Merima Njegomir (1953)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Merima Njegomir (1953)  (Pročitano 42408 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 04:26:34 pm »

*





MERIMA NJEGOMIR

Merima Njegomir je rođena 9. novembra 1953. godine u Zemunu. Živela je sa još tri brata i roditeljima koji su je od malena učili da nađe "pristojan" posao koji bi podrazumevao i socijalno osiguranje.

Njena majka je od jutra do večeri slušala Radio Beograd, sve vreme pevušeći, a Merima ju je oponašala. Iz ugla majke njena kćerka je bila nemuzikalna i stalno je falširala što je majku posebno nerviralo, tako da je dugo bila u ubeđenju da Merima ne zna da peva. Tek nakon završetka srednje ugostiteljske škole, sasvim slučajno prvi put je stala pred mikrofon, pevajući nekoliko pesama za svoje društvo u pratnji orkestra "Citadela" (Banovci). Godine 1972. od pomenutog orkestra dobila je primamljivu ponudu, koju je posle silnih prepirki sa roditeljima prihvatila. Posle nekoliko meseci rada počele su da se nižu ponude najprestižnijih beogradskih restorana. Pevala je u "Domu armije", "Beograđanci" u hotelu "Putnik", da bi 1975. godine zapevala sa tada već poznatim pevačem Stanišom Stošićem u tada najluksuznijem beogradskom restoranu "Romanitar".

Uporedo je završila višu ugostiteljsku i srednju muzičku školu, smer solo pevanje. Dok je pevala u "Romanitaru" primetio je Svetomir Šešić, jedan od urednika Radio Beograda, i pozvao je da snimi probne snimke, od kojih pesme "Idem putem pesma se ori" i "Bisenija ćeri najmilija" ostaju kao trajni snimci Radio Beograda.

Godine 1977. počela je da peva sa orkestrom "Zlatne strune" gde je upoznala Dragana Živkovića Tozovca, koji joj je komponovao prve dve pesme za album koji je izašao 1978. godine pod nazivom "Volela sam tebe dragi" za Diskos iz Zagreba. Sledeće godine prešla je u PGP u kome je boravila sve do 2001. godine kada je prešla u "Grand produktion".

Ubrzo se udala, a u naredne četiri godine snimila je četiri albuma i rodila četvoro dece — Ljubicu, Milicu, Jelenu i Marka. U svojoj prebogatoj pevačkoj karijeri osvojila je 20 prvih nagrada na raznim festivalima u zemlji. Za pevačicu godine je izabrana 1993. i 1996. godine. Snimila je 24 albuma, i preko 100 trajnih snimaka izvornih pesama za Radio Beograd. Dobitnik je estradne nagrade Srbije čime je stekla status estradnog umetnika.


Tekst: Balkan media
Fotografija: Merima Njegomir
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 04:26:53 pm »

*


MERIMA NJEGOMIR — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI


1977. Volela sam tebe dragi

1978. Eh, što nisam sjajna zvezda

1979. Samo jedna reč
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2011, 04:27:30 pm »

**


MERIMA NJEGOMIR — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Daniluška (LP) 1976.
Mezimica 1982.
Najlepše pesme Branka Miloševića 1983.
Merima Njegomir i orkestar D. Stojković Bosanca
Merima Njegomir uz orkestar Ljube Kešelja 1984.
Opilo nas vino 1985.
Merima Njegomir i orkestar D. Stojković Bosanca 1987.
Merima Njegomir i orkestar Miše Mijatovića 1989.
Jutros mi je ruža procvetala 1989.
Zbog tebe 1990.
Merima Njegomir 1991.
Merima Njegomir i orkestar Ljube Kešelja 1992.
Merima Njegomir i Narodni orkestar RTB pod upravom Lj. Pavkovića 1992.
Šta mi značiš 1993.
Tamburice, kad bi plakat' znale 1994.
Pamtim još 1994.
Bol bolujem 1998.
Najlepše ruske pesme 1998.
Crnogorski Biseri 1999.
Pjesme iz Crne Gore 2005.
Vojvođanska Bajka 2005.
Ruža moja bela 2006.
Zapisano u Vremenu (trostruki CD sa 59 pesama) 2005.


NAGRADE

Grand Prix Mesam '96.
"Zlatni sabor" — Ilidža '88.
Estradna nagrada Srbije
"Zlatni sabor" lista "Sabor" na Mesamu '89. i '96.
Povelja udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike '00.
Prva nagrada publike Mesam '96.
Prva nagrada na festivalu "Mlava Peva"
"Zlatna tamburica" '98.
Niš 2002: "Ambasador Pesme"
Teniski trofej: turnir "Gemax" 2003
"Zlatni mikrofon", TV Jesenjin 2001.
Treća nagrada publike — Ilidža 1985.
Teniski trofej: turnir "Kopaonik" 2001.
Specijalna nagrada Radio Beograda
"Pevačica godine" 1991.
Nagrada Studio B za visoku zastupljenost u programu
"Zlatni mikrofon" PGP RTS
Nagrada "Carica Teodora", Niš 2002.
"Ilidža" '82.: nagrada novinara
"Zlatna tamburica" za pesmu Magle, magle
Vukova nagrada 2005.

Merima Njegomir
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 05, 2011, 04:27:53 pm »

**

MERIMA NJEGOMIR — DISKOGRAFIJA


ALBUM 3 CD


CD 1

01. Još ne sviće rujna zora
02. Milica jedna u majke
03. Razbolje se Zorna Zorka
04. Sejdefu majka budaše
05. Oj vesela
06. Blago tebi cvijet karanfile
07. Zajdi, zajdi
08. Oj devojko mala
09. Da znaeš mori mome
10. Tamburice kad bi plakat znale
11. Sjaj meseče večeras
12. Magla padnala v dolina
13. Što si leno na golemo
14. Stojanke bela vranjanke
15. Sve tičice zapjevale
16. Kišo tiho padaj
17. Ivuška
18. Oj cvetjot kaljina
19. Rjabinuška
20. Kolika je duga zima bila


CD 2

01. Gde si dušo, gde si rano
02. Maramica sva od bele svile
03. Mila majko šalji me na vodu
04. Slavuj pile
05. Stade se cveće rosom kititi
06. Znaš li dragi onu šljivu ranku
07. Moj dragane što me zaboravljaš
08. Bisenija kćeri najmilija
09. Gradinom cveće cvetalo
10. Devojka je zelen bor sadila
11. Što ti je Stano more
12. Bolna leži Anđelija mlada
13. Sutra mi je dan venčanja
14. Zora zori
15. Karanfil se na put sprema
16. Preleteše tice lastavice
17. Zašto sike, zašto
18. Ako će se ženiš
19. Kot' pokida sa grla đerdane


CD 3

01. Ivanova korita
02. Zbog tebe
03. Što je lepo kad se neko voli
04. Kad zaškripi kapija
05. Zelene su oči tvoje
06. Da nije ljubavi tvoje
07. Samo jedna reč
08. Mezimica
09. Opilo nas vino
10. Ruzmarin
11. Uzmi me
12. Bol bolujem
13. Ljube mi se crne oči
14. Koga da milujem ja
15. Pamtim još...
16. Šta mi značiš
17. Usamljena
18. Vene ljubav
19. Jutros mi je ruža procvetala
20. Što me tako lako zaboravljaš
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 05, 2011, 04:28:18 pm »

*

MERIMA NJEGOMIR
najlepše pesme



PIVLJANKA / BOLOVALA MLADA VINKA
(Božidar Ivanišević — Momir Koprivica & Božidar Ivanišević)

Bolovala mlada Vinka,
rodom Pivljanka.
Što je tebi, kćeri moja,
pita je majka.

Zašto dušo ne ustaneš,
stiže proljeće;
eno tvoje drugarice
beru cvijeće.

Ja ti majko nikad više
neću ustati,
no i s tobom ja se moram
skoro rastati.

Vinko moja, ružo moja,
majka proplaka,
a niz lice suze liju
ka' iz oblaka.

YouTube: Merima Njegomir — Pivljanka / Bolovala mlada Vinka
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 05, 2011, 04:28:45 pm »

**

NEKOLIKO REČENICA O MERIMI NJEGOMIR


Merima Njegomir, interpretator narodnih, gradskih pesama i romansi kao i komponovanih pesama, odabranih sa merom i ukusom i baziranim na korenima srpskog muzičkog-folklornog blaga, već decenijama je prisutna na našoj muzičkoj sceni. Njen neosporno snažan talenat, prožet velikom ljubavlju prema narodnoj pesmi, rezultirao je izuzetnim interpretacijama kako studijskim tako i koncertnim.

Merima Njegomir je pevač čiste intonacije, precizne dikcije, sa istančanim osećajem za melopoetsku frazu. Veoma uspešno interpretira narodne pesme iz raznih krajeva Srbije i Crne Gore. Zahvaljujući uloženom radu na usavršavanju vokalne tehnike i stalno prisutnoj želji za sticanjem novih znanja, Merima Njegomir je "udahnula život" brojnim, potpuno nepoznatim pesmama koje su zapisali naši istaknuti melografi i etnomuzikolozi. Time njen doprinos u očuvanju muzičke tradicije, u ovom trenutku i ovakvom vremenu, još veći i značajniji.

Mirjana Drobac
Etnomuzikolog


Još kao mlada devojka, Merima je skrenula pažnju javnosti na sebe svojim izuzetnim pevačkim kvalitetima. Danas svi ljubitelji ove muzike dobro znaju da ona poseduje lep i zvonak glas, velikog dijapazona, da uvek iskazuje besprekornu intonativnu sigurnost i ogromnu muzikalnost, kao i da je savladala mnoge elemente vokalne tehnike. Sve to joj je pomoglo da veoma brzo, za nekoliko godina, stekne punu pevačku afirmaciju i da se svrsta u red onih najboljih i najpoznatijih. Svoju dugu i sjajnu karijeru gradila je sa puno entuzijazma, radne energije i profesionalizma, brižljivo tragajući za starim ili novim pesmama, koje su je istinski inspirisale i vodile do iskrenih i neponovljivih interpretacija. Sazrevajući kao umetnik, proširila je svoj repertoar do neslućenih granica, tako da danas sa podjednakim uspehom i istom lakoćom peva vranjansku, šumadijsku, kosovsku, vojvođansku, crnogorsku, pa čak i rusku narodnu pesmu, čime malo ko može da se pohvali.

Duboko privržena našoj muzičkoj tradiciji, snimala je veliki broj nezaboravnih narodnih i gradskih pesama, dajući tako svoj neprocenjivi doprinos očuvanju i negovanju naše prebogate muzičke baštine. U isto vreme, mnoge nove kompozicije, koje je Merima prva interpretirala i udahnula im dušu, postajale su zahvaljujući njoj veoma popularne i rado slušane. Svakoj pesmi, koju je pevala, podarila je deo svog bića uz puno iskrenih osećanja i prave ljudske topline.

Danas, u svojoj umetničkoj i izvođačkoj zrelosti, Merima Njegomir je i dalje mladalački aktivna i puna novih ideja i planova za budućnost. Ostalo je još dosta lepih i vrednih pesama, koje treba vrhunski otpevati, još puno solističkih koncerata i festivala, na kojima se treba pojaviti i pobediti i još mnogo diskografskih izdanja, koje treba osmisliti i realizovati. Merima sve to može i želi svim srcem, jer pevanje je bilo i ostalo — njen život!

Miša Mijatović


Bio je maj 1972. godine.Prvi put je stala pred mikrofon plavokosa devojka, koju su jednostavno zvali — Merima. Stoji i danas, pred svima nama, sa umetničkim autoritetom i harizmom koju je izgradila kroz vise od tri decenije tragalačkog, samopregornog, mudrog, kontinuiranog i kreativnog rada, sa hiljadama ostvarenih koncerata i sa prisutnošću u našoj kulturi — koja je čini statusnim simbolom tokova naše narodne muzike, ali i sinonimom za pesmu muzičkih žanrova Sveta.

Merima Njegomir, najpre, poštuje svoje velike uzore: Danicu Obrenić, Anđeliju Milić, Radmilu Dimić, Maru Đorđević... Uči od njih, naučeno propušta kroz svoju prizmu i dograđuje snagom svoje umetničke ličnosti, duboko posvećena i odana nepatvorenoj narodnoj muzici, uvek autentična u interpretaciji — ali i radoznala da istraži neispitano, da otkrije nešto staro i  dobro — a zapostavljeno, da iznese na svetlo dana i ono što tavori etnomuzikološkim zapisima — a vredi, uvek strogo selektirajući repertoar, kako bi pred javnost iznela samo istinske dragulje iz raskošne riznice naše izvorne narodne muzike.

Vlše od tri decenije rada velike umetnice rezultirale su i hiljadama koncerata i humanitarnih akcija, gostovanjem širom sveta — Evropa, Sjedinjene Američke Države, Australija, Kina, Rusija, Bliski istok, a na najuglednijim festivalima i takmičenjima Merima Njegomir, po pravilu, osvaja najviše nagrade. Njena umetnost nalazi se na preko 30 ploča i kompakt diskova, na pet videokaseta, u fonoarhivu Radio Beograda drži rekord sa 130 trajnih snimaka, a video arhiv RTS-a poseduje desetine njenih televizijskih emisija.

Veliki majstor i muzike i drugih žanrova, Merima Njegomir peva ruske, mađarske, američke, grčke, italijanske, kineske, turske, arapske, bugarske, rumunske i druge pesme.

Godine 1993. Merima Njegomir uspostavlja saradnju sa Nikolom Rackovim, redovnim profesorom Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i šefom Katedre za medije, inače vrsnim poznavaocem naše narodne muzike i drugih muzičkih žanrova. Saradnja prerasta u trajnu i veoma kreativnu, ovaj umetnički tandem zajednički osmišljava programe, načine prezentacije, priprema festivale i takmičenja, gostovanja i snimanja za elektronske medije. Rezultat te saradnje su i veliki solistički koncerti Merime Njegomir u dvorani Doma sindikata, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, niz veličanstvenih resitala u Hramu srpske kulture — u Kolarčevoj zadužbini, koncert u Sava centru, a uskoro izlazi i trostruki CD i monograjija Merime Njegomir.

Interpretacije Merime Njegomir već decenijama predstavljaju istinsku referencu za najviše domete u našoj narodnoj umetnosti. "Pevati kao Merima " — želja je mnogih koji dolaze, ali i ideal kome se teži. A Merima neštedimice daruje blago koje nosi u sebi, verujući da svojom pesmom unosi seme u duboko zaoranu brazdu naše narodne umetnosti, nadajući se da će iz toga izići plodovi koji će, jednog dana, umetnost naše narodne pesme izdići i na pijedestal planetarnih muzičkih prostora.

I zato, kada posredstvom medija čujete pesmu "Gde si, dušo", "Jutros mije ruža procvetala", "Zbog tebe" ili "Zajdi, zajdi" — kazanu toplim, zaobljenim, kultivisanim i kristalno čistim glasom, sa moćnom umetničkom ekspresijom i tananim osećajem za proživljeno tumačenje teksta u pesmi, onda znajte da ste u dobrim rukama: to peva Velika dama naše vokalne umetnosti, neprikosnoveni čuvar trezora našeg narodnog blaga — MERIMA NJEGOMIR.

Prof. Nikola Rackov


Mediji o Merimi Njegomir


"Uposlu kojim se bavi /narodna muzika/, Merima Njegomir je, po svemu, netipična. U velikom "cirkusu" bila je i ostala umetnik dostojan poštovanja poput jednog Cuneta Gojkovića, pa otuda i njena radost kada neko nekome šapne: "Pa ona je pravi ženski Cune!"

"Publika Merime Njegomir nije euforična, jer njena omiljena pevačica ne "drami" na sceni, nego jednostavno izađe, stane i — otpeva". "Bravo" — rekla je primadona Radmila Bakočević posle nastupa Merime u Beogradskoj operi.

"Politika", april 1993.


"Ona je primadona izvome narodne muzike, istaknuti umetnik i majka četvoro dece. Pre svega ona je poštovalac tradicije, dobrih korena i klasičnih muzičkih vrednosti. Prva je, u svom miljeu, imala koncert na Kolarcu, a veliki koncert u Sava centru sa pozornice je podržalo čak 220 umetnika!"

"Kuća stil", avgust 1999


"Kad stupi na pozornicu, Merima donosi red, mir, pozitivnu tenziju i — glas. Vazda smirena, elegantna i dostojanstvena, sa manirima koji su iznad standarda, ona prezentuje repertoar u kojem ni najveći puritanci neće otkriti banalnost. Merima je odabrala onaj najteži put — put prave i nepatvorene izvorne umetnosti".

II. Politika", februar 1992.


"A svi su došli da čuju sopran. Obrazovan. Pravi. Redak. Jer, nju vole ili ne vole. Ali je poštuju. Ona, pak, pre svega ceni iskrenost, prezire licemerstvo, plaši se bolesti. Gmizavci je užasavaju, balske haljine ushićuju, raduje se zdravlju, deci i uspehu. Život, pesmu i tenis voli baš ovim redom, a između gužve i pesimista ne bi znala koga da stavi na prvo mesto neomiljenih. Za sebe kaže da je hrabra, veruje u čoveka i kada je razočara, a poseduje mentalitet pobednika. U svakom slučaju, pred vama je, ovog puta, jedna drugačija, možda /ne/očekivana, ali iskrena Merima Njegomir."

"Kuća stil", septembar 2000.


"Prvi koncert, u nizu kojim vrsna vokalna umetnica Merima Njegomir započinje cikus u okviru jubileja — 30 godina umetničkog rada, a održan je u Ruskom domu u Beogradu, bio je pravi užitak za sve prisutne.

Na sceni su ona, klavir i mikrofon. Bez ovog poslednjeg bi i mogla, jer njenom sjajnom glasu nisu potrebna nikakva "pomagala ". Uz živu reč i klavirsku saradnju profesora Nikole Rackova, Merima je najpre otpevala pesmu "A duša boli", koja je već dugo njena "lična karta". Onda se sva silna, pozitivna energija sa scene polako širila, uranjala u sve pore starog zdanja Doma (koji "pamti" nebrojene velike kulturne događaje), širila se kao nezustaviva plima i polako vodila ogroman auditorijum u blago stanje euforije".

"Borba", mart 2002.


"Na dvanaestom internacionalnom festivalu u Vavilonu nastupila je i jugoslovenska umetnička ekipa, u kojoj je blistala pevačica Merima Njegomir, koja je oduševila publiku i izvođenjem jedne stare arapske pesme."

"Bagdan Herald", septembar 2000.

Tekst: CD 3 set — Zapisano u vremenu Merima Njegomir
Izdanje RTS PGP | 2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 05, 2011, 04:28:53 pm »

*




DRUGI O MERIMI
 


Kada slušam Merimu Njegomir kako peva, ja verujem da ona peva i kada ćuti.
Jer ona peva dušom.
Blago njoj. I svima koji je slušaju...


Dobrica Ćosić


Ars longa, vita brevis.
(Umetnost je duga, život je kratak.)


Seneka


Umetnici su svuda oko nas, ali ćemo ih prepoznati pošto se prethodno samoprepoznaju. Put od rođenja do tog, za umetnika, ključnog čina samoprepoznavanja kratak je, uostalom kao i čitav ljudski život. Međutim, samoprepoznati se mogu samo oni, kojima je potreba za kazivanjem neiskazivnog stalno na vrhu jezika; tu privilegiju imaju samo retki, najređi srećnici, koji su poslati da — posle saopštenja biblijske istine, koja Božiju reč docidno smatra tajnom svih moći postanja i postojanja — muzičkom umetnošću progovore ono što čovek nije u stanju rečima.

To znači da muzika nastaje tamo gde prestaju reči, pa je onda etimološki smisao muzike iznad svakog smisla, jer moć muzike da kaže ponešto, očigledno je poređenje u korist muzike.

Brdoviti Balkan, kao ćilim šaren i isprepletan narodima različitih jezika i konfesija, čarobni svet je i oaza narodnih umetnika. Pesma je, naravno, u žiži moje prevelike želje da svojim skromnim rečima taj fenomen objasnim i iskažem (gle, drskosti!) neizrecivo; pesma ima i reč i muziku i utoliko je, samo naizgled, moja uloga lakša... ali, samo dok, konačno, ne izgovorim ime osobe koju vam predstavljam.

Što je to bitno i novo, a da se o tome ne zna, šta bih ja mogao da dodam fenomenu poznatom kao Merima Njegomir? Siguran sam da je sledeći navodi za vas nisu tajna...

Dakle, čist, prijatan, intonativno savršen glas. Vanredna muzikalnost i muzička memorija. Potpuno vladanje različitim ornamentima i balkanskim melizmima najrazličitije strukture, uz začuđujuću pokretljivost u melodijskim zahtevima.

Izgrađeno i prirodno postavljeno disanje, neophodno za vokalno kazivanje. Znatiželjna i nemirna priroda, koja je njen svakodnevni "terač" i izvor motiva za učenjem pesama udaljenih naroda, kao neki zaboravljeni glas iz davnina, ili, možda neke Verdijeve ili Rosinijeve arije, kao žeđ, ona ljudska i čini se uzaludna, za dosezanjem savršenstva. Ta njena težnja je jedinstvena u svojoj iskrenosti i posvećenosti i teško je, i gotovo nemoguće, naći bilo kakav element patvorenog, artificijelnog u njoj.

Otuda, posle legendarne Živke Đurić, Merima spada u vokalne umetnice sa ogromnim, najheterogenijim repertoarom do sada pokazanim kod nas. Sa ogromnim tragom u vremenu u kome živi.

Kada slušate njene interpretacije vojvođanskih pesama uz Tamburaški orkestar Radio Novog Sada, sigurni ste da je Vojvođanka. Isti utisak njene pripadnosti regionu koji predstavlja pesmom imaćetei kad je u pitanju vranjanska, crnogorska, bosanska, šumadijska ili makedonska muzika. U prilog rečenom, znam mnogo pokušaja interpretacije čuvene pesme Aleksandra Sarijevskog Zajdi, zajdi, ali malo je onih koji se mogu porediti sa njenom. Tom interpretacijom rasplakala bi i kamen!

U čemu je tajna?

Žargonski rečeno, nerv je "kriv". Možda je definicija mog prijatelja, profesora Svetislava Božića, u kojoj tvrdi da je muzika krv, izvesno najbolje objašnjenje fenomena narodnih umetnika i narodne umetnosti uopšte. Tačnost te tvrdnje sigurno ilustruje i slučaj Merime Njegomir, koji, pored svoje potpune neobjašnjivosti, primenom ovog mišljenja, dozvoljava makar minimalno poimanje velike tajne.

Moja želja da svojom nesavršenošću definišem Božije delo, samo je još jedan vapaj za savršenstvom. Nećete mi, nadam se, zameriti. Ni moja vrla koleginica i prijatelji, Merima, koja je i samoj sebi tajna.

A tajna ne bi to ni bila, kad bi je bilo moguće razotkriti. I tu prestaju reči. Počinje muzika...


Bora Dugić
majstor frule


Na zvezdanom nebu naših najboljih interpretatora narodnih i gradskih pesama jedna zvezda svetli posebnim sjajem. Ta zvezda se zove — Merima Njegomir. Priroda joj je podarila lep i kristalno čist glas, velikog obima i ogromnih pevačkih mogućnosti. Dala joj je i nesvakidašnju muzikalnost, a onda je Merima sve te osobine svojim intelektom i ogromnom energijom razvila i dovela do nesumnjivih umetničkih visina.

Kao devojčica sa zemunske periferije, krenula je u muzičku školu, predano savlađujući elemente vokalne tehnike i na taj način sticala neophodnu pevačku sigurnost, koja će joj biti veliki oslonac u građenju duge i uspešne karijere. Žeđ za pevanjem i ljubav prema našoj tradicionalnoj narodnoj i starogradskoj pesmi uskoro ju je odvela na muzičku estradu, a onda su se vrata studija Radio televizije Beograd počela širom da otvaraju za jednu mladu perspektivnu pevačicu.

Uporno radeći na svom muzičkom usavršavanju, ubrzano je išla ka vrhu, a njen pevački repertoar rastao je iz dana u dan. Bilo je veoma vidljivo da je podjednako ubedljiva i u žanru naše stare i nove narodne i gradske pesme, a onda i u svojim češćim izletima u polje ruske narodne pesme ili u područje zabavne, pa čak i klasične muzike. Jednostavno, Merima je u pevačkom smislu pokazala da može sve ono što mogu drugi oko nje, a da ti drugi, nažalost, ne mogu sve ono što ona može. Bila je korak ispred svih.

Njene interpretacije odišu iskrenošću i neverovatnom snagom unutrašnjih emocija. O pevačkoj sigurnosti i da se ne govori. Njeni solistički koncerti, a bilo ih je dosta, postajali su događaji o kojima se dugo pričalo. Na podijumima naših najprestižnijih koncertnih dvorana uz nju su muzicirali i pevali veliki i renomirani orkestri i horovi. U njenim vitrinama nalaze se brojne zlatne i visokokotiražne ploče, plakete i pobednički pehari sa naših najznačajnijih muzičkih festivala. Ali je nešto značajnije od toga — desetine trajnih snimaka narodnih i gradskih pesama u policama fonoteke Radio Beograda, to je Merimina najdragocenija ostavština za budućnost.

Posle dugih godina rada, trenutno na svom pevačkom i umetničkom vrhuncu, Merima ni za trenutak ne posustaje. I dalje iskazuje na najbolji način svoj raskošni talenat, vođena svojim iskustvom, svojom čudesnom energijom, svojim mladalačkim entuzijazmom i neprestanim istraživačkim duhom. Siguran sam da ima još dosta toga da nam daruje kroz svoje pesme i da nam sve to ispriča tananim treptaija svog zvonkog glasa i svoje tople balkanske duše.

I na kraju ovog razmišljanja o njoj i njenoj karijeri, šta još da se kaže? Možda je najbolje ponoviti ono sa samog početka: Merimina zvezda, zaista, svetli nekim posebnim sjajem!


Radoslav Graić
kompozitor i urednik TV Beograd


Kada sam, pre mnogo godina, prvi put slušao Merimu, osećao sam se kao da uzneko blisko biće plovim finskim jezerima u vreme belih noći. Njen prelep, srebrnast glas blistao je kao ponoćno sunce u tamnim talasima — iz jezera u jezero, iz pesme u pesmu.

Njen glas se može uporediti sa najlepšim glasovima našeg vremena. On je veoma kultivisan za sve što Merima peva, a kad bi ona htela da ide dalje, mogla bi sa velikim uspehom pevati sve što postoji u muzici — solo pesmu, i operu, i solo partije u oratorijumima i kantatama... To se najbolje videlo kada je pevala zajedno sa našim najboljim operskim umetnicima.

Ali Merima je daleko više nego glas i veština pevanja. Ona je magna anima (velika duša), njene interpretacije su duboko proživljene, veoma emotivne, date sa savršenim ukusom i merom (a to je upravo ono što je najteže ostvariti). Pri tom je ona i veliki pregalac, njen repertoar je ogroman i ona ga i dalje sve više obogaćuje.

Merima Njegomir je dragulj naše kulture i našeg muzičkog života.


akademik Mihailo Marković


Merimu Njegomir poznajem više decenija. Toliko je duga i bogata naša muzička saradnja. Reč je o pevaču najplemenitijeg kova, divnog, kristalno čistog glasa, izuzetne muzikalnosti.

Vrhunskim interpretacijama naše tradicionalne narodne muzike nastavila je izuzetnu pevačku školu koju je iznedrio Radio Beograd, oličen u Danici Obrenić, Radmili Dimić, Anđeliji Milić i mnogim velikanima narodne muzike, kao njihov jedini pravi naslednik.

Usamljena u svojoj generaciji, negovala je klasičan pevački stil ostvarivši vrhunske interpretacije. O tome najbolje svedoči arhiv Radio Beograda, u kojem Merima ostavila čitav jedan muzički život. Ali, njena interesovanja se tu ne zaustavljaju.

Sa podjednakim uspehom i profesionalnošću izvodi različite muzičke žanrove. Od starogradskih pesama i romanski, do ruskih i makedonskih pesama...

Kao njenog dugogodišnjeg saradnika zapanjuje me energija i profesionalni žar koji poseduje. Bilo da je reč o brojnim gostovanjima na radiju i televiziji, koncertima ili humanitarnim nastupima kojima se uvek rado odazivala, pokazujući svoju širinu i plemenitost.

Nepamtim da smo Narodni orkestar i ja lično imali boljeg pevača, saradnika i profesionalca od Merime Njegomir. Od pregršti zajedničkih nastupa, izdvajam njene solističke koncerte u Kolarčevoj zadužbini sa Narodnim orkestrom, kao vrhunac izvođenja u narodnoj muzici, na kojima je deonstrirala svoje pevačko umeće, izuzetnu profesionalnost i bezgraničnu ljubav prema profesiji.

Merima Njegomir je oduvek bila veliki izazov za narodni orkestar RTS. Njene sjajne interpretacije, bogat muzički opus i uzvišena predanost muzici služe na čast i profesiji i ovom narodu.

Merima i Narodni orkestar RTS — to je dugogodišnja uspešna muzička saradnja, bez premca na ovim prostorima.


Ljubiša Pavković
šef Narodnog orkestra RTS

Fotografija i tekst: Merima Njegomir
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 05, 2011, 04:29:45 pm »

*




RODITELJI MI BRANILI DA BUDEM PEVAČICA

Merima Njegomir je pevačica koja je osvojila najviše prvih mesta na domaćim festivalima. Na Festivalu u Ilidži i na MESAMu-u pobedila je čak četiri puta, na "Beogradskom proleću" i na Festivalu na Mlavi tri puta, osvojila je dva puta Zlatnu tamburicu u Vojvodini... Za pevačicu godine je proglašavana 1993. i 1996. godine. Dobitnik je estradne nagrade Srbije čime je stekla status estradnog umetnika. Ovih dana upravo završava svoj novi, 25. album!

Merima Njegomir: Moj pevački put ne liči na klasičan put — znate ono rodiš se talentovana, primete te još u osnovnoj školi i tako čim izrasteš u lepuškastu devojku izdaš album. Kod mene je situacija bila potpuno drugačija. Otac je pokušavao na sve načine da me odvrati od bilo kakve pomisli da postanem pevačica. Majka, na koju sam povukla gen muzikalnosti, čim bi ustala rano ujutru istog momenta uključivala bi Radio Beograd koji je u to vreme bio merilo pevačkog kvaliteta. Kad god bi majka zapevala, ja sam pokušavala da je pratim. Međutim, toliko sam falširala da mi je više puta sa nevericom prigovorila da je nemoguće da pored nje, tako muzikalne, kćerka nema pojma sa pevanjem.

U to vreme nije bilo lokalnih radio stanica?

Merima Njegomir: Ma kakvih lokalnih stanica! Samo Radio Beograd, ali njihov program je bio toliko kvalitetan da ga je bilo milina slušati. Pevači su pevali uživo iz studija i to velemajstori poput Zore Drenpetić, Mare Đorđević, Cuneta Gojkovića. Znači od jutra do mraka slušao se Radio Beograd, a ja sam bila ubeđena da ne znam da pevam. Sećam se da čak ni u petom razredu osnovne škole nisam primljena u hor, jer sam se toliko uplašila da sam sve izbrkala. Ipak sudbina se poigravala sa mnom, pripremajući me na nešto najlepše na svetu — na život od pesme, pregršt putovanja, svrstavanje u red najpopularnijih.

Kada je zapravo počela vaša pevačka karijera i kako?

Merima Njegomir: Prvi put sam zapevala na kraju srednje ugostiteljske škole kada sam otišla na eksurziju. Moji školski drugovi i drugarice su se oduševili i tražili da im još pevam. Mislila sam da je sve to slučajno, međutim, nije bilo. Kada sam završila školu dogovorila sam se sa drugaricom da preko leta otputujemo u Nemačku pošto je to bilo moderno u to vreme. Dok smo čekale da otputujemo, "ubijale" smo vreme u restoranu "Citadela" (Banovci) gde se skupljalo naše društvo. Ja bih tamo, povremeno, uz orkestar, zapevala po neku pesmu. Međutim, moj put u Nemačku je bio odložen, a bračni par muzičara koji su svirali u "Citadeli" brže bolje su iskoriostili priliku i ponudili mi posao. Sećam se da je ponuda bila za 250.000 dinara mesečno, a moj otac je čitav život radio za 60.000 hiljada mesečno. I tako 1. maja 1972. godine prvi put sam uzela mikrofon u ruke i počela da pevam.

Kako su vaši roditelji reagovali kada ste počeli da pevate u "Citadeli"?

Merima Njegomir: Otac samo što nije izbacio iz stana. Vikao je po kući: "Zar moja ćerka da ode u pevačice!" Majka ga je umirivala, govoreći da će me to trenutno ludilo sa pevanjem proći. Kada sam izašla napolje, drugarice su me nagovarale da pođem, da je to moja životna šansa koju ne smem da propustim. I ja sam onako mladalački, radoznalo rešila da se izborim sa roditeljima i zapevam. Prvih mesec dana bilo je jako teško. Dešavalo se da zaboravim tekst, da promašim tonalitet. Ipak posle dva meseca potpuno sam se uvežbala. U stvari, bilo je potrebno samo da naučim reči, jer sam melodije, zahvaljujući mojoj majci i slušanju Radio Beograda, već sasvim dobro znala. Šef našeg orkestra Alagić, svima je govorio da se strpe, da ću vrlo brzo biti među najpopularnijim pevačicama ovde. Tada smo dobili angažman u najluksuznijem lokalu u hotelu "Podgorica".

Ipak tek pet godina nakon toga snimili ste prvi album "Volela sam tebe dragi" za Jugoton?

Merima Njegomir: Sadašnje vreme je izvitopereno. Čim neko vidi lepuškastu devojku, odmah je pita zašto ne snimi album. U moje vreme pevač je morao najmanje pet godina da se dokazuje u restoranima, kafanama, da bi uopšte došao u situaciju da snimi album. Pre objavljivanja albuma pevala sam u raznim beogradskim prestižnim restoranima, a uvod u solo karijeru bio je rad u tada najekskluzivnijim restoranu u Beogradu "Romansijer", zajedno sa već poznatim pevačem Stanišom Stošićem. Tu me primetio Svetomir Šešić, jedan od urednika radio Beograda, i pozvao me da uradim prve probne snimke. Već na prvom nastupu moja dva probna snimka ostala su kao trajni snimci Radio Beograda. Bile su pesme "Idem putem pesma se ori" i "Bisenija ćeri najmilija". Posle toga, 1977. godine, kao potpuno nepoznata pevačica Merima Kurtiš počela sam saradnju sa orkestrom "Zlatne strune". Tu sam upoznala Dragana Živkovića-Tozovca, kasnije mog venčanog kuma, koji je komponovao moje prve dve pesme. Godinu dana kasnije snimila sam allbum prvenac "Volela sam tebe dragi", i tako do danas živim i radim na našoj estradi.

Kao vam izgledaju sadašnja i nekadašnja domaća estradna scena?

Merima Njegomir: Teško je to uporediti. Uostalom svako vreme nosi svoje breme. Sada pevačica osim glasa mora da bude potpuno upakovana u mašineriju zvanu savremeni život. Od nje se zahteva da bude šoumen, da u svakom momentu priča niz neobičnih priča, da peva. Ipak smatram da se izgubila prava vrednost. Dolazeći pevači teško će napraviti uspešnu karijeru ako imaju dobru pesmu, a nemaju kvalitetan glas.

Postoji li neko sa estrade sa kim se rado družite?

Merima Njegomir: Ranije smo se svi družili zahvaljujući "Hit paradi", "Raspevanoj jeseni" gde je na turneje išlo dvadesetak najkvalitetnijih pevačica i pevača iz tog vremena. Međutim, i tada sam imala velike porodične obaveze, jer imam četvoro dece i uglavnom sam išla svojim autom i vraćala se kući odmah posle nastupa. Iskrena da budem, tek sada nemam želju da se družim sa estradom. Ispričaću vam jedan događaj koji najbolje govori na šta sada liči naša estrada. Ranije je na nastupima postojao orkestar u kome je bilo najmanje sedmoro ljudi. Pre nekog vremena jedna firma je organizovala proslavu i zamolili su me da otpevam jednu pesmu. Prišla sam orguljašu koji je sam nastupao i pitala ga da li može da me prati u jednoj pesmi, on se nasmejao i rekao da je gitarista, a ne orguljaš i da on stoji ispred klavijatura čisto tako, dok mu fajlovi sami sviraju melodije. On tu stoji, možda nije ni gitarista, možda nema veze sa muzikom, a zahvaljujući novoj tehnologiji on bez rada uzima pare. Tada sam uzela mikrofon i na suvo otpevala pesmu. Moralo bi nešto pod hitno da se uradi, jer zbog takvih prevaranata dobri muzičari sede kući i ništa ne rade.

Kakvi su vam profesionalni planovi?

Merima Njegomir: Pripremam novi album koji će se uskoro naći u prodaji. Želja mi je da još jednim koncertom u Centru "Sava" otpevam 20 različitih pesama na 20 različitih svetskih jezika.


Slobodan Vlajić | Balkan media
Fotografija: Merima Njegomir
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 05, 2011, 04:30:05 pm »

*

"IZVINJAVAM SE ŠTO POBEĐUJEM!"


Merima Njegomir kaže da proživljava svoje drugo proleće. Neumorno radi, kao da tek počinje karijeru. Krajem prošle godine, izašla je njena monografija "Pesma, godine, život..." čiji je autor profesor Nikola Rackov. Nedavno je snimila kompakt disk sa izvornim crnogorskim pesmama. Uskoro će se pojaviti još jedan sa 16 pesama koje izvodi sa tamburašima i novosadskim orkestrom. Uporedo sprema i album sa novim pesmama, na kojima će se naći kompozicije sa kojima je letos pobedila na muzičkim festivalima na Zlatiboru i u Tivtu. Sprema se i za gostovanje u Kuvajtu...

Merima Njegomir: Nešto čudno se dešava. U ovoj profesiji, godine su izuzetno važan faktor, posebno za ženu. Nepisano je pravilo da što je više godina, to je manje posla. Izgleda da to u mom slučaju nije važno. To me raduje, jer volim da pevam. Ne mogu pesmu da odvojim od sebe. Za mene je muzika svojevrsna meditacija i moja jedina sigurna luka. Zato u profesiji fenomenalno funkcionišem. Kada bih tako funkcionisala i u svakodnevnom životu, bila bih suvi genije...

Mnoge vaše kolege, što u šali, što u zbilji, kažu da neće da učestvuju na festivalima na kojima vi pevate jer se zna ko će pobediti!

Merima Njegomir: Osvojila sam, čini mi se, 25 festivalskih nagrada. U početku karijere, nagrađivali su me uglavnom stručni žiriji. Kako je vreme prolazilo, tako sam sve više osvajala publiku pa su zapljuštale i nagrade publike. Nikada neću zaboraviti nastup na poslednjem "Mesamu", 1996. godine. Pevala sam pesmu "Bol bolujem" u centru "Sava". Dok sam pevala, bila je mukla tišina, kao da niko nije disao. Kad sam završila – tajac! Prošlo je desetak sekundi pre nego što je publika počela frenetično da aplaudira. Bio je to jedan od najdirljivijih trenutaka u mom životu... Pesma je, na neki način, bila autobigrafska. Mnoge stvari u mom životu su se baš tada dešavale, menjale... Osvojila sam tada tri nagrade!

Smetaju li vam žaoke kolega?

Merima Njegomir: Ma ne... Mnogo puta sam čula to da ne treba ići na festivale kad ja pevam. Pre par meseci, na Zlatiboru, moja draga koleginica i prijateljica Goca Lazarević mi je u šali rekla: "Ti da se preseliš na drugu planetu, pa da i drugi pobeđuju!" Slatko smo se smejali. Izvinjavam se svima što pobeđujem! Uostalom, ko izgubi, ima pravo da se ljuti. Ključ mojih festivalskih pobeda je to što umem da prepoznam dobru festivalsku pesmu. Daleko od toga da sam toliko moćna da mogu sebi da nameštam pobede. Pa ja ni mendžera nemam, niti sam ga ikada imala. Rekoh, prepoznajem festivalske pesme, ali zato nema šanse da prepoznam komercijalnu pesmu!

Koliko vam to u karijeri smeta?

Merima Njegomir: Ne smeta mi! Neka svi jure komercijalne pesme, ja jurim isključivo dobre pesme! Drugačiji odnos prema muzici bi bio protiv mog bića. Ja pevam, to je moje zanimanje, živim od toga, ali ne pevam zbog novca. Moji prijatelji dobro znaju da najbolje pevam kad ne pevam za novac. Davno sam shvatila da je moje da pevam samo dobre pesme. Zaharova "Ivanova korita" su to dokazala, po ko zna koji put. Nedavno sam gostovala u Makedoniji i na tu, lepu, naivnu, ljubavnu pesmu, publika skače!

Kako se uklapate u modernu estradu?

Merima Njegomir: Ne razmišljam o tome, ne pratim šta se dešava, isključivo gledam svoja posla. Samo se naježim kad neko hoće da me najavi kao estradnog umetnika. Naježim se, jer je to izgubilo svaki smisao. Ostalo... Zašto bih komentarisala bilo šta? Svojim primerom objašnjavam čemu težim. Težim visokim standardima i bavim se sobom, ali ne u egoističnom smislu.

Čujem da su mnogi zbog vas počeli da izbegavaju i estradne teniske turnire!

Merima Njegomir: Ne pobedjujem ja zato što se zovem Merima Njegomir. Da je tako, i drugi bi mogli da promene svoja imena i uzmu moje, pa i oni da pobedjuju. Pobedjujem zato što jurim svaku loptu, kao da to radim po cenu života. Nedavno sam pobedila na jednom teniskom turniru... Ponovo se izvinjavam! Sport razvija i mnoge druge sposobnmosti. Kad treniram, mnogo lakše funkcionišem.

Vaša ćerka Milica kreće vašim stopama, ali, sudeći po tabloidima, na drugi način!

Merima Njegomir: Milica je jedno divno stvorenje, izuzetna je... Ali, isuviše veruje ljudima. Zato je dobro lupila glavom o zid. Uzme čašu soka, uslikaju je i napišu da pije vino! Toliko je to lupilo, da više snimanje albuma ne spominje. Čak više ni ne izlazi... Zvučaće otrcano, ali presrećna sam zbog svoje dece. Milica je studije privela kraju, Ljubica je završila fakultet i zaposlila se, Jelena je na četrbrtoj godini studija unutrašnje arhitekture, Marko je na drugoij godini prava. Bog mi je dao tu sreću da sam ja njima zdrava, a oni meni dobri...


Vesna Tasić | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Oktobar 16, 2014, 09:20:37 pm »

*

TENIS KAO LEK OD ESTRADE


Gospođo Njegomir, da li ovog leta imate vremena za odmor i da li planirate da otputujete negde?

Za sada nisam planirala nigde da idem, mozda cu krajem leta na cetiri ili pet dana otici na kratak odmor u Budvu, jer tamo imam stan. Leto sam iskoristila za krecenje stana i odmaranje u Beogradu. Vec dugo razmisljam o nekom egzoticnom mestu za odmor, zapravo sanjam o tome da odem negde na sedam dana i da samo cutim, mada ne znam koliko bi to moja skorpionska priroda podnela.

Kako izgleda jedan Vas radni dan?

Kako kad. Ustajem uvek u sedam ujutru, posto imam dva studenta i dva gimnazijalca u kuci. Tokom dana obavim razne telefonske razgovore, odem na sve sastanke koji su mi za taj dan predvidjeni, i vrlo rado nesto skuvam i spremim, zato sto mnogo volim rad u kuhinji. Ne volim da idem u kupovinu, verovatno sam jedna od retkih zena koja ne voli da provodi vreme u obilazenju prodavnica. To naravno ne znaci da ja ne volim da kupujem lepe stvari, ali recimo da me vec duze vreme vise raduje kada kupujem odecu u svom stanu od ljudi koji nabavljaju kvalitetnu robu. Kada hocu da se odmorim, odem na teniske terene na Bezanijskoj kosi.

Da li igrate tenis?

O, da, tenis je moja velika razonoda. U solidnoj sam formi. Imam drustvo za tenis sa kojim igram vec desetak godina. To nisu ljudi iz moje profesije, vec moji prijatelji koji se bave drugim poslovima. Pevaci retko kada igraju tenis, a pogotovo pevacice.

Da li izlazite u restorane?

Ne izlazim rado u restorane, ali po prirodi posla to je prosto neminovno. Kod nas se jos uvek najveci broj poslova i zavrsava u restoranima. Zanimljivo je da kad god odem u neku kafanu ili restoran, sa bilo kojim drustvom da sam, ja pevam. Uvek kazu: "Lepo, tu je Merima, sad ce ona nesto nama da otpeva".

Da li pripremate neke nove koncerte?

Sada bas pravim repertoare za nekoliko novih koncerata. Poslednjih godina sam imala godisnje po jedan ili dva solisticka koncerta. Sto se tice koncerata koji su bili odrzavani na Kolarcu, doslo je do problema na relaciji Radio Beograd i ja. Radi se o novoj urednici Ivani Trisic koja mi nije dozvolila da ove godine, zajedno sa Narodnim orkestrom Ljubise Pavkovica napravim Vidovdanski koncert. Ja cu taj koncert ipak odrzati na jesen, u oktobru ili novembru, jer se nisam nadala da ce doci do bilo kakvih problema sa organizacijom. Pored tog koncerta planiram i nesto sto na nasim prostorima do sada nije bilo organizovano. Radi se o projektu "20 pesama na 20 jezika". U pitanju su razni zanrovi. Pesme sam pripremila, samo jos mora da se osmisli orkestar, i da se raspisu adekvatni aranzmani. Taj koncert ce takodje biti organizovan kasnije na jesen u Beogradu, najverovatnije u Skupstini grada, koja ce biti i pokrovitelj tog dogadjaja.

Vas poslednji album koji je objavila kuca "Grand production" uveliko se prodaje. Kako ste zadovoljni tim materijalom?

To je poslednji u nizu redovnih albuma, koji ima svoj zivot u vidu promocija, nastupa i reklama. Kako mnogo volim nastupe uzivo, sada sam skoncentrisana na pripremu solistickih koncerata kojima zelim da ulepsam jesenje dane vernoj publici u Beogradu, ali i sire.
Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Oktobar 16, 2014, 11:15:16 pm »

*

PESMA JE MOJ ŽIVOT

Merima Njegomir: Imenovanje na funkciju odgovornog urednika narodne redakcije muzičke produkcije RTS godi, ali i obavezuje. Na proleće koncert u Sava centru

PEVAČICA narodne muzike Merima Njegomir, koja je nedavno imenovana za odgovornog urednika narodnih redakcija muzičke produkcije RTS i PGP RTS, poručuje da je spremna da se uhvati u koštac sa novim izazovima. Sa prepoznatljivim osmehom dočekuje nas u svojoj kancelariji u Radio Beogradu. "Prva dama" muzičke produkcije RTS kaže da joj imenovanje na novu funkciju godi, ali mnogo više obavezuje i da će učiniti sve kako bi doprinela očuvanju srpske narodne muzike. Planova je na pretek i veruje da će ih uspešno realizovati.

Ovo je nova faza u mom umetničkom životu — kaže za "Novosti" Merima Njegomir. — Moram da priznam da je bilo neočekivano, ali spremno sam prihvatila poziv da i ubuduće radim ono što sam već radila. Zahvalna sam ljudima iz RTS što su mi ukazali poverenje i u meni prepoznali osobu koja će na pravi način obavljati tako odgovornu i važnu funkciju. Razlika je jedino u tome što sam do sada radila samo za sebe i svoju karijeru. Mislim da imam veliko iskustvo u onome što me očekuje. Prihvatila sam se ove funkcije sa željom da nastavim, a možda i proširim uspešan rad muzičke produkcije RTS, sa akcentom na narodnu muziku. U okviru produkcije rade dva najbolja orkestra na ovim prostorima, orkestar Branimira Đokića i orkestar pod upravom Ljubiše Pavkovića, sa kojima sam uspešno sarađivala više od tri decenije. Moja želja je da dobiju veći publicitet i da se čuju uživo u celoj Srbiji, a i šire. Ideja je i da najveći deo muzičkog materijala koji se snima u studiju Radio Beograda bude zabeležen i na nosačima zvuka "PGP RTS". Nadam se da ću pokrenuti još mnogo toga.

Šta se konkretno očekuje od vas i šta ćete prvo uraditi kao urednik muzičke produkcije?

Moj prvi muzički zadatak na novoj funkciji je novogodišnji koncert, koji će krajem decembra biti održan u Domu sindikata, i koji je već u pripremi. Na tom koncertu nastupiće mnogobrojni izvođači, orkestri i dečji hor. Moji planovi su da u studiju Radio Beograda dovedem što više mladih pevača, možda ćemo organizovati i audicije za mlade talente. Najviši domet jednog pevača je da postane radio pevač i to je po mom mišljenju odraz vrhunskog kvaliteta, bez obzira na broj prodatih ploča. Ništa nisam uradila, ukoliko iza sebe ne ostavim nekog ko će nastaviti da neguje pravu narodnu muziku. Volim i podržavam sve što je dobro i kvalitetno i izuzetno sam srećna što sa ovih pozicija mogu da pomognem svojim kolegama. Nadam se da će narodne muzike biti više i na nacionalnoj televiziji i na radiju, jer sam se ovog posla zato i prihvatila. Narodna muzika je dosta zastupljena, ali mislim da nikad ne može biti previše onoga što je dobro.

Dobitnik ste mnogih značajnih priznanja, da li nova funkcija na neki način predstavlja krunu dosadašnjeg rada?

Mislim da ovo jeste kruna mog dosadašnjeg vrednog i napornog rada i veliko priznanje kuće, čiji sam saradnik od 1977. godine. Radio televiziju Srbije smatram svojim domom, jer gotovo sve najlepše što sam postigla u karijeri vezano je za Radio Beograd, PGP RTS i za televiziju. Svoju prvu nagradu osvojila sam upravo na takmičenju mladih pevača u organizaciji RTB i "TV novosti". Nagradu sam delila sa svojom dragom koleginicom Ivankom Stefanović.

Koliko će nove obaveze uticati na vašu dalju karijeru?
 
Mislim da to neće bitno uticati na moju karijeru, jer sam osvojila sve nagrade i priznanja koja se mogu dobiti. Nastaviću da pevam dok me glas bude služio, jer bez pesme ne bih mogla. Pevati za mene znači živeti. Svoj posao sam uvek radila s ljubavlju, pevala iz duše, a ne zato što sam morala. Srećna sam što se bavim ovom profesijom i već na proleće planiram da održim koncert u Sava centru.
 
Zanimljivo je da ćete prvi put u karijeri snimiti album sa trubačima...
 
U dosadašnjoj karijeri nastupala sam sa tamburaškim, simfonijskim, revijskim i narodnim orkestrima, ali me je nekako mimoišlo pevanje sa trubačima. Na nagovor Radeta Radivojevića snimila sam jednu pesmu sa trubačima. Ta pesma je, zaista, izuzetna. Videćemo koliko će ih još biti na albumu.
 
Jedan ste od retkih pevača narodne muzike, koji je pevao na "Kolarcu". Da li u narednom periodu planirate slične nastupe?

Imala sam skoro deset koncerata na "Kolarcu". Moja želja je da narodnu muziku dignem na pijedestal koji zaslužuje, jer mislim da imamo najlepšu muziku. Puna je emocija i raznolikosti, od juga Srbije, preko Vojvodine, do predivnih srpskih kosovskih pesama i šumadijskog zvuka. Želela sam da je predstavim u drugom svetlu. Mislim da je pravoj narodnoj muzici mesto u hramu muzičke kulture.

 

RUSKI AMBASADOR Imenovanju na novu funkciju Merimi su čestitali mnogobrojni prijatelji i kolege, ali i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin, koji je tim povodom poslao telegram.
Izuzetno mi je drago što su me podržale moje kolege — kaže Merima. — Jedna od najdražih čestitki je ona koja je stigla od ruskog ambasadora. Snimila sam prošle godine album sa 16 ruskih pesama i tim povodom sam u ruskoj ambasadi imala koncert koji je organizovao upravo gospodin Konuzin.


Slavica Dobrosavljević | 31.10.2009. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: