Mijat Mijatović (1887—1937)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači I « Mijat Mijatović (1887—1937)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mijat Mijatović (1887—1937)  (Pročitano 7320 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 11:50:18 pm »

*




MIJAT MIJATOVIĆ

Mijat Mijatović (Beograd, 3. februar 1887. — Beograd, 25. jun 1937.), je čuveni srpski predratni  pevač popularne i narodne muzike. Imao je lep, lirski obojen glas, a s naročitim smislom i osećajem pevao je srpske narodne pesme. Po njegovom je pevanju kompozitor S. Binički zabeležio i obradio za glas i klavir sedam narodnih melodija koje je izdao kao zbirku nazvanu, po imenu toga pevača, Mijatovke. Zbirka sadrži pesme: Poslala me stara majka, Kad sum bil, mori Đurđo, Razbole se belo Done, Pevnula Jana, Pošla Vanka na voda, Za što Sike, za što i Cigančica.

Prvu ploču je snimio još pre Prvog svetskog rata. Proslavio se izvođenjima pesama koja su i danas poznate: "Drugar mi se ženi" (1932, ploče Edison Bel Penkala uz ciganski orkestar Paje Todorovića), "Sagradiću šajku" (1928), "Dano danče", "Bacio sam udicu", "Sinoć sam pio iz bokala" (1910, uz cigansku kapelu Jove Jareta) i mnoge druge.

Mijat Mijatović je bio po profesiji advokat. U Beogradu je maturirao, a zatim i diplomirao na Pravnom fakultetu. Radio je kao sudski pisar, zatim kao sekretar u Ministarstvu pravde i na kraju kao advokat.

* * *

"...na gramofonskoj ploči izdatoj 1910. godine sa snimkom VIII Mokranjčeve rukoveti, naznačeno da su izvođači duet pevača i "ciganski orkestar". Najpoznatiji srpski pevač prve polovine XX veka, bariton Mijat Mijatović u duetu sa tenorom i uz pratnju "ciganskog orkestra 'Šarga'" snimio je na ploči II Mokranjčevu rukovet. Isto se odnosi na gramofonski snimak V rukoveti, izvedba soliste baritona i "ciganskog orkestra Jove Jareta" iz 1926. godine. Videti: Đorđe Perić, Muzičko delo Stevana St. Mokranjca na starim gramofonskim pločama, "Razvitak" br. 225—226, Zaječar 2006. g, s. 142—143". [objavljeno na sajtu Projekat Rastko]

"Za Mijata Mijatovića, jednog od vodećih pevača u periodu do 1941. godine, kaže se da je predstavljao tipičan primer beogradskog pevanja narodne muzike koje se u žargonu zvalo 'astalsko pevanje'. To je pevanje za kafanskim stolom, prigušeno, tiho, ipak upečatljivo i nezaboravno. Govori se da su Skadarlija i ulice na Dorćolu bile 'natopljene' ovim stilom pevanja, 'filtriranim kroz raskošan glas, pažljiv osećaj za fraziranje i beskrajno razumljivu dikciju'".


Mijatovke — notni zapisi
Mijatovke — tekstovi u Pesmarici I
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 11:50:56 pm »

*

PESME MIJATA MIJATOVIĆA



Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 11:51:41 pm »

*

ELEKTRONSKA NOSTALGIJA





Fotografija na kojoj se vidi elegantno odeveni gospodin srednjih godina sa kriglom piva u jednoj i štapom u drugoj ruci, današnjim ljubiteljima starih novinskih zapisa neće odgonetnuti ko je taj čovek. Ako se ovom opisu slike doda i nešto teksta citiranog iz dnevnog lista "Vreme", jun 1937, informacija će biti potpuna. Reč je o delu iz nekrologa:

"Pokojni Mijat Mijatović koji je preminuo sinoć u svom stanu u Beogradu, proslavio se interpretacijom naših narodnih pesama ne samo u otadžbini nego i u inostranstvu gde je priredio bezbroj koncerata. Zbirka narodnih pesama koju je sakupio i harmonizovao po njemu je dobila naziv 'Mijatovke' i ona obuhvata najpopularnije i najlepše naše pesme. Advokat Mijat Mijatović je bio jedan od najpopularnijih naših radio pevača, a snimio je i veliki broj ploča...", — piše "Vreme".

I taman kada se poverovalo da su te stare iskrzane ploče pred naletom novokomponovane zabave, otišle zauvek u zaborav, a sa njima i muzika predratnih zabavljača, pojavila se, rečeno jezikom našeg vremena "nostalgija na Internetu". Ovaj svakako neobičan sociološki fenomen ne bi trebalo smetnuti s uma kada se gradi "robna marka" zemlje u domenima kulture, jer eto čuda , i "mijatovke" mogu da se upišu u naše ikone sa oznakom "baština", dakle ne samo dnevna politika, izborna obećanja i trivijalna borba za glasove neposlušnih birača.

Elektronska "raspodela" pesama najpopularnijih pevača naše narodne muzike koji su snimili svoje ploče ne samo u Americi do izbijanja Drugog svetskog rata, počela je pre koju godinu sasvim spontano između jednog trija čija će imena svakako ući u modernu istoriju naše "paralelne kulture", na relaciji: Minhen — Dover (država Delaver, SAD) — Ohajo. Ovu grupu ljudi koja se lično nikada nije srela, čine mladi dr Dragoljub Pokrajac, profesor računarstva na državnom univerzitetu Delaver, gospodin Kozbarić, Amerikanac koji ne zna srpski i naturalizovani Nemac iz Tuzle Nadir Efendić. Ono što spaja ove ljude jeste njihova strast za slušanjem tih starih, iskrzanih ploča sa kojih odjekuju glasovi i muzika sa ukusom veselja u nekadašnjim kafanama, šljivovice, ćevapčića, špricera, romantičnih ljubavi... Radoznalost i nostalgija da se uđe u neki drugi prohujali svet spojila je uz pomoć elektronike ovu trojicu a pokazalo se da nisu usamljeni.

Ako Gugl omogućava da se locira "stara dedina trešnja" na Rudniku ili bilo koji drugi objekat u svetu, zašto onda ova država iz privatnog života ovih zaljubljenika, ne izvuče neku korist i od tih starih pesama ne načini nacionalni sajt. Ako nema ponude zbilja se ne zna čije će srce zakucati uz zvuke te stare izvorne muzike.

U građenju virtuelnog imidža zemlje, dobro će poslužiti katalog etničkih pesama objavljen u SAD, sastavljača Roberta Spotsvuda, poglavlje "Muzika južnoslovenskih naroda" (1904—1944) sa imenima pevača čije su ploče snimljene u Americi do 1941, ali i kasnije. Evo izvoda: Dušan Jovanović, "Čika Pera jaše konja bela", Njujork 1925; Tamburaški zbor "Jorgovan" i pesma "U kafani nas dva brata", Njujork 1926; Duet Aneta Nikolić i Vlada Konstantinović "Mene djevu ženi vrag", Njujork 1929; Mješoviti trio "Jugoslavija" izvodi "Brankovo kolo", Njujork 1929; Banat tamburica "Radikalsko kolo"; Milan Verni i tamburica orkestar: "Na te mislim djevo mila", Njujork 1940; Braća Kapuđi i Mel Dokić: "Bulbul mi poje", Njujork 1940; Edo Ljubić "Sanjaj Marela", Čikago 1941. itd.

U ovu priču uključuje se još jedan mlad čovek iz Borče kod Beograda, Saša Spasojević, kelner po zanimanju, koji ne izbija iz Narodne biblioteke tragajući po predratnim novinama za istorijom muzike sa ploča. Iz svoje velike zbirke izdvaja jednu ploču sa snimkom Ženskog kvarteta Kraljevskog narodnog pozorišta iz 1909. sa pesmom "Kakve Ajka oči ima" koja takođe kruži Internetom zahvaljujući onoj trojici čija su imena pomenuta.

I dok ovaj virtuelni koncert traje bez prestanka, prošle godine je iz Amerike u Beograd doputovao dr Pokrajac i svojim glasom i talentom za pesmu, kako to obično biva, slučajno, potvrdio postmodernistričku tezu dr Aleksandra Jerkova profesora Filološkog fakulteta "da svemir čuva i dan danas trag apsolutno svega izgovorenog....". U opisu Pokrajčevog glasa, poslužimo se opet citatom iz "Vremena": Glas Mijata Mijatovića je "veoma lep tenor koji je zadržao svežinu i milozvučnost." Baš tako, Pokrajac je pevao "Mijatovke" u Sali Etnografskog muzeja kao da je direktni potomak čuvenog pevača uz pratnju muzičara "Dr Gruja i prijatelji" koji su svojom svirkom „skinuli“ kolege koji su u ona stara vremena pratili advokata Mijata. Iako je koncert oglašen u javnosti, na koncertu nije bilo nikog od iz, na primer, Ministarstva kulture.

Poznati zemunski pevač Petar iz generacije koja najbolje pamti prvu polovinu XX veka, sa neobičnim prezimenom, Onica, kao emigrant u Australiji 1956. o svom trošku snima ploču sa osam starogradskih pesama, čije izvodjenje apsolutno podseća na iste pesme snimljene pre poslednjeg svetskog rata u Jugoslaviji. Opet ta nostalgija. Ali, Onica nije imao sreću da njegova ploča izađe izvan šireg prijateljskog kruga, pa je ta divna muzika ostala kao deo pamćenja zagranične kulture.

"Elektronska nostalgija" je tako kao nov sociološki fenomen u Srba našla svoje plodno tlo među ljubiteljima starih, okrzanih, šuštećih ploča sa narodnom muzikom snimljenom pre Drugog svetskog rata u Americi. Ko zna šta sve još postoji u muzičkim škrinjama po svetu, a nosi oznaku "made in Srbija — YU"...

Posle svega postavlja se pitanje da li će srpska vlada prihvatiti neke od najboljih ideja "paralelne kulture" ili će sve ostati na virtuelnim zamislima pojedinaca koji kao u ovom slučaju leče nostalgiju preko Interneta!? Sada su na potezu srpska država i njeni činovnici, mada, ako ćemo pravo, birokratija nikad nije bila kreativna pa ovaj fenomen "mijatovki" na Internetu bar će ostati kao fenomen potrebe za identitetom naše mlade emigracije. Bar za sada.

Piše: Dragoslav Simić | Čiode, 17. oktobar 2007. | Čiode
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: