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a učiteljsku u Vranju.

Podneblje i vreme u kojem je rođen nije znalo za televiziju. Za majku, koja je lepo pevala, kaže da mu je usadila ljubav prema muzici.

Čeda Marković, poznat kao pravi čuvar lepe pesme, karijeru je započeo u Radio Skoplju snimajući vranjanske pesme, sve do 80-tih. Prvu ploču snimio je 1974. godine. Bila je to obrada stare vranjanske pesme Jelena, ljubavi.

"Svaka tuga koja me tišti, seća me na mladost, drugove iz detinjstva, na sve što je prošlo, a želimo da traje. Žal za mladošću i sve ostalo leči se pesmom, igrom. Tu suza ne pomaže, sećanja su melem protiv tuge i zaborava."

Čeda Marković je dugogodišnji solista Radio Beograda u čijoj fonoteci je arhiviran veliki broj njegovih snimaka.


Angelina, 26.08.2009.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 04:55:57 pm »

**

ČEDOMIR MARKOVIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI


200x. Pesme meraka i derta

01. Dimitrijo, sine Mitre  
02. Iz Banju ide  
03. Što ti je Stano mori  
04. Petlovi pojev  
05. Što gu nema Cveta  
06. Gajtano mome, mori  
07. Puče puška  
08. Stanika mi bolna legnala  
09. Ne goni konja mori momče  
10. Noć, tamna noć  
11. Stojanke, bela Vranjanke  
12. Milkano dado mori  
13. A kude si bila Karakoco  
14. Što mi je merak poljak da bidnem  
15. Marijo, bela kumrijo  
16. Svirete mi calgii  
17. Ako umram il zaginam  
18. Zajdi zajdi...


2006. ...I da se vrate godine mlade  
PGP RTS CD 407130

01. I da se vrate godine mlade  
02. Vranjanska noć  
03. Ne točite mlado vino (D. Aleksandrić — M. R. Vuković — arr. D. Aleksandrić)
04. Jelena ljubavi (narodna)
05. Kosovski božuri  
06. Svirete mi calgii  
07. I nek me ne zaborave devojke sa Morave  
08. Harmoniko moja  
09. Ako umrem il' zaginem  
10. Po gradini mesečina sija meka  
11. Raslo mi je badem drvo (narodna)


2008. Čeda Marković
PGP RTS

01. Stani suzo, izdajice (R. Radivojević — R. Radivojević — arr. R. Radivojević)
02. Drugovi moji, drugovi (M. Mijatović — braća Lazović — arr. B. Prodanović)
03. Žal za mladosti (R. Radivojević - R. Radivojević - arr. R. Radivojević)
04. Ako me nekada poželiš (M. Mijatović — V. Petković — arr. B. Prodanović)
05. Oprosti mi golubice tužna (D. Aleksandrić — M. R. Vuković — arr. B. Prodanović)
06. Idem putem, šubara me kvari (narodna — arr. B. Prodanović)
07. Krčmarica (Z. Đuranović — Z. Đuranović — arr. R. Radivojević)
08. Povedi me (Z. Đuranović — Z. Đuranović — arr. R. Radivojević)
09. I da se vrate godine mlade (D. Aleksandrić — M. R. Vuković — arr. D. Aleksandrić)
      Festival Zlatibor 2006. godine
10. Ne točite mlado vino (D. Aleksandrić - M. R. Vuković — arr. D. Aleksandrić)  
      Festival Vrnjačka Banja 2005. godine
11. Milkano, dado mori (narodna — arr. Lj. Pavković)
12. Udade se Jagodo (narodna — arr. B. Đokić)
13. Petlovi pojev (narodna — arr. Lj. Pavković
14. Zadade se crni oblak (narodna — arr. B. Đokić)
15. Ah, moj doro (narodna — arr. B. Đokić)
16. Puče puška (narodna — arr. Lj. Pavković)
17. Devet godina minaše (narodna — arr. B. Đokić)
18. Marijo, bela kumrijo (narodna — arr. Lj. Pavković)
19. Zajdi, zajdi (narodna — arr. Lj. Pavković)
20. Ima jedan bećar stari (Slavko Mitrović — Slavko Mitrović — arr. Slavko Mitrović)
     Festival "Vojvođanske zlatne žice" 2007. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2011, 04:56:22 pm »

*

ČEDOMIR MARKOVIĆ ČEDA — Najlepše pesme


PUČE PUŠKA
Vranjanska

Puče puška,
puče puška, džanum
ih, lele Stano
iz goru zelenu,
iz goru zelenu

Pa pogodi,
pa pogodi, džanum
ih, lele Stano
Rašu buljubašu,
Rašu buljubašu

Bre ne dajte,
bre ne dajte, džanum
ih, lele Stano
Rašu buljubašu,
Rašu buljubašu


ŽAL IZ MLADOSTI
R. Radivojević — R. Radivojević — arr. R. Radivojević

Duga noć, čemerna
u duši mojoj pustinja.
Za jedan dan, il' možda dva
otići ću odavde ja,
a kuda idem, to sam Bog zna

Da me sreća pogleda,
da opet tebe vidim ja,
na jedan tren, il' možda dva
da budem ti na usnama
a kuda dalje, to sam Bog zna

Ref.
Kad prođe sve,
kad ostave te svi,
kad prođu sni i kad se ostari
i tada ću u duši nositi
svu ljubav tvoju,
žal iz mladosti

Tužna noć rastanka
u ruci ruža uvela.
Za jedan dan, il' možda dva
otići ću odavde ja
a kuda idem, to sam Bog zna





YouTube: Čedomir Marković — Žal iz mladosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: April 20, 2011, 08:19:03 pm »

*
INTERVJU: ČEDA MARKOVIĆ


ČUVAR NARODNOG BLAGA

Pevač narodne muzike govori o novom albumu, spotovima i najavljuje duetsku pesmu. U igri su Merima Njegomir i Danka Stojiljković!
 
Pevač koji iza sebe ima preko tri decenije estradnog staža Čeda Marković i te kako je poznat poštovaocima istinskog narodnog melosa. Susret sa njim verovatno bi vam izmamio osmeh na lice jer umesto uobičajenog pozdrava rado će vam otpevati neki poznati refren, koji će vam bar na trenutak razgaliti dušu.

Odoleo je najezdi kojekakvih talasa koji su unazadili srpsku muziku, a da čuvanje dobrog starog melosa nije bilo uzaludno, pokazalo se i na poslednjem Zlatiborskom festivalu, na kome je Čeda trijumfovao s pesmom ''Da se vrate godine mlade'' u veoma jakoj konkurenciji. Sa dolaskom proleća ovaj Vranjanac pun je planova, nastavljajući da trasira put pravim vrednostima:

Zadnji album doživeo je izvanredan prijem među ljubiteljima pravih narodnih nota — priča ovaj pevač.

Zbog toga sam odlučio da posle spota za pobedničku pesmu sa festivala na Zlatiboru sve koji cene moj rad častim još jednim video-klipom. Tako sam nedavno sa ekipom PGP RTS ekranizovao i kompoziciju "Ne točite mlado vino" na predivnim lokacijama Košutnjaka. Saradnici su dali sve od sebe kako bismo verno dočarali "priču".

Čeda Marković veli da je našao recept za uspeh mešajući komponovanu i staru dobru izvornu muziku. To je pokazao ne samo sa mikrofonom nego i kao autor. Na zadnjem albumu pisao je i tekst i muziku za dve numere. Trenutno, uz veliki rad koji ga je oduvek krasio, polako priprema novi album, najavljujući i iznenađenja:

Razmišljam o duetskoj pesmi sa nekom koleginicom. Zasada su u opciji Merima Njegomir i Danka Stojiljković, pošto su obe izvanredne pevačice. Ali, odluka će pasti tek kada pesma bude urađena — kaže Čeda.

Što se saradnika tiče, neću menjati tim koji dobija, a koji čine Dragan Aleksandrić, Milutin Popović Zahar i neizbežni Branimir Đokić. Na nastupima me prati narodni orkestar RTS Ljubiše Pavkovića. Sve su to proverena imena, sa njima dugo sarađujem i znaju šta mi leži.

Marković je dugogodišnji solista Radio Beograda. U njihovoj bogatoj fonoteci nalazi se mnoštvo pesama ovog izvođača, posebno onih iz predela Vranja. Zato je nedavno pala odluka da snimi spot za još jednu pesmu sa zadnjeg CD:

Nisam odoleo a da ne ovekovečim pesmu koja govori o mom rodnom kraju. Rođen sam u mestu Žberc kod Vranja, inače najlepšem kraju na svetu! Spot će, kao i pesma, biti pravi meraklijski sa dušom. To ću lako dočarati. Ništa mi nije teško kada je posao u pitanju, sem pevanja na plejbek. To ne umem, niti želim da radim!

O onima koji dolaze, Čeda Marković misli sve najbolje:

Ima dosta dobrih mladih pevača — tvrdi ovaj prekaljeni muzičar. — Međutim, nemaju pravu podršku odgovornih ljudi, pa sve što bi snimili, ostaje bez odjeka. Sami sebi trasiraju put, ali samo najuporniji uspevaju. Vrlo je teško živeti od muzike koja je od nacionalnog značaja.

Međutim, činjenica je da prave vredne narodne pesme ostaju, a novokomponovane, koje više liče na zabavnu muziku, traju otprilike jedno leto — konstatuje ovaj pevač ne gubeći optimizam ni na tren, spreman za nove estradne pohode.



POVRATAK NA ZLATIBOR
Kada su ovogodišnji festivali narodne muzike u pitanju, zasada znam da ću se pojaviti na Zlatiboru. Ali, ne kao takmičar, nego ću biti specijalan gost. Na nekom možda uzmem učešće u takmičarskom delu. Međutim, uslov je da glasanje bude kao prošle godine na našoj najlepšoj planini, tj. da glasove dele dopisništva RTS iz svojih studija. Čini mi se da je to zasada najpravičnije bodovanje — izneo je Čeda svoj stav o takmičarskim smotrama narodnih pesama.


Nataša Petković | 18.04.2007. | Kurir
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Maj 26, 2012, 02:31:29 pm »

*

ZA DUŠU I MERAK

Čeda Marković sinoć održao solistički koncert u Domu sindikata

Sinoć je pravi narodni pevač Čeda Marković održao prvi solistički koncert u Domu sindikata. Čovek koji od starta svoje decenijama duge i plodonosne karijere uporno neguje pravi narodni melos bez vidljive treme, na koncertu koji je nazvao "Za dušu i merak" dao je sve od sebe da verno dočara svoje najpopularnije numere. Velikim hitom "I da se vrate godine mlade" Čeda je započeo sinoćni koncert, šetajući kroz publiku do bine i pozdravljajući ih.

Nonšalantno, u stilu iskusnog pevača, "prošetao" je kosovskim, vlaškim, vranjanskim, šumadijskim krajevima i oduševio prisutne pevajući stare pesme koje nisu pale u zaborav, uz pomoć Velikog narodnog orkestra pod upravom Ljubiše Pavkovića.

Muzičkim spektaklom pevač je proslavio 35 godina estradnog rada, a u ime Udruženja estradnih umetnika uručena mu je povelja za izuzetan doprinos očuvanju kulturne baštine. U raspevanoj publici i među prijateljima na koncertu primetili smo Branu Crnčevića, Milana Babića, Gocu Stojićević, Izvorinku Milošević, Borisa Bizetića, frontmena grupe Legende Zorana Dašića Dašu, Vanju Bulića, Mišu Mijatovića, Jasnu Đokić...

Ono što je bilo posebno interesantno jeste pojavljivanje na bini specijalne gošće Danke Stojiljković, koja je svojom interpretacijom oduševila publiku. Da je Marković svoj na svome na sceni Doma sindikata, videlo se po kompozicijama koje je izvanredno otpevao, baš za dušu i merak: "Vranjanska noć", "Ne točite mlado vino", "Kosovski božuri", "Idem putem, šubara me kvari", "Ako umrem il' zaginem", "Raslo mi je badem drvo" i mnoge druge, koje je interpretirao na samo njemu znan način — lako, iskreno i punog srca.
Kurir






Čeda sa Dankom Stojiljković,
pevačica koja je takođe godinama verna
i ne odustaje od pravog narodnog zvuka
.


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Mart 15, 2013, 09:33:27 pm »

*

ČEDA MARKOVIĆ: ŽAL ZA MLADOŠĆU LEČI PESMOM

Imao je samo 11 godina kada se popeo na kamion i nastupio pred udarnicima koji su gradili autoput Vranje-Skoplje. Kada je bio na turneji na Jadranu, usred bure skočio u more da dohvati gumeni čamac i zamalo da završi na hridima. U Skoplju je za 10 dana snimio 10 pesama. Završio Učiteljsku školu, ali nikad nije radio sa đacima.




Zorica Marković i Čeda Marković

Pevač koji iza sebe ima više od tri decenije estradnog staža, Čeda Marković i te kako je poznat poštovaocima izvornog narodnog melosa. Susret sa njim verovatno bi vam izmamio osmeh na lice, jer umesto uobičajenog pozdrava rado će vam otpevati neki poznati refren koji će vam na trenutak razgaliti dušu.
 
Dosledan izvornoj muzici, ovaj 61-godišnjak uspeo je da odoli najezdi novih muzičkih talasa koji su, kako kaže, upropastili narodnu muziku. Nadaleko su čuvene njegove interpretacije hitova "Stani suzo, izdajice", "Drugovi moji, drugovi", "Žal iz mladosti", "Ako me nekad poželiš", "Oprosti mi, golubice tužna", "I da se vrate godine mlade", "Marijo, bela kumrijo", "Petlovi pojev", "Ako umrem il ' zaginem", "Po gradini mesečina sija meka", "Milkano, dado mori"...
 
Iako se niko nije profesionalno bavio muzikom, potičem iz muzičke porodice. Rođen sam u selu Žbevac kod Vranja. Detinjstvo sam proveo u višečlanoj porodici. Moj otac i stric su imali ukupno šestoro dece. Bilo je to odrastanje u pravoj seoskoj idili. Pamtim i maštam o tim danima kada sam bio dečak. Iako je to bilo doba siromaštva, bio sam bezbrižan. Školu sam završio u rodnom selu, a učiteljsku u Vranju.
 
Čeda je počeo da pevuši kao dečak.

U to vreme su glavne zabave bile na seoskim slavama, na koje sam išao sa roditeljima. I tada su me terali da pevam i zabavljam okupljene, što mi nije teško padalo. Bio sam sav ponosan, onako mali na bini, a ispred mene razgaljena publika koja me je nagrađivala gromoglasnim aplauzom. Srce mi je bilo puno. U vreme kada sam odrastao, muzika se slušala na radiju, jer televizija nije postojala.

Radio Beograd i Radio Skoplje emitovali su srpske, makedonske, bugarske, rumunske pesme. To mi je dalo odličnu osnovu, tako da sa lakoćom pevam vranjanske, šumadijske, dalmatinske, makedonske, kosovske, bugarske pesme. To nije bilo nimalo lako, jer gledano stilski sve one se izvode na različiti način. Moji su se protivili da pevam jer su hteli da se školujem i završim fakultet. Govorili su mi — šta će ti muzika, od nje ne može da se živi. Međutim, muzika je bila moja velika ljubav i opsesija — priča Čeda Marković.


KALIO SE U MAKEDONIJI

Vatreno krštenje je imao na radnoj akciji.

Gradio se autoput Vranje-Skoplje i pošto je naša škola tada izabrana za najbolju, imali smo tu čast da napravimo priredbu za akcijaše. Popeo sam se na neki kamion koji je poslužio kao bina i zapevao bez mikrofona. Akcijaši su bili oduševljeni i nagradili me ovacijama. Imao sam samo 11 godina. Nakon srednje škole otišao sam u Skoplje. Pre toga sam učestvovali na amaterskim festivalima, susretima sela, omladinskim takmičenjima. Odmah sam stupio u kontakt sa tamošnjim vrhunskim muzičarima, koji su mi mnogo pomogli i otvorili mi vrata. U to vreme oni su harali po restoranima širom Makedonije i tako je počelo moje kaljenje. U Skoplje sam otišao jer je Vranje gravitiralo ka tom gradu. U Radio Skoplju sam napravio prve trajne snimke. I to je sam početak mog profesionalnog bavljenja muzikom. Radio sam sa "Bis bes" bendom, koji je u to vreme bio najpopularniji rok sastav u Makedoniji. Za 10 dana snimio sam 10 pesama i to je bio rekord. To je bilo živo pevanje sa orkestrom u studiju. Sa jednim skopskim pevačem sam krstario Jadranom i zabavljao goste. I kao zabavnjak sam bio interesantan i publici i kolegama. U jedan bar su, recimo, došli članovi "Korni grupe" i oduševili su se mojim glasom.




 
Na putovanjima mu je bilo lepo, ali jedne godine je mogao da nastrada na Jadranu: — Bili smo na turneji i jedno veče smo malo popili i otisnuli se na more na brodu. Gumeni čamac koji je bio vezan za brod otkačio se jer je počela da duva bura. Skočio sam u more kako bih vratio čamac, a struja me je odnela prema obali. Umalo da se nasučem na hridi. Kada su videli da me dugo nema, počeli su da me traže i jedva me nađoše. Moglo je svašta da bude da nisu došli. Moglo je to kuraženje da mi dođe glave.
 
Vrlo brzo je snimio prvi singl. — Prvu singl ploču snimio sam za zagrebački "Jugoton". Posle toga sam napravio veliku pauzu u karijeri i to je moja greška. Shvatio sam da ne može da se živi od izvorne muzike, koju danas nipodištavaju i koju su raznim prepevima uništili, već da je komercijalna muzika prevladala. Karijeru sam nastavio kada sam dobio poziv iz Beograda da sa orkestrom Ivana Šibilova idem na turneju. Ostao sam tri meseca. Od tada stalno su me zvali na turneje sa njihovim najjačim muzičkim imenima, kao što je Mića Stojanović.
 

TAKSIJEM DO BUGARSKE

To ga je, kaže, izvuklo iz anonimnosti i naredne tri godine gostovao sam četiri puta u zemlji i inostranstvu.
 
Posle decenije života u Skoplju preselio sam se u Beograd, jer je glavni grad bio centar muzičkih dešavanja. Sva veća muzička imena bila su u Beogradu. Odmah sam se povezao sa muzičkim radnicima i napravio prve snimke i za Radio Beograd, što u to vreme nije bilo nimalo lako. Morao si da imaš pre svega dobar glas, za razliku od danas. I sada posle 30 godina snimam za fonoteku Radio Beograda. Kao i pre, tako i sada, to mi predstavlja ogromnu satisfakciju. Ne stidim se što sam dosta vremena proveo pevajući u kafani. Bilo je lepo to druženje sa ljudima koji su se uz dobru kapljicu i đakonije veselili uz moje pesme. Bilo mi je najvažnije da što bolje otpevam ono što mi publika traži.

U toku karijere Čeda se susretao samo sa lepim stvarima.

Nije bilo ružnih događaja. Bilo je dosta anegdota. Dosta sam pevao po Bugarskoj i te turneje su zaista nezaboravne. Sećam se, jednom prilikom sam se uspavao i autobus sa muzičarima je iz Beograda krenuo u Plovdiv. Primetili su da me nema tek kad su došli u grad gde smo nastupali. Uvek sam pevao na kraju večeri. Dolazim ja iza bine i čujem kako se voditelj programa izvinjava publici što neću nastupati. Međutim, publika je sve vreme stajala ne verujući da neću pevati to veče. Stigao sam taksijem, jer nisam imao drugi izbor. Bio je to nezaboravan nastup i publika me je vraćala dva puta na bis. Bilo je to davne 1975. godine. Nikada nisam doživeo nikakvu neprijatnost, jer sam tolerantan čovek i nisam konfliktna ličnost.
 
Gde god da je nastupao, uspevao je da uspostavi istinsku vezu sa publikom.

Bez obzira na to što Bugari nisu razumeli tekst, oni su narod blizak nama. To je bila ludnica na koncertima. U ono vreme kod njih nije postojala komponovana muzika, jer su vodili računa da ne skrnave svoju izvornu muziku i prihvatili su me kao svog pevača. Njima se to dopadalo, a to je meni na početku karijere i te kako bilo važno. Kad bi u Bugarsku dolazili izvođači iz Srbije to je bio delirijum.
 
Poznati pevač često kaže:

Svaka tuga koja me tišti seća me na mladost, drugove iz detinjstva, na sve što je prošlo, a želimo da traje. Žal za mladošću i sve ostalo leči se pesmom, igrom. Tu suza ne pomaže, sećanja su melem protiv tuge i zaborava.






ČUVA PRIVATNOST

Uvek sam maštao da imam mnogo dece. Sa sadašnjom suprugom imam dvoje dece, a ona iz prvog braka ima dvoje, tako da zajedno imamo četvoro. I to je jedno veliko bogatstvo. Porodičan sam čovek i moji najbliži su mi na prvom mestu. Ne volim mnogo da pričam o privatnom životu, kao ni moja supruga. Ona zna mnoge na estradi, ali nikada se nešto nije eksponirala i ja to poštujem. Svestan sam koliki teret nosi zbog posla kojim se bavim.

TAJNA VEZA

U Srbiji ima više vrsta publike, u zavisnosti od toga u kom gradu nastupate. Postoji, recimo, koncertna publika, koja na koncertima stoji kao da je došla u dvoranu ozbiljne muzike. Od prvog dana znao sam da se ponašam sa onima koji su došli da me slušaju, jer mora da postoji fluid, neka tajna veza između pevača i publike.

ZA DUŠU I MERAK

Čeda Marković održao je bezbroj koncerata, ali jedan mu je ostao u posebno lepom sećanju. — Pre dve godine držao sam koncert u Domu sindikata "Za dušu i merak" na kojem sam pevao kosovske, šumadijske, vranjanske, makedonske pesme i to sa trubačima, što je izuzetno teško. To sam, bez lažne skromnosti, izveo maestralno. Sa mnom na sceni su bili potomci Bakija Bakića.


S. Đurić — Vesti online | 05.10.2010. | foto: Vojo Sekulić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Mart 15, 2013, 11:08:16 pm »

*

PESME ZA SVE GENERACIJE

Čeda Marković (63), jedan od najboljih pevača na srpskoj estradi, priprema se za solistički koncert koji će 1. novembra održati u Centru Sava. On je ostao dosledan pravoj narodnoj muzici uprkos najezdi novih muzičkih trendova koji su, kako kaže, upropastili narodnu muziku.

Na binu je izašao nasmejan i raspoložen, a publika ga je dočekala gromoglasnim aplauzom. Iako se očekivalo da među posetiocima uglavnom budu pripadnici starije generacije koji znaju i cene pravu narodnu muziku, u publici je bilo i mladih ljudi koji su uživali u pesama.

Marković, koji je nastupao u pratnji orkestra Miše Mijatovića, za svoj prvi koncert u Centru Sava pripremio je šarolik repertoar. Nizao je bisere izvorne muzike: "Dimitrije, sine Mitre", "Zajdi, zajdi", "Marijo, deli bela kumrijo", "Stani, stani, Ibar vodo", "Čuda jada od Mostara grada"... Za svaku pesmu Marković je dobijao gromoglasan aplauz, a u sali je nastalo opšte oduševljenje kada je zapevao hit "I da se vrate godine mlade", sa kojim je pre neku godinu pobedio na festivalu na Zlatiboru.

Posle mnogo razmišljanja ipak sam odlučio da ove godine zapevam u velikoj dvorani Centra Sava. Priznajem, veći je zalogaj, ali publika svih generacija koja voli pravu i kvalitetnu muziku može da uživa. Najviše bih voleo da u sali bude što više mladih, da vide koliko je zapravo srpska muzika kvalitetna — rekao je Marković uoči koncerta.

I želja mu se ispunila. U publici je među mnogima bila i 30-godišnja Tamara Stamenković koja je, kako kaže, uživala u koncertu do poslednje pesme i stiha.

— Rodom sam sa juga Srbije i volim da slušam Čedu. Mnogo lepo peva, uvek je nasmejan i pozitivan. Svojom pesmom i pojavom prenosi pozitivnu energiju koja nam je u ova teška vremena potrebna. U mojoj kući se slušaju njegove pesme, a posebno ih voli moja mama, pa sam uz nju i ja zavolela njegove pesme. Moja mama obožava pesmu "Žal iz mladosti", dok ja recimo mnogo volim pesmu "I da se vrate godine mlade". Nekako se sva naježim kad je čujem — rekla je Tamara Stamenković.

U koncertu je uživao i Rade Milić (54) iz Beograda, koji je došao u društvu supruge.

— Retko idem na koncerte, ali ovaj nisam želeo da propustim. Cenim Čedu jer peva pravu narodnu muziku, što danas retko ko od pevača radi. Njegov glas prosto opušta. Zaista ne mogu da slušam razne obrade turskih, grčkih pesama, i kojekakve Jece, Seke... Čedina pesma je melem za dušu — kaže Rade Milić.



BEKUTA I MRKA U PRVOM REDU Kao specijalni gosti na koncertu su nastupio Oliver Njego, koji je izvodio pesme Predraga Gojkovića Cuneta, a potom Dragica Radosavljević Cakana. Iz prvih redova Čeda je imao podršku kolega i drugih javnih ličnosti među kojima su bili Ana Bekuta koja je došla u društvu Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, Leo Martin, Goca Stojićević i drugi.

03.11.2012. | S. Đurić | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Mart 28, 2013, 11:37:17 pm »

*

ČEDA MARKOVIĆ: MNOGI SE STIDE NAŠE NARODNE MUZIKE

Čeda Marković (63), jedan od najboljih pevača na srpskoj estradi, priprema se za solistički koncert koji će 1. novembra održati u Centru Sava. On je ostao dosledan pravoj narodnoj muzici uprkos najezdi novih muzičkih trendova koji su, kako kaže, upropastili narodnu muziku.

Ovog puta odlučio sam se za veliku dvoranu Centra Sava, što jeste malo veći zalogaj, ali nadam se da će publika koja voli pravu narodnu, izvornu muziku doći da uživa u događaju koji je redak u poslednje vreme na našim prostorima. Bez jačih sponzora, što finansijskih, što medijskih ne može se napraviti bilo koji koncert. Posebna priča je ekonomsko stanje naroda, što je takođe bitno. Odlučio sam da karte budu po povoljnim cenama od osam do 13 evra. O drugom koncertu nisam razmišljao, jer ga ne bih pravio sada, već na proleće — kaže Marković.

Mnogi se žale na manjak posla, a vi?

Letos sam imao dosta koncerata širom Srbije i to su bili nastupi od kulturnog značaja. Ne libim se da zapevam ni makedonsku, vranjansku, kosovsku, vojvođansku ili bosansku pesmu. Publika me traži, ali i razne strukture, kao na primer radnici iz kulture, turizma. Danas nema razlike između zabavne i folk muzike. Ne volim da kritikujem, ali mislim da je naša muzika doživela degradaciju. S druge strane pojedine pesme koje su davno snimljene dolaze sada do izražaja i zato se trudim da snimam pesme koje će imati smisla.
 
Kako dolazite do kvalitetnih pesama?

Ima malo autora koji mogu da naprave pravu narodnu pesmu. U nekim zemljama umetnici koji snimaju nacionalnu muziku imaju povlašćen položaj. Bez obzira na to da li su popularni ili ne, imaju zavidno mesto u kulturi svojih zemalja za razliku od nas. Mi ne vodimo računa i prave muzičke vrednosti padaju u zapećak, nemaju pravo mesto u kulturnim institucijama. Sve više se urušava nacionalno biće jednog naroda, iako imamo bogatu muzičku kulturu, pismo, jezik. Balkan i Srbija su mesto gde se susreću zapadna i istočna kultura, gde je nastala najkvalitetnija muzika i folklor u Evropi. Tu treba crpeti inspiraciju za pesme i muziku, a ne svojatati muziku dalekog istoka. Mi smo izuzetno sposobni da napravimo dobru muziku, znam jer sam pevao strancima koji su oduševljeni. Naša narodna pesma je naša klasika, neke pesme su male operete. Ali sve je manje kolega koje još pevaju ovu vrstu muzike, a malo se vodi računa o izvođačima takve muzike.
 
Ko je kriv?

Ministarstvo kulture. Nekoliko puta kod raznih struktura vlasti predloženo je da se nacionalna muzika zaštiti zakonom, kao što je to urađeno u mnogim zemljama u okruženju i Evropi. Na primer, na jednoj televiziji koja emituje tri sata muziku, 80 minuta dnevno bi trebalo da bude nacionalna muzika, ali takav zakon nije donet. Ne znam da li se ljudi iz kulture ili oni koji donose zakone stide da donesu zakon za zaštitu nacionalne muzike. Nije mi jasno. Što bi prisvajali stranu muziku, ako imamo bogatstvo u nacionalnoj muzici, posebno što je naša pesma uvek bila poštovana.



PEVAČ SVE PLAĆA

Koliko košta jedna pesma danas?

Pesma, odnosno tekst i muzika se plaćaju od 600 do 1.000 evra. Da li će ona biti hit to njega nije briga, on traži svoj novac. Danas pevač plaća sve — tekst, muziku, aranžman, studio, spot ako želi. Kad sve to završim krenu gostovanja koja opet ja finansiram. Niko se ne seti da mi da ni za benzin. Pevač mora sve da finansira zbog nelojalne konkurencije i nesređenog stanja u muzičkoj industriji.

BEZ TRUNKE STIDA

Nema me u tabloidnim emisijama, jer nemam šta da tražim tamo. Sad me pred koncert zove Saša Popović, ali kada u njegovim emisijama čujem kako pevaju uživo pojedini pevači, mene je sramota. Bez trunke stida ne libe se da zapevaju uživo, pri tom ne znaju koliko ne znaju. Žao mi je, jer kažu da smo muzikalan narod, a ispada da nismo. Šokirao sam se kad sam čuo da Milorad Čavić ne zna ko je Tozovac, a zna ko je Ceca. Eto, to je prava slika šta se radi kod nas i u dijaspori. Mladi pevači najlakše nauče da pevaju na narodnoj muzici, ali kad im kažeš da otpevaju prostu pesmu na primer "Stani, stani Ibar vodo" nema šanse.


S. Đurić | 11.10.2012. Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Novembar 04, 2013, 07:48:11 pm »

*

ČEDA MARKOVIĆ: ISTINSKI PEVAČ LEPE PESME

Poznati pevač izvorne muzike govori za "Novosti" o četiri decenije dugoj karijeri i koncertu u Sava centru 1. novembra





Pesme za merak i dušu — naziv je koncerta koji će pevač izvorne narodne muzike Čeda Marković, pod medijskim pokroviteljstvom "Novosti", održati 1. novembra u beogradskom Sava centru (karte 1.000, 1.200 i 1.500 dinara). Solista Radio Beograda, koji od početka plodonosne karijere duge pune četiri decenije uporno neguje pravi narodni melos, koncert je zakazao na nagovor prijatelja. Svestan je da je Sava centar veliki izazov, ali istovremeno smatra da najlepše izvorne pesme iz Vranja, Makedonije, Kosova, Šumadije, Vojvodine, pa sve preko Drine i Crne Gore, zaslužuju da se nađu na koncertnom repertoaru. Čeda je, kako nam kaže, upijao način interpretacije svih pevača, od Vardara do Triglava, i često su ga pitali da li je Bosanac, budući da odlično peva sevdalinke. Ipak, direktna asocijacija na njega je vranjanski melos, sevdah, karasevdah, dert i merak. Na pitanje koliko se razlikuju vranjanski i bosanski sevdah, Marković za naš list kaže:

Veoma se razlikuju, ali su bliski po tematici. Vranje kao podneblje uvek je bilo na granici Srbije i Turske. Tu su se susretali karavani i kulture istoka i zapada, a trgovina je cvetala. Kao i svaki jug, i Vranje je bilo veoma siromašno, ali zato prebogato muzičkom baštinom. Tamo gde je velika nemaština, tamo je muzika bogata! Kao što je Nju Orleans u SAD izuzetno bogat džezom i crnačkom muzikom, tako je jug Balkana, i Evrope uopšte, bogat — od španske muzike, preko italijanske kancone i napolitanske pesme, dole ka Siciliji... Jedan od najfinijih sevdaha je sandžački, izuzetno lep, pevljiv i melanholičan. To su pesme "Grana od bora" ili "Tamburalo momče u tamburu". Ima sevdaha i na ivici Šar-planine. Tamo gde je Dragaš, tamo su najlepše pesme Kosova, kao što je "Marijo, bela kumrijo."

Pevački zanat pekli ste u kafani?

Da, i ne stidim se toga. Muzički programi u kafanama se mnogo razlikuju. Ne samo orkestri, nego i pevači. Pre 30 godina pevao sam u tada kultnom beogradskom restoranu "Romanitar", na petom spratu Beograđanke, u restoranu "Crvena zvezda", u Klubu inženjera i tehničara, uglavnom na finim mestima. Tadašnji kafanski život bio je izuzetno bogat. Danas se takva muzika, i to tek delimično, može čuti u skadarlijskim restoranima i ponegde u unutrašnjosti. Rado pevam na narodnim veseljima. Toga nijedan pevač ne treba da se stidi, pa niko nije ponikao u Karnegi holu. Nažalost, pevači koji nisu prošli kroz kafansku školu i ispekli zanat su siromašni.

Iza vas je uspešna karijera duga 40 godina?

Glas nisam arčio, jer sam naučio pravilno pevanje u učiteljskoj školi, kod profesora pevanja Stojadina Pešića. Ako neko peva iz grla, brzo se umori, naporno je za glasne žice, grlo se opterećuje i haba i pevanje s godinama opada na kvalitetu. Kod mene nije takav slučaj. Ni danas se ne libim da otpevam pojedine pesme, poput "Zajdi, zajdi", iz istog tonaliteta iz kojeg sam pevao pre 30 godina.

Kad se pomene Vranje, okojni Staniša Stošić i vi ste neprikosnovena asocijacija?

Staniša i ja smo se poznavali, išli smo u istu školu, s tim što je on bio stariji od mene. Zajedno smo pevali i u horu kod profesora Pešića. Za sve pevače važi da onaj ko ne dođe u Beograd sigurno neće imati pravu karijeru. Ja sam se otisnuo na jug, ka Skoplju. Snimao sam za Radio Skoplje, išao na koncerte više po istočnoj Evropi nego po zapadnoj. Bio sam mnogo popularniji u Bugarskoj nego kod nas. U Beograd sam došao tek osamdesetih. Bez obzira na vrsne pevače koji su snimali vranjanske pesme, kao što su Cica Radojčić ili Jordan Nikolić, našao sam svoje mesto. Nisam bio u senci Staniše Stošića. Mnogo smo lepo drugovali na "Vranjanskim večerima" koje su se 25 godina održavale u beogradskom hotelu "Jugoslavija". Jedne godine trajale su čak 21 dan uzastopce, toliko je prestonička publika volela taj melos.

Takmičili ste se na Zlatiborskom festivalu, da li biste se prijavili i na "Grandov" festival?

Zašto da ne? Slušao sam malog Adila, dečko izuzetno lepo peva, na granici pop muzike, i zaslužio je pobedu. Ne takmičim se često na festivalima. Guču obožavam, čak sam imao solistički koncert kod Doma kulture i pevao sam sa trubačima. Ali, malo je mojih kolega koji se usuđuju da to urade, jer je zahtevno pevati uz trube.[



UČIO OD BAKIJE

Koju pesmu najradije pevate?

Mnogo ih je, ne znam koju da izdvojim. Možda "Koga si trgnav v tugina", koju je izvodio Kiril Mančevski, a ja je prvi put otpevao na prošlom koncertu u beogradskom Domu sindikata. Ili "Oči moje, kletvom bi vas kleo" koju je interpretirao Safet Isović. Rado pevam i "Ja prošetah kraj Morave", a prelepu "Magdo mori, Magdo, ubava devojko" naučio sam od jednog od naših najboljih trubača svih vremena Bakije Bakića. Želim da te pesme ne budu zaboravljene.


Vesna Pantelić | 14.10.2012. | Večernje novosti | foto: P. Mitić
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: