Miodrag Bogdanović (1923—2012)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Miodrag Bogdanović (1923—2012)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Miodrag Bogdanović (1923—2012)  (Pročitano 9520 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« poslato: Februar 05, 2011, 04:21:49 pm »

**

V E L I K A N
NAŠEG MUZIČKOG NEBA




MILE BOGDANOVIĆ

... Mile Bogdanović nije samo umetnik, pevac. On je vise od toga. U osnovnom zanimanju on je diplomirani gradjevinski inzenjer. Radio je vise od trideset godina na vrlo odgovornim mestima. Bio je nacelnik odeljenja za investicije, projektant, nadzorni inzenjer. Autor je vise gradjevinskih objekata Radio televizije Beograd i Udruzenja radio stanica Srbije. Za taj svoj rad dobio je brojna izdanja. Mile je uspesan slikar. Njegove slike su pejzazi u akvarelu. Imao je nekoliko izlozbi u Beogradu i u Srbiji. Na svakom radnom mestu i svakoj funkciji, bio je maksimalno odgovoran i savestan i sluzio je svim kolegama kao uzor.

Njegova velika ljubav bila je sport fudbal. Jedan je od osnivaca Crvene zvezde 05. marta 1945. g. i njen prvi centarfor.

Medjutim, muzika je Miletu Bogdanovicu ipak, pored njegovog profesionalnog posla, bila neuporedivo njegova najveca ljubav do danasnjeg dana.

Mile Bogdanovic je rodjen u beogradskoj patrijahalnoj porodici. Pesmu je nasledio od svojih roditelja majke Olge i oca Bojana.

Prvi susret sa mikrofonom Radio Beograda Mile je imao pred Vidovdan 1934. godine kada je kao clan hora Osnovne skole "Zmaj Jova Jovanovic" pevao pesmu "Siroce". Prvu emisiju na radio Beogradu imao je 19. decembra 1944. g. Ove godine Mile obelezava jubilej 60 godina kao pevac, vokalni solista narodnih pesama. Ima li pevaca koji su duze u nasoj muzici? Verovatno da i u svetu ima malo onih koji mogu da se uporede sa njim!

Ovome treba da dodamo i njegov vrlo bogat repertoar kako narodnih pesama tako i pesama popularne muzike /romanse, sansone, evergrin/ koje je on sa velikim uspehom pevao.

Mile Bogdanovic je od 2000. godine do danas napisao tri knjige: "Tiho noci", "Pesma i prohujale godine" i "Zavicaju mili kraju". U pripremi za stampu je knjiga "Noci i zore Beograda".

Citajuci njegove knjige shvatamo da je on uvek bio potpuno predan muzici i da je ona neraskidiv sastavni deo njegovog bogatog zivota, ali kako je velikan nase zabavne muzike, pevac, pokojni Krsta Petrovic u knjizi "Tiho noci" pisao "Cetiri zivota Mileta Bogdanovica".

Spontano, iskreno i potpuno predavanje muzici, uz njegov osobiti glas i talenat, cini ga velikim umetnikom, pa cak, usudjujem se to da kazem, jedini od nasih najvecih vokalnih solista. Treba reci da je on zabelezio na terenu brojne pesme i doneo ih na radio i televiziju Beograd, u produkciji gramofonskih ploca /PTT RTS/ i tako sacuvao od zaborava. On je moze se reci: "Cuvar naseg narodnog blaga."

Kako je vreme teklo, tako je i Mile Bogdanovic izrastao u jednog od najboljih pevaca. I sam je postao ucitelj brojnih pocetnika ili prometer onima koji su zasluzili da se o njima nesto vise zna, obzirom na njihove vokalne kvalitete. U javnosti se ne zna da je on zasluzan za "radjanja" izuzetnih i uglednih pevaca. Navescu samo neke od njih: Aleksandar Aca Trandafilovic, Toma Zdravkovic, Predrag Zivkovic Tozovac, Zora Drempetic, Djordje Marjanovic, Zivan Milic, Beki Bekic, Aleksandra Sanja Keserovic, Nada Popov, Mira Mrdja, Milos Bubanja, Rasa Pavlovic i dr.

Jedna stvar treba ovde posebno da se pomene. Mile Bogdanovic je jedan od inicijatora i osnivac strukovnih udruzenja estradnih umetnika i izvodjaca u Beogradu, Srbiji i bivsoj Jugoslaviji. Svakako da njemu pripadaju najvece zasluge za resavanje njihovog umetnickog i socijalnog statusa. Mile Bogdanovic je bio predsednik Udruzenja estradnih umetnika i izvodjaca Srbije /10 godina/, predsednik udruzenja Udruzenja muzicara narodne i zabavne muzike "Cubura" /12 godina/, predsednik Saveza estradnih umetnika Srbije /12 godina/ i predsednik Saveza estradno muzickih udruzenja Jugoslavije /2 godine/.

Mile Bogdanovic je pevao sirom nase zemlje i bivse Jugoslavije i u inostranstvu uvek sa uspehom. U Beogradu je pevao na skoro 150 mesta /Beli dvor, Kolarceva zaduzbina, Dom sindikata, Skupstina Srbije, Skupstina grada Beograda, brojne institucije u kulturi, Domovi kulture, Narodni univerziteti, Galerije i drugo. Zatim u najuglednijim ugostiteljsko hotelskih objektima./

Impresionira i to da je u dosadasnjoj umetnickoj karijeri ucestvovao u oko 3 000 humanitarnih koncerata.

Dobitnik je mnogih visokih priznanja i nagradi. Udruzenje za negovanje izvorne narodne pesme "Koreni" dodelilo mu je pocasnu clansku kartu  sa brojem "1". Ovo nesumljivo potvrdjuje njegov doprinos bogastvu i cuvanju riznice nase narodne pesme.

Mile Bogdanovic i danas radi i stvara neumorno, kao u najboljim danima. Njegove literarne sposobnosti i urodjena pedantnost mu omogucavaju da sve radi zaista besprekorno kvalitetno. Svestan je da sve sto uradi pretstavlja pravi dar onima koji prate i izucavaju istoriju i razvoj nase muzike u bliskoj proslosti /a i inostrane muzike/, a da narednim generacijama treba da bude dokumenat.

... Kao Miletov blizi prijatelj i saradnik vrlo cesto sam svedok popularnosti, simpatija i postovanja, a posebno od muzicara koji se svuda ukazuju. Mile je uvek okruzen paznjom i dubokim postovanjem svih prisutnih. Prijatno je videti kako su muzicari odusevljeni sto imaju priliku da budu sa njim, posebno i da sviraju. Mileta dozivljavaju kao zivu legendu.

Srecan sam i ponosan sto za prijatelja imam ovakvog velikana, koga svi postuju i dive mu se, pocev od obicnih ljudi pa do vrhunskih autora u muzici kao i iz javnog zivota, kulture i umetnosti.


Čedomir Vučković

Deo teksa i fotografija (1952)
preuzeti iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 g


[postavljeno 08.10.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 05, 2011, 04:22:09 pm »

**

SRPSKE NARODNE PESME
Peva: Mile Bogdanović
Trajni snimci pesama iz registra Muzičke produkcije Radio Beograda, 1995. godine



Pesme sa Narodnim orkestrom Vlastimira Pavlovića Carevca

Zora rudi, majka sina budi
Vise sela zelena livada
Cvece moje plavi jorgovane
Ljubicice i ja bih te brala
Sedlaj konja Rado
Dizdar vice sa velika brda
A sto mi se pamet pomeravlja
Gorom jezde kiceni svatovi
Oj, djevojko Jelo, jagnje moje bjelo
Stig'o svaba do Dunava
Berberi su pravi ljudi
Zulfo, mori Zulfo
Tera Lenka
Sto mi je merak
'Ladovina usred vinograda
Pojdo na gore, pojdo na dole
Pevaj mi, pevaj sokole
Oj, devojko djindjo moja
Drugar mi se zeni
Svadbe stizu, jesen je
Cija li je taraba
Goro, goro, ti visoko rastes
Bosioce moj zeleni
Secas li se mila draga


Sa narodnim orkestrom Žarka Milanovića

Ne sadi duso bosiljak rani
Sedlaj konja Rado /duet Mile Bogdanovic i Dusan Nikolic/
Sedi deva pored mora
Oj, devojko duso i rumena ruzo
Moj konjicu
Noc, tamna noc
Jel' ti zao sto se rastajemo /duet Mile Bogdanovic, Dusan Nikolic/
Devojcica ruzu brala
Ja posadih Jelo zelen bor u basti
A sto mi se pamet pomeravlja /duet Mile Bogdanovic, Dusan Nikolic/
Pod onom groom zelenom


Sa Tamburaškim orkestrom Makse Popova

Oj, livado rosna travo
Gde si, da si, moj golube
Zlatibore moj zeleni bore
Oj, devojko iz Ugrinovaca
Tekla voda na valove
Devojka je posla u goru
Lutao sam dan i noc


Sa ansamblom Miodraga Todorovića Krnjevca

Tekla voda na valove
Zlatibore moj zeleni bore
Lutao sam dan i noc
Oj, devojko iz Ugrinovca


Sa Narodnim orkestrom RTB

Oj, Uzice, mali Carigrade
Oj, devojko djindjo moja
Ovim sorom Jagodo
Seto sam dole, gore
Neverna je moja draga
Zvezda vecernja
Grana od bora
Oj, goro ti visoko rastes
'Ladovina usred vinograda
Kod ovako divne noci
To je bio divan dan


Sa Velikim narodnim orkestrom RTB

Ja ljubim Milu /Mile Bogdanovic i grupa "Sumadija"/
Ti ne znas sta je ljubav /Mile Bogdanovic i grupa "Sumadija"/
Beograd stari, Beograd Novi
Svako ima svoje sunce
Secanja
Ne budi me zoro rana
Snove snivam


Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 05, 2011, 04:22:31 pm »

**

Pesme na gramofonskim pločama, audio kasetama, kompakt diskovima i video kasetama

U periodu od 1950. do 2001. godine snimio sam blizu 300 pesama na gramofonskim plocama, audio kasetama, kompakt diskovima i video kasetama. Od ovog broja oko 200 pesama su srpske narodne pesme iz perioda 1930. do 1995. godine. Pesme su snimljene sa brojnim orkestrima, ansamblima i grupama, duetima. Da ih pomenem: Veliki narodni orkestar Radio televizije Beograd pod upravom: Djordja Karaklajica, Vojislava Bubise Simica, Marka Souca; Narodni orkestar RTB pod upravom: Vlastimira Pavlovica Carevca, Miodraga Radeta Jasarevica, Branka Belobrka, Bozidara Bokija Milosevica, Ljubise Pavkovica; Tamburaski orkestar Radio Beograda pod upravom Makse Popova; Narodni orkestar Zarka Milanovica; Tamburasko orkestar Radio televizije Novi Sad pod upravom Save Vukosavljeva, Janike Balasa, S. Cvetica Cice, Zorana Mulica; Tamburasko orkestar Radio televizije Sarajevo; Ansambl Miodraga Todorovica Krnjevca; Ansambl Danila Danilovica Daniluske; Kvartet gitara Velje Teodosijevica; Vokalno instrumentalni sekstet "Skadarlija"; Ansambl "Svilen konac"; Ansamb "Narakord"; Orkestar "Romansa" Zarka Petrovica; Ansambl "Kolubarci" Mice Teofilovica; Dueti sa: Vasilijom Radojcic, Dusanom Nikolicem, Gordanom Runjajic, Predragom Gojkovicem Cunetom; zenske voklane grupe "Sumadija" Djordja Karaklajica i "Filigran"; Orkestar Umetnickog ansambla JNA; Muski octet Radio Beograda.

Jedan broj pesama snimljen je u vise orkestarskih aranzmana i sa razlicitim orkestrima. U fonoteci Muzicke produkcije Radio Beograda ciji sam solista od 19. decembra 1944. godine ima blizu 200 trajnih snimaka pesama koje pevam, od cega oko 30 sa Narodnim orkestrom Vlastimira Pavlovica Carevca.


Evo i snimljenih srpskih narodnih pesama na nosacima zvuka:

Cim rujna zora zarudi
Oj, devojko djindjo moja
Sedlaj konja Rado
Suze radosti
Prohujali dani
Gledam bajnu zoru
Imam jednu zelju
Bledi mesec
Ti ne znas sta je ljubav
U nadi
Papirne ruze
Sto se bore misli moje
Jedren grade
Od prvog dana susreta
Oj, djevojko Jelo
Ja ljubim Milu
Oj, Uzice mali Carigrade
Bleda deva
Ako me ostavis
Nemoj da me kunes
Na kraj sela cadjava mehana
Ja te ljubim devo mila
Ako tebe ljubit nes mem
Dodji u septembru
Neverna je moja draga
Procvet'o je jasmin
Sedi deva
Kod ovako divne noci
Set'o sam dole, gore
Pred Cenkinom kucom
Davno je bilo to
Serenada Beogradu
Divan je kiceni Srem
U mom selu
Ovim sorom Jagodo
Pred tvojom sam evo kucom
Secas li se onog sata
Pod jablanom ruze cvetaju
Doci cu ti zoro bajna
Drugar mi se zeni
Zbogom moja ljubavi
Susret
S' one strane Morave
Kisa stala noc je pala
Sto da cutim
Posetala bela bula
Tebi dadoh sebe
Zaljubljen sam draga
Kad te vidim na prozoru
Samo jedan karanfil
Osam tamburasa s' Petrovaradina
Mladi kapetane /Solunska pesma/
Zasto places jadno srce
Fijaker stari
Ne vredi plakati
Maro od bisera grano
Sinoc kad je pao mrak
Siromah sam druze
Jedan cvet
Grana od bora
To je bio divan dan
Zracak viri
Poslednje pismo /Solunska pesma/
Ti bi htela pesmom da ti kazem
Ne sadi duso bosiljak rani
Hocu da zivim
Na kraju grada
Krece se ladja Francuska
Spavak mi, spavaj, Ancice
Posla deva u vrt kapelana
Cija li je taraba
Oj, devojko duso
Oj, devojko Smederevko
Tiho noci
Nesto mi se pamet pomeravlja
Salas u malom ritu
Devojka je posla u goru
Devojcica ruzu brala
Djurdjevska kisica
Zlatibore moj zeleni bore
Snove snimam
Ne budi me zoro rana
Od prvog dana susret
Tekla voda na valove
Caj goro cajna
Cuvam ovce tri godine
Sto se nisi ocesljala
Tamna noci, tamna li si
Miljeno cvece sareno
Gine, vene srce u menika
Stize premalece
Zvoni zvonce, coban tera ovce
Jedno jutro cim je zora svanula
Cvece moje plavi jorgovane
Moj konjicu
Sagradicu sajku
Pevaj mi pevaj, sokole
Zaspala devojka
Oj, livado rosna travo
Sto mi je merak
Noc, tamna noc
Aj, vince, vince slatko
Oj, goro, goro
Ladovina usred vinograda
Zora rudi, majka sina budi
Tekla voda na valove
Zveda vecernja
Zora zori, dan se beli
Tamo daleko
Beograd stari, Beograd novi
Lepo ti je rano uraniti
Na te mislim

Snimljene pesme na gramofonskim plocama, audio kasetama, kompakt diskovima, video kasetama u najvecem broju (skoro dve trecine) su u Produkciji gramofonskih gramofonskih ploca Radio televizije Beograd odnosno RTS. Jedan broj pesama u produkcijama Jugoton, Jugodisk, Diskos, Diskoton, RTV Studio "B", Izdavacko preduzece "Vrelo", Izdavacki zavod Jugoslavija, Cetar za kulturu Smedereva…


Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 05, 2011, 04:22:54 pm »

**

REČ AUTORA





Moje interesovanje za pesmu sa nasih prostora, posebno za srpsku narodnu pesmu pocinje jos od rane mladosti. Imao sam srecu da od svojih roditelja nasledim i naucim mnoge pesme. Moja zelja da budem radio pevac ostvarila se i 19. decembra 1944. godine imao sam svoju prvu emisiju na Radio Beogradu.

U dugom, skoro sesdesetgodisnjem umetnickom, pevackom stazu, zatim kao gradjevinski inzenjer i fudbaler, bio sam u prilici da mnogo putujem. Ova putovanja bila su prilika da cujem i naucim mnoge pesme i tako obogatim svoj repertoar. Prisustvo izvornim sredinama pomoglo mi je da bolje razumem nas folklor i srpsku narodnu pesmu. Ovo je pomoglo ne samo meni vec i brojnim muzicarima u narodnoj muzici i etnomuzikolozima, jer su bili u prilici da od mene zabeleze mnoge do tada njima nepoznate pesme. Bio sam zadovoljan jer sam u programe narodne muzike na radiju, televiziji, nosacima zvuka, koncertima, kulturno umetnickim programima, doneo mnoge divne pesme koje ce se verujem vecno pevati.

Za svoj umetnicki rad dobio sam brojna visoka priznanja i nagrade. Ova priznanja su bila moja obaveza prema cuvanju, negovanju i prenosenju na naredne generacije izvorne, tradicionalne srpske narodne pesme. Imajuci u vidu ovu moju obavezu odlucio sam da priredim i budem autor knjige-zbirke sa melografskim zapisima  i tekstovima pod nazivom: "Zavicaju, mili kraju". Odabrane srpske narodne pesme i narodna kola iz 19. i 20. veka.

Na osnovu istorijskih dokumenata razvoj culture Srba pocinje od 8. i 9. veka. Obzirom na to da su Turci od sredine 15. veka zauzeli Balkansko poluostrvo, srpska narodna muzika koja datira od tada, ogledala se najpre u duhovnom i drugim pesmama u okviru raznih svecanosti. Pevali su uz gusle, tambure, bubnjeve.

U narodnim pesmama ostalo je traga o vezanosti srpskog coveka za muziku. Muziciralo se i pevalo na svadbama, bojevima i drugim prigodama, mitoloskim, ljubavnim i drugim pesmam na prelu. Narodni pevac je podrazumevao upotrebu instrumenata prilikom slavlja razlicitih vrsta. U 16. veku muziciralo se uz cemane, vrstu cimbala, truba, bubnjeva, zurla. Postojanje ovakve instrumentalne muzike zabelezeno je u Srbiji, Beogradu, Nisu, Raci na Savi, Smederevskoj Palanci, Paracinu, Krivoj Palanci. U 17. veku u Beogradu pevalo se uz pratnju tamburasa. U to vreme osecao se uticaj turske muzike. Treba reci da se u to vreme uz muziku i pesmu igralo. Tada pocinju i prvi nastupi igraca narodnih kola u narodnim nosnjama, sto ce reci, srpske folklorne igre i pesme.

Za pesmu se moze reci da spade u red najstarijih umetnosti. Po ovome srpska narodna pesma stara je koliko i srpska nacija, sto je skoro 15 vekova. Srpska nacija u okviru Slovenske nacije bila je okruzena turskom, vizantijskom i latinskom nacijom. Oni su delimicno uticali na srpski folklore koji se najpre ogledao u pevanju narodnih pesama i igranju narodnih kola. Nazalost moze se reci da je u srpskoj narodnoj pesmi prisutan uticaj gore navedenih nacija. Na srecu, bogat srpski folklor i srpska narodna pesma i narodno kolo, razlikuju se od folklora i pesme naroda u okruzenju zadrzavajuci svoju prepoznatljivost.

U 17. i prvoj polovini 19. veka zahvaljujuci velikanima srpske poezije pesnicima, slavni kompozitori pisu muziku na peziju pesnika tog vemena. Da ih spomenemo: Vuk Stefanovic Karadzic, Jovaj Jovanovic Zmaj, Aleksa Santic, Branko Radicevic, Petar Preradovic, Djura Jaksic, Janko Veselinovic, Vojislav Ilic, Dragutin Ilic, Jova Ilic, Milorad Petrovic Seljancica, Jovan Grcic Milenko, Velimir Rajic, Branislav Nusic, Draga Dejanovic, Spiridon Jovic, Vasa Zivkovic, Tihomir Djordjevic, Isidor Bajic, Marko Nesic, Stevan Hristic, Petar Konjevic, S. Bosnjacki, M. Rajacic, Stanislav Binicki, Bozidar Joksimovic, Jenko Davorin, Pajo Kolaric, Boza Kovacevic, Mita Topalovic, Kornelije Stankovic. Moze se reci da su pesme ovih pesnika i kompozitora muzike zlatno doba srpske narodne pesme.

Kasnije u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka pojavljuju se kompozitori, autori muzike, pesnici i tekstopisci. Treba reci da su pesme ovih autora pisane u duhu narodnog stvaralastva, izvorne i tradicionalne srpske narodne pesme i narodnih kola das u na zavidnoj  umetnickoj vrednosti ida ce se uvek pevati i svirati. Poznatiji autori muzike i tekstopisci ovog vremena svakako su: Miodrag Todorovic Krnjevac, Dragisa Nedovic, Obren Pjevovic, Dragan Tokovic, Radojka Zivkovic, Radoslav Graic, Milutin Popovic Zahar, Petar Tanasijevic, Danilo Daca Zivkovic, Danilo Danilovic, Zarko Petrovic, Dusan Jaksic, Dragan Aleksandric, Vukasin Vule Jevtic, Vita Zivotic, Misa Mijatovic, Slobodan Mulina, Maksa Popov, Zvonko Bogdan, Mica Jankovic, Milija i Ilija Spasojevic, Djurica Cirkovic, Vlastimir Pavlovic Carevac, Djordje Karaklajic, Laza Kostic, Zika Miljkovic, Predrag Zivkovic Tozovac, Svetozar Lukovic, Novica Stojimirovic, Mirjana Vlaovic, Bora Dugic, Ljubisa Pavkovic, Svetislav Vukovic, Radmila Mudrinic, Radmila Todorovic Babic, Ljuba Manasijevic, Marina Tucakovic, Toma Zdravkovic, Aleksandar Sasa Petrovic, Milan Cupovic, Branko Belobrk, Mica Levic, Sava Vukosavljevic, Zoran Mulic, Rade Jasarevic, Buca Jovanovic, Dobrivoje Ivankovic Doca, Miroljub Arandjelovic Kemis, Miljko Vitezovic, Mica Teofilovic, Mirko Kodic, Edi i Sasa Medosevic, Bora Djordjevic, Vlado Baralic, Moma Stanojevic, Bora Visnjicki, Bora Runic, Zoran Dasic, Zarko Milanovic, Mica Stojanovic.

U drugoj polovini 20. veka dolazi do stvaranja takozvane folk-pop muzike koju pre svega prihvataju mladi i to ne samo na nasim prostorima vec i u dijaspori. Te melodije su daleko od srpske narodne muzike, sto se moze reci i za neke tekstove. Melodije z ate pesme uzete sui z turske, spanske, grcke, juznoamericke muzike i muzike drugih nacija. Na zalost, ove pesme popularisu se u emisijama nekih radio i televizijskis stanica, proizvodnji nosaca zvuka.

Danas imamo pojavu da su se ortodoksni ismevaci narodne muzike sada pojavili kao njeni najveci protagonist uzimajuci izvorne grupe iz Bugarske, Makedonije i Srbije.

Na ovim poslenicima ukljucenim u stvaranje i izvodjenje srpse narodne pesme  je obaveza da se bore protiv svega sto je tudje u nasoj narodnoj muzici. U svetu je stvaranje i izvodjenje narodne muzike ozbiljna stvar, sto nazalost kod nas nije slucaj.

U knjizi je nekoliko priloga narodnih pesama i narodnih kola u izdanjima muzickih kuca u periodu 1887. do 1941. godine. To su narodna izdanje Jovana Frajta knizarnice Geca Kon iz Beograda, izdanja "Napredak" iz Novog Sada. Ovo poslednje je prilog Biblioteke kuce Kostic, Dr. Bosko Kostic iz sela Mesarci.

Ova izdanja pokazuju znacajnu vrednost muzike i teksta. Ove pesme se pevaju danas, a verujem pevace se vecno. Izdanja pokazuju da se u Srbiji u to doba vodila briga o muzickom obrazovanju i kulturi. Knjiga "Zavicaju, mili kraju" je skroman doprinos srpskoj narodnoj bastini a time kulturi i umetnosti.


Mile Bogdanović

Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 05, 2011, 04:23:18 pm »

**

NARODNA MUZIKA, VELIKI ČUVAR SAMOG NARODA
Miodrag Mile Bogdanović:
ZAVIČAJU, MILI KRAJU
Odabrane srpske narodne pesme i narodna kola iz XIX i XX veka-velika
ostavština za budućnost


U sasvim kratkom vremenskom periodu (jedva godinu dana) od izlaska iz štampe izvanredne memoarske knjige Mileta Bogdanovića "Pesma i prohujale godine", velike svedočničke i dokumentarističke vrednosti istraživačke i odabrano autobiografske provenijencije, prosto nakrcane punim životnog, umetničkog i intelektualnog iskustva, evo nas pred novim izdavačkim i skoro zanesenjačkim izazovom ovoga dragog i omiljenog čoveka, izazovom nove knjige pamtilice i razgovoruše zamajane samim draguljima našega nacionalnog melosa u golemom i nesagledivom gospodstvu srpske nacionalane muzike tako moćno utemeljenje u celovitost korpusa naše nacionalne kulture uopšte.

Nije moguće oteti se utisku da je težak i mukotrpan posao priređivanja ovehresto-matske knjige, ne samo u najvećoj saglasnosti sa više decenijskom željom Bogdanovića da ovakvu sakljupačku i odgovrnu knjigu sačini, nego i u najvećoj saglasnosti i potrebom da svoj dugogodišnji sakupljački.umetnički i popularizatorski rad u segmentu pevanja narodne pesme, kruniše knjigom kakva je ova,a koju do sada u ovome obliku i ovim postupkom sačinjenu nismo imali.

Kada se zna da je ljubav za našu narodnu muziku Mile Bogdanović još od najranije mladosti stekao u svome porodičnom domu,i kad se zna da je ovoj svojoj najvećoj umetničkoj ljubavi posvetio gotovo ceo svoj umetnički život od blizu šest decenija prebogatog umetničko-pevačkog života, postaje skoro sasvim jasnom činjenica zašto se ovaj dragoceni umetnik i sjajan čovek oglašava po ko zna koji put delom iz same suštine našeg nacionalnog bića, bezpogovorne istraživačke,umetničke i iskustvene vrednosti.

Podjednako fantastično zaljubljenički, od svoje prve radio emisije 19 decembra 1944 pa sve do dana današnjeg, Mile Bogdanović svoju pevačku i umetničku karijeru potpuno vezuje za sudbinu naše pevane narodne pesme i sudbinu svog stradalog srpskog naroda, ovih već davnih i neponovljivih godina, čemu nije lako naći poređenje u svakolikoj posebno pevačkoj istoriji i tradiciji u nas.

Nekoliko hiljada koncerata, najčešće dobrotvornih, gotovo neprestana putovanja koja još uvek traju, kako po zemlji tako i po inostranim zemljama.ogromno životno i radno iskustvo prebogati, jedinstveni i stalno obnavljan repertoar koji se kvantifikuje na hiljade pesama, samosvojno i gotovo autentično razumevanje našeg folklora, posebno srpske narodne pesme izvorne bistrine i lepote, studiozno i lucidno interpretatorsko majstorstvo kome ravna nema u našoj gustoj i prebogatoj pevačkoj produkciji, učinili su Mileta Bogdanovića ne samo izuzetnom umetničkom ličnošću najviših mera i oblika, nego i legendom pevačkog posla, pravom merom toga posla u nesagledivom i začaranom gospodstvu naše narodne muzike uopšte, paradigmom za dobru i izvornu narodnu pesmu.

Hiljade programa narodne muzike na Radiju i hiljade najraznovrsnijih umetničkih programa na Televiziji nosačima zvuka, koncertima, brojnim i svakovrsnim drugim prilikama, kao rado viđen gost, prijatelj, omiljen i dragi čovek, i posebno mnogobrojna i visoka umetnička i društvena priznanja koja su decenijama pratila ovu jedinstvenu i izuzetno uspešnu umetničku karijeru, u čistoj ljudskoj i umetničkoj ličnosti ovoga umnog i obrazovanog čoveka, sve te činjenice, dakle, zajedno, formirane su skoro zavareniču obavezu Miletu Bogdanoviću da priredi ovu jedinstvenu umetničku hrestomatiju sa dragocenim melografskim zapisima i originalnim tekstovimad sve pod najšire značenje naslovom "ZAVIČAJU, MILI KRAJU", i na taj način spasi od zaborava i utuljenja, od uništenja i nehata, ne samo značajnu muzičku ostavštinu i baštinu, nego i taj glavni beleg da smo uopšte narod, i da smo u duhovnom smislu zaista postojali i još uvek postojimo među kulturama i među narodima.

Utemeljujući ovaj svoj jedinstveni i teški poduhvat na materijalno-istorijskoj dokumentaciji kulture Srba od VIII i IX veka, pa preko perioda ropstva pod Turcima (XV vek), sve do danas, sklopila se živa, dragocena i koloritom bogata slika naše muzičke narodne duhovnosti, visoke kritičnosti lucidnog, prosejanog iskustva i ukusa. Narodna pesma kao PAMTILICA i kao RAZGOVORUŠA, kao brižna čuvarka naše tradicije, uvek potekla iz života, u njemu uvek slavljena i poštovana, s njim se rađala i nestajala, kao i sam čovek ili srpski narod!

Zaista se pevalo i muziciralo na svadbama, u bojevima, mnogim verskim obredima i drugim prilikama, zajedničkim sedeljkama, prelima i skupovima, ostavši tako najmoćnijim elementom naše nadaleko čuvene nacionalne sabornosti muziciranje na instrumentima najčešće ručno sačinjenim od materijala koje je nudila sama priroda u kojoj je taj zdrav čovek i živeo, i u kojoj se kao božansko proviđenje uznosio njegov pojedi načni ili grupni pevački glas, plemenito ozvučivši prostor u kome živi i radi, raduje se i tuguje, rađa se ili umire. Prirodno, na ovom su se planu s razlogom i najvidljivije osetili stilski i drugi uticaji vremena, tuđih nacionalnih muzičkih tradicija, tematskih, lirskih i mnogih drugih primesa i natruna koje su donosili vreme, istorijski periodi i sudbina same zemlje.

Zato nam se i čini umesnom sintagma, da je srpska narodna pesma stara koliko i sam srpski narod, dakle, petnaestak vekova. Verna sebi i svojoj autentičnosti, ona /naša narodna pesma/ postala je lako prepoznatljiva i uočljiva bez obzira na sve uticaje koje je po logici svoje istoričnosti morala izdržati, u čuvenom okruženju drugih slavnim nacionalnih tradicija /Turska, Bugarska, Rumunija, Mađarska i dr./

Knjiga Mileta Bogdanovića "ZAVIČAJU, MILI KRAJU" s velikim pijetetom, poštovanjem i respektom sabira i vrednuje sve te uticaje i s najdužnijim poštovanjem navodi taj poduži registar slavnih imena kako naše književnosti, tako i slavne kompozitore koji su komponovali u duhu narodnog stvaralaštva i duhu izvorne i tradicionalne srpske narodne pesme.

To su itekako velike ostavštine za budućnost i ponos budućim generacijama.

Ali autorska narodna pesma, što je i prirodno, javila se znatno kasnije, a sa njom i svi mnogobrojni oblici njenog izvitoperavanja i njene komercijalizacije koja sa izvornom narodnom muzikom, najčešće, nema nikakve veze, sem što se na neumetnički, površan i prizeman način obraća samome narodu, pokušavajući da u njemu stvori drugačiju duhovnu svest o narodnoj muzici i narodnoj pesmi od one svesti na kojoj je srpski narod vekovima isticao svoju duhovnost. U 350 seriozno i lucidno izabranih narodni pesama, 50 najlepših narodnih kola sa autentičnim /originalnim/ melografskim zapisima i tekstovima, i čitavim obiljem fotografija pisaca, tekstopisaca, uglednih kompozitora i autora muzike, nakrcala se velika i beskrajno dragocena ljubav barda naše pevane narodne pesme Mileta Bogdanovića, snagom koja nas je oduvek plenila i dalje pleni svojom večnom lepotom i svežinom, i pre, i sada, i uvek.

To je velika prava vera umetnika u svome narodu, koja se vratila stalnim prisustvom toga umetnika u svesti i životu samoga naroda. Večno žive samo oni koje narod pamti i u svome sećanju čuva. A Miodrag Mile Bogdanović još za života postao je legenda koje se voli, pamti i čuva. Zato Miletu Bogdanoviću i dugujemo zahvalnost za izdavački podvig u kome smo i kao narod i kao ljudi večno živi.


Branislav Bojić-Banika
književnik

Izvor: knjiga
Mile Bogdanović
Zavičaju, mili kraju
Beograd, 2004.


[postavljeno 03.11.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 05, 2011, 04:23:37 pm »

**

P E V A Č K O  N A D M E T A NJ E  "K O  Z N A  V I Š E"
M I L E  B O G D A N O V I Ć  I  C U N E  G O J K O V I Ć


PEVAČKI DVOBOJ: MILE BOGDANOVIĆ I CUNE GOJKOVIĆ
KO ZNA VIŠE


Jedinstveni pevački dvoboj u svetu održan je 26. marta 1971. godine u hotelu "Jugoslavija" u Beogradu. Ove godine pevači će obeležiti trideset godina od dana takmičenja.

Ovo pevačko takmičenje najavljeno je: "Ko zna više". Takmičenje je trajalo punih petnaest časova, tj do 27. marta 1971. godine u 12 časova.

Pobednik ovog takmičenja bio je Predrag Cune Gojković rezultatim 43 : 42.

Organizatori ovog takmičenja bili su: Radio Beograd 202 i "Politika ekspres". Ideju da se ovo nadmetanje održi dao je urednik u Radio Beogradu, Đorđe Seničar, posle jednog programa u kome je sudelovao Cune Gojković koji je podržao ovaj predlog. Trebalo je naći protivnika. Predlog Đorđa Seničara je bio da to budem ja, što sam i prihvatio.

Do dana nadmetanja prošlo je skoro 6 meseci. Za to vreme bile su pripreme oba takmičara, a održana je i generalna proba u hotelu "Palas" u Beogradu, novembra meseca 1970. godine. U žiriju su bili Miodrag Marinkovigl, Đorđe Seničar i Vlada Dimitrijevik Svirao je orkestar Đorđa Negovanovića. Predstavnik "Politike ekspres" i jedan od autora bio je novinar Saša Pajić. Za ovo pevačko nadmetanje organizatori i učesnici potpisali su sporazum o najneobičajenom takmičenju koje je ikad održano kod nas, a verovatno i u svetu. Nadmetanje za koje su sastavni deo sporazuma bile propozicije koje su obuhvatile sve žanrove iz repertoara oba pevača. Ono što je važno da ovom prilikom kažem je da se takmičari nisu nadmetali naizmeničnim pevanjem iste pesme /jedan počne - drugi nastavi/ već su u petnaest časova nadmetanja 15 rundi, kako je to stajalo u propozicijama bile su sledeće runde:

a) naizmenično nastavljanje iste pesme,
b) nastavak pesme sa slovom kojim takmičar završi strofu,
v) na određenu temu, odnosno reč,
g) iz kovertiranih 120 pesama,
d) na zadati broj koji su takmičari dostavili takmičarskoj komisiji dva sata pre početka takmičenja.

Ono što je najvažnije iz propozicija nije se smelo ponoviti ista pesma od bilo kog takmičara. Zaista, teški uslovi iz propozicije, ali su takmičari to prihvatili verujutći u sebe.

Dozvoljeno vreme između dve pesme - nastavljanja je 10 sekundi. U toku takmičenja bilo je odmora šest puta po pet minuta kada su lekari /kardiolog, internista i specijalista za uho, grlo i nos/ vršili pregled. U tih 15 rundi šest je završeno u moju korist, dve runde u korist Cuneta i sedam rundi je bilo nerešeno. Na osnovu ovoga, ne znam ni dan danas kako je rezultat bio 43 : 42 za Cuneta. No, to nije ni bilo važno. Važno je da se čuje dobra pesma, veliki repertoar, jer u svemu tome pobedila je pesma. Lično mislim da je Cune velikan naše pesme.

U mojoj knjizi "Tiho noći", mojoj muzičkoj biografiji, nalaze se podaci o nazivima svih pesama ovog takmičenja, o komisiji lekara, komisiji muzičkih stručnjaka, fiziotarapeuta i drugih. Ja Ću ovoga puta reći da je predsednik takmičarske komisije bio poznati dirigent zabavnog orkestra RTB Ilija Genić. Svirali su orkestri pod upravom Radeta Jašarevića, Žike Ilića, Đorđa Negovanovića i Toše Elezovića. Voditelji su bili Nenadović Đorđe, Ivan Bekjarev i Ivanka Jovanović.

Prisutno je bilo preko hiljadu posetilaca u sve tri sale hotela "Jugoslavija" /Dunav, Sava, Panorama/. Interesovanje je bilo ogromno, tako da za mnoge nije bilo mesta. U publici su bile brojne poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života: Đuka Julijus, novinar "Politike", Soja Jovanović, reditelj, Milena Dravić i Dragan Nilkolić, glumci, Radmila Dimić, Predrag Živković Tozovac, Toma Zdravković, pevači, i mnogi drugi.

Radio Beograd je neprekidno vršio prenos. Dnevna štampa, posebno "Politika ekspres" i "Večernje novosti" pripremili su ovo takmičenje još mnogo pre njegovog održavanja. Sve vreme bila je i moja porodica, supruga Ančica i ćerke Milica i Bojana.

Ovo nadmetanje počelo je i emisijom TV Beograd "Kviz" koju je vodio Mića Orlović. Bili su i predstavnici brojnih sponzora i donatora.

I Cune i ja smo se dugo pripremali za ovo takmičenje i imali svoju strategiju, a imali smo i svoje sekundante. Moji sekundanti bili su veliko ime naše narodne pesme Vule Jevtić i novinar Radio Beograda Branko Nikolić, a Cunetovi bili su Aca Trandafilović i Đorđe Gagić.

U svojoj strategiji Cune je umeo i to da mi pesme završava sa suglasnikom, jer je teško naći pesmu čiji je početak sa suglasnikom i odmah je nastaviti. Ja sam to primetio i u jednom trenutku sam završio pesmu slovom "Ć" /pesma "Noć, tamna noć"/. Sekunde su prosekundi Đorđe Gagić mu reče: "Ćiri, biri, Mare moja", posle koje je Cune nastavio da peva. Po propozicijama ovo se nije moglo uzeti kao pesma, jer to je pripev a ne pesma. No, ja nisam stavio primedbu. Negde oko 5 časova ujutru, Cune mi je završio strofu slovom "U". Pogledao sam kroz prozor i video izlazak sunca. Odmah sam reagovao i počeo da pevam pesmu "U ranu zoru". Publika je ovo pozdravila burnim aplauzom.

Ja sam dobio brojne nagrade, posebno zbog toga što sam u 6 rundi vodio. Ali, bile su i druge nagrade, želje i podrške. Tako je, recimo, čistač obuće Čeda iz ulice 7. jula poslao telegram sa željom da pobedim, a da mi sedam dana čisti obuću besplatno. Drugi telegram dobio sam od Frizerske zadruge "Beograd" iz Nušićeve ulice, tri kompleta šišanja, pranje kose i brijanja, ako pobedim.

Cune i ja na ovom takmičenju otpevali smo blizu 300 pesama. Bila je nedelja, 27. mart u 12 časova kada je proglašen pobednik, Cune Gojković, uz nagrade njemu i meni.

Ali, izgleda da ni meni, ni Cunetu nije bilo dovoljno što smo pevali 15 časova, već smo uveče nastavili. Ja u hotelu "Palas", a Cune na koncertu u Domu sindikata. Posle tog dvoboja, mnogi ljudi su pitali i mene i Cuneta da li ćemo nastaviti ovo takmičenje s obzirom na naše velike repertoare.

Marta meseca 1981. godine mi smo obeležili jubilej, deset godina nadmetanja. Ovaj koncert, održan je u dvorani Doma sindikata. Svirao je ansambl Mikice Kurtovića. Voditelj je bio Đorđe Nenadović. Moj sekundant bio je Vule Jevtić, koji je i pevao na tom koncertu /umro je dva meseca posle ovog koncerta/. Cunetov sekundant bio je Aca Trandafilović. Interesovanje za ovaj koncert bilo je ogromno, ali nismo bili sigurni da će se taj koncert održati. Razlog su dva događaja tog 27. marta 1981. godine. Prvo, to su bile velike demonstracije Albanaca na Kosovu, i drugo, velika poplava koja je zadesila Obrenovac i okolinu. No, sala je bila puna i mi smo pevali.

Sa tog koncerta snimljena je audio kaseta, direktno - uživo, prvi put kod nas. Audio kasetu pod nazivom "Ko zan više" proizveo je "Diskoton" iz Sarajeva.

Posle ovog jubileja i mene i Cuneta su često pitali zašto ne nastavimo takmičenje, jer onoliko koliko mi znamo pesama nije moglo da se otpeva za 15 časova.

Na predlog Zorana Radovanova i Pere Stojkova mi smo nastavili nadmetanje u restoranu "Bečkerek" u Zrenjaninu krajem 1994. godine i početkom 1995. godine. Održano je 6 ciklusa. Otpevali smo oko 800 pesama. Predsednik žirija bila je poznata novosadska umetnica Julija Bisak. Voditelj je bio Minja Subota. Svirao je ansambl Petra Sama. Ovo nadmetanje dobilo je naziv "Dva viteza pesme". Predsednik Skupštine grada Zrenjanina, Ljuba Slijepčevitp uručio je meni i Cunetu poklone u znak sećanja na naše pevanje u lepom banatskom gradu.

Ove godine Cune i ja obeležavamo 30 godina od dana našeg pevačkog dvoboja. Posle tog jubileja imamo nameru da pripremimo i objavimo na kompakt disku i video kasetama sve ono najlepše što smo pesmom mogli da kažemo.

Posle jubileja sledi nova priča o "Dva viteza pesme".


Tekst i fotografija
preuzeti iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 g


[postavljeno 19.11.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 05, 2011, 04:23:57 pm »

**
nastavak

NEOBIČNO TAKMIČENJE PEVAČA
"KO ZNA VIŠE"
PETNAEST ČASOVA PEVANJA
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd
Mile Bogdanović i Cune Gojković "ukrstiće glasove" sredinom marta

Već smo javili — pevački asovi Mile Bogdanović i Cune Gojković sastaće se sredinom marta da bi javno dokazali ne ko je bolji pevač već — ko zna više pesama. Do ovog neobičnog takmičenja došlo je posle Cunetove najave da zna "Najviše pesama na svetu". Njegov učitelj Mile Bogdanović prihvatio je izazov i predložio — pevački duel.

Ovaj pevački duel neće biti duel izdržljivosti. Jer, nikom od organizatora a ni publici koja ća sigurno do poslednjeg mesta ispuniti salu ugostiteljskog objekta koji bude izabran, nije stalo da vidi svoje ljubimce iznurene, izmučene i promukle. Naprotiv, to će biti, u stvari, vedra priredba na kojoj će dva vrhunska pevača pevati non - stop, ali određeno vreme a na toliko specifičan način da slobodno možemo da kažemo da je to takmičenje decenije.

Za sad, u prvim razgovorima, predviđeno je da takmičenje između Mileta i Cuneta traje 15 časova, "15 rundi", svaka po 50 minuta, a između njih — po 10 minuta odmora.

Propozicije još nisu definitivno uraćene, ali već sad postoji okvirni plan utvrđen na sastanku sa dvojicom pevača.

Taj duel ličio bi, u mnogome, na igru "na slovo na slovo". Kockom bi bilo odlučeno, ko će od njih dvojice prvi početi. Taj, prvi, počinje strofu prve pesme. Drugi treba da nastavi sa drugom strofom. U koliko uspe, onda je on taj koji "zadaje" novu pesmu, a onaj prvi, mora da nastavi. Ukoliko ne uspe pevač da nastavi da peva drugu strofu pesme - gubi poen, a njegov protivnik ponovo zadaje novu pesmu.

Pored toga, predviđeno je i takmičenje po temama: pesme koje govore o rekama, o planinama, očima, ljubavi, godišnjem dobima...

Do sredine marta, kad je predviđeno da se ovo takmičenje održi, ostalo je još dosta vremena. Međutim, mi ćemo redovno naše čitaoce obaveštavati o svemu što je u vezi sa ovim pevačkim duelom. I ne samo to. Čitaoci "Ekspresa" dobiće mogućnost da Miletu ili Cunetu, za koga se opredele, unapred pomognu da pobedi. Kako... o tome u jednom od sledećih brojeva.

Zasad još samo ovo: u Radio Beogradu 202 užurbano se radi ne samo na propozicijama nego i na organizaciji ovog takmičenja. Jer, nije mala stvar obezbediti orkestar koji će izdržati 15 časova sviranja /naravno, ne jedan/, lekare, članove žirija, "sekundante", pa i mesta za sve posetioce, konobare, portire, garderobere...


A. Pajić


PEVAČI TRENIRAJU ZA "DVOBOJ"
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd

Do zanimljivog pevačkog duela između Mileta Bogdanovića i Predraga Cuneta Gojkovića ostalo je još mesec dana. Oba takmičara pripremaju se punom parom, odnosno intezivno.

Naš, po stažu, najstariji aktivni pevač — Mile Bogdanović — svakodnevno, pa i noćas, pre i posle nastupa u "Palas", svo vreme provodi u preslušavanju svojih i tuđih snimaka na trakama i pločama. Kao što se vidi na sledećoj slici, u isto to vreme, u svom stanu, Predrag Cune Gojković bacio je "Pasijans". Ipak, verujemo, ni on nije baš previše samouveren, tim pre što mu karte nisu odgovarale na ono što ga muči — ko zna više.

Kao što smo već pisali, sredinom marta u dvorani hotela "Jugoslavije" održaće se 15 — časovno takmičenje, na kome će ova dva pevačka asa uložiti sve od sebe da bi pokazali ko zna više pesama. U redakciji Radio Beograda 202 i "Politike Ekspres", takođe, užurbano se priprema definitivna verzija propozicija za ovo nesvakidašnje takmičenje pevačkih asova.



PEVAČKO NADMETANJE "KO ZNA VIŠE" SVI DETALJI POZNATI!
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd
Još jedan dan do "takmičenja decenije" Proglašenje pobednika "tačno u podne"

Sutra je veliki dan — kako za Cuneta i Mileta, tako i za sve ljubitelje dobre pesme i neobičnih takmičenja.

Ukratko da ponovimo: u 21 čas, Miodrag Marinković, glavni sudija pevačkog takmičenja "Ko zna više" da će u dvorani "Dunav" hotela "Jugoslavija" znak za početak takmičenje koje će trajati petnaest časova, u petnaest rundi po 45 minuta svaka. Izdržljivost i znanje.

Svaka runda ovog takmičenja ima svoje neobično obeležje. Evo kako će to izgledati:

runda — od 21. do 21, 45 časova:
NAIZMENIČNO NASTAVLJANJE ISTE PESME /jedan počne, otpeva prvu strofu, drugi nastavlja/
runda — od 22. do 22, 45 časova:
PEVANJE NA ODREĐENE TEME /recimo - ljubav, cveće, planete, reke.../
runda — od 23. do 23, 45 časova:
NAIZMENIČNO PEVANJE CELE PESME /svako od njih bira pesmu koju peva/
runda — od 00. do 00, 45 časova:
PEVANJE "NA SLOVO NA SLOVO" /po zadatku sudija pesme na slovo, recimo "A", ili "Ž".../
runda — od 01. do 01,45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA /jedan drugom zadaju pesme, teme.../
runda — od 02. do 02, 45 časova:
PEVANJE NA ODREĐENE TEME
runda — od 03. do 03, 45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA
runda — od 04. do 04, 45 časova:
NAIZMENIČNO PEVANJE CELE PESME
runda — od 05. do 05, 45 časova:
PEVANJE "NA SLOVO NA SLOVO"
10. runda — od 06. do 06, 45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA
11. runda — od 07. do 07, 45 časova:
PEVANJE PO ZADATKU PROTIVNIKA /ponovo/
runda — od 08. do 08, 45 časova:
NAIZMENIČNO NASTAVLJANJE ISTE PESME
runda — od 09. do 09, 45 časova:
NAIZMENIČNO PEVANJE CELE PESME
runda — od 10. do 10, 45 časova:
PEVANJE NA ODREĐENE TEME
runda — od 11. do 11, 45 časova:
NAIZMENIČNO NASTAVLJANJE ISTE PESME

Proglašenje pobednika je tačno u 12 časova u subotu 27. marta, dakle, posle ogromnog ispita izdržljivosti i znanja.

Lekarska ekipa
Kao što smo već javili — juče su obojica takmičara bili na detaljnom pregledu. Specijalisti su najavili /i naravno potpisali/ da su obojica spremni da izdrže ovaj izuzetan napor.

Ali, to nije sve. Za čitavo vreme takmičenja, u sali, dežuraće trojica lekara; dr Branko Stanisavljević, vođa lekarske ekipe i specijalisti za uho, grlo i nos Dušan Cvejić i Kosta Mitrovik. Pored toga — dvojici rivala biće na raspolaganju i dve maserke koje će im pružiti svu potrebnu pomoć u pauzama u njihovim garderobama iza scene u kojima su i divani za odmaranje.

Preostale ulaznice
Najverovatnije je da, dok ovo čitate, više nema ulaznica za početak takmičenja. Međutim, kao što smo već rekli, sve ulaznice se u JUGOTURSU u Vasinoj ulici prodaju do petka u 17 časova, a sat kasnije mogu da se kupe u hotelu Jugoslavija, na ulazu sa DUNAVSKE STRANE, odakle se ulazi za sale "Dunav" i "Sava". Tamo će ulaznice biti prodavane za čitavo vreme takmičenja — ukoliko ima mesta. O tome kakvo je stanje u dvorani obavestiće vas Beograd 202 svakog pet-naestog minuta u satu. Najzad, Beograd 202 OD PONOĆI DO ŠEST UJUTRU DIREKTNO PRENOSI TAKMIČENJE. Sistem ulaznica smo objasnili: svaki sat traje pet dinara. Ulaznica se kupuje za čitavo vreme — od dolaska do kraja takmičenja s tim da se novac vraća onome ko ode ranije.



JELO I PIĆE

Hotel "Jugoslavija" se pobrinuo da za 50 dinara, koliko staje obavezna konzumacija u koje bilo vreme da gost dođe, svako dobije maksimum — najraznovrsnije specijalitete prema dobu noći odnosno dana i sva moguća pića — od obične vode do francuskog šampanjca.

Sve u svemu — ova neobična priredba koju organizuju Beograd 202 i redakcija našeg lista obećava jednu noć i jedno prepodne koje će se dugo pamti.



VEČERAS U 21. ČAS CUNE ILI MILE?
Politika Ekspres 26. mart 1971. g. Beograd
Direktan TV prenos početka. Besplatan prevoz kolima "Autotehne". Kompjuter instaliran.
Tim lekara i najsavremeniji uređaji brinu o zdravlju takmičara. Pokrovitelji: Prokupac i Jugoturs

Večeras u 21. čas počinje najneobičnije takmičenje ikad održano u nas — dvoboj "Ko zna više" između Mileta Bogdanovića, doajena naših pevača, i Cuneta Gojkovića jednog od najpopularnijih interpretatora i člana ovogodišnje "Pesme leta".

Oba takmičara su u izvrsnoj formi - zaključili su lekari koji su, da sve bude sigurno, instalirali danas u "Jugoslaviji" precizan aparat veličine jednog frižidera koji će signalizirati i najmanju promenu u organizmu takmičara, promenu koja bi bila opasna po njihovo zdravlje. Trojica lekara dežuraće svih petnaest časova pored njih tako da su neopravdane bilo kakve bojazni za njihovo zdravlje.

Od Ilije Grubora, jednog od organizatora takmičenja i predstavnika hotela "Jugoslavija" doznali smo pred samo zaključenje lista da je sve spremno — što se ugostiteljskih usluga tiče. Ovo je i za "Jugoslaviju" koja je navikla na svakakva iznenađenja — izuzetan događaj pa su svi "sektori" pojačani.

Povećao se broj sponsora pojedinih rundi koji će svojim poklonima iznenaditi izdržljivost i znanje takmičara. To su: Ljubljanska banka, filijala Beograd, Konfekcija "Željezničar", Subotica, Naftna industrija "Naftagas", Novi Sad, Hemijska fabrika "Idol", Novi Sad, Tovarna gospodarske opreme "Gorenje", Velenje, Vukovarska tekstilna indus-trija "Vuteks", Vukovar, Mesna industrija "Gavrilović", Petrinja, Preduzeće za prodaju, uvoz i izvoz drveta i drvnih proizvoda "Jugodrvo", Beograd, farmaceutsko — hemijska industrija "Galenika" Beograd — Zemun i "Centroturist", Beograd.

Dobili smo nekoliko desetina pisama naših čitalaca koji traže odgovor na pitanje: kako će se kontrolisati da li je neka pesma već otpevana pre no što je drugi takmičar započne. Pored ogromnog tima sudija i zapisničara, sekudanata i pomoćnika u dvorani "Jugoslavije" montiran je i specijalni kompjuter koji su nam stavili na raspolaganje "Dečje novine" Gornji Milanovac i koji u roku od tri sekunde signalizira ako je neka melodija već "prošla".

Beograd 202 i redakcija našeg lista pripremili su za svoje slušaoce i čitaoce jedno iznaneđenje: UKOLIKO U BILO KOJE VREME ŽELITE DA DOĐETE U HOTEL "JUGOSLAVIJU" NA OVO TAKMIČENJE, DOVOLJNO JE DA OKRENETE TELEFON HOTELA "JUGOSLAVIJA", TRAŽITE VEZU SA ŠTABOM ORGANIZACIJE i automobil "Autotehne" će doći pred vašu kuću da vas besplatno doveze u Jugoslaviju i naravno, vrati kući.

Najzad — mali broj ulaznica koji je još preostao za početak takmičenja, za uključivanje TV Beograd može da se kupi do 17 časova kod JUGOTURSA, pokrovitelja ovog takmičenja, u Vasinoj ulici. U 18 časova otvara se specijalna blagajna u hotelu JUGOSLAVIJA sa Dunavske strane. Kasnije, svakog petnaestog minuta u satu Beograd 202 obaveštavaće vas o tome koliko je mesta prazno.


Tekst i fotografija
iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 godine


[postavljeno 19.11.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 05, 2011, 04:24:21 pm »

**
nastavak

SINOĆ I NOĆAS U BEOGRADU
Dvoboj Mileta Bogdanovića i Predraga Gojkovića
15 ČASOVA PESME
Politika Ekspres mart 1971. g. Beograd

CELU NOĆ I DANAS DO PODNE DVA POZNATA PEVAČA, PRED MNOGOBROJNOM PUBLIKOM HOTELA "JUGOSLAVIJA", DOKAZIVALA — KO ZNA VIŠE PESAMA

Uz dva orkestra kompjuter, nekoliko sudijskih ekipa, i oko 350 zvanica sinoć od 21. čas pa danas do podne trajao je maratonski dvoboj pevača Mileta BOGDANOVIĆA i Predraga GOJKOVIĆA - CUNETA u salama hotela "Jugoslavija". Među gostima smo zapazili Boru Pavlovića, sekretara Gradskog komiteta SK, glumca Ljubu Tadića, voditelja kviza "Sve od sebe" Miću Orlovića, trenera "Dinama" Zlatka Čajkovskog, Dragana Živkovića Tozovca, Silvanu Armenulić i mnoge druge.

Svi su sa velikim oduševljenjem pratili takmičenje dva pevača. U nadmetanju "Ko zna više", u 15 rundi po četrdeset pet minuta trebalo je da se odluči koji od dvojice pevača zna više pesama iz oblasti zabavne i narodne muzike, romski i starogradskih pesama.

Izazov
U jednom nedavnom intervjuu Cune se pohvalio kako zna mnogo pesama. Čuo je to i Mile Bogdanović i — posle verbalnih duela odlučeno je da dvojica pevača pred mikrofonom dokažu ko je u pravu.

Zakazan je dooboj ali su pre njegovog početka oba pevača bila testirana. Pokazalo se da znaju toliko pesama da bi mogli da pevaju bar pet dana. To je ipak bilo premnogo pa se odlučilo da meč traje 15 rundi, u pet disciplina.

Prva disciplina je da jedan od dvojice pevača počne neku pesmu, a drugi je dužan da nastavi. Zatim — pevanje na zadatu reč. Sinoć su njih dvojica, na primer, pevali celih 45 minuta pesme u kojima se pominje - konj. Morali su i da naizmenično pevaju pesmu za pesmom, s tim što nije smelo da se dogodi da neko peva ono što je drugi već otpevao. Bilo je i pesama u stilu "na slovo, na slovo". Takmičari su bili dužni da pevaju pesmu koja počinje poslednjim slovom pesme koju je otpevao njegov protivnik. Najzad — pevanje onih pesama koje zada protivnik. Cune je uspeo da otpeva sve i čak — demantuje kompjuter jer je mašina "zaboravila" da je jedna zadata pesma već bila izvedena.

Pripreme
CELO takmičenje, osim zvanica, pratio je i konzilijum lekara, koji je pred sam početak takmičenja pregledao oba pevača. Tu su bili: lekar opšte prakse otorinolaringolog /lekar za uho, grlo i nos/ i — kardiolog. Njima su pravili društvo i maseri.

Pevači su, naime, posle svake završne runde imali pravo /od ponoći pa nadalje/ da dok jedan peva, drugi "podmazuje" grlo ili traži pomoć masera.

Da li zato što se prvi umorio, ili što ima jače živce, tek prvi je zaspao Mile Bogdanović. Ali, to mu nije ništa smetalo da bez zamerke otpeva svoju rundu.

Cune je bio u tri sata izjutra u punoj formi. Dok je protivnik pevao on nije hteo da spava, već se umešao među goste.

Posle svake runde proglašavan je pobednik, i uz to primao poklone radnih organizacija koje su pomogle da se ovo jedinstveno takmičenje održi. Pobednik posle svih 15 rundi — dobio je povelju.

Kada smo ih napuštali zamolili smo ih da kažu šta misle ko će pobediti.

— Mada moj protivnik sada vodi sa poenom prednosti, ipak verujem da ću konačno pobednik biti ja — rekao nam je Predrag GOJKOVIĆ - CUNE.

— Ja znam mnogo pesama, ali i moj protivnik. Očekujem da će dvoboj biti završen nerešeno — izjavio je Mile BOGDANOVIĆ, pre početka osme runde.



DANAS U HOTELU "JUGOSLAVIJA" CUNE GOJKOVIĆ PROTIV MILETA BOGDANOVIĆA
PEVAČKI MEČ STOLEĆA

Oba "borca" treba da ispolje dosad neviđenu fizičku kondiciju i da se tokom 15 časova nadmeću u poznavanju najraznovrsnijih melodija.

Posle nezaboravnog bokserskog "meča stoleća" u kome su Klej i Frejzer još jednom dokazali da im nema ravnog u ringu, hotel "Jugoslavija" biće danas 26. marta u 21 čas poprište "pevačkog meča stoleća". Akteri su u nas veoma popularni interpretatori, kako neko reče "lepih" melodija, Mile BOGDANOVIĆ i Cune GOJKOVIĆ.

Organizatori ovoga nesvakidašnjeg duela su BEOGRAD 202 i redakcija POLITIKE EKSPRES. "Meč" će, kao i onaj bokserski, trajati petnaest rundi. Razlika je samo u vremenu trajanja. Dok su se bokseri borili po tri minuta, jedna runda "pevačkog meča stoleća" traje ceo sat.

Sam naziv pevačkog takmičenja "Ko zna više" jasno stavlja do znanja o čemu je reč. Pevači se takmiče pevajući svaki put novu pesmu. Znači - ponavljanja nema. Specijalni kompjuter, nabavljen za tu priliku, beležiće prvu strofu pesme, tako da, ako neko posle izvesnog vremena pokuša da "proturi" isti tekst, kompjuter reaguje, i takmičar dobija negativne poene.

Već smo rekli da takmičenje traje petnaest rundi. Svaka runda je zanimljivost za sebe. Jer — u jednoj rundi pevači pevaju jednu pesmu naizmenično po strofama. U drugoj se zadaju teme. Na primer — cveće. I oni pevaju o cveću. I tako redom.

U jednom satu, koliko traje runda, efektivno se peva 45 minuta. Ostatak do celog sata žiri koristi za donošenje odluke o pobedniku u rundi. Onaj ko otpeva više pesama, pobedio je. I tako do kraja. A kraj je - sutradan u podne. Znači, neprekidno petnaest časova.

S obzirom da u elitnim salama hotela "Jugoslavija", "Dunav" i "Sava"', ima samo oko 500 mesta, organizator je za sve one koji su zainteresovani, obezbedio radio prenos preko BEOGRADA 202 počev od ponoći 26. marta do šest časova izjutra 27. marta. Ali to nije sve.

Za one koji će ceo duel pratiti preko radio — prijemnika, specijalni reporter će se povremeno uključivati u vreme ispred i posle prenosa. Posebna zanimljivost je da će slušaoci biti obaveštavani preko BEOGRADA 202 svakog petnaestog minuta u satu /22. 15, 23. 15, 00. 15 itd./ o slobodnim mestima u dvorani. Jer, sigurno je da će biti malo onih koji će izdržati svih petnaest sati. Zato je organizator štampao ulaznice koje su perforirane i podeljene na sate. Tako će gost doći da sedi onoliko dugo koliko može da izdrži. On kupuje celu kartu za 75 dinara na kojoj svaki sat vredi 5 dinara. Na izlasku mu se vraća novac za onoliko sati koliko je ostalo na karti.

Tako je omogućeno da ovaj duel vide mnogi ljubitelji muzike, kao i obožavaoci dvojice vrhunskih pevača.

Pošto se danas 26. marta, na televiziji prikazuje i kviz iz Beograda, organizatori su se sporazumeli sa zabavnom redakcijom TV-programa, da deo pevačkog takmičenja bude emitovan direktno, pa će se tako pružiti prilika širem krugu gledalaca /u Televiziji kažu da ih ima oko sedam miliona/ da i oni vide "Pevački meč stoleća".



MEČ MILE — CUNE
TESNI MARATON
Politika Ekspres 27. mart 1971. g.

Beograd

Pevački maraton je završen, pobedio je Predrag Gojković - Cune. Petnaestočasovno nadmetanje dva vrsna pevača i još vrsnija poznavaoca i starog i novog narodnog melosa, i ne samo njega, okončano je juče u podne u hotelu "Jugoslavija", u čijoj su, do poslednjeg mesta ispunjenoj dvorani verni poklonici dva interpretatorska stila i manira celu noć i pola dana grčevito navijali za svoje ljubimce.

Tesna, minimalna prednost pobednika /43 : 42 poena/, samo je delimičan ilustrator i podjednakog znanja i podjednakih glasovnih kvaliteta dvojice takmičara, koji su se, i dušom i srcem, starali da niko iz sale ne zažali što je tako dugo bio svedok njihovog napornog boja.



NAPUŠTAM TAKMIČENJE

Taj napor koji se juče u podne, baš u osudnim trenucima bitke, vidno ispoljavao na podbulim očima, iznurenim licima i zapaljenim tabanima takmičara, indirektno je zapretio da su se, u poslednjem času, uoči poslednjeg 15. sata rata uoči samog kraja Gojkovića popelo na dva poena, pretvori u neslavni lični dvoboj teških reči i neuvijenih uvreda.

Inž. Miodrag Bogdanović, čiji su osmeh, lako, neusiljeno hodanje pistom i veoma topli glas, plenili i simpatije ljudi iz protivničkog navijačkog tabora, posle sedam uloženih prigovora, od kojih ni jedan nije uvažen, ljutito je rekao u mikrofon: — Cune je pevao pesmu u kojoj je ponovio strofu samo da bi ispunio predviđeno vreme, reči koje slede očito nije znao. Vi ste mu priznali poen, odbili ste moj osnovani prigovor, a to je nekorektno i nepošteno. Zbog toga napuštam takmičenje.

Strpljiva objašnjavanja organizatora — predstavnika našeg lista i Radio — Beograda 202 urodila su, međutim, plodom i posle mnogo žučnih reči, i nemoćnih suza Predraga Gojkovića, uvređeni Miodrag Bogdanović, koga su nervi, eto, izdali pre glasa, nasmejan se vratio na scenu da bi samo nešto kasnije dobio i formalnu potvrdu takmičarske komisije da se njegov prigovor naknadno uvažava i da se Predragu Gojkoviću oduzima poen.



GLASNE ŽICE

Lekarska komisija kontrolisara je takmičare i njihovo zdravstveno stanje.

— Pregledali smo glasne žice pevača i zaključili da su spremni za "maratonsko" takmičenje — kaže dr Dušan Cvejić, otorinolaringolog — Situacija nije bila izmenjena ni posle nekoliko "rundi".

Oko tri časa, stroboskop, aparat za posmatranje vibracije glasnih žica, pokazao je minimalne promene, koje su potvrđivale lak zamor.

— Posle jedne "runde" glasne žice Mileta Bogdanovića bile su nešto "drhtavije" od Cunetovih — kaže dr Cvijić. Na kraju meča vibracije glasnih žica Predraga Gojkovića bile su čak bolje nego na početku.

Ovo je, inače, bilo uopšte prvi put da se lekarima pružila prilika da na ovaj način kontrolišu glasne žice pevača.



SEOBA

Nervoza je gotovo redovani pratilac umetnika i sportista, jer, sigurno, nije ni malo lako i jednostavno biti nepogrešiv i zadovoljiti ukus širokog adutorijuma od nekoliko stotina, ili hiljade gledalaca. Ova, "kob" pratila je i sonoćne rivale u pevačkom duelu Predrag Gojković - Cune — Miodrag Bogdanović, ali, što je veoma interesantno, nisu joj obojica istovremeno podlegali. Na početku takmičenja Cune je bio vidno nervozan i rastresen, dok je Mile Bogdanović, za razliku od svoga protivnika, bio potpuno smiren i veseo — rekla nam je posle završetka susreta Milena Drašković, fiziotarapeut hotela "Jugoslavija", koja se od početka do kraja duela nije odvajala od pevača.

Pred kraj, međutim, situacija se potpuno izmenila i Cunetova nervoza kao da se preselila na njegovog rivala, jer, kao što ste i sami videli, Mile je u jednom momentu potpuno izgubio kontrolu nad sobom i demonstrativno napustio pozornicu.



PREPUNO

Veoma veliki odziv za pevačko takmičenje "Ko zna više", održano sinoć u hotelu "Jugoslavija", iznenadio je ne samo učesnike, Predraga Gojkovića - Cuneta i Miodraga Bogdanovića, već i organizatore one, do sada, najspektakularnije priredbe u nas. Posetioci su se svakih nekoliko sati smenjivali, pa je na taj način do juče ujutru prodato preko 1000 karata. Oko osam časova, blagajnici su prazne blokove zamenili jednim novim, u kome se nalazilo sto karata, ali je i to bukvalno razgrabljeno u roku od samo pet minuta. Većina stolova dve najveće sale u hotelu bila je zauzeta već u ranim jutarnjim časovima, pa je preko stotinu posetilaca prestojalo nekoliko "rundi", koje sa pauzom traju čitav čas, samo da bi uživali u pesmi svojih ljubimaca.


PRAVI MEČ

Ova jedinstvena predstava u nas kojom se, koliko nam je poznato ne može pohvaliti ni neko u svetu, okončana je, dakle, sasvim prijateljski. Glavni sudija, Miodrag Marinković, urednik Radio televizije Beograd uručio je nagradu pobedniku popravljajući to proglašavanje i rečenicom: — "Pobeđeni, razume se, ima pravo na revanš".

Tehničke sudije, lekari, fiziotarapeuti, asistenti, sekundanti, sekretari štabova i glavni sudija takmičenja, učinili su plemenito nadmetanje jednom vrstom prave sportske discipline.

A i takmičari su se, sve do inci-denta, jedan prema drugom odnosili zaista sportski i konrektno. Čak, i možda previše korektno, jer je teško poverovati da su u prvoj i poslednjoj rundi uspevali da jedan drugom pronalaze i po četrdesetak pesama od kojih protivnik ni jednu nije znao da nastavi.

Inž. Miodrag Bogdanovitp je izgubio. Predrag Gojković je pobedio. Ali, i da je rezultat obrnut, ne bi to bilo nikakvo iznenađenje. Ovo takmičenje nije bilo samo nadmetanje u tome ko zna više pesama. Ja sam na njega došao želeći da dokažem da će kvalitet i pesme i glasa večno imati svoju visoku cenu.

Ove reči Prdraga Gojkovića, izrečene posle meča, samo su potvrda uverenju da je ovaj duel vredelo prirediti.





Tekst i fotografija
iz knjige:
Mile Bogdanović
Noći i zore Beograda
Štampanje završeno 2005 godine


[postavljeno 19.11.2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 05, 2011, 04:24:45 pm »

*

Mile Bogdanović o najlepšim pesmama XX veka


    


 "TIHO NOĆI" PESMA MOG ŽIVOTA

Doajen naše estrade na repertoaru ima više od hiljadu i po melodija, u glavi drži oko hiljadu, a za svoju monografiju je izabrao sto četrdeset pet

Za Nikoljdan je prestonica osvanula pod snegom. Rat je još trajao. U studiju Radio Beograda se snimala muzička emisija. Tamburaški orkestar Makse Popova i pevači u šinjelima i kaputima. Među njima i dvadesetjednogodišnji fudbaler. Od tada je prošlo tačno 55 godina a Mile Bogdanović se svog prvog snimanja na radiju seća kao da je juče bilo.

U stvari, prvi put sam u Radio Beogradu pevao sa horom osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj", čiji sam đak bio, na Vidovdan 1934. godine, pesmu "Siroče" — kaže. — Kasnije kao člana hora Begradskog vodovoda zapazio me je profesor Miodrag Vasiljević i pozvao na audiciju u Radio Beograd. Pevalo se bez orkestra. Položio sam i pozvali su me na snimanje na Nikoljdan. Do ovog Svetog Nikole je sam u Radio Beogradu za buduće generacije ostavio 240 trajnih snimaka.

S pravom je ponosan na svoju radio-karijeru, ali mu je, kako sam kaže, srcu najviše prirasla — kafana. Nikada nije ni pio ni pušio a još od momačkih dana pevao je u toj, za srpski narod, instituciji i uvek je o njoj mislio i govorio sve najlepše. Zauzvrat on je za svoju publiku, i koncertnu i onu koja ga je slušala uz čašicu razgovora, bio i ostao gospodin pevač. Narod ga je prozvao jugoslovenski Frenk Sinatra, a stari Beograđani, kojima i sam kao Dorćolac pripada, smatrali su da mu lepše stoji "naš Moris Ševalije". On lično smatra da izraz "narodni pevač" najbolje odslikava njegov rad.

Zmaj ga prati svuda

Od početka karijere postavio je sebi kao radnu obavezu i skupljanje i čuvanje pesama koje su, po njegovom mišljenju deo našeg kulturnog blaga. Kao jedan od dokaza da je i taj posao obavio, Mile Bogdanović pokazuje debelu svesku koja mu je stalno nadohvat ruke, stoji na vrhu police u dnevnoj sobi njegovog stana u Ulici cara Uroša. U njoj je Mile upisao hiljadu i po pesama koje su na njegovom repertoaru.

To je trenutno stanje — kaže — jer gotovo svakog dana čujem po neku lepu pesmu koja nije na mom spisku i, upišem je. Naravno, ja ne znam napamet svih hiljadu i po, ali oko hiljadu još držim u glavi. Pesma mog života, ona koja je obeležila moju karijeru je "Tiho noći" po tekstu Jovana Jovanovića Zmaja. Nju sam čuo od moje babe Sofije a naučio da pevam od učiteljice Ružice Mihajlović u osnovnoj školi koja je, zamislite slučajnosti, nosila Zmajevo ime. Ovaj pesnik me pratio celog života jer i živim u blizini ulice koja nosi njegovo ime a kao predsednik Saveza udruženja estradnih umetnika Srbije radim baš u Zmaj-Jovinoj. "Tiho noći" je i pesma koju sam prvu otpevao na Radio Beogradu, a tako se i zove moja monografija koja je upravo u štampi.

U toj knjizi, na 392 strana, obuhvaćen je ceo život Mileta Bogdanovića i sve tri njegove karijere, sportska, muzička i građevinska (pevač je penzionisan kao građevinski inženjer na RTS-u). Biće tu i izjava mnogih umetnika i kolega, izvoda iz novina i časopisa o njemu, podaci o svim Miletovim trajnim radio- snimcima, o dvesta pesama koje se nalaze na njegovim pločama, kasetama i diskovima i, što je posebno važno, 145 pesama, bisera naše narodne muzike sa originalnim tekstovima i melografskim zapisima, po njegovom izboru. Od tog broja šezdeset je prevedeno na engleski jezik, tako da i stranci a i naša deca u dijaspori koja ne znaju maternji jezik mogu nešto iz ove knjige da nauče. Pitamo Mileta zašto je od hiljadu i po pesama, koliko ima u svojoj evidenciji, izabrao baš 145, a ne neku okruglu cifru?

E, to me još niko nije pitao — smeje se Mile — a razlog je sasvim prozaičan. Zbir tih cifara je deset, to je i datum mog rođenja, uopšte taj broj me prati u životu i donosi mi sreću. U suštini pesme sam birao po kvalitetu tekstova i melodija i za njih smatram da će u narodu živeti i u sledećem milenijumu. One su jednostavno naše trajno blago.

Pamet se pomeravlja

Kad je počeo da peva na radiju, mnoge pesme koje je on donosio nisu znali ni Vlastimir Pavlović Carevac ni Đorđe Karaklajić. Mile ih je otkrivao po selima, kafanama, hvatao u pričama potpuno anonimnih ili njemu bliskih ljudi. Tako je pesmu "Nešto mi se pamet pomeravlja" čuo i zapisao od jednog seljaka u Čajetini 1946. godine. "Bleda deva kraj potoka stala" naučio je 1934. od svoje bake u Kragujevcu a melodiju te pesme je kasnije uzeo Zvonko Bogdan za svoj "Stari fijaker". Na koncertu u Brčkom 1950. godine jedan mladić mu je pokazao pesmaricu njegovog oca. U njoj je bila i pesma "Kafu mi, draga, ispeci" koju je prvo pevala Nada Mamula, a proslavila je Predraga Gojkovića Cuneta. Hit koji peva Merima Njegomir "Zbog tebe" napisao je jedan od članova zagrebačke grupe "Zlatni dukati".

Ovaj estradni umetnik ističe da su posle Drugog svetskog rata glavni šlageri bile dalmatinske pesme i baš zahvaljujući njima on je pre tri decenije postao popularan. Ima ih više od sto na repertoaru a kao jednu od najlepših pominje "Lipi moj Jadrane plavi" koju je napisao Vjekoslav Knežević nekadašnji prvak u skoku uvis SFRJ, koji je veći deo života proveo u Zemunu. Veoma popularne bile su i pesme Zagrepčanina Vlaha Paljetka: "Danijela", "Noćas mi, draga, moraš šaptat nežne reči", "Dok palme njišu grane", "Za svaku dobru reč". Za ovu poslednju pesmu Mile Bogdanović kaže da nisu tačne priče da je ona bila omiljena pesma Josipa Broza. On to tvrdi na osnovu svog iskustva jer je predsedniku SFRJ pevao više od sto puta.

Pesmu omiljenu u srpskom narodu "Tamo daleko" prvi put sam čuo od mog oca Bojana, nosioca Albanske spomenice, komandira telegrafskog voda na Krfu — nastavlja Mile prebiranje po svom opusu. — Po njemu, tekst je napisao, tada vojnik, a inače učitelj iz Negotina, Života Mihailović. Melodija je po nekim tvrđenjima engleskog ili francuskog porekla, verovatnije je ovo poslednje.

Pevaj kao što govoriš

U Borovu Selu, 1951. godine, čuo je od Aleksandra Dejanovića, legende vojvođanske pesme "Ne sadi, dušo, bosiljak rani". Stihovi te pesme su zaista divni: "Čuješ li mene, rođena Smiljo, /sinova mojih zlatna vodiao/ čuješ mene svoga dragana /elenče moje, ptico lagana." Dobitnik Vukove nagrade upozorava da pesmu "Igrali se vrani konji" treba pevati isključovo po Vuku, jer je tvorac našeg pisma ujedno i tekstopisac ove pesme veoma teške za izvođenje. Mile Vogdanović smatra da pevači treba da se drže one Vukove, prilagođene njihovom fahu: pevaj kao što govoriš, jasno, razgovetno i sa ispravnim naglaskom.

Za mnoge naše veoma stare i prelepe pesme ne bi se čulo da nije bilo takvih pevača kao što su Ksenija Cicvarić, Vule Jevtić, Danica Obrenić, Anđelija Milić... Ksenija je zaslužna što je "Milica jedna u majke" nastala na tromeđi Crne Gore, Sandžaka i Hercegovine, postala jedna od naših najpopularnijih pesama i što je obišla svet, pevaju je naši ljudi i u Australiji i na Novom Zelandu — priča Mile Bogdanović i pojašnjava da kad kaže "naš" misli na prostor SFRJ i na sve građane koji na tom tlu žive. Jer, naša je, veli, svaka pesma koju volimo i osećamo kao svoju bez obzira ko ju je, kada i gde stvorio.


U anketi TV Novi Sad

VODE "KONJI VRANI" Na kraju ovog milenijuma, kada se svode računi i biraju najličnosti, događaji, otkrića, Mile Bodanović se kao urednik voditelj zajedno sa Đorđem Radmilcem uključio u akciju RT Novi Sad biramo najlepše pesme dvadesetog veka. Predviđeno je da gledaoci svojim glasovima izabru prvih sto a potom od njih i prve tri najlepše. Snimljeno je i emitovano nekoliko emisija, a bombardovanje NATO-a privremeno je zaustavilo ovu akciju. Mile kaže da su gledaoci najviše glasali za petnaest pesama kojima bi i on bez razmišljanja dao svoj glas. Nabraja: "Igrali se vrani konji", "Milica jedna u majke", "Ko pokida sa grla đerdane", "Zlatibore, pitaj Taru", "Oj, golube, moj golube" "Salaš u malom ritu", "Ja zavoleh devojku iz grada", "Dobro jutro, Šumadijo", "Svi pljevaljski tamburaši", "Ima jedna krčma u planini", "Ej, došla Drina", "Stani, stani, Ibar vodo", "Gine, vene, srce u meneka", "Magla padnala v dolina", "Tiho noći", "Tamburice, kad bi plakat znala".

Ove pesme, a ima ih još mnogo takvih, pevaće se sigurno i u sledećem milenijumu — kaže Mile Bogdanović. — Na izmaku 20. veka desilo se da naša narodna muzika nije više prepoznatljiva kao, na primer, mađarska i grčka. Mnogo je turskog i sve više južnoameričkog ritma. Nadam se da će se to u godinama koje dolaze promeniti. Jer, šta će nan tuđe, kad bogatstvo našeg folklora, između ostalog, čine i dvadeset različitih ritmova, čime se nijedan narod u našem okruženju ne može pohvaliti.
 

Milica Stamatović | Ilustrovana politika

Fotografija iz 2002. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Februar 05, 2011, 04:25:11 pm »

*
Mile Bogdanović govori za Glas povodom 65 godina umetničkog rada


PEVAČ I INŽENJER, SLIKAR I CENTARFOR

Pevač koji ne peva u kafani ostane na repertoaru od stotinak pesama. U suprotnom, stalno mora da uči. Iako se mnogo toga promenilo, kafana je i dalje ostala najdemokratskije mesto! Uvek se vratim rečima Pavla Bogatinčevića, prvaka Narodnog pozorišta: "Dobri ljudi vole kafanu i kafana voli dobre ljude". Mnogi me pamte samo zbog kafane

Miodrag Bogdanović Mile, inženjer, doajen stare srpske pesme, slikar, jedan od osnivača Crvene zvezde i njen prvi centarfor, u oktobru će obeležiti šezdeset pet godina umetničkog rada, koji je počeo 1940. godine na matineu u Državnoj srednjotehničkoj školi na Dorćolu, sa ansamblom Janeza Vrhovca. Nešto kasnije, proslaviće i šezdeset godina od kako se prvi put čula njegova pesma na talasima Radio Beograda, 19. decembra 1944. godine.

Zahvaljujući tome što je u dugom umetničkom pevačkom stažu sačuvao bogatu dokumentaciju, interpretator sa repertoarom od oko dve hiljade pesama u poslednje četiri godine napisao je i objavio tri knjige, a četvrta se nalazi u pripremi za štampu.

Posle muzičke biografije "Tiho noći", čiji je veliki deo pesama sa melografskim zapisima preveden na engleski jezik, objavio je dokumentarističku knjigu "Pesma i prohujale godine", a potom i knjigu melografskih zapisa odabranih srpskih narodnih pesama i kola iz devetnaestog i dvadesetog veka, "Zavičaju mili kraju". Nedavno je izašla njegova treća knjiga "Noći i zore Beograda" sa melografskim zapisima romansi, šansona i evergrin i instrumentalnim verzijama večitih melodija. Do kraja godine objaviće i dokumentarnu biografiju "Četiri života Mileta Bogdanovića".

Knjige koje sam do sada objavio, moja su obaveza čuvanja i negovanja domaće narodne muzičke baštine. Naša narodna muzika je bogata ritmovima i trudio sam se u muzičkom repertoaru da sačuvam i melodijske i tekstualne vrednosti. U knjizi "Noći i zore Beograda" navedeno je 158 objekata u Beogradu u kojima sam pevao — od Belog dvora, Skupštine grada Beograda, Narodnih univerziteta, Domova kultura do najuglednijih ugostiteljsko-hotelskih objekata. Ideju za naslov dokumentarne biografije "Četiri života Mileta Bogdanovića", dao je velikan zabavne muzike pokojni Krsta Petrović. Biće to retrospektiva mog profesionalnog života kao građevinca, fudbalera, slikara i pevača — kaže za Glas Mile Bogdanović.

Više od trideset godina proveli ste na mestu građevinskog inženjera u RTS-u?

Radio sam kao inženjer, načelnik odeljenja za investicije, projektant. Autor sam oko sedamnaest građevinskih objekata Radio televizije Beograd i Udruženih radio stanica Srbije, a bio sam nadzorni inženjer na izgradnji Avalskog tornja. Sećam se, kad su počeli radovi na izgradnji objekta Radio Užice 1971. godine, kao načelnik investicija i glavni inženjer otišao sam da nadgledam radove. Kada sam video da ono što oni tamo rade uopšte ne valja, napišem majstorima da treba da ruše to što su započeli. Dok sam pisao, pitam ih da li njihov rad uopšte nadgleda neki inženjer, a jedan od njih mi reče: "Ma, bio je jedan, majku mu njegovu, kažu da je pevač".

Jedan ste od osnivača Crvene zvezde i njen prvi centarfor, a zahvaljujući fudbalu saznali ste i da vam je otac živ u zarobljeništvu?

Moj otac je kao rezervni oficir u aprilu 1941. godine odveden u Nirnberški logor. Majka, dva brata, sestra i ja nismo znali da li je živ, sve dok posle jedne utakmice nije izašla moja slika u novinama "Vreme". Ispod moje slike pisalo je "Mile Bogdanović - golgeter BASK-a". Nekako su te novine stigle u Nirnberški logor i tako je moj otac, zahvaljujući karikaturi Vladimira Žerdinskog i novinara "Vremena" i "Pravde", Vladimira Kusturića, saznao da smo živi i zdravi.

Svojevremeno ste izjavili da Vam je "srcu najviše prirasla kafana"?

Pevač koji ne peva u kafani ostane na repertoaru od stotinak pesama. U suprotnom, stalno mora da uči. Prvi put sam zapevao u kafani, novembra 1940. godine, sa braćom Miloradom i Jovanom u restoranu hotela "Palas", na zabavi Sportskog kluba "Sloga". Sećam se, bili smo obučeni u sportsku opremu SK "Sloga". Iako se mnogo toga promenilo, kafana je i dalje ostala najdemokratskije mesto! Uvek se vratim rečima Pavla Bogatinčevića, prvaka Narodnog pozorišta: "Dobri ljudi vole kafanu i kafana voli dobre ljude". Zahvaljujući tome što sam pevao u kafani, stekao sam veliki broj prijatelja i mnogi su me zapamtili.

Koliko se u poslednjih dvadesetak godina promenio "duh" Beograda?

Ranije se živelo mirnije i sporije. Kad sam počinjao da pevam, Radio Beograd se, recimo, nije dobro čuo u Somboru, a danas se lako postaje poznat jer imamo puno televizijskih i radio stanica. I kafane su se izmenile. Nekada je vladalo veliko poštovanje među onima koji su dolazili u kafane, kao i prema onima koji su u njoj radili. Bilo je zadovoljstvo otići u restoran na Čuburi, gde je svirao Vlastimir Pavlović Carevac. Prema tome ko je gde pevao, dolazili su gosti. A izbor je bio bogat. U Bulevaru kralja Aleksandra, na potezu od samo dvesta metara, bilo je sedam-osam kafana sa velikim brojem pevača — Vuka Šeherović, Radojka i Tine Živković, harmonikaš Šamovac, Bora Janjić i ansambl "Cicvarići" iz Šapca.


Katarina Vuković | 30.08.2005 | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Oktobar 16, 2011, 07:53:26 pm »

**

REKLI SU O BOGDANOVIĆU


ČOVEK PEVA POLA VEKA
Momo Kapor

U arapskom svetu postoje ljudi koji znaju svete knjige napamet od početka do kraja. Kada bi te knjige bile uništene, oni bi mogli da ih ponovo napišu od reči do reči. Takvi ljudi zovu se hafizima.

Kada bi, nekim čudom, više od dve hiljade naših narodnih pesama izgorelo i bilo uništeno zajedno sa pločama, kasetama, kompakt diskovima i u pesmaricama, jedan čovek bi ih sve mogao ponovo zapisati u izvornom obliku. Taj čovek se zove Mile Bogdanović, naš sugrađanin, koji je 1995. proslavio jedan gotovo neverovatan jubilej — pola veka neprekidnog pevanja narodnih pesama. Gospod Bog je dao Miletu Bogdanoviću topao i lep glas, veliko pamćenje, bistrinu duha i sklonost da voli svoj pevački zanat, a Beograd mu je poklonio urođenu gospodstvenost i starovremensku eleganciju koja pleni svojim šarmom, kao i retku vitalnost koja je, sa podjednakim mirom i tolerantnoigNu, izdržala i teška vremena i doba uspeha.

Poznavati i pratiti život i rad ovog pevača, znači pratiti burne promene istorije zabavne muzike, te najvažnije sporedne stvari na svetu. Smenjivale su se i prolazile u vihoru godina najrazličitije muzičke mode. Kozaračka kola na ulicama i trgovima Beograda, kada je Mile Bogdanović prvi put zapevao u mikrofon Radio Beograda, decembra 1944. godine, smenili su ruski šlageri koje je pevao Mark Berns /"Tamna je noć", "Kaćuše"/ i kazačoci, a onda su se iznenada, poput nostalgičnog sna, pojavile takozvane havajske gitare koje su otpevale "Tri palme na otoku sreće". Bugi - vugi je smenio i zaglušio sanjive i nežne talase engliš — valcera, sving je uništio sloufoks a ća — ća — ća rumbe i sambe, da bi se otvorio put za vladavinu svezaglušujućeg roka. A sve to vreme Mile Bogdanović je negovao i čuvao od zaborava muziku našeg indetiteta - dragoceno blago, poniženo i bačeno u zapećak svakodnevne kulture. Ubeđen u njegovu vrednost, Mile Bogdanović je znao da će ta muzika i ta poezija nadživeti sve prolazne mode. Izdržao je sve teškoće svog zanata i dočekao vreme kada je ta beskrajna riznica melodija i reči zasijala punim sjajem.

U vreme svezaglušujuće buke masovnih pesama i zvaničnog državnog optimizma, kada se ljubav i nostalgija iz prošlosti smatrala najcrnjom nazadnoišnju i reakcionarstvom, potpuno tiho, posvećeno i gotovo neprimetno Mile Bogdanović je negovao srpsku starogradsku pesmu, koja je bila izbačena iz svih javnih programa. Tako se jedan pevač postojano i tiho borio protiv brisanja istorijskog pamćenja kojem je bio podvrgnut njegov narod. Usred zanosnog slavlja, radnih i političkih pobeda, marševa, budinica i muzičkih slavoluka kroz koje su prolazili trudbenici, udarnici, "radnici i seljaci i poštena inteligencija", Mile Bogdanović je svojim baršunastim glasom setno oživljavao rane skadarlijske zore, lepotice u muslinu lakom, uličice tesne, tužne nedelje, goste sa žutom ružom u reveru gerok kaputa, fijakere i riđane po kojima je padao cvet bagrema belog, pomažući tom dojučerašnjem, iščezlom svetu, zaglušenom bubnjevima, timpanima i vojnim trubama, da ponovo izroni na svetlost dana, bolje reći noći /jer, kao što reče čuveni skadarlijski glumac Dobrica Milutinović, on je "svoje najlepše dane proveo noću!"/. I gle, svi oni koji nisu mogli da zapamte iščezlo i uništeno vreme serenada pod balkonima, budnih noći po skadarlijskim krčmama, vreme trubadura, sevdaha i ljubavi, otkrili su ga u pesmama koje je pevao Mile Bogdanović, a još više u načinu na koji ih je izvodio — polutiho, meraklijski i onovremenski. Nastavljena je tako prekinuta zlatna nit čuvenog načina pevanja legendarnih — Bore Janjića iz Šapca, Mijata Mijatovića sa predratnog Radio Beograda ili Vuke Šeherović, nenadmašne pevačice čiji je srebrni glas skrivao tajnu iščezlog Beograda.

I da nije ništa uradio u životu, sem što je vaskrsnuo i učinio ponovo živim starogradske pesme, Mile Bogdanović bi ostao zapamćen u istoriji muzike svog grada. A učinio je, naravno, mnogo više.


Živan Saramandić

Mileta Bogdanovića sam upoznao još davne 1956. godine, kada je povremeno gostovao u Aranđelovačkim hotelima "Šumadija" i "Staro zdanje", kao izvanredni pevač, a gde sam i ja pravio prve pevačke korake. Od tada sam svedok njegove sjajne umetničke karijere. On je bogato obdaren: lepim, prijatnim glasom, izvanrednom pevačkom inteligencijom i neprevaziđenim šarmom, koji, ako mi se dozvoli prevazilazi i šarm slavnog Morisa Ševalijea.

Imao sam mnoge srećne prilike da zajedno sa Miletom učestvujem na koncertima. Bez obzira na moje značajne vokalne moći, teško ga je bilo nadmašiti, jer u prvim trenucima kontakta sa slušaocem on nepogrešivo može da oseti šta ovom "leži", što, imajući u vidu i njegov ogromni repertoar i neosporno decenijsko iskustvo, govori o izvanrednoj pevačkoj inteligenciji a ne instinktu.

Prvi, davni susreti sa Miletom bili su presudni za moju pevačku karijeru, jer sam, interpretirajući gradsku pesmu "Za tobom moje srce žudi", koja je bila njegov hit, pobedom u poslednjoj emisiji serije "Mikrofon je vaš", skrenuo na sebe pažnju javnosti.

Mile Bogdanović je dugi niz godina predvodnik, uzor i pedagog boljeg dela estradne vojske, i najuspešniji borac za njen umetnički i društveni status. Srećan sam što sam i ja mogao da mu u tome skromno pomognem. Podsetiću: osnivači Udruženja estradnih umetnika bili smo Voja Jovanović, predsenik i podpredsednici Mile, Cune i ja.

I na kraju — Mile je živa antologija srpske muzike. ON TO NE SME DA ZABORAVI!


Petar Sam

Kad je reč o Miletu Bogdanoviću, period od preko pola veka pevanja i opstanka u samom vrhu naše pevačke elite dovoljno govori sam za sebe. Svojim profesionalnim odnosom i ponašanjem na najbolji je mogući način doprineo ugledu naše profesije, a nepresušna energija, entuzijazma, ljubav prema okolini, profesiji i kolegama, kojima je uvek u svim prilikama nesebično pomagao, čine ga jedinstvenim. Raduje me što sam imao priliku da napišem aranžmane za jednu od njegovih LP ploča i na taj način ugradim jedan kamenčić u mozaik Miletovog pedesetogodišnjeg umetničkog rada.

Šta još reći o čoveku i umetniku koji toliko dugo traje da će, i posle puno generacija, trajati i dalje.


Iz knjige: Noći i zore Beograda | Mile Bogdanović | Štampanje završeno 2005 godine

[postavljeno 07.09.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Mart 15, 2012, 12:16:11 am »

*

PREMINUO MILE BOGDANOVIĆ

Pevač narodnih i starogradskih pesama Mile Bogdanović preminuo je u 89. godini. Ostaće upamćen po izvođenju pesama "Fijaker stari", "Da smo se ranije sreli", i "Davno je bilo to".

Miodrag Mile Bogdanović, poznati pevač narodnih i starogradskih pesama, preminuo je u Beogradu u 89. godini. Iako je najpoznatiji kao pevač izvorne narodne muzike, po osnovnom zanimanju bio je građevinski inženjer.

Bio je autor više građevinskih objekata Radio-televizije Beograd i Udruženih radio stanica Srbije.

Ipak, najviše će ostati upamćen po prepoznatljivom glasu i pesmama "Fijaker stari", "Da smo se ranije sreli", i "Davno je bilo to", koje su se decenijama pevale.

Svoju prvu pesmu "Tiho noći" otpevao je 1944. godine na Radio Beogradu da bi decenijama kasnije njegov repertoar činilo više od 1.500 narodnih pesama, starogradskih melodija i romansi.

Mile Bogdanović je objavio više autobiografskih i stručnih knjiga iz oblasti narodne i starogradske muzike. Za doprinos srpskoj kulturi i umetnosti dobio je više državnih odlikovanja, među kojima su Vukova nagrada i Zlatni beočug.

Bio je predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije i Akademije estradne umetnosti Srbije. Mesto i vreme sahrane Mileta Bogdanovića biće naknadno određeni.

RTS | 07.03.2012.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Mart 15, 2012, 12:31:01 am »

*





MIODRAG MILE BOGDANOVIĆ
(10.09.1923 — 07.03.2012)




"...Šta je to što Mile stvara? Da li je to glas ili lepet krila ili dašak vetra? Da li je to zvuk ili omama? Kako da se u reč pretoči njegova muzička fraza? Ona je sva kao filigran, kao ZLATAN KONAC naše pesme. Kako samo uspeva da tako lagodno ostvari sve što poželi, kao da hoće da nam kaže: to je lako, to može svako. U tome je tajna velike umetnosti — naša zabluda da je lako ostvariva... Kako omeđiti rečima ovo čudo od miline i jednostavnosti? Kako? Ton za tonom niže se kao niska bisera. Svaki sjajniji od prethodnog. I tako, refren po refren — riznica; Miletova riznica zvučnih dragocenosti, samo njemu svojstvenih. Večita mladost njegovih nota opija i nas, i iluzija je neizbežna. Mi smo u slatkom ropstvu neizmernih uživanja. Kristalno jasna dikcija, baršun iz glasnica, zaobljena maestralna lakoća lebdenja između gornje i donje lage, sve na dohvat ruke, samo da otvorite vaše uši. I tako, otiskuje nas Mile u veliki vrt besmrtnika koji svoju misiju nikad ne završavaju. Oni večito postoje. Oni nas podsećaju da se savršenstvo muzičkog izraza ostvari jednom u deceniji, jednom u polovini veka, jednom u veku. Čini se da je zaboravio da vreme prolazi..."
Miodrag Bogić


TIHO NOĆI

Tiho, noći,
moje zlato spava
nad glavom joj od bisera grana
a na grani k'o da nešto bruji
tu su pali sićani slavuji
 
Žice predu od svilena glasa
otkali joj duvak do pojasa
prekrili joj i lice i grudi
da se moje zlato ne probudi


SEDLAJ KONJA, RADO

Sedlaj konja, Rado
sedlaj konja, bela Rado
ajde da begamo

Svezah konja, Rado
svezah konja, bela Rado
za jelovu granu

Kad u jutro, Rado
kad u jutro, bela Rado
mog konjića nema

Poćićemo, Rado
poćićemo, bela Rado
bez konjića moga








Tekst i fotografija (stadion "Tašmajdan, 1971"): Mile Bogdanović "Noći i zore Beograda", 2005. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4454



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Mart 15, 2012, 01:39:02 am »

*
In memoriam


MIODRAG MILE BOGDANOVIĆ (1923—2012)

Sve se završilo 7. marta oko podneva. Miodrag Bogdanović je otišao u neku drugu stvarnost. Tokom života bio je okružen kolegama, prijateljima, porodicom. Mileta Bogdanovića su gotovo svi doživljavali drugačije. Pevač, sportista, društveni radnik,slikar, pisac... Uvek je sebi nalazio interesovanje gde će uposliti talenat.

Mile Bogdanović je rođen 10. septembra 1923.godine u ulici Kraljice Natalije od majke Olge i oca Bojana. Imao je stariju braću Milorada i Jovana, kao i mlađu sestru Pavu. Kada je bio četvrti razred osnovne škole, kao dete, prvi put je zapevao preko talasa predratnog Radio Beograda koji se tada nalazio u zgradi Srpske Akademije Nauka i umetnosti u Knez Mihajlovoj ulici na petom spratu.

Posle oslobođenja Miodrag Mile Bogdanović se na predlog Miodraga Vasiljevića aktivno uključuje sa drugim pevačima u stvaranje radio-programa. Repertoar su činile narodne, gradske i tada nezaobilazne pesme inspirisane Narodno oslobodilačkom borbom. Na Nikoljdan 19. decembra 1944. godine Mile je prvi put na programu zapevao. Usledili su dalji pozivi tako da je njegovo pevanje na radiju bilo redovno u živim nastupima do 1954. godine, a onda je usledila era snimanja muzike što je pevačima jednim delom olakšalo posao.

Mile Bogdanović je sarađivao sa mnogim orkestrima, mada je voleo da izdvoji dva, a to su NO pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca i TO Makse Popova. Kolege i kompozitori su ga posebno cenili. Nezaobilazne su priče o maratonima u natpevavanju Mileta i Cuneta. Kompozitor Žarko Petrović dao je baš Miletu Bogdanoviću svoje najlepše pesme, poput Serenade o Beogradu.

I ako nikada nije niti pušio, niti pio, Mile Bogdanović je voleo kafane, boemski život u njima i pesmu koja kao da je baš tamo imala svoj puni smisao. Razume se, voleo je on i koncertne dvorane, otvorenu scenu i druge koncertne prostore gde je često nastupao. U poznijim godinama obuzela ga je strast za pisanjem pa je i tu ostavio traga. Njegovi memoari i sećanja dragocena su građa koja je smeštena u četiri objavljene knjige.

Karijera Miodraga Bogdanovića-Mileta obilovala je različitim životnim aktivnostima na mnogim poljima: muzičkom, humanom, sportskom, spisateljskom, graditeljskom... Pečat njegovom bitisanju ipak je dala muzika, narodna i starogradska i to ona prava, i, naravno, porodica.

Neka mu je večna slava i hvala!—

RTS | nedelja, 11. mart 2012
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: