Lela Đorđević i Sima Begović
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Lela Đorđević i Sima Begović
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Lela Đorđević i Sima Begović  (Pročitano 5880 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: April 02, 2012, 11:48:03 pm »

**

KAKO SU PEVALI LELA I SIMA


Čitalac pre svega treba da zna nešto ukratko o autoru kao i o tekstu koji objavljujemo u "Buktinji", da je ovaj tekst priređen prema porodičnom arhivu Dike Đorđevića, a da se veliki broj sličnih tekstova, kada su emisije Radio Beograda u pitanju, mogu pronaći na sajtu http://www.audioifotoarhiv.com
 
Navedeni sajt pokrenuo sam 2009. godine sa idejom da sačuvam veliki broj mojih radio emisija dokumentarnog žanra, ali sam, planirajući strane sajta, otvorio i jednu koja nosi naziv: Porodični tonski arhivi. To sam uradio zato što sam uveren da poneko, zaista retko, ipak u svojim ladicama čuva ploče ili trake sa starim tonskim zapisima, a da u ovom vremenu novih tehnologija više ne zna šta da uradi sa tim materijalom jer nema načina da čuje na taj način sačuvan zapis. Osim toga internet kao čudo dvadesetog, ali pre svega našeg veka, pruža neverovatne mogućnosti globalne rasprostranjenosti svega što se kao arhivski materijal postavi na sajt.
 
Takvo čuvanje dobija smisao, jer izlazi iz kućnih arhiva i postaje globalno vlasništvo što bi u suštini i trebalo da bude cilj postojećih "sobnih" arhiva, velikih radio i tv stanica. Vikiliks je svojom meteorskom pojavom pomogao da se ova misao shvati na praktičan način. Međutim, ja nisam Vikiliks, ali ovom stranicom "Porodični tonski arhivi" otvorio sam mogućnost da se zaboravljeno izvuče na "svetlo dana". Ko bude pratio moj sajt, sasvim lako će razumeti o čemu pišem. Koristim ovu priliku da najavim nepoznate ili najstarije tonske zapise koje je major Nikola Kosić načinio i sačuvao na svom radiju u Americi, koje ću tek objaviti na stranici sajta koja je navedena u ovom uvodnom tekstu u priči za "Buktinju".
 
Prilika je da čitaocima "Buktinje" preporučim svoju knjigu "Raskol u eteru", objavljenu na sajtu, koja je cela kao dokumentarni projekat, posvećena raskolu srpske emigracije u SAD kroz radio program Nikole Kosića.

Dalekog 1. oktobra 1924. godine svečano je puštena u javni saobraćaj Beogradska radio stanica. Prvi koraci muzike na Radiju bili su rukovođeni težnjom da se radiofonija putem muzike približi publici, odnosno slušaocima.
 
Nastojalo se u samom početku da se ostvari ono iz muzike što je najpristupačnije širokim slojevima muzičkih slušalaca. Pored salonskih komada, operskih arija, romansi i koncertnih pesama puštala se u etar i narodna muzka, koju je izvodio Ciganski orkestar najpre Jovana Stojanovića a zatim Ante Grujića.
 
Septembra 1929. godine pojavljuje se na tek otvorenoj Radio stanici po nagovoru prve spikerke Radija g-đe Jelene Bilbije u Beogradu već tada poznati — Sima Begović. Njegov otac popularno nazvan Mali Teša od strane stare boemske generacije (čiča Ilije Stanojevića, Petra Dobrinovića, Milorada Gavrilovića, Save Todorovića sa kojima je drugovao) bio je izvanredan prvi tenor, šef horista Beogradske opere i punih 35 godina aktivan član Narodnog pozorišta.




U zgradi Akademije nauka na petom spratu
nalazio se Radio Beograd koji je sve do bombardovanja
6. aprila 1941. odavde emitovao svoj program


I tako od oca Tešimira Begovića, obožavanog u Skadarllij i i na Dorćolu zbog svežeg humora i sevdalinskih pesama, za čije je interpretacije bio naročito vešt, Sima Begović je nasledio dar za muziku.
 
Zadojen pesmom od najranije mladosti kada čika Teša postroji obe ćerke i sina da pevaju sa njim u kući četvoroglasno, Sima Begović ulazi u tajne narodne muzike. Narodna lira i pesmarica mu behu prva lektira.
 
Rođak Borislav Berisavljević naučio je Simu da svira gitaru i ubrzo poče Simica da svira u amaterskom orkestru (koji su sačinjavali Vlasta Antonović, Tadić, Carevac, Berisavljević i drugi).
 
Prve godine na Radiju (sada kao profesionalac) Sima Begović nastupa kao pratilac narodnih pesama na gitari. (Izvor: Ilustrovani časopis Radio Beograda od 20.8.39).
 
Godine 1930. oformljen je trio Sime Begovića koji je izvodio narodnu muziku na Radio stanici i pratio pevače profesionalce, članove Narodnog pozorišta: Milevu Bošnjaković, Ljubicu Milivojević, Teodoru Arsenović, g-dina Milutinovića i Boška Nikolića, kao i amatere koji su takođe interpretirali narodnu pesmu: g-dina Bogdanovića, Radenkovića i druge, kao i g-đe Aleksandrović, Vuković, Petrović, Milošević i Milivojević (Izvor: Jubilarno izdata knjiga Radio Beograda od 24. marta 1939). U to vreme na položaju šefa muzičkog programa bio je g-din Petar Krstić.
 
Od 1935. godine Sima Begović počinje da svira i peva u zajednici sa svojom sestrom Lelom Đorđević narodne pesme na Beogradskom radiju. To je bio prvi duet na Radio stanici na talasnoj dužini 439 metara kratkotalasne radiostanice IPSILON U2 (YY-2) u Beogradu. (Dokument: Nedeljni program radio emisija od 20.8.1939).
 
Dolaskom Sime Begovića na Radio počeo se stvarati Narodni orkestar. Od avgusta 1935. godine, orkestar ima 4 člana (dve violine, čelo i gitaru). Pratnja se postepeno dopunjava sve do 1936. godine, kada je i oformljen orkestar Sime Begovića. (Dokument: Nedeljni ilustrovani časopis Radio Beograda od 20.8.39).
 
Taj narodni radio orkestar, koji je osnovao Sima Begović sa uspehom se pojavljivao na programu Radio Beograda (Dokument: "Vreme", 28.5.1939).
 
Sa vremenom se ovaj orkestar potpuno osposobio, tako da je u svom sastavu imao 6 članova (dve violine, violu, čelo, kontrabas i gitaru) i predstavljao je jednu od najjačih snaga Radio-stanice, izvodeći narodnu muziku i prateći pevače. Orkestar je, kako kaže Sima Beogović, kasnije mnogo dobio dolaskom advokata g. Carevca u našu sredinu; on je prvokalsni violinista za narodnu pesmu.
 
Od 1939. godine na čelu ovog orkestra bili su Sima Begović (gitara) i Vlastimir Pavlović-Carevac (prva violina). (Dokument: Jubilarno izdata knjiga Radio Beograda od 24. marta 1939). U to vreme postojao je i stalni tamburaški radio orkestar pod upravom g-dina Aleksandra Aranickog.




Lela Đorđević i Sima Begović

Na sakupljanju muzičkog blaga naših naroda radile su generacije muzičkih pregalaca. Sima Begović, prvi gitarista i solista, osnivač narodnog orkestra i prvog dueta na Radio stanici bio je jedan od strasnih sakupljača narodnog izvornog stvaralaštva.
 
Pesme naučene na terenu odmah je interpretirao na Radiju, i to tako da, kao retko ko, narodnom muzičkom izrazu doda svoj lični i da stvori pesmu koja bi danas mogla da bude primer najvernijeg tumačenja narodne muzike.
 
Sima Beogović je donosio u interpretiranju narodnih pesma do danas neprevaziđen način vrlo osećajnog, iskrenog i kultivisanog izražavanja folklorne melodike, unoseći svoje lične dimenzije doživljavanja i tumačenja pesme ponikle na tlu na kojem je i sam rođen.
 
Prvog marta 1937. godine za šefa muzičkog programa Radija postavljen je g-din Mihailo Vukdragović. Narodna muzika se sistematski negovala na Radiju. Preduzimane su mere za još brižljiviji odabir sudelovača u emisijama ove vrste. Vršene su sa orkestrom probe primljenih pevača i obezbeđena je stručna kontrola nad emisijama.
 
Referent za narodnu muziku na Radiju bio je Sima Begović. Sima Begović traži (u dopisu šefu muzičkog programa g-dinu Mihailu Vukdragoviću od 26.12.1937) da se izvrši redukcija pevača koji su slabi za radio stanicu i da mu se odmah stave na raspolaganje g.g. pevači Perušević, Pivnički, Jelica Nikolić, Vujaković, Katinska, kako bi sa njima započeo ozbiljan rad.
 
Za redukciju i prijem novih pevača predlaže komisiju od g.g. Sime Begovića, VlastimiraPavlovića-Carevca, Rafajla Blama i Đorđa Karaklajića.
 
Iz dopisa Sime Begovića šefu muzičkog programa od 1.3.1938. godine, vidi se da je g-din Vukdragović izdao naređenje da svi pevači u roku od 10 dana do nastupa na Radiju moraju imati nekoliko proba sa g-dinom Simom Begovićem sa proverom tekstova i intonacija. Tu se i kritikuju pevači, gospoda Raša Radenković, Uroš Seferović i g-đa Denić što se ponekad ne pridržavaju gornjeg uputstva radio-stanice. Predsedniku Upravnog odbora Radio Beograda 1939. godine Sima Begović piše:
 
"Naše narodne pesme svojim brojem i obiljem pružaju pravu riznicu izvanrednih svojstava a svojom raznolikošću sadržine i melodijskog izražaja pravu raskoš u izobilju.
 
Ima među njima pesama koje svojim melodijskim izražajem predstavljaju muziku visokog ranga, pa im treba omogućiti da vrše blagotvorni uticaj u narodu. Beogradska radio stanica mora imati jedan prosvetan cilj i da sve što se čuje sa mirkofona bude autentično."
 
Doprinos Sime Begovića negovanju kvalitetne narodne pesme na Radiju bio je ogroman. Govoreći o duetu sa svojom sestrom Lelom naveo je da je u periodu od aprila meseca 1935. godine, pa sve do 26. jula 1940. godine, otpevao 783 pesme (svake emisije nov repertoar) a on sam preko 1000 pesama. (Ilustracije radi: svi ostali pevači, a nije ih bilo malo, za jedanaest godina nastupa na Radio Beogradu od 1929. do 1940. godine, otpevali su ukupno oko 50 pesama. Sima Begović nastavlja:
 
"Kada smo stupili pred mikrofon kao pevači, odlučili smo da istovremeno obradimo jedan veliki repertoar narodnih pesama. Hteli smo da slušaoci čuju što više novih stvari. Tako smo stvorili repertoar pesama iz svih krajeva zemlje: pevamo i slovenačke i međumurske i južnosrbijanske pesme i nezaobilazne sevdalinke". (Citat iz časopisa Radio Beograda od 20.8.1939).




Lela i Sima pred mikrofonom
Lela Đorđević sa gitarom
 
Prvi koji je dao Simi ideju za kultivisanje Narodnog repertoara bio je g-din Pavle Stamatović. Zahvaljujući njegovim sugestijama, Sima Begovićje počeo obilaziti Narodnu biblioteku, gde je pronalazio stara izdanja nota štampanih još daleke 1850. godine.
 
Čuveni prvi duet Radio Beograda Sima Begović i Lela Đorđević počeo da peva 1935. godine, kao "anonimni duet". Svake subote je bio prenos uživo iz Skadarlije (emisija se zvala "Noć u Skadarliji") i slušaoci su bili oduševljeni pesmom anonimnog dueta "brat i sestra", koji je dao ne samo lepu pesmu već i dikciju koja kod mnogih pevača nedostaje. Oduševljena njihovom pesmom šaljem im preko Radio Beograda tople pozdrave sa željom da ih iduće subote 13. aprila 1935. godine opet čujem".
 
Neumorni Sima je do repertoara za duet od sakupljenih 4000 pesma došao posredno iz zbirki naših melografa g.g. Vlade Đorđevića, Koste Manojlovića, Josifa Marinkovića, Isidora Bajića i drugih a neposredno sa terena gde je tragajući za izvornim pesmama obišao celu Srbiju i Makedoniju sa motom "treba čuti pesmu u kraju gde je ponikla".
 
Tako je beležio pesme na licu mesta i odmah bi ih uvrstio u repertoar, koji do dana današnjeg nije prevaziđen a ni dostignut kod nas pa i u svetu. (Dokument: "Vreme" od 28.3.1939, Ilustrovani časopis Radio Beograda od 28.3.1939. i Dopis Upravnog odbora Radio Beograda od 16.7.1940). Takođe, postojao je i prekookeanski program kratkotalasne Radio-stanice.
 
Povodom nacionalnih tačaka muzičkog programa na stotine pisama slušalaca svih nacija iz svih krajeva sveta stizalo je u Radio sa pohvalama za program sa našim narodnim pesmama koje su bile privlačne ljubiteljima muzike u svetu. Lela i Sima su obavezno učestvovali u tim programima, zatim u programima za iseljenike u inostranstvu, a pohvale nisu izostale kao:
 
"Program je bio odličan i dobro razumljiv, da smo bili do suza razdragani. Mi vas uveravamo da smo ushićeni i da jedva čekamo 14-ti i poslednji datum u mesecu da vas čujemo. Osobito nam je drag duet g-đe Đorđević i g-dina Begovića."
 
Manojlo i Ružica Đančić iz Kliftona 14.10.1937.

Dan, 27. jun. Brisel je slušao naše sevdalinke. Pevači su popularni interpretatori narodne pesme g-đa L. Đorđević i g-din Sima Begović."
 
"Odgura Sima čak do Brisla" — kazali su preksinoć mnogi slušaoci Radio Beograda.
 
Godine 1939. Holandska televizija je vršila prvi TV program u Jugoslaviji. To je bio javni prenos gde se na Beogradskom sajmu sjatilo hiljade Beograđana da po prvi put istovremeno vide sliku i čuju ton, odnosno, da po prvi put vide svoje omiljene pevače Lelu i Simu i druge pevače Radio Beograda (Lela i Sima nisu pevali po kafanama već samo na Radiju).
 
Povodom jubileja narodne pesme na Radiju Sima Begović kaže u intervjuu za novine na Spasovdan 1939. godine i ovo: "Inače, mogu istaći da posle nas dvoje, najveći program pesama, oko 350, ima g. Todor Hadži-Manović." Ono što je veoma važno i sasvim neobično i čudno, Sima Begović nije hteo da dva ili više puta otpeva istu pesmu preko Radija. Međutim, nešto veoma skromno od tog materijala je ostalo i mi naslednici, Nada Begović-Grujić (Simina ćerka) i ja Dragoljub-Dika Đorđević (Lelin sin) posedujemo:
 
• dve ploče ovog dueta koje nisu bile za prodaju (radni primerci)
• Pesmaricu: "Narodne pesme koje se pevaju na Beogradskoj kratkotalasnoj radiostanici", koju je Sima sredio i izdao 1938. godine
• 50-tak notalno i tekstualno zabeleženih pesama. Na pločama su južnosrbijanske pesme i to:
• Sinoć mi dojde ludo mlado (okolina Kumanova)
• Čije je teja devojče (Južna Srbija)
• Petleto peji na lesa (Južna Srbija 15.9.1938. — Prilep)
• Sinoć me je mama legodila (Južna Srbija)
• Junak šeta (Južna Srbija)
• Ja stani Lenče (Južna Srbija)
• Marijo, ćero Marijo (Južna Srbija)
 
U pesmarici su pesme iz predratne Srbije (pre Prvog sv. rata) bosansko-hercegovačke, iz južne Srbije, pesme iz Dalmacije i ljubavne pesme.
 
Iz muzičke zaostavštine Sime Begovića vidi se najdetaljniji izvor odakle koja pesma potiče, na primer: narodi, ne region recimo J. Srbija ili Bosna, nego stoji da je ta i ta pesma iz Foče, Bitolja, Nevesinja, Galičnika, Ljubuškog, Prilepa, Doboja, Ohrida, Bugojna, Stoca, Jajca, Krupe Žepče, Prozora, Čapljine, Višegrada, Čajniča, Jeleča, Trebinja, Mostara, Banja Luke, Gacka, Ključa, Glamoča, Zenice, Blagaja, Plevlja, Kreševa, Donjeg Vakufa, Starog Majdana, Livna, Klainovika, Ljubinja, Trnova, Petrovca, Maglaja, Goražda, Bihaća, Gornjeg Vakufa, Sarajeva, Fojnice, Broda, Kiseljaka, Bileka, Jezera, Rogatice, Ljeske, Pareževića i dr.

Dika Đorđević u svom porodičnom arhivu sačuvao je i pisma koja su slušaoci Radio Beograda slali ovoj radio stanici, a odnose se na duet pevača brata i sestru, Dikinu majku Lelu Đorđević i ujaka Simu Begovića. Prilikom prebacivanja u word sačuvana su pisma u originalu kako su pisana bez lektorske i korektorske intervencije.

 

PISMA SLUŠAOCA
 

Kraljevo 4-IX-1935. godine
P.n. UPRAVI RADIA A.D.  
B e o g r a d
Jakšićeva br. 2
 
Pre svega ne plašite se, nismo pisci nekog anonimnog pozorišnog komada ili anonimni pevači i t.d. već anonimni slušaoci radio Beograda — Noći u Skadarliji —. Imamo skromnu želju da u subotu 6 ov. m. Jer je 13 o. m. daleko, čujemo neke pesme iz Skadarlilje, koje molimo da nam otpevaju ANONIMNI: GOSPODJICA? I GOSPODIN, koji su pevali u subotu 30-III t.g. Nemamo ništa protiv što su anonimni jer lepo pevaju, komplimente da nenabrajamo (jer cilj nam je da ovo pismo bude što kraće), ali zato svojim anonimnim slušaocima nek otpevaju i to:
 
1. "KIRČO" u duetu gospodjica i gospodin — anonimni;
2. "USTALA SI OD SPAVANJA" gospođica-anonimna, i
3. "MAGLA PALA, NANE" gospođica-anonimna.
 
Želje su nam ogromne, ali, obzirom da ste okupirani istima, bićemo zadovoljni sa gornjim pesmama. Zato, stvorite nam mogućnost da ih češće slušamo jer od subote do subote, kao: "Odavde do Dunava..."
 
U napred Vam blagodarimo. Isporučite im srdačne pozdrave.
 
ANONIMNI SLUŠAOCI /kucano na mašini/
 
P.S. Nemojte molimo Vas da ovo pismo pošaljete "Ošišanom ježu" ili "Doktoru", bojimo se da nas ne otkriju.

Autor: Dragoslav Simić

Tekst preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 30 | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin | uz odobrenje glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića

Fotografije preuzete sa: Audio i foto arhiv
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: