Šaban Bajramović (1936—2008)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: « 1 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Šaban Bajramović (1936—2008)  (Pročitano 46600 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #25 poslato: Februar 04, 2011, 08:59:40 pm »

*




VEČE SEĆANJA NA BAJRAMOVIĆA

Publika koja je u subotu uveče došla u "Sava centar" na koncert posvećen preminulom pevaču Šabanu Bajramoviću nije se razišla nakon zvaničnog završetka gotovo trosatne svirke i nastavila je da igra uz zvuke "Crnih mambi" — nekada pratećeg orkestra kralja romske muzike iz Niša.

Koncert "Prijatelji Šabanu", organizovan pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića, okupio je prijatelje i simpatizere Bajramovićeve umetnosti: proslavljenu romsku pevačicu Esmu Redžepovu, etno grupu "Misteriozni glasovi Bugarske", hrvatskog rokera Dadu Topića, tursku pevačicu Jildiz Ibrahimovu, etno-pop pevača Luisa Stojanovića i slovenačkog kantautora Zorana Predina. Posle trijumfalnog, završnog segmenta koncerta, u kome je Esma Redžepova digla publiku na noge, na binu su izašle "Crne mambe". Dok je preko video bima išla odjavna špica, članovi grupe su poručili publici da su dobili zadatak da "sviraju dok je (publiku) ne rasteraju".

U tome nisu uspeli ni 20 minuta kasnije, kada je vrlo dobro posećen koncert ušao u četvrti sat. U tim trenucima, velika dvorana "Sava centra" jedva da je do pola bila ispražnjena.

Između tačaka, na video bimu su prikazivani inserti iz filmova u kojima se Bajramović (1936—2008) pojavio, kao i snimci sa njegovih nastupa na Nišvil džez festivalu. Koncert je otvorio ministar kulture Nebojša Bradić, a program su vodili kontrabasista Miša Blam i glumica Suzana Petričević, koji su pričali anegdote iz Bajramovićevog života.


Autor: Beta | Foto: D. Goll | 08.12.2008. | Blic
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #26 poslato: Februar 04, 2011, 09:00:01 pm »

*

S R A M O T A   S R B I J E





Milica Bajramović, udovica legende Šabana Bajramovića, dobijaće penziju od samo 7.761 dinara

Milica Bajramović, udovica kralja romske pesme Šabana Bajramovića, primaće porodičnu penziju u mesečnom iznosu od samo 7.761 dinara.

Rešenje o porodičnoj penziji Bajramovićevoj juče je uručio ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, a Milica će i ovu simboličnu sumu dobijati zahvaljujući donaciji AIK banke, koja je preminulom pevaču uplatila doprinose za penzijsko osiguranje.

— Hvala svim dobrim ljudima i Rasimu Ljajiću, koji mi je i sam više puta novčano pomagao. Očekivala sam više jer se moj muž 45 godina bavio umetničkim radom, ali zahvalna sam i na ovome — kazala je Bajramovićeva.

Rasim Ljajić navodi da je tužno što je penzija tako mala: — Kontaktirali smo desetak kompanija moleći za pomoć, jer nismo imali drugi način da obezbedimo ova sredstva.

Odazvala se samo AIK banka, koja je uplatila 560.000 dinara, čime su stvoreni uslovi da Milica Bajramović dobije penziju. Na ovaj način makar malo smo ispravili nepravdu, grešku i nemarnost, jer Šabanova porodica zaslužuje više — kazao je Ljajić.

Kako je pojašnjeno u Fondu penzijskog osiguranja, Milica Bajramović nije mogla da dobije veću penziju jer je njen suprug imao samo godinu i tri meseca uplaćenih doprinosa za penzijsko osiguranje.

Bajramović je preminuo 8. juna 2008. u 72. godini. Tadašnji ministar kulture Vojislav Brajović izjavio je da je dva dana pre njegove smrti doneta odluka da mu se odobri penzija.



ULICA PO ŠABANU Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je juče da će Skupština grada na prvoj narednoj sednici doneti odluku da jedna ulica u Nišu ponese ime proslavljenog pevača.
— Na ovaj način, grad Niš će odati poštu Šabanu Bajramoviću — kazao je Ilić, i dodao da će skupštinska odluka biti doneta najdalje za petnaestak dana.


D. K. | 19.02.2009. | PRESS
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #27 poslato: Decembar 18, 2011, 06:58:44 pm »

*

VELIČANSTVEN DAN U NIŠVILU

Šabanu Bajramoviću, pevaču koga je svojevremeno "Tajm" uvrstio u deset najboljih bluz pevača na planeti, koji je u Indiji i zvanično proglašen za kralja romske muzike, kompozitoru više od 700 pesama, čoveku čija je pesma Đelem, Đelem postala himna svih Roma na svetu, dve godine posle smrti, ipak, biće podignut spomenik u Nišu, gradu iz kog nikad nije hteo sasvim da ode

Otkrivanje spomenika Šabanu Bajramoviću, majstoru "balkanskog bluza" i kralju romske muzike, što su samo neke od dodeljenih mu titula, koje se u Nišu planira za 12. avgust, na dan početka 27. internacionalnog džez festivala Nišvil, po svemu sudeći neće ličiti na prosečnu, rutinski naučenu ceremoniju. Biće to nešto drugačije, originalnije, više nalik kakvoj pohvali "sa dušom", pre svega Šabanu, ali i svim džezerima, takođe u čast Benija Golsona, slavnog saksofoniste i kompozitora, gosta ovogodišnjeg festivala. Za tu priliku planira se "istorijsko" grupno fotografisanje Šabanovih prijatelja, muzičara, zajedno sa njegovim spomenikom, pri tom obavezno u crno-beloj tehnici i sa decom u prvom redu, s razlogom, a finalni proizvod zvaće se "Veličanstven dan u Nišvilu". Sve je zamišljeno po uzoru na original, u skladu s antologijskom fotografijom iz 1958, "Veličanstven dan u Harlemu", na osnovu koje Spilberg kasnije zasniva radnju svog filma Terminal. Na toj slavnoj fotografiji poziralo je pedesetak najznačajnijih džezera, a među njima i Beni Golson, jedan od retkih još živih aktera i već pomenuti gost festivala.

PRIJATELJI I NOVAC: Šabanu Bajramoviću, pevaču koga je svojevremeno "Tajm" uvrstio u deset najboljih bluz pevača na planeti, koji je u Indiji i zvanično proglašen za kralja romske muzike, kompozitoru više od 700 pesama, čoveku čija je pesma Đelem, Đelem, i to u njegovom izvođenju, postala himna svih Roma na svetu, dve godine posle smrti biće podignut spomenik u Nišu, gradu iz kog nikad nije hteo sasvim da ode. Inicijalna ideja da se spomenik podigne, kako je direktor festivala Nišvil Ivan Blagojević rekao za "Vreme", potekla je od samog ministra kulture Nebojše Bradića, i to na koncertu "Prijatelji Šabanu", održanom u čast legendi romske muzike u decembru 2008. godine. Od tada, Nišvil preuzima na sebe sav teret oko spomenika, možda i ne sluteći da će i pre postavljanja dobiti nemali publicitet u javnosti. Zamisao je bila da se izgradnjom spomenika ne opterećuju gradske i državne kase, što bi, svakome je jasno, ionako bio jalov posao, već da on bude istinski izraz poštovanja ovog umetnika, da nosi pečat zahvalnosti, pa se s takvom mišlju krenulo u akciju prikupljanja novca — "Prijatelji Šabanu". Trebalo je nabaviti 12.000 evra, koliko košta izrada spomenika visokog oko dva metra zajedno s postamentom od skoro metar, autora niškog akademskog vajara Vlade Ašanina. Računalo se na pomoć umetnika koji su sarađivali s Bajramovićem ili su njegovi poštovaoci. Na tu akciju neki su se zaista nenadano odazvali i pomogli, dok oni od kojih se najviše očekivalo da to urade nisu se ni oglasili. Sam festival Nišvil izdvojio je početnih 2000 evra, a od prijatelja pozivu se prvi odazvao Goran Bregović, muzičar koji je sarađivao s Bajramovićem i koga je ovaj često optuživao da mu je ne trepnuvši ukrao i preradio Mesečinu, a koja se u stvari zove Đela Mara, i koja je, kako je tvrdio Bajramović, veoma tužna pesma na koju su Romi plakali dok je slušaju. Ipak, Bregovića i Bajramovića vezivala je i bliska saradnja, pa je pored kritike Šaban Bregu znao i u zvezde da kuje, a ovaj je za spomenik velikom umetniku uplatio donaciju od 3000 evra. U novinama se, međutim, nedavno pojavio i tekst o tome da Šabanov spomenik još čeka prijatelje, uz objašnjenje da je ostalo samo 65 dana do njegovog otkrivanja a donaciju je, za protekle dve godine, uplatio samo Goran Bregović. Da bruka valjda sasvim ne pukne, stvari su počele brzo da se odmotavaju nabolje. Glumac, režiser i producent Ljubiša Samardžić, koji je sarađivao sa Šabanom u filmu Gorana Paskaljevića Anđeo čuvar, obećao je donaciju od 1000 evra. Režiser Goran Paskaljević, koji je u istoimenom filmu koristio Bajramovićevu muziku i angažovao ga u filmu, dodao je svojih 1000 evra. Zoran Živković, bivši premijer Srbije, ujedno i producent poslednjih Bajramovićevih albuma, uplatio je 1500 evra. Na kraju, pridružio se i gradonačelnik Niša Miloš Simonović sa svojih 1000 evra, a, kako kažu u Nišvilu, "svaka čast" i organizatoru festivala Rok vilidž iz Banatskog Sokolca Mirku Miljušu, koji je videvši oglas u novinama donirao 1000 evra. Uostalom, on već ima iskustvo sa zahtevnošću izgradnje spomenika, budući da je Sokolac postao poznat kao jedino mesto u Evropi u kome je podignut spomenik Bobu Marliju. Kao najnovije, poznato je da se donatorima priključila i Esma Redžepova. "Međutim, nedostaje nam još malo novca, jer potrebno je finansirati i građevinske radove i postavljanje postamenta", izjavio je nedavno direktor Nišvila, nadajući se da će odbornici Skupštine grada Niša pomoći izdvajanjem jedne dnevnice, no Skupština grada, u međuvremenu, nije ni zasedala pa od pomoći ništa. Blagojević apeluje najpre na one koji su, kako kaže, najviše imali koristi od umetnosti Šabana Bajramovića, a sada se o to oglušuju, navodeći kao najočigledniji takav primer, recimo, Sokoj. Inače, pozivi iz Nišvila razaslati su još pre dve godine na mnoge adrese muzičara, filmskih radnika, nevladinih aktivista i političara. Upućeni su i predsedniku Srbije Borisu Tadiću i ministru za rad i socijalna pitanja Rasimu Ljajiću, koji kao i mnogi drugi nisu odgovorili. "Bilo bi sjajno kada bi predsednik Srbije Boris Tadić zatvorio krug koji je započeo dolaskom na sahranu Šabanu Bajramoviću, i zašto da ne, baš on otkrio spomenik ovom velikom umetniku", kaže za "Vreme" Ivan Blagojević.

USRED GRADA: Taman kad se cela priča oko prijateljskog darivanja novca u čast velikana romske muzike malo slegla i kad je bilo jasno da će, imalo-nemalo para, spomenik biti postavljen na dan otvaranja festivala, najednom se pojavio novi problem, priča o lokaciji. Možda cela drama ne bi bila podignuta niti dobila na značaju da nije prethodno postojao niški slučaj "ulice Šabana Bajramovića", slučaj žitelja 13 kuća iz ove ulice koji nisu hteli da pristanu na to da žive na "ciganskoj" adresi. Tinjala je ta drama dugo, toliko dugo da su i stanovnici dotičnog "bulevara" od početne neskrivene mržnje prema svemu romskom, ježeći se od pomisli da žive u ulici nekog ko se zove Šaban Bajramović, tokom vremena iskalkulisano prešli sa etničkog na moralno, pa im je na kraju, doduše pred kamerama, smetalo što se umetnik kockao i jurio žene, eto samo to.

Novi simptom pojavio se saznanjem da ni dvadesetak dana pred otkrivanje spomenika još nije stigla lokacijska dozvola, da postoji neslaganje oko toga gde će spomenik biti postavljen, pa još da li trajno ili privremeno. S jedne strane, u Nišvilu smatraju da je takvom umetniku mesto u glavnoj ulici, Obrenovićevoj, u pešačkoj zoni, dok je mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika da je najbolje smestiti ga na nišavskom keju, na obodu otvorenog amfiteatra. Direktor festivala Ivan Blagojević kaže da je ta lokacija rizična jer postoji mogućnost skrnavljenja spomenika u kasnim noćnim satima. Po njegovom mišljenju, bolje je rešenje da spomenik bude na prometnijem mestu u centralnoj pešačkoj zoni, gde bi turisti i Nišlije u što većem broju imali mogućnost da vide spomenik, da se slikaju, i još nešto — da slušaju Šabanove pesme. Naime, inicijatori iz Nišvila došli su na još jednu originalnu ideju, da pored spomenika postave i džuboks sa kompletnim opusom umetnika, i predstave ga ne samo kao pevača nego i kao kompozitora. Tako će se, kažu, uz simboličnu sumu po pesmi iz džuboksa, spomenik sam finansirati, njegovo održavanje neće koštati grad ni dinara, kao što ga nije ni izrada koštala. Ponovo se jedan krug zatvorio a novi otvorio, pa dok se priča o lokaciji privodi kraju i dok je gotovo izvesno da će prevagnuti ideja da spomenik bude postavljen u centru Niša, ostalo je pitanje džuboksa. Slučajnim posmatračima moglo bi da izgleda kao da i spomenik i prateći džuboks od gradskih otaca svoje opravdanje traže u tome što se preko njih može inkasirati od turista i obezbediti čist zgoditak za gradski budžet. Džuboks je tako postao ne samo varijetet otrgnuća od zaborava Šabanovih pesama i njegovog "božanskog" glasa nego, kao komercijalni dodatak, posve originalan momenat naše spomeničke kulture. No, ideja o džuboksu inicijatore vodi i ka novim dilemama, na primer, kako on treba da izgleda, kao starinski ili u modernoj "touch-screen" tehnologiji i modernog dizajna, a u tom slučaju pomoć softveraša i dizajnera uvek je dobrodošla.

Naizgled sve je sada na svom mestu, samo što ipak ostaje doza gorčine u osećaju nastalom čitanjem između redova da podizanje spomenika Šabanu Bajramoviću mora biti toliko komercijalno opravdano. Drugim rečima, šta bi loše bilo u tome da je izrada spomenika nešto i koštala grad Niš i zemlju Srbiju, i šta bi loše bilo u tome da za buduće održavanje spomenika grad izdvoji neka sredstva. I, da li bi spomenik ikad dobio lokaciju u centru, a ne na obodu, da se nije rodila ideja o pratećem džuboksu, od kog grad još može i profitirati. Činjenica da je Bajramović u svetu proglašen muzičkim genijem, da je ostavio iza sebe pravo muzičko blago i da njegove kompozicije sviraju i pevaju hiljade muzičara na svim kontinentima, izgleda da nekima ne zvuči kao dovoljno opravdanje da se spomenik ovom umetniku podigne, i to u centru grada, lako i bez ikakvih kalkulacija.


Ivana Milanović Hrašovec | 29.07.2010. | Vreme
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #28 poslato: Jun 29, 2012, 09:54:48 pm »

*

POHVALE DOLAZE POSLE SMRTI

Pisma o našim naravima, povodom zakasnelih priznanja Šabanu Bajramoviću

Šta je čoveku potrebno da bude poštovan u zemlji Srbiji? Zvuči morbidno, ali potrebno je da čovek pre svega — umre. Kada ga više definitivno nema, svi će mu odavati priznanja, pripovedati legende, govoriti kako su baš oni poznavali pokojnika, kako su bili najbolji prijatelji i kako će se sa setom sećati zajednički provedenog vremena.

Šaban Bajramović je najnoviji primer ove surove istine. Dok je bio živ i zdrav niste ga mogli gledati na televiziji, niste baš mogli da čitate hvalospeve o njegovom talentu, niste ni znali da čovek Rom, a samo jednom oženjen, ni kako živi, ni gde živi... Ali, kad je uradio to što je potrebno u zemlji Srbiji, odnosno kad je umro, postao je prava zvezda. Ne bi me čudilo da ga posthumno odlikuju, da mu daju penziju zaslužnog građanina, da neka ulica dobije njegovo ime, da se pirati pozabave njegovim stvaralaštvom i da naprave jedan CD sa " The best of" i da nekom svane kad je nekome već smrklo.

U ovu priču ne bih želela da mešam najvećeg oca svih naroda i narodnosti, koji je posle skoro tri decenije sve popularniji. Znate već ono — dok je bilo Tita bilo je i šita, pa naš pasoš je bio najskuplji na svetu, pa niko nije smeo nikoga da mrzi, pa smo čuvali bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svog, pa nismo bili svrstani nego nesvrstani, pa smo se smejali komšijama iz socijalističkih zemalja, pa se oni sada malo smeju nama...

Bolno je i spomenuti koliko je posthumnih hvalospeva dobio naš ubijeni premijer, reformator, vizionar, doktor filozofije i pre svega mlad čovek.

Dok si živ i zdrav, u zemlji Srbiji nisi ni poštovan, ni cenjen. Ako si bogat, onda si lopov, ako si siromašan, onda si slepac. Ako si dobar, onda si budala. Ako si lep, obavezno si i glup. Ako si vredan, smetaš okolini. Ako napreduješ na poslu - došao si preko veze i neko te "gura". Ako si žensko i uspešno, onda si sponzoruša. Ako si iskren, onda si folirant. Ako dobiješ nagradu, onda si imao vezu u žiriju, ako je ne dobiješ — jaču vezu je imao neko drugi. Ako se baviš politikom onda si: "Svi su oni isti". Ako otvoriš privatnu firmu ili kupiš auto, odakle ti pare? Ako si normalan, onda si lud, jer ko još ovde ima pravo da bude normalan?

A ako umreš, onda si baš bio dobar čovek, veliki, nikada te niko neće zaboraviti.

Dragana Luković, Beograd | Objavljeno na sajtu danas.rs | 23.06.2008 | Naslovi.net
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #29 poslato: Jun 30, 2012, 12:17:04 am »

*

OTKRIVEN SPOMENIK ŠABANU

Ministar kulture Nebojša Bradić i gradonačelnik Niša Miloš Simonović otkrili na niškom keju kod amfiteatra spomenik "kralju romske pesme"

NIŠLIJE su u četvrtak još oko 10 sati strpljivo počele da traže "parče" hlada kako bi s užitkom ispratili istorijski dan. Posle godinu i po dana usmenog šetkanja, dva metra Šabana Bajramovića u čvrstoj bronzi ustoličila su se na obodu amfitetatra Nišavskog keju. Tačno u podne odahnulo je blizu 500 ljudi, strpljivo se tiskajući da vidi i to čudo: Kralj sa mikrofonom u ruci — zamišljeno "peva" u pravcu Tvrđave.

Ministar, gradonačelnik, bivši premijer, sadašnji skupštinari, svi za ovu priliku u istoj partiji — Šabanovoj. Naš proslavljeni režiser Goran Paskaljević, kome je Bajramović zaigrao u filmu "Anđeo čuvar", stigao je među prvima.

Šaban je bio kao dete — priseća se sineasta. — Nije bio lak za saradnju. Sećam se da mi je tražio da mu platim honorar, a ja mu kažem, pa tri puta sam ti već platio! Ali, drugi su ga tako detinjastog, gurali u kocku. Ostaje, ipak, njegovo delo. Lično sam bio da se spomenik postavi u centru grada, jer u evropskim centrima stoje značajni ljudi. On je voleo ovaj kraj, ali, bojim se da će biti oštećen, ovde se skupljaju skinhdesi. Na Nišu je da dokaže da toga neće biti.

Da će Bajramović ponosito prkositi pored Nišave, protivnicima ove ideje, koja je podelila ovdašnju javnost, koliko i prošlogodišnje preimenovanje Južnog bulevara, veruje i njegova supruga Milica. Sa gospođom Bajramović je pristigao i buket od 100 belih ruža. Mirišu kao njegova istoimena pesma, njoj posvećena. Sa Milicom bila je i unuka Marija.

— Do pre dva dana bila sam tužna, čekala da vidim gde će da ga postave — priča Milica Bajramović. — Čim sam čula da su dali dozvolu, odmah mi je laknulo. Mnogo sam uzbuđena. Tužna što ga nema, ali srećna kada vidim koliko je sveta došlo. I, spomenik mi se sviđa, to je baš bio moj Šaban!

Ivan Blagojević, dežurni "sakupljač" para za spomenik i direktor 27. "Nišvila", koji je počeo u četvrtak da se održava, kaže da su "Prijatelji Šabanu", donatori spomenika, obeležje poklonili gradu. Da li će grad sada da se ispred njega fotografiše ili da s njim "slika" — pokazaće vreme.

— Kada su se prvi put sreli Žilijet Greko i Majls Dejvis, Dejvis je pitao Žilijet: "Volite li muziku". Ona ga je tada dodirnula i rekla: "Da, ja volim muziku" — rekao je ministar Nebojša Bradić, dodirnuvši spomenik odmah potom.

— Ovaj simboličan gest je samo trenutak kome mi odajemo poštu velikom umetniku. Teško je za neke ljude reći da su prevazišli svoje vreme, ali ima jedna teška istina da se bez mnogih muzičara moglo, ali bez Šabana Bajramovića ne bi. On je dao muzici, kutluri, Nišu, Srbiji i svetu nešto po čemu su i muzika i kultura i Srbija i svet drugačiji.

Da se sačuva taj trag o vremenu u kome je živeo Kralj, bio je motiv i za bivšeg premijera Zorana Živkovića da priloži donaciju za spomenik. Producent Bajramovićeva dva poslednja albuma misli da je na kraju, ipak, pobedio kvalitet.

— Teže od vajarskog posla, završenog za svega tri meseca, bilo je da dozvola za lokaciju stigne na vreme — priznaje vajar Vladan Ašanin, koji je oživeo Bajramovića.

Tako su montažeri u sredu na Nišavskom keju, doslovce mešali malter dok su zaposleni u organizaciji "Nišvila" dotrčavali zadihano sa dozvolom. Šaban je "čekao" na kamionu parče papira da bi se preselio na postament...

A običan svet, koji je pre više od dve godine, iskreno preplakao Bajramovićev odlazak na bolje mesto, radosno se ovoga puta fotografisao pored spomenika. Rame uz rame sa porodicom Šabana Bajramovića, političarima, muzičarima. Čula se i tužna edita Miše Blama na kontrabasu, tek toliko da podseti, da se spomenik podiže, jer Kralj više nije tu. "Veseli Romi" odsvirali su "Đelem, đelem" za kraj, a svetinja se razilazila ushićeno.

"Ma bio je lud, al' imao je glas. Ma kockao se, pusti to... Dobar je — nije dobar bio..."

— Šabane, ne ljuti se na zemlju koja kratko pamti... — zapisao je Ljubiša Samardžić u telegramu, koji je stavio tačku na svaku polemiku.



ODELO Pravo iz Danske, gde živi Bjaramovićeva ćerka Žaklina sa suprugom Ljubišom doputovalo je Šabanovo čuveno belo odelo. Zet Ljubiša Jovanović prepričava za "Novosti" da je specijalno za ovu priliku doneo i njegove stvari, tabakeru i gitaru uz koju je komponovao.

S. Babović | 12.08.2010 | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #30 poslato: April 18, 2014, 12:15:44 am »

*

GLAS KOJI GORI U TUZI

U Domu omladine Beograda, večeras projekcija dokumentarnog filma "Šaban", reditelja i glumca Miloša Stojanovića

Među hiljadama tekstova koji su širom sveta napisani nema nijednog u kojem pored njegovog imena ne stoji "kralj ciganske muzike". Reč je o neponovljivom Šabanu Bajramoviću, kome je večeras, u 20 i 21 sat u Domu omladine, posvećen film reditelja i glumca Miloša Stojanovića, pod nazivom — "Šaban".

"Ovaj pevač iz Srbije poseduje ogroman talenat koji se na svoj način može porediti sa onim koji imaju Nusret Fatah Kan ili Mari Boni Persen. Oni svoju muziku donose sa duhovnošću koja s lakoćom premošćuje inače nepremostive kulturne barijere. Njegov glas kombinuje patos istočnjačke muzike i duhovnosti fadoa. Njegova muzika je vrsta balkanskog ciganskog džeza", napisao je svojevremeno Endi Gil iz britanskog "Indipendenta".

Muzičar kojem je život naneo brojne ožiljke, vidljive ne samo na licu, već i čujne u njegovom glasu koji kao da gori u tuzi, kako je pisao Majk Domakin, u ovom 52 minuta dugom filmu govori o životu, pre svega, šaljući poruku optimizma, naglašava reditelj Miloš Stojanović.

— Pitao sam ga, "Šta je za tebe sreća", a on mi je kratko odgovorio: "Najveća je sreća kad čovek živi sa osobom koju voli" – priča Stojanović koji je film o Bajramoviću snimao od 6. maja 2005. do 12. maja 2006. godine.

Premijera je bila godinu dana kasnije u Zvezdara teatru, da bi nakon toga film "krenuo" na brojne festivale — u Zagrebu, Lajpcigu, Salcburgu, Sevilji, Buenos Airesu, Rio de Žaneiru, Londonu, Parizu, Roterdamu....

— Bio sam fasciniran pričom o Šabanu Bajramoviću. Upoznao sam ga tokom boravka u Nišu još 2002. godine i tada mu predložio da napravimo film. Rekao mi je da mu tako nešto svaki čas predlažu. "Moraš da znaš da ja nisam jeftin tip", dodao je. Dve godine kasnije pozvao me je i rekao da dođem pred italijansku ambasadu. Bio je, zaista, lik za sebe, toliko specifičan — priča reditelj koji je film snimao u nekoliko gradova — Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Mostaru, ali i u Ženevi i Parizu.

— U Mostaru smo sedam dana snimali ploču "Šaban protiv Mostar sevdah reuniona", koja je kasnije nagrađena, a i danas možete u evropskim gradovima da je kupite za deset evra i jedna je od najprodavanijih u oblasti "vorld mjuzika" — kaže Stojanović koji je kasnije snimanje nastavio u Ženevi gde je u jednom parku pokušao na miru da snimi razgovor sa Šabanom.

— Otišli smo u park, jer više nisam znao kako da nađem neko mirno mesto gde ga niko neće prekidati. On je bio čovek, kako u filmu kaže jedna žena, za kojim su ljudi u Nišu koračali, pa se tako dogodilo da Šaban prolazi glavnom niškom ulicom, a za njim ide 5.000 ljudi. Zato smo stigli u Ženevu, otišli u park, on je seo na klupu i dok sam se ja samo za tren okrenuo, on je nestao. Pogledom smo ga našli nešto dalje i čuli kako iz sveg glasa peva. Kada je pogledao ka nama počeo je da nam maše i viče "Ćao bambini, ćao ragaci". To je pozdrav koji sam ostavio i za kraj filma u kojem smo koristili muziku koju je snimio u Mostaru — ističe reditelj Miloš Stojanović. ...

S. Čikarić | 06.04.2012 | Politika
Sačuvana
Stranice: « 1 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: