Šaban Bajramović (1936—2008)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1 2 »   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Šaban Bajramović (1936—2008)  (Pročitano 47606 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 08:48:42 pm »

*





"ŠABAN BAJRAMOVIĆ JE NAJPLODNIJI, NAJPROSLAVLJENIJI, NAJZNAČAJNIJI ROMSKI PEVAČ, KOMPOZITOR I PESNIK NA PROSTORIMA BALKANA. MEĐU HILJADAMA TEKSTOVA KOJI SU ŠIROM SVETA NAPISANI O OVOM AUTORU, NEMA NI JEDNOG U KOME PORED NJEGOVOG IMENA NE STOJI 'KRALJ CIGANSKE MUZIKE'"


ŠABAN BAJRAMOVIĆ

Šaban Bajramović je rođen 16. aprila 1936. u Nišu. Školu gotovo da i nije pohadjao a muzičko obrazovanje stekao je, kao i većina pripadnika njegovog naroda, na ulici.

U devetnaestoj godini je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku. Pošto je na Vojnom sudu izjavio da niko ne može da ga osudi onoliko koliko on može da izdrži, kazna mu je bila povećana na pet i po godina.

Na Golom otoku, Šaban Bajramović je, međutim, osnovao zatvorski orkestar koji je, između ostalog, svirao džez, Amstronga, Sinatru, španske i meksičke melodije. Danas on kaže da je Goli otok bio njegov životni univerzitet, na kome je formirao način na koji razmišlja.

Prvu ploču je snimio 1964. godine a danas iza njega stoji oko dvadeset albuma i pedesetak singlova. Napisao je i komponovao je, kako kaže, oko sedam stotina pesama. Preko dvadeset godina je bio na čelu grupe "Crna Mamba" sa kojom je obišao pola sveta. Na poziv Nehrua i Indire Gandi bio je u Indiji, gde je proglašen Kraljem svetske ciganske muzike.

U protekloj deceniji, snimao je filmove sa Goranom Paskaljevićem ("Nedeljni ručak" i "Anđeo čuvar") kao i sa Emirom Kusturicom ("Crna mačka, beli mačor"). Bio je inspiracija nebrojanim umetnicima, među kojima je i Goran Bregović, koji je često od Šabana Bajramovića preuzimao teme i melodije...


Biografija: Šaban Bajramović
Fotografija: CD "Romano raj" Šaban Bajramović & Dobrovoljno Kovačko Društvo, RTS PGP 2006
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 08:50:29 pm »

*

ŠABAN BAJRAMOVIĆ — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI



Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 08:50:48 pm »

**

ŠABAN BAJRAMOVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


1988. Šaban Bajramović / Izdavač: RTB
01. Temišvar (Šaban Bajramović)
02. Lutka, lutka (Šaban Bajramović)
03. Tike, tike, tak (Šaban Bajramović)
04. Ajde manca an kanđiri (Šaban Bajramović)
05. Dirla, da... (Šaban Bajramović)
06. Voleo sam jednu ženu (Šaban Bajramović)
07. Moj drug "Najlon" (Šaban Bajramović)
08. So man ar mange (Šaban Bajramović)

2004. Šaban Bajramović — Kralj ciganske muzike / Izdavač: Hi-Fi Centar
01. Đelem, đelem
02. O Brišim perera čaje
03. Opa cupa
04. Pijanica
05. Rovena, rovena
06. Vasilica
07. Ciganska svadba
08. Sote kerav
09. Akava li životo
10. Maruška
11. Vaker
12. Bunareso o kapaka
13. Sila kale bal
14. Kockar
15. Ančo Bečo
16. Panšto cigareta
17. Koj si gola Roma
18. Danijela

2006. Romano raj / Izdavač: PGP-RTS
01. Kalav mange (Šaban Bajramović)
02. Kamerav (Šaban Bajramović)
03. Bele ruže (Šaban Bajramović)
04. Nevo berš (narodna)
05. Đeli mara (Šaban Bajramović)
06. Ajde manca (Šaban Bajramović)
07. Devla ,devla (Šaban Bajramović)
08. Geljan dade (Šaban Bajramović)
09. Parno gras (Šaban Bajramović)
10. Kafava (Šaban Bajramović)
11. KP dom (Šaban Bajramović)
12. Duj duj rača (Šaban Bajramović)
13. Theo (Šaban Bajramović)
14. Sila kale bal (Šaban Bajramović)
15. Reci mi (meksička narodna)
16. Obršim perela čaje (Šaban Bajramović)
17. Pira mange korkoro (Šaban Bajramović)
18. Milica (Šaban Bajramović)
19. Vaker,vaker (Šaban Bajramović)
20. Mi gili (Šaban Bajramović)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 08:51:18 pm »

*

Šaban Bajramović
Moja pesma ide iz srca i duše i svi je razumeju.


OBRŠIM PERELA ČAJE
muzika i tekst: Šaban Bajramović

Ibarval pudela čaje, obršin perela.
Mekuđake rave čaje, mange teave.

Aj, tuke kamerav, aj sona aveja.

Sapan đova peulica, tut me đakerava.
A tunava vea čaje, tuke kamerav.

Aj, tuke kamerav, aj sona aveja.

Dikavadu saraveja, te mande a saja.
Me prastala angle tute, deču midema.

Aj, tuke kamerav, aj sona aveja.
 


SILA KALE BAL
muzika i tekst: Šaban Bajramović

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.



PARNO GRAS
BELI KONJ

Parno gras te me jasi,
mejek cori meni sni,
ej meni sni.
Kogo suno moja vel,
aj genovni mojta vel
ej, mojta vel.
Gada cavo meda se,
kaj pirava karote,
tari lumnja ti lumnja,
ruda mange te romnja.

Aj, ej, oj Dunavo karnaka
gatelako arada.

Oj Dunavo menakle,
a kandalo anaslem
ej, anaslem.
Kate viknem mucaja,
sarko modo agina,
ej, agina.
Gademiklem gadala,
maj sukaren cajorja,
a karava kejave manca
svato te cere.

Aj, ej, te mucava kaj mange,
mongi romi te avel.

A kada se bahtalo,
sukaromnja meni mjeje,
ej, meni mjej.
Izgarava mekere,
odajova te mikel,
ej, te mikel.
Kere garna areste,
bakalivo te novel,
ajde, ajde muncale,
egajdija gaceren.

Aj, ej bija baro gemala,
gatajane egala.
? ? ?


BUBAMARA

Sa o raomalen pućena
bubamara sose ni ć(k)elel.
Devla, devla mangav la
o' lake me kamerav.

Sa e romen pućela,
bubamara sose aćela,
devla devla vaćar le,
bubamara tuka poćinel.
Ej romalen ašunen,
e ćavoren gugle zurale.
Bubamara ćajori,
baro Grga voj si o đili.

Đinđi — rinđi bubamaro
ciknije šužije
ajde more koj romesa. 2x
Ćavale romalen 3x
Ćavalen romalen ajde te khela

Sa romalen pućela,
o dejori fusuj ćudela.
Devla devla sa ćarle,
bubamaru voj te aresel.
Ej romalen ašunen,
e ćavroren gugle šukaren,
životo si ringišpil,
Trajo o del rom aj romnji.

Đinđi — rinđi bubamaro
ciknije šužije
ajde more koj romesa. 2x
Ćavale romalen 3x
Ćavalen romalen ajde te khela

Sa Romalen pućela,
bubamara sose aćela,
devla devla vaćar le
bubamara poćinel.
Ej romalen ašunen
e ćavrore gugle zurale
bubamara ćajori
baro Grga voj si o đili.

Đinđi — rinđi bubamaro
ciknije šužije
ajde more goj romesa.
Te ćilabe te ćela ? ? ?

YouTube: Šaban Bajramović — O brišim perera čaje, nežna balada, verovatno i najlepša koju je Šaban ikada napisao.
YouTube: Šaban Bajramović — Sila kale bal
YouTube: Šaban Bajramović — Bubamara
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 04, 2011, 08:51:46 pm »

*

Šaban Bajramović
Pesme


BELE RUŽE, NEŽNE RUŽE1
Muzika: Frater Lorand

Bele ruže, nežne ruže, cvetale su kraj prozora.
Slučajno sam tuda proš'o, razboleh se kad ih spazih.
Ne prolazim više tuda, cvetaju li, ja ne pitam,
Stalno sanjam ja o njima, bolje da ih vid'o nisam.

Tužno danas zvone zvona, udaje se draga moja.
Da li će iz oko njena pasti vrela suza koja?
Samo jednom ruža cveta, samo jednom srce voli,
Recite joj, dok ne umrem, neka bude samo moja.

1 Žarko Petrović "Pesme koje večno žive" / prvo izdanje 1987.


ЛАЖИ, ЛАЖИ ВЕРЕ

Лажи, лажи, Вере лажи кој ќе лажеш
Само мене Вере немој да ме лажеш.

Јас си имам Вере, леле јас си имам
Јас си имам Вере до три болести.

Прва болест, Вере, леле, прва болест
Прва болест, Вере струмички кафани.

Втора болест, Вере, леле, втора болест
Втора болест, Вере в туѓина ќе одам.

Трета болест, Вере, леле, трета болест
Трета болест, Вере умирам за тебе.


LAŽI, LAŽI VERE

Laži, laži Vero, laži koga hoćeš,
Samo mene Vero, nemoj da lažeš.

Ja imam Vero, lele, ja imam,
Ja imam Vero, tri bolesti.

Prva bolest Vero, lele, prva bolest,
Prva bolest Vero, birtije u Strumici.

Druga bolest Vero, lele, druga bolest,
Druga bolest Vero, u tuđinu ću da odem.

Treća bolest Vero, oh, treća bolest,
treća bolest Vero, umirem za tebe.

 


Šaban Bajramović na čelu grupe "Crna Mamba"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 04, 2011, 08:52:03 pm »

*
ŠABAN BAJRAMOVIĆ


NISAM BRE UMRO

Sada me muka hvata kada se setim 1995. godine, kada sam po povratku iz Amerike odrzao solisticki koncert u novobeogradskoj Hali sportova. Bila je slaba poseta jer su organizatori zakazali sa reklamom. Po Beogradu su se lepile nekakve bele plakate sa mojim imenom. Zivele su samo po cetrdeset do pedeset minuta, jer su posle izlepljene druge plakate preko njih. To sa plakatama je bila velika greska, jedino reklame na radio stanicama i televiziji mogu da prodju, ukoliko mislis da imas dobar koncert. Uostalom, tri godine nisam bio u zemlji i sve je to organizovano na preveliku brzinu. Ljudi su videli moje ime, ali mozda nisu bili sigurni da sam to ja.

Nisam bolje prosao ni sa kasetama. Sad kada sam bio u Beogradu video sam da je neki Cupa, koji je radio ranije na "Poselu" verovatno prodao moje snimke nekoj zeni koja drzi privatnu radnju u Zemunu. Video sam tu kasetu, cak su udarili pecat na nju, uopste se ne plase sto su mi to uzeli! A ja za njih nisam potpisao bilo sta. I pitam se, ko je tu glavni, ako ne ja? To su moje kompozicije, moj tekstovi, ja pevam. Sve je moje!

Sve su to muvali dok sam ja bio u inostranstvu, kada se culo da sam ja, navodno, "umro". Nisam bre umro! Uz to, mislim da u Beogradu imam jos jedno pet do sest snimaka na kojima neki zaradjuju bez mog potpisa. Prvo cu da tuzim jednog Boru Mitrovica, a onda cu i druge da ganjam.

Svasta su radili sa mojim pesmama, zaradjivali grdne pare. Pevao sam na "Poselu", dosao je neko sa Televizije i uzeo materijal, pa su napravili kasetu. Pa, onda, zabavne romske pesme koje sam snimio pre desetak godina. Al’ najveci krivac za to je Bora Mitrovic, koga sam upoznao dok je bio producent u Ljubljani. Ja sam za tu kucu u Ljubljani, da ne slazem, prodao najmanje milion ploca i kaseta. A nikada nisam imao nista od toga, sve je to uzeo gospodin Bora Mitrovic. Uzimao mi je i kad sam snimao za "Vojvodinu koncert". To se desilo kad je istekao moj cetvorogodisnji ugovor za Slovence. Ja sam se, normalno, povukao i pres’o u PGP RTS. Ali me je direktor "Vojvodine koncert" uhvatio na finocu, tako da sam najbolji svoj materijal snimio za njih. Nacrtali su mi krunu i napisali: "Kralj romske muzike". To je najbolja moja kaseta, valjda se zove "Ovde je tako hladno", po prvoj pesmi. Ima je kod Sase Petrovica, izvrsnog gitariste sa kojim sada radim. Tako je ispalo da sam ja 15 godina bio radnik kod Bore Mitrovica. Sve sto sam njemu radio, snimci, kasete, video kasete, sve je on to uzeo. Sve je on to prodao, obogatio se, napravio fabriku, "ogradio" se.

Ja sam nastradao na estradi. Dobio sam slavu, al’ novac nisam. Sad pirati uzivaju od onog sto sam nekada pevao, radio, mucio se, sto sam dao iz duse. Za mene opet nista. I sad desetak pevaca peva moje kompozicije, a ja nemam ama nikakvu korist od toga. Ima i narodnjaka i zabavnjaka medju njima. Na primer, nas Nislija Boban Zdravkovic, gotovo na svakoj ploci ima po jednu ili dve moje kompozicije. Ja nikad dinara za to nisam dobio. Mislim da je Boban snimio desetak albuma, na kojima je bar 30 mojih pesama. Naravno, preradjene na srpski, posto su to bili ciganski tekstovi. Zao mi je zbog tog decka, on je mozda i napisao moje ime, ali taj nas ZAMP — zastita autorskih prava — nista ne radi.

Bas njih briga, oni primaju platu, a cije se kompozicije pevaju, ko je gde i pod kojim imenom, oni ne vode racuna. To je haos i mogu slobodno da kazem, pa neka me tuze: to su lopovi, sve je to lopovska banda. Godinama kradu pevace.

Eto, za poslednje tri godine dok sam bio u inostranstvu, ja sam na ziro-racunu imao 500 dinara. A moje su se ploce, snimci i kasete vrtele na radiju i televiziji. Nisam dobio ni dinara, a valjda imamo pravo na autorski honorar. Zar to nije banda, zar to nije za osudu?

Cujem da je iz Kanade dolazila zena pokojnog Tome Zdravkovica. Trazila je autorska prava i nije dobila ni dinara! Da sam ja njegova zena, ja bih zabranio da bilo sta Tomino puste.

Niko na nas zasluzne pevace, umetnike, ne pazi. Evo, ja sam pevao i pevam preko 40 godina, obelio ovaj nas obraz na trzistu Amerike, cele Evrope, moje ploce, kasete, CD-ovi se tamo prodaju. A sta imam od toga?

Bio sam sirom sveta, nema mesta gde nisam bio. Od '64. godine sam na estradi, a nemam nikakav status, nista mi nije regulisano! Doduse, dobicu penziju, ali i to svojom zaslugom, jer placam penziono osiguranje. Ali, zasto bar moj rodni grad Nis ne pita za mene? Da kazu, ovaj covek je nas pevac, kompozitor, zasluzio je da ga se setimo.


Balkan media | 2001.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 04, 2011, 08:52:30 pm »

*
ŠABAN BAJRAMOVIĆ


GORAN BREGOVIĆ JE POKRAO CELU EVROPU

Mnogi i ne znaju da sam pet i po pet proveo na zloglasnom Golom otoku. Otisao sam 1956. godine u vojsku, ali sam pre toga upoznao jednu devojku. Zbog nje sam i pobegao iz JNA. Ubrzo su me uhvatili i osudjen sam na tri godine zatvora. Kada sam se zalio zbog vremena kazne i odlaska na Goli otok, oni mi dodali jos dve i po godine. Zato sam ih opsovao i rekao: "Ne mozete vi mene da osudite koliko ja mogu da izdrzim!" Osudili su me Hrvati, normalno! Nisam ni zakletvu polozio kad sam pobegao iz vojske. Bio sam dakle, civil. Ali oni su to gledali, videli su da sam Cigan i da sam iz Srbije. Na Golom otoku sam dobro igrao fudbal, pa me to malo izvuklo. Bilo je tada sa mnogo poznatih fudbalera, ne mogu da se setim njihovih imena. Bilo je i poznatih pevaca, recimo Vice Vukov, on je bio politicki.

Informbirovci su na Golom otoku bili bezobrazni prema nama koji nismo bili politicki. Terali su nas da nosimo kamenje, tukli nas, maltretirali. Godinu dana posle mene dosli su ovi za kradje, za ubistva, kriminalci. A dok oni nisu dosli, bio je brigadni sistem. Nismo videli policajce, osudjenici su nam komandovali. Kad su dosli ovi kriminalci izbila je velika tuca, tako da je direktno na Goli otok doleteo Aleksandar Rankovic s helikopter, obecao nam drugog upravnika. Od tada vise nije bilo brigadnog sistema. A pre toga, Informbirovci su me terali da nosim kamenje po dva kilometara i da ga vratim na isto mesto! Ako neces da nosis kamen, vezu te za banderu. Tamo su bile uzasne vrucine leti. Onda ih molis da te odveze, da ponovo nosis kamen dva kilometra.

Kada su posle brigadnog sistema policajci dosli da komanduju, bilo je jos gore. Tamo se nisam odvajao od knjige i dobijao sam samicu po 40-50 dana samo zato sto sam citao za vreme rada. Strpaju me u cuvenu celiju 102 i tamo sam ribao od posle vecere do ujutro. Ako se malo uspravim, dobijem pendrek u ledja. Tukli su nas, maltretirali zivotinjski. Jedva sam sve to izdrzao. Svaka cast onome ko se otuda vratio ziv! Dobro sam branio, to me donekle spasavalo. Ali, na jednoj utakmici udario me neki osudjenik pesnicom u stomak. Nisu mogli nista da mi urade jer sam i penale branio. Jedino su tako mogli da me onesposobe. Taj me je udario dva, tri puta, dobio sam zapaljenej creva, jedva sam ziv ostao. U Rijeci su me operisali. A bio sam u to vreme mozda bolji i od cuvenih golmana Beare i Soskica. Dok sam bio na Golom otoku, nisam ni sanjao da imam sluha. Tamo sam naucio tonove, a za sest meseci razvio sluh i naucio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijasi davali neki i ja sam pevao umesto kolegu. Svirali smo i pevali strahobalno, kao pravi profesionalci. Tada je pocela moja pevacka karijera.

Zasluzio sam da me zovu "kraljem romske muzike" i Net King Kol iz Nisa. Ne moze niko da me zameni jos za 50 - ne moze da se rodi takav. Imam danas 65. godine i jedini u ovoj drzavi ne pevam sund. I svi me kradu, kod svakog pevaca mogu da pronadjem pola moje pesme. Crnci su veliki fenomeni za muziku, kao mi Cigani. Pevao sam crncima njihove melodije na ciganskom. Folirao sam ih, a oni se divili. Znam da se snadjem, znam sta treba da radim. Secam se, pitaju crnci - iz koje je zemlje ovaj, gde je ta Jugoslavija. Rekli su im na engleskom da sam kralj ciganske muzike. Pevam i portugalske pesme, i spanske i indijske. Na moje solisticke koncerte u Beogradu dolaze svi, ambasadori. I svi mi se dive. Znaju da sam pravi jer je iza mene preko 40 godina pevanja.

Ovaj iz "Bijelo dugme", kako se zvase? Bregovic, da. On je nesto napravio, sto... Ja mu se divim kao jednom dirigentu, tako da kazem. Ali, nikako ne mogu da mu se divim kao kompozitoru. On je sve pokrao, celu Evropu! Cak je i mene pokrao, sto ne lici jednom kompozitoru, jednom velikanu da se tako ponasa. Uzeo mi je pesmu "Mesečina". To je moja kompozicija i jedva je priznao da je to moja pesma. Kaze: "Ja sam to slusao u Rumuniji." Rekoh mu: "Cela Rumunija prevela je i peva moje pesme, Sabanove, nicije druge." Kad sam mu to rekao, poverovao je. Pitao je ljude u Rumuniji cija je to pesma. Kad su mu rekli — Sabanova, javio se telefonom ljudima u Beogradu i rekao: "Izvinite se Sabanu, kazite mu da je to njegova kompozicija."

A svi su mi krali pesme, ne samo on. Nisam hteo da ga tuzim, samo sam onako razgovarao. Vrlo dobro se znamo. Rekao sam mu: "Bar reci, ja i Saban smo "Mesecinu" uradili. Tu pesmu sam uradio pre 15—20 godina. Hoces da ti donesem traku ili plocu da slusas?" Uzeo je jos neke evropske pesme, za koje znam da su ih Bugari, Rumuni, Madjari pravili, a on ih preradio. On to zna da radi. Neka Bregovic radi, ali ne moze da se potpise kao kompozitor. Doveo je neke Bugarke koje su pre pevale praistorijske pesme, cobanske. I pojavio ih je na binu, na televiziju, gde su kukale a ne pevale. A on je, kao, nasao neke glasove! Ma, to nisu glasovi, to su urlikanja! Da je Bregovic ispao covek, fer kolega, pa kolezi uplatio koji dinar za te kradje ne bi se ljutio. Ovako, ispao je veliki neprofesionalac!


Balkan media | 2001.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 04, 2011, 08:52:51 pm »

*
ŠABAN BAJRAMOVIĆ, NEKRUNISANI KRALJ ROMSKE MUZIKE


CIGANI UMIRU PEVAJUĆI

U svetu tražen, ovde zaboravljen. Moja pesma ide iz srca i duše i svi je razumeju. Ni za koje pare pred kamere TV Pinka

NIŠ — Nišlija Šaban Bajramović zašao je u 67. godinu života i za sobom ima preko 40 godina profesionalnih nastupa širom sveta, više od 700 romskih pesama registrovanih i zaštićenih kod SOKOJ-a i oko 50 long plej i singl ploča. Bio je ekskluzivac mnogih domaćih muzičkih kuća - Diskosa, Jugotona, Suzija, PGP RTS i RTV Ljubljana...

Trenutno ni za jednu domaću kuću nije vezan ugovorom, ali je u Holandiji snimio CD koji se odlično prodaje po zapadnim zemljama. Na disku je 14 pesama i samo u Hrvatskoj zabeležen je tiraž od 40 hiljada prodatih CD-a, a prodaja odlično ide i u Nemačkoj, Švedskoj, Americi.

Pevao sam po celom svetu i još pevam, iako sam prošle godine imao problema sa zdravljem, kaže Bajramović za "Glas". — A nedavno u Zagrebu, pred prepunom dvoranom, ljudi su mi priredili ovacije i to me okuražilo da se još ne predajem, jer me glas dobro služi. Moja ciganska pesma ne zna za jezičku barijeru, jer ide iz srca i duše i svi je razumeju.

Šaban, kojeg smo našli u njegovoj omiljenoj niškoj kafani "Union", kaže da je pomalo iznenađen što se novine interesuju za njega, a objašnjava i zašto.

Dok sam u svetu još tražen, ovde se osećam zaboravljenim. I posle toliko godina, priznanja i aplauza, od Evrope do Australije, ja ovde nemam status zaslužnog umetnika, pa samim tim ni penziju. Sam sam nešto uplaćivao, ali to nije bilo dovoljno. Bogat sam što se tiče uspomena, prijatelja i aplauza širom sveta. Bogat sećanjem da su me u ruku poljubili i "Džipsi kingsi" kada sam prošle godine s njima nastupio u sarajevskoj "Skenderiji". Ali, pokrali su me svi redom, od izdavača mojih ploča, do ljudi koji u SOKOJ-u navodno treba da štite naša autorska prava i mnogih koji su jednostavno uzimali moje pesme i na njima zarađivali. Šalju mi po par stotina maraka, da mi zamažu oči i to je sve. A najviše me pokrao Bregović. "Mesečina" je moja pesma, kao i "Giljam dade", "Đelem, đelem", "Hanuma" i mnoge druge.

Šaban zatim dodaje da ne voli plej bek i sintisajzere, ali i tvrdi da niko neće moći da "protera" trube, violine i harmoniku, kao instrumente "koji ne sviraju, nego govore". Kaže i da nema tog honorara za koji bi nastupio pred kamerama TV Pinka.

Ja jesam Ciganin, ali mogu da kažem i Srbin, jer moja je država Srbija, nemam drugu. I crnci su crnci, ali su uvek Amerikanci. Zato se čudim ovim mojim Romima koji bistre politiku, koju ja inače ne volim, a koji se sad nešto bakću da Romi dobiju status nacionalne manjine i šta još ne. Na drugoj strani, osećam da sam nepravedno zaboravljen i zapostavljen, možda baš zato što sam Rom, vrg bi ga znao? Dođe čoveku tako s godinama da prelistava i rezimira svoj život, pa se i meni to dešava, kaže Bajramović, dodajući da mu najviše smeta kada mora da otkazuje nastupe u inostranstvu zbog vize. "Neka me puste kad me još u svetu hoće, da tamo pevam i zarađujem za pristojan život svoje porodice",
kaže Šaban, dodajući:

Vrag bi ga znao, ali ima Boga. Jer, posle manjeg šloga koji sam prošle godine imao, glas mi je sada još bolji. Uostalom, Cigani su kao ptice, umiru pevajući! I bolje je da umrem pevajući, nego slušajući šta se sve vrti na našim radio i TV stanicama i ko sve ima hrabrosti da kaže da je pevač...



I PEVAČ I GLUMAC Bajramovića pamtimo kao pevača, ali i glumca u domaćim filmovima i jednom makedonskom. Bilo ga je i u TV serijama. Nagrađen je za pesmu u filmu "Anđeo čuvar", igrao kod Kusturice u filmu "Crna mačka, beli mačor".
Pevao sam i raznim političarima, generalima, ministrima, ali Kusta je pokazao da ume da razume moju pesmu. Inače, moje pesme su preveli i sada ih slušaju u Turskoj, Grčkoj, arapskim zemljama, Indiji, Rumuniji, Mađarskoj, Portugaliji...

M. Doderović | 02.04.2002. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 04, 2011, 08:53:12 pm »

*
KRALJ CIGANSKE PESME ŠABAN BAJRAMOVIĆ GOVORIO O SEBI I DRUGIMA NA NIŠKOJ TV 5


KRADU ME RAZNI, A JA SE NE LJUTIM

Uskoro će realizovati davnašnju želju, komponovanje ciganske himne. Njegovi obožavaoci moći će da ga vide na Egzitu

Šaban Bajramović, legenda ciganske pesme, mada autor više od četiri stotine kompozicija koje se i danas izvode što u originalnoj verziji što kao obrade, ne prima ni dinar za autorska prava. Kad mu nestane para, okupi svoje muzičare pa pevaju po svadbama i drugim veseljima. A od njegovih pesama, kako kaže Šaban, mnogi su dobro profitirali. Među onima koji su se ovajdili na njegovu štetu su i Goran Bregović, Emir Kusturica, autor filmske muzike Zoran Simjanović, pa i Dara Bubamara, koju je u folk nebo lansirao hit "Košava sa Dunava", za koju Bajramović tvrdi da je njegova kompozicija.
 
Bajramović, koji od novinara beži kao od kuge zbog njihovog običaja da na njegov račun prave neukusne šale, nedavno je učinio izuzetak i nastupio na niškoj lokalnoj TV 5.

Ja sam mirno Ciganče, šta mi daš ja sam zadovoljan. Eto tako moj drug Kusta, njemu sam dobar samo kad mu treba muzika za neki njegov film. Tad me tapše po ramenu, a onda uzme moje kompozicije. Posle nema nigde ni mog imena, a kamoli da mi nešto plati. On mi je nudio da igram u njegovom filmu "Dom za vešanje". Međutim, nekako u to vreme dođoše kod mene Smoki i Paskaljević i zovu me da igram u njihovom filmu ("Anđeo čuvar" prim. D. K). Ja prihvatim to, ipak su oni moje Nišlije, a Kustu odbijem, ali nisam hteo da ga vređam. Pročitam scenario, napišem i kompoziciju koja je dobila nagradu. Posle vidim kao kompozitor se potpisao Zoran Simjanović, a on je samo uradio aranžman. Odem u autorsku agenciju, pitam šta je to, a oni mi kažu da tu ne mogu ništa. Ja onda kažem da bi se Simjanović potpisao i kao tekstopisac samo kad bi znao ciganski jezik - rekao je Bajramović.

Za Bregovića Šaban ima samo reči hvale, ali tvrdi da je "Mesečina" njegova pesma.

Tu sam pesmu ja napisao, bila mnogo tužna, moji Romi su plakali kad su je slušali. Posle Bregović napravio "Mesečinu". Dobar je on, hoće uvek da pomogne, mi lepo sarađujemo. Zajedno ćemo da snimimo pesmu "Sar e Roma". I Dara Bubamara je uzela jednu moju pesmu sa kojom sam počinjao karijeru, tad sam još spavao po parkovima i pevao po kafanama — kaže Bajramović.

Nekrunisani kralj ciganske pesme kaže da se oslobodio poroka i da sada živi mirno.

Bio sam nestašan, nisam se treznio, a voleo sam i kocku. Poslednje četiri godine sam se smirio. Zdravlje mi je popustilo, krenuo mi neki tromb, usta mi se bila iskrivila, išao sam u Sremsku Kamenicu da se lečim. Sad mi je dobro, spremam nove pesme, to će da mi bude zadnje. Loše zdravlje me je sprečilo i da se pojavim na "Beoviziji", inače bi naša pesma sigurno pobedila. A posle svega što se desilo, bolje je što niko nije otišao na dalje takmičenje — zaključuje Bajramović.

Kako kaže da će uskoro realizovati svoju davnašnju želju, komponovanje ciganske himne, koja će, kako najavljuje biti gotova u septembru. Njegovi obožavaoci moći će da ga vide i na Egzitu jer mu je upućen poziv za učešće na ovom festivalu.


D. K. | 24.04.2006. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Februar 04, 2011, 08:53:32 pm »

*
INTERVJU: ŠABAN BAJRAMOVIĆ:


PEVAM ISTINU KOJA POGAĐA

Šaban Bajramović, kralj romske muzike, posle 15 godina je izdao novi album. Na CD-u 'Romano raj', u izdanju PGP-a, nalazi se čak 20 pesama u rege, džez i soul stilu sa dominantnim romskim melosom, ali upakovanih tako da se u celom svetu mogu slušati. I zavoleti.

Šaban će premijerno da ih otpeva na koncertu 15. decembra u Centru 'Sava', a društvo na bini praviće mu Vlatko Stefanovski, Teodosi Spasov i 'Dobrovoljno kovačko društvo'.

Kratku, ali osebujnu biografiju ovoga velikana već odavno je na Lupigi napisao Killer Wolf. Guljenje na Golom otoku i bježanje sa istog radi 14-godišnje djevojke, samo su dio Šabanove priče koju možete saznati u našoj Enciklopediji, a intervju objavljen u srbijanskom Blicu pročitajte u nastavku ...

Dobro sam. Nije mi loše zdravlje, samo sam malo ozebao. Ali, imam snage da vežbam svaki dan. Drugi pevači nikako ne mogu da shvate kako ja mogu da pevam četiri sata bez prestanka. Videćete na koncertu u Centru "Sava" — kaže Šaban na početku razgovora.

U celom svetu vole vaše pesme, planirate li svetsku turneju?

Uuu, u svetu me više cenu nego ovde. Stalno me zovu da pevam, i u Ameriku... svuda me zovu. Ali, mislim da ću da stagniram, da odmorim malo. Uvatila me starost. Ja imam šezdeset i ... ovaj, sedamdeset godina. Čekaj... '36. sam godište, jeste 70 imam. Umorio sam se. Mislio sam skroz da prekinem sa muzikom, ali me Zoran Živković vratio iz mrtvih.

Kako vas je bivši premijer vratio iz mrtvih?

Sreli smo se u Nišu u jednom kafiću i on mi je rekao: "Hajde da te oživimo, da te vratimo među legende." I pomogao mi je i dao pare. I on i Miloš Jovanović, on je producent. Mnogo im hvala. Rek'o mi je: "Ajd' da snimiš ploču. Nisi snimao 15 godina, nego si pevao ovamo onome, onamo onome... Ajd' ti napravi pesme, pa mi se javi". I ja sam u junu seo i napravio mnogo pesama, al je samo 20 moglo da stane.

Gde nalazite inspiraciju?

Ja sam uzeo teme od svakodnevni život, naš romski. Ja pevam tu istinu i onda ta istina pogađa. Nisu to bajke, nego istina. Ja kad to pevam, onda naši Romi i plaču i pevaju, vesele se.

Ali, kad pevate u Južnoj Americi, recimo, ljudi takođe reaguju na vaše pesme iako ne razumeju reči.

Oni ne plaču, oni igraju. Kad pevam našim ljudima, ja ih nateram da plaču, a tamo prepevam pesmu u južnoamerički ritam, pa oni ne plaču, nego igraju. Ja sam pevao Japancima i tim ljudima tamo... kako da ti kažem sad... za te tamo koji su žuta rasa. Oni nema kao kod nas da igraju, oni igraju glavom. (smeh) Je l' mož' da veruješ? Samo glavu mrdaju levo-desno. Iskidao sam se od smeha, pevam čoček, a oni ne igraju nogama, nego glavom.

Da li ste napokon dobili novac od Sokoja na ime autorskih prava?

Ja mislim da će sada Živković i ovi to da urade. Da stanu na put tim kradljivcima više. Da se to ne plagira, da se to više ne pravi. Ne znam... Sokoj je rekao da će da mi da, ali ja već dve godine ni jedan dinar nisam dobio.

Od čega živite?

Svadbarim. Zovu me u Francusku, Italiju da pevam na svadbu i tako svadbarim. Šta ću, moram da se prehranim.

Sa Bregovićem ćete za Novu godinu na nastupite u Novom Sadu na trgu. U kakvim ste odnosima?

U odličnim odnosima. On dolazi kod mene, ja dolazim kod njega. Tu nema problema. Nismo se mi nikad omrzli. On je prema meni fin, mnogo dobar... Njega neko ne voli, kažu lopov, ovo, ono... A za mene nije lopov. Ja volim takve ljudi koji znaju da slikaju i da bude to — to.

Šta znači da slikaju?

Da naprave od muziku koja ne vredi ništa, da napravi da to vredi.

Zašto na ovom albumu niste sarađivali?

Hteo sam ja sa njim nešto da uradim, ali on se prebacio na neku sasvim drugu muziku. A i ne bi on ovo znao da odsvira. Ne on, nego i onaj orkestar što sa njim ide. I da im pišem notu, ako on to ne shvaća, ne vredi. Jer, to je drugačiji stil pevanja i sviranja. Boja je tu najvažnija. Ako ti ne pogodiš boju te muzike, džaba ti sve.

Rešili ste da učestvujete na srpskom izboru za "Pesmu Evrovizije"?

Jeste. Napisaću jednu pesmu, i sam ću da je otpevam. I da vidiš kad pobedimo (smeh). Jer, znaš šta, ceo svet voli našu pesmu. Ma, ima da pobedimo!


Simonida Stanković  | 24.11.2006. | Blic
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Februar 04, 2011, 08:53:51 pm »

*

BAJRAMOVIĆ: MISLIO SAM DA NIKADA NEĆU OSTARITI

Neprikosnoveni kralj romske muzike, Nišlija kome se čitav svet divio, Šaban Bajramović, u intimnoj ispovesti pre četiri godine otkrio nam je da mu je starost donela bolest, ali i mudrost da spozna sopstvene mane i slabosti i shvati koliko se u životu ogrešio o one koji su ga najviše voleli

Životna priča Šabana Bajramovića u sebi sadrži sve elemente legendi koje su Romkinje nekada pripovedale prekraćujući duge zimske noći. U njoj ima i vatre, i brzih konja, i prelepih žena dugih vranih kosa, i beskrajne skitnje, i strasti jačih od razuma, i mnogo muzike, one ciganske, što ide pravo iz srca. Kao i svaka bajka, i ova ima srećan kraj: sin siromašnog čistača cipela postao je kralj, ne bogat, doduše, ali cenjen i voljen, sa mnogo više odanih podanika nego što ih suvereni država imaju. Iz udžerice u centru Niša, Šaban je krenuo na putešestvije koje će mu doneti slavu, priliku da zaradi i izgubi jedno malo bogatstvo i spozna prolaznost života.

Detinjstvo slabo pamtim. Bio je rat, teško se živelo. Prvo čega se sećam je oslobođenje. Rusi ulaze u Niš, a mi deca trčimo za njima, gledamo uniforme, kape, oružje... Vikali smo nešto, al' ne znam više šta. Imao sam devet godina tada — počinje legendarni pevač svoju ispovest.

Šabanov otac Mahmut bio je nosač i čistač cipela, i jedva je prehranjivao porodicu sa sedmoro dece. Majka Zuefa, koju su svi zvali Zorka, radila je kad god je mogla u niškoj fabrici duvana i brinula se o četiri sina i tri ćerke. Ponekad je sa sestrom odlazila da gata u okolnim selima, ali kada je Šabanova tetka uhapšena i osuđena na tri godine zbog vračanja, prestala je time da se bavi.

A danas se gata javno, na televiziji — rezignirano konstatuje on.

Šaban svoj neverovatni talenat za muziku duguje majčinim genima, odnosno dedi Senču Lolovu, čuvenom gajdašu Radio Sofije. Zorka je deci pričala kako je Senčo zimi bežao iz Sofije i gazeći po dubokom snegu, uvek u crvenom plaštu, da se plaše kurjaci, dolazio u Niš da ih obiđe. U kući niko sem Šabana nije pevao.

Nije niko ni usta otvar'o. Pa ko bi pev'o u toj bedi? Tek kad je Tito došao na vlast počeli smo da živimo bolje — seća se on.

Šabanova starija braća, koja su rat proveli u nemačkom zarobljeništvu, u logorima u Hanoveru i Esenu, vratila su se posle oslobođenja u Niš i počela da rade, a i sestre su dobile posao u fabrici duvana. I pored toga, hleba u kući Bajramovića nikad nije bilo dosta. Da nevolja bude veća, Šaban je dobio dečiju paralizu.

Mnogo sam igrao fudbal, mnogo sam skakao i odjednom su mi stale noge — upamtio je on trenutak kada je bolest prekinula njegovo tek započeto školovanje.

Proveo je nekoliko meseci u bolničkom krevetu, a onda, zahvaljujući mladosti i jakoj volji, ponovo prohodao i vratio se u klupu.

Ne mogu baš da se pohvalim svojim školovanjem. Kasno sam krenuo u školu, sa punih devet godina, završio sam četiri razreda i onda sam morao da batalim. Otac nikako nije uspevao da nas sve izdržava, pa sam morao nekako da se dovijam. Nosio sam ugalj, vukao drva i tako sve do vojske.

Odlazak u JNA, u kojoj se tada služilo tri godine, za mnoge siromašne mladiće bio je kratkotrajan izlaz iz bede. Šabanove muke, međutim tek tada su počele. Za momka uzavrele krvi četrdeset dana do zakletve bilo je previše. Pobegao je.

Bio sam mlad, trčao sam za ženom. Hteo sam samo da je vidim, pa da se vratim. Uhvatili me, oterali na sud. Nisam imao advokata, otkud to sirotinji? Odredili mi po dužnosti nekog kapetana za branioca, a on ni reč nije rekao u moju korist. Tužilac me napao, rek'o da sam nemoralan, da takvi ljudi ne treba da žive, da sam izdao zemlju.... Puklo mi nešto u glavi, skočio sam i povikao: Nem'o da laješ, bre! Ne možete vi mene da osudite, kol'ko mogu da izdržim!

To izletanje koštalo ga je mnogo. Kazna od tri godine za dezertiranje produžena je za još pet godina i Šaban se obreo na Golom otoku. O tim danima i mukama kroz koje je prošao često je i mnogo pričao, a danas samo pomirljivo konstatuje:

Napravio sam grešku koju sam platio više nego što je trebalo, ali, sa druge strane, možda je tako Bog odredio. Na Golom otoku sam završio fakultet. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku. Tamo sam propevao — setno zaključuje, a onda s osmehom dodaje: — Druže Bože, ja sam održao svoju zakletvu, a i ti svoju: vratio sam se živ i zdrav i ne mogu da se žalim zbog toga.

Sa robije se vratio bez dvoumljenja čime će se u životu baviti. Spoznao je svoj talenat i potpuno se posvetio muzici, kojoj je odan skoro pet decenija. Počeo je da peva i svira tamburicu u kafanama, svakodnevno učeći desetine pesama.

Pevao sam u to vreme i zabavne, i makedonske, i slovenačke pesme, sve sam ih imao na repertoaru, jer u kafani nije imao šta da radio onaj koji ne zna sve. Imao sam porodicu, morao sam da mislim i na njih.

Šaban se oženio Milicom Simić, četrnaestogodišnjom Romkinjom iz Kragujevca, koju je upoznao na jednom ciganskom balu. Čim je ugledao, znao da je ona prava i na prečac je, kao i mnogo puta u životu, doneo odluku — pobegao je sa njom u Beograd. Milica je ostala uz njega sve do danas i rodila mu četiri ćerke, Dusju, Katarinu, Žaklinu i Maju. U vreme kada su se zavoleli, nastale su neke od najlepših Šabanovih ljubavnih pesmama, kao što je Hanuma. Priče o njegovom čudesnom glasu i pesmama koje gađaju pravo u srce širile su se munjevitom brzinom. Ko bi ga jednom čuo, dolazio je ponovo. Jedan od njegovih redovnih kafanskih slušalaca odveo ga je u Diskos iz Aleksandrovca, gde je snimio tri pesme.

To je bio pravi ciganski sevdah, pesme o našem svakodnevnom životu. Majko, ja dolazim i dovodim ti muziku, jer sam se oženio.... i u tom stilu. Ploča je odmah ušla među naše Romiće, prodao sam više od sto hiljada primeraka.

Ubrzo zatim Rade Jašarević i Vlastimir Carevac pozvali su ga da peva na Radio Beogradu.

Na prvi sastanak sa njima zakasnio sam pola sata — priseća se legendarni pevač. — Nisam poznavao Beograd i jedva sam pronašao zgradu radija. Čekali su me samo pet minuta. Kada sam konačno stigao, Rade mi kaže: Sine, izgubio si posao. Ja mu kažem: Pa, ćale, ovo mi je tek treći put da dolazim u Beograd, mogao sam da se izgubim načisto, da ne dođem uopšte.

Šansu mu je ipak dao Svetomir Šešić-Šele, koji je tada vodio slušanu emisiju Autobus u pola dva. On je mladom i očigledno talentovanom pevaču rekao da spremi desetak pesama i obećao mu snimanje sa vrhunskim orkestrom, u kome su bili Carevac, Branimir Đokić i mnogi drugi cenjeni muzičari. Šaban je sa Golog otoka doneo pregršt pesama, a inspiraciju za nove nalazio je svuda oko sebe.

Pevao sam uvek samo istinu: kako se razvode naše Cigani, kako boluju, umiru od raznih boljki, kako je nekog ostavila žena ili kako se kockao, pa je propao. Nisam morao ništa da izmišljam, samo sam pisao o onome što sam svakodnevno viđao. Prođem ulicom, gledam oko sebe i napišem kompoziciju. Sve je bilo tako prosto rečeno, da su to svi voleli — objašnjava on tajnu svog uspeha.

Pre nego što bi ih pustio u svet, Šaban je svoje pesme testirao u kući.

Prošetam se, pa dođem kući, uzmem gitaru i pevam šta sam video. Onda sednem da ručam, a kad čujem dete da peva pesmu koju sam malopre svirao, znam da imam hit — otkriva Bajramović svoje metode.

Njegova publika je iz dana u dan rasla. Sa svih strana stizali su pozivi da peva na svadbama i krštenjima, a pročuo se i van romske zajednice. Snimio je dve ploče u Sloveniji, a legitimitet u urbanoj sredini dao mu je čuveni beogradski novinar Bogdan Tirnanić, koji je napisao da Rom iz Niša peva čisti bluz. Šabanov život se iz korena promenio. Počeo je da zarađuje više nego što je ikada mogao i da sanja. Putovao je po svetu, nastupao pred državnicima, a lepe žene su se borile za njegovu naklonost. Pevao je nekoliko puta i Josipu Brozu Titu, za koga tvrdi da je dobro razumeo romski, pa mu prevodilac nije bio potreban.

I Tito i Stane Dolanc su odlično znali naš jezik. Bili su u apsi sa Ciganima, pa su ga tamo naučili... Istina je, pitao sam Tita, on mi je to rekao. I nikada nije tražio da mu prevode kad sam mu pevao, sve je razumeo.

Šaban je obišao svet i pevao mnogim nacijama. U romskoj prapostojbini Indiji nastupao je dva puta, za Nehrua i za Indiru Gandi. Latinoamerikanci su ga dočekivali kao svoga, a u Sjedinjenim državama, gde je bio šest puta, držao je i po tri koncerta dnevno.

Amerika je pravi raj na zemlji. Jede se, pije, niko ne mora da radi, svi žive od socijalne pomoći. Amerikanci uopšte ne rade, nego Kinezi, Gvinejci, Portugalci... Očistili su Indijance, ali su zato doveli druge ljude — smatra pevač koji je ovu veliku zemlju opevao kao prokletu. — Poslednji put sam tamo bio sa ženom, i kad je trebalo da pođemo, ja joj kažem da napuštamo raj i idemo u pakao. A ona meni kaže: Ajmo, Šale, u naš pakao, tamo su nam deca. Mnogo mi se sviđa tamo, ali nikada nisam ni pomislio da se ne vratim.

Zahvaljujući pevačkoj reputaciji, Šabana su svuda dočekivali sa poštovanjem, a on se najviše radovao pozivima da peva na romskim svadbama, naročito na onim u okolini Požarevca, koje traju po tri dana. Često je pevao u Rumuniji i Bugarskoj, gde su ljudi veliki kavaljeri. Izbegavao je jedino svoj rodni kraj, gde mu nikada nije pošlo za rukom da postane prvi.

Naši Romići u Nišu i okolini me ne vole. Drugi Cigani, od Aleksinca pa do Subotice, ljube mi i noge i ruke. Ali u Prokuplju, Leskovcu, Vranju, svuda na jugu, ne dočekuju me prijateljski. Možda sam ja kriv za to jer nisam želeo sa njima da se družim i kod njih da pevam. Malo su dosadni, a nisu ni neki kavaljeri. Velik im je dinar.

Za razliku od većine ljudi koji su se izdigli iz siromaštva, Šaban nikada nije preterano cenio novac. Nemilice ga je trošio na provod. Alkohol je postao njegova svakodnevica, a otkrio je i čari kocke. Priča se da je na barbutu izgubio malo bogatstvo, a on nije siguran o kolikoj se sumi radi. Dva-tri stana je mogao da kupi, kaže. Sa porodicom je provodio malo vremena, ali mu njegova supruga nije ništa zamerala.

Žena mi nikad nije ništa prigovarala. Radio sam šta sam hteo, ali sam im uvek ostavljao novac. Milica je bila često ljubomorna, ali kad dođem i poljubim je jednom, ona sve zaboravi, sve mi oprosti.

Vaspitan patrijarhalno, sa nepokolebljivim stavom da je muškarac glava kuće, onaj koji donosi novac i kome se ne postavljaju pitanja, Šaban je u Milici uvek imao podršku.

Žena domaćica, koja želi da voli i čuva svoju decu, neće se nikad svađati sa mužem. Moja Milica je bila jako mlada, ali je bila pametna i znala je da je svađa nigde neće odvesti. Kao i ja, potekla je iz siromašne porodice i zna šta znači živeti u patnji. Bila je fina i poslušna i dan-danas je takva — hvali Šaban svoju izabranicu i napominje da su njegove ćerke na sreću iste kao majka.

Danas njegova deca žive u inostranstvu, tri ćerke u Nemačkoj, a jedna u Danskoj. Šaban i Milica imaju dvanestoro unučića, šest devojčica i šest dečaka. Ne viđaju ih onoliko često koliko bi voleli.

Sretni smo kad nam dođu. Ranije sam često išao da ih obiđem, nosio im novac. Nije sjajno tamo gde žive, rade i muče se. Mogao sam kao otac sve da im dam, ali nisam. Živeo sam od danas do sutra, mislio sam nikad neću ostariti. Kad bih sad mogao da se vratim unazad, napravio bi im velike kuće, bazene da se deca kupaju, da su tu svaki dan. A ja sam se vodio idejom Neka njen muž misli... Da sam znao da će ovako biti, sve bih drugačije — vajka se slavni pevač nad svojim životnim greškama.

Najvećim propustom u svom životu Šaban smatra to što nije znao da zaštiti svoja autorska prava i naplati svoju kreativnost. Tvrdi da su mu više od polovine pesama pokrali drugi izvođači, kao i su ga često plaćali sićom, a onda zarađivali milione.

Svima sam dozvolio da se mojim pesmama probijaju u životu, a ja nemam ništa od toga. Žao mi je samo što su moju muziku pevali neki koji nisu trebali, pa su je pokvarili. Boban Zdravković je, na primer, uzeo pet mojih hitova a nikada nije ni spomenuo moje ime. I Luis je uzimao moje pesme, i Keba, i Bregović, i Džipsi Kingsi, koji su mi ljubili ruke kad smo nastupili zajedno. Uglavnom me svi zovu samo da me pokradu.

Ni saradnju sa Emirom Kusturicom ne pamti po dobru.

Trebalo je da me poštuje. Ja sam ga voleo i poštovao još iz Sarajeva, a on se grubo poneo prema meni. Zamolio me da pevam u filmu Crna mačka beli mačor, a onda me samo ponizio: stavio mi hiljadu maraka u džep i ni zdravo mi više nije rekao. Ali, uvek sam bio miran i fin. Neću da moja deca misle o tome da sam se zakačio s nekim.

Starost je velikom pevaču donela svetsku slavu. Romska muzika postala je izuzetno cenjena i tražena širom planete, a Šaban Bajramović se svuda smatra njenim kraljem. Sa svih strana mu ponovo pristižu pozivi, a on, iako bolestan, ni jedan ne odbija.

Imao sam dva šloga, jedva sam se vratio u život. Nedavno sam operisao i srce. Od straha i nerviranja sam dobio i šećer, a imam i asmu. Više ni ne pijem, jer me odmah zaljuja. Ni ne treba mi to više. Ako se ja nisam u životu napio, niko nije. Jedino što mi je Bog u starosti dao je da mogu da pevam. Ne moram da čekam da me deca hrane. Ne bežim od pevanja, idem svuda gde me zovu.

Pošto nikada u životu nije radio za platu, danas nema ni penziju. O tome govori nerado, potpuno pomiren sa sudbinom.

Četrdeset godina lansiram našu muziku, ona se pročula po svetu, sad je svuda traže, najbolje se prodaje. Ne znam zašto se plaše da mi daju penziju. Kad je nisam dobio do sad, više mi ni ne treba. Ove dve-tri godine koliko mi je ostalo, preživeću i bez nje.


Vera Nikolić | Story

Tekst je objavljen u 65. broju magazina Story, 19. decembra 2006. godine.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Februar 04, 2011, 08:54:10 pm »

*

ŠABANOVI NAJTEŽI DANI

Borim se za život u teškoj nemaštini, bez penzije i prihoda, a opstajem samo zahvaljujući starim prijateljima — kaže za "Politiku" iz bolničkog kreveta "kralj romske pesme"

Niš — U čast Svetskog dana Roma, 8. arila, ove godine u beogradskom "Sava centru" trebalo je da bude održan spektakularni koncert "kralja" romske pesme Šabana Bajramovića. Samo nekoliko dana pre toga, dok se uveliko u Novom Sadu sa ansamblom i saradnicima pripremao za spektakl, poznatom umetniku je pozlilo. Hitno je prevezen na kliniku u Sremskoj Kamenici, u kojoj je proveo više od mesec dana na lečenju i oporavku. Pre dve sedmice, konačno, Šaban je stigao u Niš, ali ne svojoj kući, već na Kliniku za kardiovaskularne bolesti niškog Kliničkog centra, gde je nastavljeno lečenje. Tu smo ga juče i zatekli.

Ovo su za mene najteži dani u životu. Borim se bukvalno za život, srce mi je slabo. Zaista sam okružen punom pažnjom lekara i osoblja klinike, ali teško mi je. Mnogo... Supruga i ja smo u velikoj nemaštini, stari smo, a nema penzije, nemamo baš nikakve prihode. Jedina sreća je da naša deca, naše kćerke i unučad brinu o nama, iako su u inostranstvu, i da me stari prijatelji nisu zaboravili. Zahvaljujući njihovoj pomoći nekako sastavljamo kraj sa krajem — kaže Šaban za "Politiku".

Veliki umetnik, autor preko 350 originalnih romskih pesama, niška "crna mamba", čovek koji je nametnuo svoj stil pevanja koji je prihvaćen pre nekoliko decenija na balkanskim i evropskim prostorima, majstor džeza i bluza, šansone i kancone, narodne pesme i sevdalinke, nije uspeo da ostvari pravo na penziju. A sredinom aprila ove godine, srpski i romski Net King Kol, Djuk Elington i Frenk Sinatra zajedno, Pavaroti, Šarl Aznavur — prosto rečeno "kralj kraljeva romske pesme" — ušao je u 72. godinu.

Nisam dobio ni jedan odgovor od Ministarstva kulture, iako sam u poslednjih nekoliko godina poslao najmanje desetak zahteva da mi se dodeli penzija. I moji prijatelji vodili su brojne akcije u tom smeru, ali uzalud. Proglašavan sam počasnim građaninom Niša i zaslužnim građaninom Srbije, dobio sve moguće nagrade i priznanja Srbije i nekadašnje Jugoslavije, ali sve je to sada samo istorija... — ističe Šaban.

Nedavno, uz sve nedaće, dok je Šaban u bolnici, opljačkana mu je kuća. Odneta je tašna njegove supruge sa dokumentacijom i oko 650 evra, namenjenih za lekove i lečenje. I prošle godine je pokraden — tada su mu, baš kada se spremao za turneju u inostranstvu, ukradeni novac i pasoš! Jedna nevolja stiže drugu. Prof. dr Lazar Todorović, sa Klinike za kardiologiju KC Niš, otkriva nam da je sada Šabanovo stalje stabilno i mnogo bolje nego pre desetak dana. Ali, mora da se čuva i poštedi, da izbegava svaki veći napor. Da li to znači i da pevanja, nastupa i koncerata neće biti? Šaban je sam odgovorio:

Ako se oporavim, biće još pesme. Makar "na uvce"...


Toma Todorović | 27.05.2008 | Politika

*

"Da je Šaban Bajramović umesto na Balkanu rođen na delti reke Mississippija ili pak u blizini New Orleansa, danas bi mu se klanjalo pola sveta, a imao bi novaca ne samo za sebe, nego i za dve generacije svojih potomaka".
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Februar 04, 2011, 08:54:30 pm »

*

ŽIVKOVIĆ: ČAST JE RADITI SA ŠABANOM

Zoran Živković, bivši premijer, ovako objašnjava posao sa Šabanom:

"Ja sam pre svega Nišlija, a u Nišu svi mlađi od 50 godina slušaju Šabana. Šabana slušate i pre nego što vas krste ili vas upišu u Savez pionira. Svi mi znamo sve o Šabanu. On je imao fascinantnu karijeru sa mnogo uspona i padova. Sad je u godinama kada treba da se napravi neki trajniji pečat te karijere. Inače, nas dvojica izlazimo u isti kafić, pa sam mu jednom rekao: "Svi te zovu kraljem ciganskog bluza. Hajde da napravimo nešto novo. Nešto što jeste srpsko, jeste romsko, jeste niško, ali nije samo to, već je i svetsko." Producent i kreativni direktor je Miloš Jovanović, a ja sam direktor projekta. Šaban i ja smo potpisali ugovor da ja budem nosilac prava, a oko cene smo se lako dogovorili i ja sam sve ispoštovao. A što je najvažnije, on je dao sve od sebe. Ne očekujem prihod, već da eventualno povratim novac, ali i da kažem da sam imao tu čast da radim sa Šabanom. Mnoge ugovore sam potpisivao, ovaj mi je jedan od najdražih." Blic

*

"Kralj Romske muzike je snimio ključni album svoje karijere! U fantastičnoj produkciji, praćen odličnim jazz bandom "Dobrovoljno kovačko društvo" i uz pomoć Vlatka Stefanovskog & Teodosi Spasova, Šaban je napravio neodoljivi album na kojem je romske tradicionale fuzionisao u ritmove sa svih krajeva planete. Materijal svetskog kalibra!"

*

KONCERTNA PROMOCIJA "ROMANO RAJ" U SC

Posle petnaest godina pauze, nekrunisani kralj romske muzike i izvorni srpski džezer Šaban Bajramović izdao je novi album. Na disku pod nazivom "Romano raj", u izdanju PGP-a, nalazi se čak dvadeset pesama u rege, džez i soul stilu sa dominantnim romskim melosom, upakovanih tako da se u celom svetu mogu slušati i zavoleti. Kao i do sada Bajramović je autor i muzike i tekstova.

Specijalni gosti na albumu su kavalista Todosi Spasov i Vlatko Stefanovski, a pored njih gostuju i Mišel Kurina — cimbalista, Šen Ignac — violina, Ferenc Krina-kontrabas i drugi. Producent albuma je Miloš Jovanović, a direktor projekta je Zoran Živković.

Sa ekipom izuzetnih muzičara iz Beograda, Novog Sada i Subotice, okupljenih u orkestar "Dobrovoljačko kovačko društvo" i goste Vlatka Stefanovskog i Teodisija Spasova, Šaban Bajramović će 15. decembra održati koncert u Centru Sava i tom prilikom premijerno otpevati svoje nove pesme.


Danica Živanović, 30.11.2006.

*

"KRALJ" BEZ IKAKVE PENZIJE

ŠABAN Bajramović (71) nije ostvario pravo na nacionalnu penziju, jer, prema objašnjenju predlagača, organizatora Internacionalnog džez festivala "Nišvil", nije imao prethodno ostvarenu regularnu penziju. Međutim, proslavljenom pevaču, nekrunisanom "kralju romske muzike", kako nas uverava njegova porodica, ozbiljno je narušeno zdravlje usled poslednjih srčanih udara.

Bajramović iza sebe ima više od 800 kompozicija, uvršten je među 10 najznačajnijih bluz pevača na listu magazina "Tajm", a njegova originalna muzika, neretko pozajmljivana, već pola veka prelazi granice zemlje. U karijeri je održao više od 2.000 solističkih koncerata, sarađivao je sa svim priznatim izvođačima i muzičarima s prostora bivše Jugoslavije, a o njemu je pribeleženo na hiljade stranica u domaćoj i inostranoj štampi.

— Stvarno je nelogično, kako su nam predočili u pravnoj službi Ministarstva kulture, da Šaban Bajramović nema prava na penziju izuzetno zaslužnog umetnika, jer nema već ostvarenu penziju — kaže za "Novosti" Ivan Blagojević, direktor "Nišvila". — A istina je da on treba da uplati celih 7.000 evra kako bi povezao radni staž. Ako to uplati, ostvariće tek pravo na regularnu penziju. To već duže vreme nije u mogućnosti da učini, zato ćemo zvanično predložiti da mu država pomogne kratkoročnom uplatom, kako bi dobio zaslužena primanja u već poodmakloj starosti.


S. B.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Februar 04, 2011, 08:54:50 pm »

*
ŠABAN BAJRAMOVIĆ


UMRO KRALJ ROMSKE MUZIKE

Šaban Bajramović, kralj romske muzike, preminuo je danas u 72 godini u Nišu nakon duge i teške bolesti. Srce nije izdržalo. U legendu je otišao čovijek čije su kompozicije svirali i pjevali mnogi muzičari sa svih kontinenata, svrstan među deset najboljih bluz pjevača u svetu... Šaban je pjevao za Tita, Nehrua, Indiru Gandi, bio je zvijezda koja je proslavila romsku muziku, ali je poslednje dane života proveo sam, samo sa suprugom Milicom. Pomalo ostavljen i usamljen, nije dočekao nacionalnu penziju koja mu je prošlog petka, ipak, odobrena.

Poznati pjevač imao je prije pet godina moždani udar, a zatim i srčani te mu je ugrađen bajpas da bi opet krajem prošle godine, zbog problema sa srcem, završio u bolnici, a liječnici preporučili da nakon oporavka potpuno prestane pjevati i putovati. Uprkos tomu, Šaban je planirao 8. aprila, povodom Svjetskog dana Roma, u beogradskom Sava centru izvesti koncert na kojem je želio predstaviti svoj posljednji album "Šaban privatno". Nažalost, stanje sa zdravljem nije mu dopustilo taj oproštaj s publikom. Balkan media 08.06.2008.







Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #14 poslato: Februar 04, 2011, 08:55:17 pm »

*
ŠABAN BAJRAMOVIĆ
In memoriam: (16.04.1936. — 08.06.2008.)


KRALJA IZDALO SRCE

U Nišu u nedelju preminuo pevač i kompozitor Šaban Bajramović. Na klinici za kardiologiju u Nišu, u nedelju oko 11.30 majstora romske pesme pokosio infarkt

POSLE grla, "kralja romske muzike" izdalo je i srce. Na Klinici za kardiologiju u Nišu, u nedelju oko 11.30 od posledica infarkta preminuo je Šaban Bajramović, najplodniji, najproslavljeniji i najznačajniji romski pevač i kompozitor... Poslednjih godina Šaban se češće družio sa lekarima nego sa svojom porodicom. Bio je šećeraš i srčani bolesnik, kome je srce do nedelje kucalo uz pomoć pejsmejkera. Jedva je sastavljao kraj s krajem, jer nije imao penziju, a od autorskih prava dobijao je godišnje neku crkavicu.

Protekle sedmice, Šabana je u njegovom skromnom porodičnom domu posetio ministar Rasim Ljajić, koji mu je obećao da će mu omugućiti lečenje na VMA, kao i da će, u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Nišu, Nacionalnim savetom Roma i udruženjima "pod hitno" krenuti u rešavanje Bajramovićevog socijalnog statusa. Ljajić je Bajramoviću uručio i 100.000 dinara, jednokratnu materijalnu pomoć za pokrivanje osnovnih troškova. Nažalost, ovaj novac Šaban nije stigao da iskoristi za lečenje, jer je u nedelju ujutru zbog novih srčanih tegoba ponovo hospitalizovan na Kliniku za kardiologiju u Nišu, gde je posle nekoliko časova i preminuo.

Bajramović je prvu singl ploču sa četiri pesme snimio 1968. u studiju Radio Niša, uz pokojnog ton-majstora Laleta Markovića. A onda je snimao za izdavačke kuće širom ondašnje Jugoslavije, oko 700 pesama, a najviše za "Diskos". Kada mu je Karlo Metnikoš, suprug Josipe Lisac, predložio da se preseli u Ljubljanu, odgovorio mu je: "Neka hvala, ne mogu ja bez mog rodnog Niša, a mi Cigani inače volimo slobodu."

U poslednjim razgovorima za "Novosti", Bajramović je otkrio i malo poznati detalj, da je svoju pevačku karijeru započeo na — Golom otoku, gde je proveo pet i po godina. Pričao je da je 1956. godine otišao u vojsku, ali je pre toga upoznao jednu devojku.

— Zbog nje sam i pobegao iz JNA — pričao nam je Bajramović. — Ubrzo su me uhvatili i osuđen sam na tri godine zatvora. Kada sam se žalio zbog vremena kazne i odlaska na Goli otok, oni mi dodali još dve i po godine. Zato sam ih opsovao i rekao: "Ne možete vi mene da osudite koliko ja mogu da izdržim!" Nisam ni zakletvu položio kad sam pobegao iz vojske. Bio sam, dakle, civil. Ali, oni su to gledali, videli su da sam Ciganin i da sam iz Srbije. Na Golom otoku sam dobro igrao fudbal, pa me je to malo izvuklo. Bilo je tada sa mnom mnogo poznatih fudbalera, ne mogu da se setim njihovih imena.

Šaban je tvrdio i da su "informbirovci" na Golom otoku bili bezobrazni prema onima koji nisu bili "politički". Terali su ih da nose kamenje, tukli su ih, maltretirali. Godinu dana posle njega došli su osuđenici za krađe, ubistva, kriminalci.

— Kad su oni došli, izbila je velika tuča, tako da je direktno na Goli otok helokopterom doleteo Aleksandar Ranković i obećao nam drugog upravnika — prisećao se Šaban. — Od tada više nije bilo brigadnog sistema. A pre toga, "informbirovci" su me terali da nosim kamenje po dva kilometara i da ga vratim na isto mesto! Ako nećeš da nosiš kamen, vežu te za banderu. Tamo su bile užasne vrućine leti. Onda ih moliš da te odvežu, da ponovo nosiš kamen dva kilometra. Kada su posle brigadnog sistema policajci došli da komanduju, bilo je još gore. Jedva sam sve to izdržao. Svaka čast onome ko se otuda vratio živ! Dok sam bio na Golom otoku, nisam ni sanjao da imam sluha. Tamo sam naučio tonove, a za šest meseci razvio sluh i naučio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijaši davali neku predstavu i ja sam pevao umesto kolege. Svirali smo i pevali strahobalno, kao pravi profesionalci.


KARIJERA I FILMOVI Bajramović je snimio filmove sa Goranom Paskaljevićem "Anđeo čuvar" (1987), sa Milanom Jelićem "Nedeljni ručak" (1982) i Stoletom Popovim "Ciganska magija" (1997). U opusu je imao oko 700 pesama koje je komponovao, dvadesetak albuma i pedesetak singlova. Sa svojim sastavom "Crna mamba" obišao je ceo svet, a kada je na poziv Nehrua i Indire Gandi nastupio u Indiji, službeno je tamo proglašen "kraljem svetske ciganske muzike".
Među ostalim izdanjima, Bajramović je 2001. godine realizovao zajednički album sa "Mostar sevdah reunionom" "A Gypsy Legend". Krajem novembra 2006, Bajramović je promovisao "Romano raj".

BELI KONJ Znao je Šaban da prepričava anegdote o sebi.
— Imao sam 1980. jedini niški solistički koncert u "Čairu" — prisećao se Bajramović. — Bilo je prodato 7.000 ulaznica, a mom menadžeru palo na pamet da u halu uđem na konju. Ja pod "dobrim gasom", a konj neosedlan, pokriven samo nekim ćebetom. Popeše me nekako, a onda je kolega Luis zveknuo u neko čudo, konj poskoči, a ja na patos. Publika me podigla aplauzom. Konja odveli, ja malo otresao prašinu, a koncert je bio ludilo.

M. Ristović | 08.06.2008 | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #15 poslato: Februar 04, 2011, 08:55:37 pm »

*

UTIHNUO "CRNI GLAS U BELOM ODELU"

"Kralj romske pesme" Šaban Bajramović preminuo juče u Nišu u 72. godini, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag

Niš — Bilo je tek sat i po iza jučerašnjeg nedeljnog podneva. Kao obično u to vreme mnogo je onih koji sede u niškim kafićima, mnogo šetača centralnim ulicama, parkovima, u Gradskoj tvrđavi u Nišu. Nijedna vest u poslednje vreme nije tolikom brzinom prostrujala kroz Niš i ražalostila mnoge njegove žitelje. Brzinom munje mnoge je zatekla. I isto tako brzo se prenosila — od jednog do drugog Nišlije, od usta do uha...

— Umro je Šabi... Samo je to bilo dovoljno da prestanu žagor i galama, da se u kafićima i na terasama restorana i kafana isključi muzika. Odjednom je zavladala čudna tišina. I mir.

Prestalo je zauvek da kuca srce velikog umetnika. U večnom gradu rimskog imperatora cara Konstantina, koji postoji na ovim prostorima i obalama Nišave skoro dva milenijuma, i iz kojeg je poteklo mnogo znamenitih, poznatih i priznatih, Šaban Bajramovic imao je svoje mesto i, kako je sam znao bezbroj puta da kaže, svoje vecno ime. Samo pre desetak dana u niškoj bolnici, skrhan teškom bolešcu, požalio se da živi najteže dane.

"Borim se za život, srce mi je slabo. Ali, okružen sam izuzetnom pažnjom svih oko sebe, prijatelja i poznanika, lekara... Tek sada vidim da nisam uzalud ulagao celog sebe da bi se proculo za Niš i Srbiju, da bi romska pesma izborila svoje mesto u svetskoj muzici", vrlo razborito govorio nam je Šaban, žaleci se na sudbinu. Nije, stalno je ponavljao, uspeo da dobije penziju, a poneo je brojna priznanja. Zbog toga je živeo teško, u nemaštini...

Veliki umetnik, autor koji je od zaborava otrgao, obradio i priredio više od 350 originalnih romskih pesama, niška "Crna mamba", covek koji je nametnuo svoj stil i nacin pevanja, na muzickoj sceni proveo je bezmalo pola veka. Prihvacen pre nekoliko decenija na balkanskim i evropskim prostorima, majstor džeza i bluza, šansone i kancone, narodne pesme i sevdalinke, obeležio je jedan dug period. Sredinom aprila ove godine srpski i romski Net King Kol, Djuk Elington i Frenk Sinatra zajedno, Pavaroti, Šarl Aznavur — prosto rečeno "kralj kraljeva romske pesme", napunio je 72. godine. Taj rođendan proveo je u bolnici, u Sremskoj Kamenici, kod Novog Sada. Trebalo je da 8. aprila, na Svetski dan Roma, održi veliki koncert u "Sava centru" u Beogradu. Tokom priprema za spektakl iznenada mu je pozlilo. Srce je pocelo da ga izdaje, završio je u bolnici.

Nije bilo koncerta u "Sava centru". Odložen je za neku drugu priliku, kada Šaban ozdravi, rečeno je, uz verovanje da će tako i biti. Nažalost, neće.

Nije bilo Šabana ni na velikoj i zapaženoj promociji knjige o njemu, autora Radeta Vučkovica Niškog, pod simboličnim nazivom "Kralj romske pesme", a u kojoj je opisan celokupan život i veliko stvaralaštvo umetnika. U vreme promocije, ranije zakazane za početak aprila ove godine, Šaban je već bio u bolnici, na lečenju. Govoreći o knjizi i umetniku autor Vučković je tada rekao:

— Njegova ličnost je jedinstvena, a delo neprocenjivo. Šaban Bajramović je stanovnik Niša i Srbije, ali nećemo pogrešiti ako kažemo i cele planete.

Nije pogrešio Rade Vučković. I zakazao je novu promociju "čim Šaban dođe u Niš". Ali...

Šaban se početkom maja, pošto je završio lečenje u Kamenici, vratio u Niš. Ali, samo nekoliko dana proveo je sa svojom porodicom. Opet ga je bolest zaskočila, javile su se nove i teže srčane smetnje, opet klinika, bolnica... Ipak, početkom prošle sedmice izašao je sa Klinike za kardiologiju u Nišu, primao je u svojoj malenoj kućici na niškoj trošarini posete, razgovarao sa prijateljima, sa znanima i neznanima koji su dolazili da ga vide. Pre tri dana, u petak, rekao nam je prof. dr Jozef Glasnović direktor Klinike za kardiologiju u Nišu, sačinjen je uput za VMA. Trebalo je da danas Šaban nastavi lečenje u jednoj od najeminentnijih medicinskih ustanova u nas.

Nažalost, ni tamo nije stigao. Smrt ga je pretekla. Pozlilo mu je juče oko 12 casova. Pozvana je hitna pomoć koja ga je pregledala u njegovoj kući i konstatovala težak infarkt.

Istoga časa zapocela je borba i trka sa vremenom. Borba sa smrću i za život. Uz zvuke sirene prebačen je na Kliniku za kardiologiju. Odmah je smešten u koronarnu jedinicu, preduzete su sve mere, započelo se sa reanimacijom, ali srce nije izdržalo. Umro je Šabi.

Kralj romske pesme, "Crna mamba iz Niša", srpski i romski Net King Kol zaspao je juče večnim snom.

Neće se više uživo slušati "crni glas u belom odelu". Odlazi zauvek ikona romske muzike, najbolji bluz crnog čoveka izvan Amerike "car careva" romskog soula i bluza. Ali, ostaju velike uspomene i nezaborav na osmeh koji nije skidan sa lica, na čoveka koji je plenio svojom energijom i prisnošću, na najplodnijeg, najslavnijeg i najpopularnijeg pevača, pesnika i i jedinstvenog kompozitora na svetu.

Toma Todorović [objavljeno: 09/06/2008.] Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #16 poslato: Februar 04, 2011, 08:55:56 pm »

*
NA NIŠKOM ROMSKOM GROBLJU DANAS ĆE BITI SAHRANJEN ŠABAN BAJRAMOVIĆ


PEVA S ANĐELIMA

Da Niš ima aleju velikana, Šaban bi sigurno počivao u njoj, ali ovako, ispratićemo ga onako kako je sam želeo, uz muziku — ispričao je juče reporteru Glasa Šabanov rođak Života. Obred dženaze obaviće beogradski muftija Jusuf Spahić

NIŠ — Šaban Bajramović, krunisani kralj romske muzike i jedan od deset najboljih svetskih pevača bluza, biće sahranjen na niškom romskom groblju u sredu u 14 časova, a obred dženaze obaviće, kako je rečeno u porodici Bajramović, muftija beogradski Jusuf Spahić.

Da Niš ima aleju velikana, Šaban bi sigurno počivao u njoj, ali ovako, ispratićemo ga onako kako je sam želeo — uz muziku, jer čitav njegov život bila je pesma — kaže Života Šabanović, rođak Bajramovića.

Na sahranu će, kako su najavili, stići poštovaoci iz celog sveta. Bajramovićeva brojna rodbina, njegove kolege i saradnici, oni koji su imali čast da čuju glas koji je dirao u samu dušu. Kako kažu u porodici, doći će Goran Bregović, Džej, orkestar Bobana Markovića i mnogi drugi.

Šaban je bio nepismen sve dok nije na Golom otoku morao da nauči da čita, i kazna mu je bila da pročita celu njihovu biblioteku. Od tada je bio živa enciklopedija i njegove misli vrcale su kao varnice onda kad bi se čovek najmanje nadao. Inspiracija ga nikada nije napuštala, dešavalo se i da i iz klozeta poviče "Dajte mi olovku!" i da pesme piše na toalet papiru. Bio je veliki čovek, kad god bi mu neko poželeo dobar dan, pitao je — šta treba. Bajaga ga je prozvao "duh koji hoda", jer takav je bio, boem i duša od čoveka — priča Života Šabanović.

Kad je imao para, za Vasilicu bi Šaban čitavoj familiji kupovao po ćurku, a za Đurđevdan jagnje. Rođaci se sećaju kako je svojevremeno, kad je dobro zarađivao, umeo i da prokocka velike pare, i da čašćava sve po redu.

Nisam ni smela mnogo da dolazim kod njega. Čim me vidi, s vrata pita, sestro, imaš li problema. Zato je i dobio taj dar od Boga, taj glas uz toliko srce. Meni ništa nije trebalo, samo da budem s bratom kakav se ne rađa često — kaže Šabanova sestra Seida.

Otkada se, pre nekoliko godina, razboleo od srca i šećerne bolesti, Bajramović nije mogao da peva i da zarađuje. Umro je ne dočekavši nacionalnu penziju, koja mu je obećana prošlog petka. Ranije je odbijan jer nije ispunjavao uslove — imao je uplaćenih deset godina radnog staža, umesto 15.

A nemaštinu koja ga je pritisla u poslednjim danima malo su odagnali "oni na vrhu". Prošle srede Rasim Ljajić uručio mu je 100.000 dinara jednokratne pomoći, a pomogao mu je sa 30.000 i Dragoslav Ćirković ispred Gradske opštine Medijana.

Da živi bez para za lekove pročulo se kada su mu lopovi pre nekoliko nedelja iz kuće ukrali poslednjih 650 evra, od prodatog automobila.

A krali su mu i ranije, i novac i pesme.

Žalio se da ga ne obilaze, da nikome nije stalo do njega. Pričao je da teško spaja kraj s krajem, da su lekovi skupi i da nema para. A čuo sam da je prošle godine, kada smo svirali na jednom humanitarnom koncertu kod Vlade Divca, rekao Bobanu Markoviću: "Kad bi mi svaki pevač koji je otpevao moju pesmu dao samo jedan dinar, bio bih milioner" — priča Bajramovićev komšija Aleksandar Stošić, član Markovićevog trubačkog orkestra.

Pored neprocenjivog umetničkog dela, iza Šabana Bajramovića ostale su supruga Milica i četiri ćerke, koje žive u Nemačkoj i Danskoj. Slale su roditeljima po koju crkavicu — da prežive.

Svačija je muka teška. Ni njima nije lako, al’ roditelj je roditelj, a one su dobre ćerke — kaže Šabanova sestra Seida.


J... TI OVAKAV ŽIVOT! U jeku priprema za sahranu, zajedno sa telegramima saučešća, iz Nemačke u kuću Bajramovića stiže vest — dobio je praunuku.
E j... ti ovakav život! I plačeš i raduješ se u isto vreme! A ako Bog da, uskoro će, za neki dan, još jedno praunuče, od Marije, Šabanove unuke mezimice — reče jedan od rođaka.

AMANET Među unucima ima onih koji su već krenuli Šabanovim stopama. Kažu da najlepše pevaju Fejza Hasanović, Boban Bajramović i Marko Šabanović.
Marko je već počeo da dobija onu specifičnu boju Šabanovog glasa. Šaban je napisao jedan duet za njih dvojicu, "Dunav". Nikada nisu uspeli da ga snime, jer je Šabana pre srca izdao i glas. Ostao nam je amanet — napravićemo mi i tu pesmu, snimićemo i spot sa njegovim slikama — obećao je Života Šabanović.

M. Coha | 10.06.2008. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #17 poslato: Februar 04, 2011, 08:56:17 pm »

*
ŠABAN BAJRAMOVIĆ


ZASLUŽIO SAM DA ME ZOVU KRALJEM ROMSKE MUZIKE

Šaban Bajramović (72), muzikom se bavio od mladosti, snimio je 20 albuma, pedesetak singlova i autor je više od 700 pesama.

U nedelju 8. juna, na kardiološkom odeljenju Niškog kliničkog centra, preminuo je od srčanog udara romski pevač, muzičar i tekstopisac Šaban Bajramović (72). Muzikom se bavio od mladosti, snimio je 20 albuma, pedesetak singlova i autor je više od 700 pesama. Šaban Bajramović je bio jedan od najznačajnijih romskih umetnika današnjice.

Svaki njegov nastup je veliki dogadjaj za ljubitelje muzike i pamti se i prepričava godinama kasnije. Ja sam ga zadnji put slušao na njegovom prvom pariskom koncertu održanom u petak 12. maja 2006. godine. Posle grupe gadžovana koji su zagrejali publiku, u belom odelu i sa tamnim naočarima, iz mraka scene izronio je Šaban Bajramović pevajući romsku himnu: "Djelem, djelem, lungone dromenca / Maladilem čorore Romenca". Pesma o romskoj sudbini bila je obradjena u laganom latino ritmu, a na nju se nadovezla "O brišim perera čaje", nežna balada, verovatno i najlepša koju je Šaban ikada napisao. "Propevao sam na Golom Otoku. Tamo sam naučio tonove, a za šest meseci razvio sluh i naučio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijaši davali koncert i ja sam pevao umesto kolege. Tako je počela moja pevačka karijera — pripovedao je Šaban. Inače, on se na Mermeru našao 1956. godine, jer je devojke radi pobegao iz vojske. Kasnije, ta epizoda se pomešala sa mnoštvom drugih, stvarajući legendu u kojoj je nemoguće odvojiti istinu od Šabanove teatralne prirode.




Šaban Bajramović na koncertu u Parizu 12. maja 2006.

Šabanov koncert se nastavio njegovim planetarnim hitom, pesmom "Opa cupa". Brz ritam i Nailova truba, pokrenuli su publiku, a fluid je krenuo kada je Šaban zapevao "Jasminu", potom "Dželi Maru", poznatiju kao Bregovićevu "Mesečinu", "Geljan dade" jednu od najpevanijih kafanskih hitova, "Pilem, pilem" baladu tragične društvene tematike iz običnog romskog života... Glas nabijen emocijama, lakoća i elegancija u izvodjenju, učinile su publiku otvorenom za Bajramovićevu umetnost. Njegova pojava na sceni bila je nalik utisku koji je zapisao Dragi Šestić, amsterdamski producent. "Ispred mene je stajao Ciganin džentlmen koji u opšte nije nalikovao buntovniku od pre trideset godina. Medjutim, kao muzičar i pevač, on se nije promenio. Njegov glas nije izgubio snagu, ni bogatstvo, niti magičnost. Bio je potpuno čist i istinit. Čovek koji je pevao predamnom, bio je muzički genije."




Šaban Bajramović — Gypsy King of Serbia

Finoća Šabanovih kompozicija i aranžmana, neusiljenost njegovog pevanja i moć improvizacije, činile su da njegova muzika prevazilazi okvire etno zvuka i zalazi u džez i bluz. Nije slučajno da Bajramovićeve kompozicije sviraju i pevaju hiljade muzičara na svim kontinentima. "Ja sam nastradao na estradi. Dobio sam slavu, al' novac nisam. Sad pirati uživaju od onog što sam nekada pevao, radio, mučio se, što sam dao iz duše. Za mene opet ništa. I sad, pevaju se moje kompozicije, a ja nemam, ama, nikakvu korist od toga — požalio se nekrunisani kralj romske muzike, koji je više od pedeset godina proveo pevajući i komponujući. Njegova muzika u sebi nosi dva elementa od neprocenjive vrednosti. Pre svega, upisuje se u tradiciju stvaralaštva jednog heterogenog, nomadskog naroda. Medjutim, umesto uobičajenog izvodjenja "standarda" u novim aranžmanima, Šaban Bajramović je pomerao granice, unoseći novo. "Zaslužio sam da me zovu kraljem romske muzike i Net King Kolom iz Niša. Ne može niko da me zameni još za 50 godina — kazao je nedavno Šaban.


Aleksandar Manić | 09.06.2008. | Balkan magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #18 poslato: Februar 04, 2011, 08:56:41 pm »

*
O ŠABANU BARJAMOVIĆU


ODLAZAK KRALJA ROMSKE PESME





Čovek kome i dalje kane suza i ozbiljno se zamisli nad svakim stihom pesme koju je pre toga izveo milion puta, pevač koji se nije obazirao na to što su mu krali pesme... želeo je samo da živi slobodno i da mu je svaki dan ispunjen, tako su Šabana Bajramovića opisali neki od ljudi koji su sarađivali s njim.[/color]

"Pevao sam za sve i svakog, za političare, državnike, ambasadore, često bez prebijene pare, na mostovima, kad su me zvali, za decu, za tuđu pomoć, a sad, kad sam sa 70 godina bolestan starac, niko da me pozove, da pita da li taj čovek ima za lekove..." Ovako se srpskim medijima izjadao kralj romske muzike, Šaban Bajramović, sa bolničke postelje u Nišu. Samo dva dana nakon toga, Šaban Bajramović umro je u 72. godini u Kliničkom centru u Nišu.

Poslednje dane proveo je moleći da mu država udeli novac kako bi imao pravo na penziju. Iako su ga mnogi kopirali, uzimali mu pesme i od njih pravili svetske hitove, na kojima su zaradili velike novce, Šabanu Bajramoviću niko nije pomogao u najtežim trenucima. Ali, sudeći prema priči ljudi koji su sarađivali s njim, on za takve stvari nikada nije ni mario.

Menadžer benda "Mostar sevdah reunion", Dragi Šestić, sa kojim je Šaban Bajramović snimio dva odlična albuma, napisao je jednom prilikom kako je "najbolji romski glas na svetu živeo život punim plućima".

"Godinama su ga potkradali, kopirali i imitirali, i slavni i anonimni muzičari. Ali on nikada nije hteo da zaštiti svoj rad. Živeo je od danas do sutra, praveći muziku i uživajući u svakoj sekundi života. Išao je gde je hteo, ne priznajući nikakva ograničenja, slobodan kao ptica," reči su Šestića, koji je šest meseci pokušavao da nagovori Šabana da snime album skupa.

Više od pet decenija muzičke karijere donelo mu je naziv "kralja svih Roma" i status jednog od 10 najboljih bluz pevača u Evropi. Moćan, jedinstven glas, energija kojom je oduševljavao hiljade ljudi širom sveta na svojim koncertima i boemski život, obeležili su karijeru "najboljeg glasa Balkana" ili, kako su ga neki zvali, romskog Net King Kola.

Dva albuma je uradio sa "Mostar sevdah reunionom" i oba su dobila odlične kritike. Član benda, harmonikaš Mustafa Šantić, seća se rada sa Bajramovićem. Kaže da je imao vrhunski glas, ali da je bio neukrotiv, da nije voleo pravila, zbog čega je bio težak za saradnju.

"Njegove interepretacije su bile jedinstvene. Znao je pjevati u pauzama dok smo snimali album, sam, bez pratnje. Tom glasu ništa nije trebalo. Šta god da je pjevao, šansone, sevdalinke ili ciganske pjesme, to je zvučalo sjajno i mi smo uživali dok smo ga slušali. S njim smo bili najbolji bend na svijetu", kaže Šantić i dodaje da mu je žao što nisu uspeli da snime s njim još jedan album.

Na poslednjem albumu, koji je "Mostar sevdah reunion" uradio 2006. sa Šabanom, već se videlo da je Bajramoviću narušeno zdravlje, kaže Šantić i napominje da su hteli da snime još jedan album, ali da nije išlo:

"Koliko god se trudio vidjelo se da je bolestan. Želja mi je bila da još jedan deo njega ukrademo od zaborava, da ostane zabilježen. Tad bi mi duša bila mirna", objasnio je Šantić i dodao: "Šaban je otpjevao svoj život. Ostao je dosljedan svom stilu od prve do poslednje pjesme i živio ih je. To sam poštovao kod njega najviše."

Muzika sa tog albuma iskorišćena je za dokumentarni film "Šaban", Miloša Stojanovića, koji je premijerno prikazan 2007. U intervjuu magazinu "Cord", Stojanović je rekao kako je među Romima, kada se pomene ime Šabana Bajramovića, svako reagovao sa osmehom na licu.

"Ti osmesi bili su kao odsjaj u ogledalu pozitivne energije koju Šaban Bajramović poseduje; on je živi primer kako se može i treba živeti život punim plućima. Svaki čovek, ako zagrebe ispod površine svog postojanja, ima želju da oseti da je zaista živ. Šabanova muzika je pravi recept za to. Na zvuk njegovog glasa, ne samo da telo počinje da igra, nego vam nezadrživo zatreperi i srce i duša. Ceo život sam pažljivo slušao njegovu muziku i shvatio da on peva istinu", rekao je Stojanović.

Dodao je da se njegova fascinacija Šabanom nije umanjila onog trenutka kada ga je upoznao, jer, sve što je mislio o njemu, samo se potvrdilo.

"To je moguće samo onda kada imate sreću da sretnete čoveka kome i dalje kane suza i ozbiljno se zamisli nad svakim stihom pesme koju je pre toga izveo milion puta, a zatim, kao da to nije dovoljno, ogreje vas svojim razoružavajućim osmehom", objasnio je Miloš Stojanović.

U Nišu je otvorena Knjiga žalosti, a sahrana  legende romske muzike održaće se u sredu, 11. juna 2008.
E-NOVINE

Foto: BETA / Saša Đorđević (Jedna od poslednjih fotografija Šabana Bajramovića, jun 2008.)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #19 poslato: Februar 04, 2011, 08:57:10 pm »

*






REKLI SU O ŠABANU BAJRAMOVIĆU...

"... vokal kakvog nema, izrazito plodan autor, golem uzor svima koji išta znaju o romskoj muzici,
ali potpuno neukrotiv i nepredvidljiv boem."


Slušanje Šabanovih albuma, iskustvo je koje ne samo da ne nudi nikakvu utjehu ili odgovor o "misteriji Šaban", nego upravo suprotno, još više zbunjuje i postavlja samo nova pitanja: tko je ovaj čovjek?, i odakle dolazi? — da, iz Niša, ali kako geografija može objasniti ono što čujemo — odakle ove plemenite, visoko umjetničke pjesme, s romskim tekstovima punim rafiniranih slika i simbolike koja kao da je došla sa Šagalovih platana; odakle mu, iznad svega, takav pjevački stil — ono fraziranje i tehnika, boja i timbar u glasu?, kako nastaju, uopće, i što to treba da se postane Šaban Bajramović? — jedno pitanje za drugim, u beskonačnom neodgovorivom nizu.
Đorđe Matić, 10.02.2005.

Šabanu je mesto među najsvetlijim zvezdama, on je sada među njima. To je sasvim sigurno. Nisam od ljudi koji sada nakon smrti našeg velikog umetnika priznaju njegovo veliko delo koje je ostavio za sobom. Na sebi svojstven način pokazivao je među prvima da su muzika i njegove pesme recept za ljubav, pomirenje i brisanje granica koje su bile postavljene nekako blizu nas da bismo pokušali da ih preskačemo i zaobilazimo.
Krivo mi je samo što smo takav narod, da sada kada ga nema svi pokazuju nekakvo sažaljenje prema romskoj populaciji koje je lebdelo u vazduhu. Svesni toga da neće biti više Šabana, da se ne može opet roditi takva harizma i veličina.
Petar Ilijev

Njegov početak karijere je vezan za mene, svirao sam na njegovoj prvoj ploči pre četrdeset godina. Bio je izuzetan čovek i umetnik, plenio je glasom, a našao se i u svetskom muzičkom vrhu.
Boki Milošević

Imao sam priliku da sarađujem s njim. On je bio talentovan čovek, čovek iz naroda. Bio je kralj one populacije kojoj je pripadao, ali i svih ostalih nacionalnosti. Njegov rad ostaje iza njega.
Bora Dugić

Kompozitor i novinar Rade Vučković Niški, autor knjige o Šabanu Bajramoviću "Kralj romske pesme", pamtiće svog sugrađina kao velikog čoveka i muzičara.
"Ako je za njega već rečeno da je ikona romske muzike, da je kralj romskog soula i bluza i da je njegov bluz najbolji bluz crnog čoveka izvan Amerike, tome se nema šta novo dodati. Njegove Nišlije su ga pozdravljale sa "care", a u Nišu je najviše voleo da sedi u hotelu "Ambasador", gde bi uz klekovaču i kaficu popunio listić sportske prognoze. Kad je snimao u studijima, nikada nije dva puta pevao pesmu."
Rade Vučković

Poslednjih godina, nekoliko puta sam imao priliku i čast da sa Šabanom Bajramovićem delim binu na nekim koncertima. Žao mi je. Smatram da je bio veliki muzičar, veliki čovek čudesnog glasa.
Bajaga

... Tokom nekoliko minuta koliko nam je bilo dopušteno da provedemo sa njim, u pauzama izvodjenja, čuo sam improvizacije kakve nisam verovao da su uopšte moguće. A on se nije služio ni polovinom svoga glasa. Bio je to glas koji opčinjava, koji nije izgubio na svojoj snazi i bogatstvu u poslednjih dvadeset godina. Sasvim čist, sasvim originalan. Čovek koji je pevao predamnom je muzički genije.
Dragi Sestic, aranžer i producent, Snailrecords.

Ako iko ima pravo da peva balkanski bluz, onda je to Šaban Bajramović. Ožiljci koje mu je život naneo, nisu vidljivi samo na njegovom licu već se odražavaju i u njegovom glasu koji kao da gori u tuzi, tragediji i žudnji, naročito u autobiografskim pesmama kao što je "Pelno me sam" (Zatvoren sam).
Mike Domakin, 15.02.2002

Ovaj pjevač iz Srbije posjeduje ogroman talenat, koji se na svoj način može porediti sa onim koji imaju Nusrat Fatah, Ali Khan ili Mari Bonie Persen, koji svoju muziku donose sa duhovnošću koja sa lakoćom premošćuje inače nepremostive kulturne barijere. (...) Njegov glas kombinuje patos istočnjačke muzike i duhovnost fadoa (...) njegova muzika je vrsta balkanskog ciganskog džeza.
Andy Gill, The Independent, 15. februar, 2002.

"Na žalost, iako sam veliki obožavalac njegove muzike, i biću zauvek, gledao sam ga samo jednom uživo, pre desetak godina u hali SPC 'Mladost' Belo odelo, bele cipele, i božanski glas. Pokvario mikrofon par puta. Naježiš se na početku koncerta i tako traje par dana dok te popusti."


Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #20 poslato: Februar 04, 2011, 08:57:35 pm »

*
In memoriam – Šaban Bajramović (1936—2008):


UZVODNO DO MUZIKE

Primenjujući pravo (muzički) jačeg, Šaban Bajramović je iz ondašnje Jugoslavije i sa njenih rubova uzimao sve i samo ono što mu se sviđalo. Panonsku niziju ostavio je velikom županu Zvonku Bogdanu, Dalmacija je za Šabana bila isto što i Mletačka Republika koja ga se sa njenim mandolinama i Duždevom palatom nije doticala, kao gođ ni Crna Gora, pa čak ni žalna Makedonija. "Ašunen Romalen" izvirao je negde gde i Tamiš, tekao je kroz Dunav i kroz Drinu duboku u Bosnu

Za Šabana Bajramovića nisam znao dok nisam pročitao opsežan, merodavan i nadahnut tekst u "Startu". Ne znam ni koje godine, osamdesete, možda osamdeset i neke. Neću da proveravam, kad nisam dosad, ni kako se piše "Ašunen Romalen". A tako se zvao Šabanov prvi LP, snimljen, gle, i izdat u Ljubljani. Trebalo bi nakon četvrt veka i to proveriti, ali sam odlučio da se držim kao porotnik koji ne sme ni sa kim da razgovara o slučaju i koji ne sme da zna šta o tome javljaju mediji: našto pevati "Vječnaja pamjat" ako nam je za skromni nekrolog potreban internet? (Pa ipak sam, nehotice, prolazeći pored kioska pročitao da je kralj romske pesme sahranjen na Romskom groblju u Nišu: jesu li Romi izrazili želju za autonomnim grobljem ili im je negdašnja gradska uprava rekla: evo vam ova parcela, da vas većina ne dekoncentriše svojim običajima i znamenjima...)

Nabavio sam bio ploču, ponosan što pevača prati Zoran Pejković, moj smem slobodno reći dobar drug, koga sam znao sa turneja po Nemačkoj, još dok je radio sa Škulom, a i kasnije kad je prešao u privatnike, uglavnom, moj prvi muzički stub "Soni" nije znao šta ga je snašlo, kao uostalom ni moji susedi na Banjici, toliko sam puta pustio Šabanov prvenac.

Mislim da sam pesmu, onu u kojoj ima "aaa, opa cupa... lumbaj, lumbaj, lumbaj le" negde ranije čuo, jesam, u njegovoj izvedbi i sa minimalnim bendom, još malo pa kao da su ga pratili samo truba i doboš, tonalitet je bio barem tercu niži od tonaliteta koje će mu Zoran ispravno preporučiti; može biti da je gospodinu duvaču bilo najzgodnije da svira u tom ključu, Šaban je međutim i tu nepogrešiv: svaki je tonalitet moja kuća, i svaki je tempo dobar (praverzija beše osetno življa od kasnijih snimaka te pesme u kojima biće više meraka, ali u kojima se neće očuvati sva bezbrižna, tozovačka nasmejanost ranog Šabana i bandice kojoj nisam nikad ni znao ime, ako ga je to jest imala).

"Start" nije g. Bajramovića prehvalio. Pesma o belom konju kao ritam ima rumunsku dvojku, samu po sebi i samu za sobom kasajuću, druge su mu pesme pune malne rekoh ortodoksnog bosanskog sevdaha, ima bugarskih ukrasa i harmonija (u pesmi koja ima pripev "aaaa, tuki kamerav, aaaaa, sola avea", tako meni zvuči, izvinjavam se native speakersima, gde su završni akordi G-dur, a-mol, F-dur, d-mol te završni kao god i početni e-mol). Primenjujući pravo jačeg (muzički) Šaban Bajramović je iz ondašnje Jugoslavije i sa njenih rubova uzimao sve i samo ono što mu se sviđalo. Panonsku niziju ostavio je velikom županu Zvonku Bogdanu, Dalmacija je za Šabana bila isto što i Mletačka Republika koja ga se sa njenim mandolinama i Duždevom palatom nije doticala, kao gođ ni Crna Gora, pa čak ni žalna Makedonija. "Ašunen Romalen" izvirao je negde gde i Tamiš, tekao je kroz Dunav i kroz Drinu duboku u Bosnu. Iz Niš se nakon uspešno okončane svadbe pevač vinuo do Ljubljane. U maglovito jutro mora da je iz studija izašao sa članovima Zoranovog benda i jednim ili dva snimatelja: "Ljudi, noćas smo razbili!"

Nijedna pesma nije ušla tek da popuni prostor, ne zna se jesu li lepše melodije ili Šabanovo pevanje, Zoran ga je na harmonici pratio kao što bi čovek pratio rođenog brata, nikoga više. Nešto toliko supportive ne nalazim ni u sviranju neuporedivog Jovice Petkovića: u Jovici ima toliko muzike da on ne jednom sugeriše pevaču kojom od ravnopravnih i tobož sličnih bogaza da krene, Zoran Pejković je odlučio da se potčini Šabanovim instinktivnim melizmima i samo ih je podupirao, aranžmani su nepretenciozni ali svi umesni i svi zaslađeni koliko je potrebno, instrumentalni uvodi su u stilu najbolje sarajevske škole: između njih i pevačke teme ima neka tajna veza.

Jedino je Đelem, đelem Šaban otpevao uz klavir, manirom dotad nečuvenim, u kome ima nečeg španjolskog, mavarskog, otkud znam, koji će nagovestiti buduće Šabanove pustolovine sa latino bendovima, gitarama i činelama, ali gde ja već neću biti u prvim navijačkim redovima. Šaban Bajramović je sebi otpevao prateći glas prirodno ga prilepivši uz prvi, baš kao sestre Živka (Đurić) i Gordana Runjajić.

Kao što Ljiljana rođ. Petrović, sada mislim Batler, ima registrovane patente u završavanju fraze (ima ih i pokojna Vida Pavlović), tako Šaban ima jedan ukras koji je čuvao za sam kraj fraze, to je brzi triler naniže: kad slušalac misli da je dobio sve što je mogao dobiti pevač još jednom časti, uznemiri poslednji ton, nakon čega ga drži još stabilnije (iako je intonativno uvek bio siguran).

U Šabanovoj prvoj ploči ima istine i lepote (pa to je isto!) toliko da sebe naprosto nije mogao nadmašiti. Jedno sam ga vreme bio ispustio iz vida, od kolega sam čuo da se šlogirao, jednom, drugi put... U glasu se čuje, ako se valjano usredotočiš, sve što se na EKG-u vidi: opterećen onim što sam čuo o Šabanovom narušenom zdravlju, njegove novije snimke slušao sam u velikoj meri i kao istoriju bolesti: njegova je muzikalnost tako duboka, tako neodvojiva od njega da se nigde nije začuo nikakav falš, pa ipak je u njegovom glasu bila senka onoga što se približavalo i što ga je zateklo u prošlu nedelju (ima makedonska pesma koja se tako završava: "Jas ke si umram, jas ke si umram, rano v nedelja").

NEUSPELI INTERVJU: Pre dve ili tri godine imao sam ugovoren intervju sa Šabanom, on je imao koncert sa megabendom hrvatsko-latinoameričkog prijateljstva (ili samo takvog naziva i sastava?) u Nišu, pristao je da tog dana, posle generalne probe ili nakon koncerta da intervju za "Vreme". Otkucao sam i odštampao četrdeset pitanja, poneo dva kasetofona i dva kompleta baterija; nikad u svojoj novinarskoj, hm, karijeri nisam se ozbiljnije pripremio za neki intervju, poneo sam i basprim jer su neka od mojih pitanja zahtevala da mu otpevam i odsviram izvesne da kažemo situacije, intervju je bio zamišljen bolesno ambiciozno, prohtelo mi se da razumem i drugima protumačim Šabana Bajramovića kao Cvajg Magelana, u Niš sam stigao na vreme, ali je njihova proba kasnila, i ja sam jedva uspeo da mu se predstavim i da ga podsetim na dogovor koji ima sa mojom upravom. Nije poricao ništa, ali mi je rekao da bi posle probe morao da ruča, odlično, rekao sam, vodim vas na ručak, da, ali i deca me čekaju, vodim i decu, rekao sam. "Moram malo da odspavam pre koncerta", rekao je napokon "ali biće konferencija za štampu, tamo dođite, sve ću prvo vama da kažem...".

Bio je ljubazan ama očito ravnodušan prema medijima koji su u karijerama mnogog muzičara bili i te kakav katalizator. Držao se prema meni kao prema osobi koja mu nije ni od kakve koristi. Što je bilo baš i tačno. Da nisam čekao Jelenu Grujić koja je nesuđeni moj intervju iskoristila da vidi rodbinu i ganc novog bratanca, bio bih se isto poslepodne vratio u Beograd, ovako sam odslušao koncert o kome nisam hteo da pišem, javio sam nadređenima da je intervju propao: da Šabana Bajramovića predstavim kao zvezdu koja je zaboravila na olako prihvaćen intervju i bacila ubogog poslenika sedme sile u nepotreban trošak nije mi se dalo, u njegovom stavu i nije bilo arogancije, procenio je da mu pisani medij nije ni od kakve koristi. I dobro je kako već rekoh procenio. Nasuprot Srbiji koja daje silne pare CNN-u da je predstavi u svetlu lepšem nego što jeste, Šaban Bajramović bio je sam sebi reklama i nije osećao potrebu da se oko dodatnog publiciteta imalo potrudi.

Pitanja sam bacio, ne važe ni za kog drugog, i sad ne znam koju je pesmu prvu Šaban Bajramović naučio, ako je se seća(o) — eto, u to jedno "o" ovlaš obgrljeno zagradama stalo je ono neizrecivo, ono što se promenilo od nedelje u leto 2005. (ili 2006, kako bi to čovek znao!?) kad sam u niškoj tvrđavi poljubio binu do prošle nedelje koja mu je sklopila oči; kopkalo me je koga se on sećao kao pevača, morao je neko lepo pevati pre nego što je porodica Bajramović kupila vlastiti radio-aparat, jednog je dana Šaban prvi put pevao pred ljudima koji nisu iz njegove familije, šta je kupio od prvozarađenog novca, da li je svirao i šta, mada mi se činio uklopljen u romski aksiom da oni koji su dobri svirači nisu dobri pevači, hteo sam da sa njim porazgovaram o pesmama koje bi snimio uz tamburaše, što je uradio rani Haris, pa pozni Davorin Popović, za potrebe doduše filma i g. G. Bregovića, a čemu odnedavno teži i odvajkada sebidovoljni sa klavijaturama Luis... (Sad mi se čini da je bilo tušta i tma kudikamo i boljih pitanja, ali ko mi brani da se samozavaram?)

Diraju me sitne mudrosti i navike koje se gube sa svakom smrću, kaže negde Borhes. Tako je i sa veštinama. Nisam od mog dede naučio kako se pletu korpe, kako se plete i krpi mreža (keca, zagažnja), od Šabana Bajramovića nisam čuo koja pesma sama od sebe počne da mu se peva dok putuje i dok promiču bandere kao kod Žane Bičevske (Po Smolenskoi doroge stolby, stolby, stolby/Po Smolenskoi doroge gudiat, gudiat, gudiat... — mada je tekst mislim Okudžavin), ne znam je li zbilja on tj. Šaban izmislio temu proslavljenu filmom i proslavivši film Anđeo čuvar, ili ju je negde čuo, možda je bila u njemu kao kakav unutarnji tattoo, kao originalni njegov softver...

Dobio sam nedavno jedan od novijih Šabanovih CD-ova, kako mi se čini, kako bi se činilo nešto monomanu poput mene! Pozdravljam razvoj, pozdravljam džejmsbraunovsku scensku fazu, ali sam vezan za osobu koja se slikala za omot u Ljubljani, koja ne zna, baš kao ni ja, da ću radi nje dvadeset pet godina docnije putovati šeststo kilometara sa magnetofonima i neraspakovanim, zaludnim basprimom.
[piše: Ljubomir Živkov Antrfilei: Zoran Živković, Dragan Kremer]

*

SEĆANJE: KRALJ

Zakleti sam republikanac, ali sam, kao mnogi drugi, rado pristao da budem odani podanik njegovog veličanstva.

Ako ste pre četrdesetak i više godina rođeni u Nišu, život vam je bogatiji za nekoliko privilegija. Jedna od njih je to što ste od rane mladosti bili u prilici da srećete, vidite i slušate Kralja. Svaka velika romska svadba, a oni ne prave male, imala je svoju zvezdu — obeležena je Šabanovim nastupom. Proslava Đurđevdana u Beograd mali (deo Niša pored centralne pijace gde živi većina Roma) bila je nezamisliva bez njega, kao i mnogi spontani i organizovani derneci i izlivi karasevdaha mnogih niških boema. Belo odelo, beli mercedes, čak i beli konj ponekad, tamne naočare, širok osmeh i jedinstven glas, obeležili su mnoga zajednička veselja i mnoge lične tuge. Kralj je uvek bio tu, iskren i posvećen svojim podanicima.

Kralj je imao i svoju političku karijeru — ležao je na Golom otoku. Naravno, bio je dovoljno pametan da nije bio ni informbirovac niti šta slično… Osuđen je na pet godina tamnice zbog ljubavi. Zaljubio se, sa nepunih 18 leta, u Lenku, lepoticu sa kojom je želeo da započne svoje životno sazrevanje. Država ga je ubrzo pozvala u vojsku, na more u Pulu. On je, nerado ali lojalno, otišao. Ali ljubav je bila jača. Nije mogao da izdrži tu kaznu i nakon nekoliko nedelja napušta kasarnu i vozom hita prema jugu u Lenkin zagrljaj. Efikasna vojna policija ga u Rumi hapsi i sprovodi nazad. Osuđen je zbog dezertiranja na pet godina zatvora i poslat je na nepristojni otok, najteži zatvor u državi. Nije odležao celu kaznu. Ne, nije pomilovan, izašao je ranije zbog fudbala. Bio je golman zatvorske reprezentacije koja je igrala protiv ekipe obližnjeg vojnog garnizona. Naravno, vojna ekipa je imala naklonost sudija koji su tolerisali njenog centarfora koji je u nekoliko navrata teško nasrnuo na Šabana i naneo mu takve povrede da je prenet u bolnicu, a nekoliko meseci kasnije je zbog posledica povreda i otpušten iz vojske. Lenka se u međuvremenu udala za drugoga, a u Šabanov život je ušla Milica, sa kojom je ostao do poslednjeg daha. Kralj je obema posvetio po jednu pesmu…

Neverovatan kreativni dar i izvođačke sposobnosti dobili su novi impuls, kao i mnogo toga u tadašnjoj Jugoslaviji, zahvaljujući Slovencima. Ljubljanski Helidon je početkom osamdesetih izdao Šabanov LP na kome je udarna pesma Đelem, đelem, u aranžmanu glas i klavir, urađena kao savršen hibrid niške romske tradicije i Nju Orleans bluz standarda. Ova ploča je Kralju otvorila vrata svetskih dvorana i džez klubova. Berlin, Delhi, London, Pariz, Čikago, Njujork… Svet otkriva crni biser, tada evropske Srbije. Časopis "Tajm" mu pre nekoliko godina dodeljuje mesto u vrhu svetskog bluza…

Šabana sam pri put formalno upoznao 1997. godine kada sam ga kao predsednik Skupštine grada Niša krunisao, pravom krunom, za kralja romske pesme. Zakleti sam republikanac, ali sam, kao mnogi drugi, rado pristao da budem odani podanik njegovog veličanstva. U leto 2005. sreli smo se slučajno u bašti kultnog niškog kafea Nest. Pričamo o vrućini, o tome da treba da ostavi pušenje, hvali se da više ne igra barbut, žali se da ne dobija novac od autorskih prava, brine se za starost, nema penziju, kako će Milica kad on ode… Dogovaramo se da spremi desetak novih pesama i da ću mu pomoći da, nakon puno godina, napravi jedan celovit autorski projekat dostojan njegovog imena i karijere, kraljevski projekat! Rastajemo se sa sumnjama u sebi. Ja nisam siguran da će nakon četrdeset godina rada, star i bolestan naći u sebi snagu za novi kreativni poduhvat. Šaban sumnja da li je moja ponuda iskrena ili ću ga i ja prevariti, kao mnogi pre mene… Nakon nekoliko meseci javlja mi se i kaže da ima demo-snimke. Pozivam Miloša Hammera, producenta iz Novog Sada, da zajedno preslušamo materijal. Oduševljeni smo onim što smo čuli! Počinje snimanje, i Šaban, njegov gitarista Saša, Miloš i članovi njegovog Dobrovoljnog kovačkog društva stvaraju CD Romano raj. Počinju koncerti, Egzit, Centar Sava, Lisinski — Zagreb, Dubrovnik... Zbog bolesti odbijamo kratku američku turneju…

Moje sumnje u Šabanovu moć su bile neosnovane — nije me razočarao. Ni ja njega.

Ako danas živite u Nišu, nemate nikakve privilegije. Kralj je otišao u legendu…


Zoran Živković, direktor projekta poslednjeg albuma Šabana Bajramovića "Romano Raj" iz 2006

*

POSLEDNJE PESME: NEOBJAVLJENI ALBUM

Nedavno snimljen album pod naslovom Šaban privatno čekao je da Šaban prizdravi, ponovo izađe na scenu, pa da bude objavljen.

U ovoj zemlji, živeći u kulturi laži i gluposti — još od istorijske zamene teza da su Srbi 1389. pobedili na Kosovu — sistematski smo tovareni stereotipima i predrasudama, pa nisu izuzetak ni reakcije na vest o smrti najvećeg romskog pevača kog smo imali, Šabana Bajramovića. Takoreći tradicionalno ignorisan, do zaborava zanemarivan, a tek kao izuzetak tretiran, Bajramović i njegova muzika ni poslednjih godina nisu dočekali zasluženu pažnju onih koji sad pršte od prepričavanja njegovih bolesti, uspona, padova, boemskih legendi, "neuslovnog" opst(r)ajanja... Ako ne pre, 2006. CD Romano raj (PGP RTS) objavio je konačnu fazu Šabanovog rada, prispeće ovog izvanrednog interpretatora i autora u mirne vode optimalno uravnotežene kreacije i produkcije. S tim je došao niz velikih koncerata po Balkanu, a srećom je i studijski rad nastavljen. U neminovnoj situaciji očito je prevladalo uverenje da je važnije šta će stvaralac ostaviti za sobom, slično kao što je ne tako davno odlučio i Džoni Keš.

Tako je zgotovljen album koji je čekao da Šaban prizdravi, ponovo izađe na scenu, pa da bude objavljen pod naslovom Šaban privatno. Miloš Jovanović — producent, koaranžer, jedan od gitarista i dizajnera, vlasnik agencije Hamer, koja je Bajramovića u najboljem smislu reči uzela pod svoje, pred Romano raj — kaže da je to sad neizvesno. "Ne želim neukusnu rasprodaju njegove zaostavštine. Sve što smo radili za njega i sa njim moralo je biti vrhunsko. Baš kakav je i on bio. Hteo sam da na kraju svog života dobije zasluženu audio, video, koncertnu produkciju i dizajn... Ideja je bila da sviramo u Sava centru 8. aprila na svetski Dan Roma, već je i reklama bila krenula, i da svaki posetilac dobije ovaj album kao poklon od Šabana. Jako se radovao tom koncertu, ali mu se zdravlje naglo pogoršalo 2. aprila i morali smo da otkažemo koncert."

Inače, predviđena turneja trebalo je da bude naslovljena Crni glas u belom odelu, po prikazu Bajramovićevog albuma i koncerta objavljenom u "Vremenu" br. 833, u decembru 2006. Naslov i tekst tako su odjeknuli u Šabanovom taboru da se menadžer javio s ponudom da otkupi pravo i koristi taj slogan. Džentlmenski dogovor brzo je sklopljen, naslov u trampu za ekskluzivni intervju... ali ni do tog susreta ipak nije došlo.

Bajramović je potom lečen u Sremskoj Kamenici, napuštao bolnicu na svoju ruku, pronalažen po kladionicama, imao je i za lekove i za klađenje. U novosadskom studiju Hamer opet mu je pratnju obezbeđivalo DKD/Dobrovoljno Kovačko Društvo, širok sastav oko M. Jovanovića i njegovih prijatelja/saradnika, s gostima kao što su Vlatko Stefanovski, producent/gitarista Voja Aralica, klavijaturista Leb i sola Koki Dimuševski.

Od devet numera, tri su remiksi pesama s prethodnog izdanja, uz obradu narodne Ne kuni me, ne ruži me, majko, novu verziju čuvene Mali puž, i četiri potpuno nove numere.

"Sebe nekako najradije potpisujem kao scenario i režija, zato što je rad na ovakvom albumu više pitanje kreativnosti, a manje produkcije. Svaka njegova pesma može da se napravi na 1000 načina i svaka će biti dobra. Jer jedino on na celom svetu peva tako da sve zvuči odlično", kaže Jovanović. "Na probama je izgarao i dešavalo se i da počne da plače. Žao mi je što nismo uspeli da snimimo nekoliko pesama s tamburašima jer je i on to jako želeo. Sedeli smo u martu u studiju, on je doneo svoj čuveni kasetofon i preslušavali smo njegove stare pesme. Uzeli smo gitaru i izabrali desetak. Ja sam već bio i našao tamburaše, a onda je te noći završio na Institutu u Kamenici... Ceo studio i orkestar ga je toliko pažljivo slušao i toliko često citirao da sam se nekad bojao da se ne naljuti na nas. Obožavali smo njegovu ležernost i njegov odnos prema medijima. Nije ih voleo i tražio je da ga toga poštedimo. Na albumu ima jedna replika u trenutku kad ga zove neka novinarka i on kaže Neko me je zvao, znaš, ali ja sam ugasio! 'Ajde idemo... To je postala mantra s kojom smo počinjali probe, znak raspoznavanja, protiv uroka, lošeg raspoloženja… i rečenica koja najbolje ilustruje njegov odnos prema novinarima.

Hteo je i da napravimo film o njemu, hteo je da mi sve ispriča kako je bilo. Dogovorili smo se da njegovu ispovest snimimo, dok smo sedeli u njegovoj sobi u Nišu, na Đurđevdan ove godine. Nismo stigli. Pričali smo i o knjizi o njemu, o igranom filmu, ko bi mogao njega da glumi, gde bismo snimali... Najviše je voleo svoju fotografiju s konjem, koju smo uradili 2006. u Novom Sadu dok smo snimali Romano raj. Jednu stvar nismo mogli da uradimo: spotove za njegove pesme. Nije imao koncentraciju za duge pripreme i nameštanja scene, plejbekove, beskrajne probe... Ali zato u arhivi imam pet živih nastupa koji su vrhunski snimljeni. Razmišljam sada da Šaban privatno izađe na DVD-u, kao deo kompilacije njegovih nastupa u Dubrovniku, Beogradu, na EXIT-u, i u Zagrebu 2007."


Dragan Kremer | Vreme
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #21 poslato: Februar 04, 2011, 08:57:57 pm »

*
IZ STRANE ŠTAMPE


The Independent: ŠABAN BAJRAMOVIĆ ŽIVIO PO SVOJIM PRAVILIMA

Srbijanski pjevač Šaban Bajramović, poznat kao "kralj romske muzike", bio je najpoznatiji romski pjevač svoje generacije, a u poodmaklim godinama na svjetskoj muzičkoj sceni postao je zvijezda "balkanskog bluza", piše u četvrtak londonski The Independent u tekstu posvećenom preminulom velikanu.

Tokom karijere koja je trajala više od četiri decenije, u kojoj je napisao oko 700 pjesama i objavio više od 20 albuma, bio je obožavan širom Balkana zbog svojih tužnih pjesama i plačnoga, hrapavog glasa, navodi britanski list.

Bajramović je bio izuzetno popularan u Titovoj Jugoslaviji i među jugoslavenskim iseljenicima u svijetu, ali su ratovi na Balkanu tokom devedesetih srušili njegovu popularnost, da bi kasnije uslijedio povratak s albumom "Ciganska legenda" (2001), koji ga je u poznim godinama ponovo lansirao na svjetsku muzičku scenu kao zvijezdu "balkanskog bluza", piše list.

"Šaban je živio po svojim pravilima", kaže pisac Garth Cartwright, koji je napravio intervju s Bajramovićem za svoju knjigu "Prinčevi među običnim ljudima" (2005).

"Nepovjerljiv prema ljudima iz svijeta šoubiznisa, koji su ga bez sumnje mnogo puta prevarili, živio je okružen legendom, poznat po hirovitom odnosu prema ugovornim obavezama, pošto je često znao da zanemari nastupe i turneje da bi pjevao na mjesečini na ciganskim svadbama ako bi mu bila ponuđena odgovarajuća suma novca".

Prema "Independenut", zbog takvoga neobuzdanog i nepouzdanog ponašanja bio je čak i zabranjen na jugoslavenskoj televiziji, što ga je vjerovatno spriječilo da postane poznatiji izvan prostora Balkana u kasnijim godinama života.

I pored toga se pojavio u Londonu na svom jedinom nastupu u Velikoj Britaniji, u maju 2006., odajući utisak ciganskog žigola u svome bijelom odijelu i sa naočalima za sunce, koje su mu sakrivale lice puno ožiljaka i tragova proživljenog života, piše list.

Britanski dnevnik navodi da je Drugi svjetski rat prekinuo djetinjstvo Šabana Bajramovića, koji je, nakon što je ostao siroče, završio svega četiri razreda škole, snalazeći se za život na ulici i pjevajući na romskim festivalima.

Bijesan zbog toga što ne zna da piše, što ga je spriječilo da napiše pismo djevojci, kao 18-godišnjak je pobjegao iz vojske, zaradivši kaznu zatvora u trajanju od pet i po godina. Jednu godinu je proveo na zloglasnom Golom otoku, gdje je naučio da čita i piše, stičući istovremeno prva iskustva sa zatvorskim bendom, što je kasnije zvao svojom "školom života", navodi londonski dnevnik.

Po izlasku iz zatvora, ističe "Independent", Bajramović je počeo da pjeva po niškim kafanama i svadbama, a svoju prvu originalu pjesmu "Pelno me sam" ("Zatvoren sam") snimio je 1964.

"Brzo je postao romski idol kao frontmen grupe 'Crna mamba', stekavši reputaciju okorjelog pijanca, kockara i čovjeka koji uživa u životu, poznatog po zlatnim zubima i brojnim slupanim automobilima."

Bajramović je bio na vrhuncu uspjeha sedamdesetih godina, ali su ga do početka devedesetih potisnuli "turbofolk" i piratstvo.

Popularnost je sasvim izgubio tokom ratova vođenih na Balkanu, ali je Dragi Šestić, bosanski producent koji živi i radi u Amsterdamu, uspio konačno da mu uđe u trag i nagovori ga da se vrati u studio i snimi "Cigansku legendu" sa izvrsnim neofolk bendom "Mostar Sevdah Reunion".

Uspjeh tog albuma je rezultirao objavljivanjem ponovljenih izdanja kao što "Ciganski kralj Srbije" (2002), "Ciganski kralj i pijanac" (2004) i "Herdelezi: 18 originalnih pjesama 1969.—1984." (2007).

Bajramović je 2004. godine imao turneju po SAD-u, a pojavio se kao gost na albumu svoje koleginice iz Srbije Ljiljane Batler "Legends of Life" (2005) i na albumu "Qeens and Kings" (2007) rumunskoga ciganskog duhačkog orkestra "Fanfare Čokarlija".

Bajramović se pojavio u nekoliko filmova i snimio pjesmu za film Emira Kusturice "Crna mačka, beli mačor" (1997).

Srbijanski redatelj Miloš Stojanović je o njemu snimio dokumentarni film "Šaban" u kojem je detaljno predstavljen rad na njegovom drugom albumu koji je snimio u Šestićevoj produkciji, također pod nazivom "Šaban", a koji je nedavno ugledao svjetlost dana, naveo je "Independent".


Romano čaćipe, časopis Roma u RH | 12.06.2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #22 poslato: Februar 04, 2011, 08:58:20 pm »

*
IZ STRANE ŠTAMPE


ŠABAN BAJRAMOVIĆ

Romski poeta ili umjetnik ex YU kojaga smo svi slušali.

Prijelomna je bila 1980. godina: umro je besmrtni Josip Broz, Hajduk je preselio na novi stadion, upoznao Corta Maltesea, na jeftinom hameru pokušavao stati u Novi kvadrat, osnovao band i kupio bas gitaru. Novi zvukovi iz Zagreba, Rijeke, Beograda i Ljubljane oblikovali su potpuno novi svemir za nas: te 1980. godine izašli su mitski prvijenac Azre i glasoviti "Paket aranžman" sa Šarlom, Idolima i Orgazmom, Helidon je objavio Lačnog Franza, a hrabra državna Založba kaset in plošč RTV Ljubljana kompilaciju "Novi punk val" i prvi album Pankrta, legendarni "Dolgcajt".

Pa ipak, u nesnosnoj buci buđenja generacije koja će prva artikulirati autentični glas pobune, jedini je istinski šok bila pjesma koja nije imala nikakve veze s nama: melankolični klavirski uvod, klasični jazz-trio i hrapav, napukli glas. Nitko nije znao objasniti zašto nam se sviđa, ali među pripadnicima moje generacije brzo je stekla kultni status. Na omotu ploče bilo je grubo, tamnoputo muško lice, a gore u kutu pisalo je "A šunen romalen".

Dugo je vremena prošlo prije nego je moja gramofonska igla zaorala ostale pjesme: bjesomučno sam, ponovo i ponovo, slušao samo tu pjesmu, "Đelem, đelem" se zvala, i samo taj magičan, raspukli glas kakav nikad prije nisam čuo.

Tako sam upoznao Šabana Bajramovića.

Prije "Đelem, đelem", Šaban je bio samo jedno od imena iz galaksije Folk parade beogradske televizije, i nije nam značio ništa više od ostalih heroja novokomponovane muzike, soundtracka zdrave, samoupravne Jugoslavije koji je predstavljao sve što smo prezirali. Da je Šaban ipak iz posve druge priče, znali su bossovi folk industrije: kao što Beograd nije prepoznao svoje new wave bandove, koji su svoje ploče objavljivali u zagrebačkom Jugotonu, tako je i Bajramovićev "A šunen romalen" uredno odbijen kod svih srpskih izdavača: na kraju, objavila ga je upravo Založba kaset in plošč RTV Ljubljana, ista kuća koja je te godine izdala i "Dolgcajt". I koja će uskoro objaviti i čuveni prvi album romske Billie Holiday, Ljiljane Petrović.

Nama, klincima iz garaže u Ulici XX Dalmatinske divizije u Rijeci, svi su oni, međutim, bili isti — i Ljiljana Petrović i Mica Trofrtaljka, i Sinan Sakić i Toma Zdravković, i Cune Gojković i Predrag Tozovac, i Rokeri s Moravu i Safet Isović, i Šaban Šaulić i Šaban Bajramović. Ali njegova "Đelem, Đelem" bilo je nešto posve drugo, avangardno gotovo koliko i Pankrti.

I zaista, kada su novoj, MTV-ovoj generaciji u drugoj polovici tog desetljeća Peter Gabriel i Brian Eno otkrili glazbu Trećeg svijeta, kada su bjelosvjetski Šabani poput Nusreta Fateha Ali Kana ili Cesarije Evore ušli u studija velikih diskografskih kompanija, kad je world music dobio legitimitet i kad više nije bilo ni odraslog punkera ni gradskog šminkera koji na svom gadgetu nije slušao blues egipatskih Kopta ili soul mongolskih pastira, svaki je senegalski ili rumunjski folk veteran snimio svoj jazzy album, i svi su postali traženi gosti najuglednijih svjetskih jazz festivala. Odjednom, isti oni što su samo koju godinu ranije prezirali i sami spomen narodne muzike, sada su iz udobnih fotelja velikih koncertnih dvorana oduševljeno pljeskali raskošnoj "Đelem, đelem" Šabana Bajramovića. Nije im smetalo ni to što je Ciganin, ni to što je Srbin.

Sve što se prije i kasnije događalo s njim, objašnjava zašto se generaciji iz 1980., klincima koje se još nije moglo folirati, Šaban Bajramović refleksno morao svidjeti. Koliko god to otrcano zvučalo, ciganski blues koji je pjevao on je uistinu i živio, i po tome se razlikovao od ostalih zvijezda world musica, koji su više ili manje dobro naplatili svoje certifikate o autentičnosti.

Šaban nije bio iz te priče: on je bio velika zvijezda i prije nego što su yuppieji otkrili world music, u Indiji je službeno okrunjen za kralja ciganske muzike, zarađivao je i trošio veliki novac, bijeli mercedes kakav je imao samo još drug Tito izgubio je na kartama. Da se rodio negdje drugdje, producenti bi se otimali o prava za njegovu životnu priču. Ovako, ona je ostala negdje u izmaglici između mita i stvarnosti, tamo gdje je prošle nedjelje i sam preselio, iz svoje puževe kućice u Nišu, bez glasa, bez novca, bez prijatelja. "A sad više nemam para, nesta para — nesta i drugara", proročanski je u svom klasičnom ciganskom bluesu "Pitao sam malog puža" pjevao veliki Šaban Bajramović.

Vijest o njegovoj smrti hrvatski i slovenski internet portali objavili su u rubrikama "fun", "zabava", i kad se razgrnu svi slojevi priče o njemu, ostaje taj gorak ukus u ustima: Šaban nam je bio neobavezna zabava, kao Cigani iz Kusturičinih filmova, kao tamnoputi pioniri bluesa s američkog juga koje su bijelci voljeli slušati, ali ne i gledati: kao cirkus za nas Građane, onaj cirkus Pankrta iz pjesme "Lublana je bulana" — "če ni cirkusa je dolgcajt".

Da nije prije pola stoljeća zbog žene pobjegao iz vojske, da nije zbog toga završio na Golom otoku i tamo sasvim slučajno otkrio kontrabas i Franka Sinatru, da nije najzad bilo jedne slovenske izdavačke kuće, Šaban Bajramović — ako bi uopće doživio 2008. — bio bi možda samo jedan od nesretnika s popisa Zmage Jelinčiča, u čijoj Sloveniji je Ciganima mjesto samo valjda na bini hale Tivoli.

I bilo je neke tužne pravde kad je prije godinu dana Šabanov veliki koncert u Tivoliju odgođen - zauvijek - zbog njegove teške bolesti. "A šunen romalen" — pjevao je davne 1980. godine kralj Šaban Bajramović na ploči izdanoj, podsjećam još jednom, u Ljubljani. "Slušajte me, ljudi". Jer Cigani se ne slušaju samo u hali Tivoli.

Otišao je veliki Šaban Bajramović, a nama je nakon svega ostao samo "dolgcajt".


matrixdc | objavljeno: 12.06.2008.

*

Svoja prva dva albuma do tada anonimni Šaban Bajramović snimio je za produkciju ploča Radio-televizije Ljubljana. Uprkos vrtoglavom uspehu i neverovatnim tiražima, veliki pevač nije zaradio gotovo ni dinara. Poturen mu je na potpis ugovor koji ga je zamalo doveo do prosjačkog štapa.
Ispostavilo se da su urednici iz predstavništva RTV Ljubljana u Beogradu nekako saznali da je Šaban nepismen, pa su mu ugovorom isključili autorstvo, aranžmane, tekst... [Miša Blam, preuzeto iz teksta "Pevali za platu i viski kod Tita", autora M. Lazića]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #23 poslato: Februar 04, 2011, 08:58:42 pm »

*

BIO SAM KRALJ, SPASA MI NEMA


Pevao je iako se šlogirao, jednom, drugi put... U glasu se čulo sve što se na EKG-u moglo videti: njegov glas pred kraj zvučao je kao istorija bolesti. Na probama je izgarao, dešavalo se i da počne da plače. Nije falširao iako se iz tog glasa mogla naslutiti senka onoga što se približavalo. Zoran ga je na harmonici pratio kao što bi čovek pratio rođenog brata, nikoga više. Na poslednjem albumu Šabanologija, ima istine i lepote toliko da sebe nije mogao nadmašiti. Što je Džejms Braun predstavljao Amerikancima, to je Bajramović bio svojim ciganima. Navršilo se sedam godina od kako nas je napustio "kralj", crni glas u belom odelu. Nedelju dana pred smrt, požalio se na slabo zdravlje i na težak život. Rekao je da, nakon 40 godina pevanja, nema više lepih žena niti belih konja pred njegovim vratima. Nema poseta niti prijatelja, priznao je da je sam i da se muči.

Bajramović, koga je magazin "Tajm" uvrstio među najbolje svetske bluz vokale, živeo je rokenrol: anestezirao se alkoholom, "tero kera" po Evropi i domaćim čergama, prokockao je nekoliko stanova... Sin siromašnog čistača cipela postao je kralj, cenjen i voljen, svojevremeno sa više odanih podanika nego što ih suvereni država imaju. Njegovu veličinu prepoznao je ceo svet, izuzev nas. Belo odelo, beli mercedes, beli konj ponekad, tamne naočare, širok osmeh i jedinstven glas, obeležili su mnoga veselja i tragedije. Kralj je uvek bio tu, iskren i posvećen svojim podanicima. Iz udžerice u centru Niša, Šabana je daleki vodio put. Doživeo je slavu, kao i priliku da zaradi ali i da izgubi pravo bogatstvo. Njegovi roditelji imali su sedmoro dece, ali u kući niko sem Šabana nije pevao.

— Nije niko ni usta otvar'o. Pa ko bi pev'o u toj bedi? — prisećao se.

Kralj je imao i svoju političku karijeru — ležao je na Golom otoku. Naravno, bio je dovoljno pametan da nije bio ni informbirovac niti šta slično... Osuđen je na pet godina tamnice zbog ljubavi. Zaljubio se sa 18 leta u Lenku, lepoticu sa kojom je želeo decu da pravi. Država ga je ubrzo pozvala u vojsku, na more u Pulu. Nerado ali lojalno, ode Šaban u soldate. Ali ljubav je bila jača. Nije mogao da izdrži tu kaznu i nakon nekoliko nedelja pobegao je iz kasarne u Lenkin zagrljaj. Ljubav je prekinula efikasna vojna policija koja ga u Rumi hapsi i šalje na Vojni sud.

— Bio sam mlad, trč'o sam za ženom. Hteo sam samo da je vidim, pa da se vratim. Al me uhvatili, pa na sud. Nisam im'o advokata, otkud to nama sirotinji? Odredili mi po dužnosti nekog kapetana da me brani, a taj drveni ni reč u moju korist. Tužilac me nap'o, rek'o da sam nemoralan, da takvi ljudi ne treba da žive, da sam izd'o zemlju... Puklo mi nešto u glavi, skočio sam i povik'o: "Nem’o da laješ, bre! Ne možete vi mene da osudite, kol'ko mogu da izdržim!" Napravio sam grešku koju sam platio više nego što je trebalo, ali, sa druge strane, možda je tako Bog odredio. Na Golom otoku sam završio fakultet. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku. Tamo sam i propevao.

Kralj nije odležao celu kaznu. Nije ni pomilovan, izašao je ranije zbog fudbala. Bio je golman zatvorske reprezentacije koja je igrala protiv ekipe obližnjeg vojnog garnizona. Naravno, vojna ekipa je imala naklonost sudija koji su tolerisali njenog centarfora koji je u nekoliko navrata teško nasrnuo na Šabana i naneo mu takve povrede da je prenet u bolnicu, a nekoliko meseci kasnije je zbog posledica povreda i otpušten iz vojske. Lenka se u međuvremenu udala za drugog. U Šabanov život ušla je Milica. Kralj je obema posvetio po jednu pesmu...

Kada je zalečio otvoreni prelom duše, pojavila se četrnaestogodišnja Milica Simić. Znao je da je ona prava i na prečac je, kao i mnogo puta u životu, doneo odluku — pobegao je sa njom u Beograd. Dobili su četiri ćerke, Dusju, Katarinu, Žaklinu i Maju. U vreme kada su se zavoleli, nastale su neke od najlepših Šabanovih ljubavnih pesama, kao što je Hanuma.

Legitimitet u urbanoj sredini dao mu je novinar Bogdan Tirnanić, koji je napisao da Rom iz Niša peva čisti bluz. Šabanov život se iz korena promenio. Počeo je da zarađuje više nego što je ikada mogao i da sanja, ali ipak manje nego što je mogao da potroši.

U Indiji je nastupao dva puta, za Nehrua i za Indiru Gandi. Latinoamerikanci su ga dočekivali kao svoga, a u Sjedinjenim državama, gde je bio šest puta, držao je i po tri koncerta dnevno.

— Amerika je pravi raj na zemlji. Jede se, pije, niko ne mora da radi, svi žive od socijalne pomoći. Tamo rade samo Kinezi, Gvinejci, Portugalci... Poslednji put sam tamo bio sa ženom, i kad je trebalo da pođemo, ja joj kažem da napuštamo raj i da idemo u pakao. Vratili smo se samo zbog dece.

Novac je nemilice trošio na provod, alkohol je postao njegova svakodnevica, dok je na barbutu prokockao pravo bogatstvo. Ni sam ne zna koliko, ali veruje da je izgubio dva-tri stana. Gubio je, a i krali su ga.

— Svima sam dozvolio da se mojim pesmama probijaju u životu, a ja nemam ništa od toga. Žao mi je samo što su moju muziku pevali oni koji su je pokvarili. Boban Zdravković je, na primer, uzeo pet mojih hitova, a nikad me nije ni pomenuo. I Luis je uzimao moje pesme i Keba i Bregović i Džipsi Kingsi, koji su mi ljubili ruke kad smo pevali zajedno. Uglavnom su me zvali svi samo da me pokradu. Kusturica je trebao da me poštuje. Ja sam ga voleo i poštovao još iz Sarajeva, a on se grubo poneo prema meni. Zamolio me da pevam u filmu Crna mačka beli mačor, a onda me samo ponizio: stavio mi hiljadu maraka u džep i ni zdravo mi više nije rekao. Ali, uvek sam bio miran i fin. Neću da moja deca misle o tome da sam se zakačio s nekim.

Šaban je u glasu imao jedan ukras koji je čuvao za sam kraj fraze, to je brzi triler naniže: kad slušalac misli da je dobio sve što je mogao dobiti, pevač još jednom časti, uznemiri poslednji ton, nakon čega ga drži još stabilnije. Ljubljanski Helidon je početkom osamdesetih izdao Šabanov LP na kome je udarna pesma Đelem, đelem, u aranžmanu glas i klavir, urađena kao savršen hibrid niške romske tradicije i Nju Orleans bluz standarda. Pesma je proglašena za himnu svih Cigana, a svet otkriva crni biser.

U rodnom Nišu tradicionalno je ignorisan, do zaborava zanemarivan, a tek kao izuzetak tretiran. Pred sam kraj bežao je iz bolnice, pronalazili su ga po kladionicama, imao je tek za lekove i za klađenje. Iako se kladio da će izdržati barem još jednu turneju, kralj je otišao u legendu i kao što to posle partije šaha biva: i kralj i pijun u istu kutiju idu.

Prešao je dug put u životu i u pesmi, peške, a ponekad i bos. Kraj je opevao uoči svog Sudnjeg dana, u stihovima serije Vratiće se rode: "Ko te pita dal ti dobro ide, dal te zdravlje služi, nikog briga nije. Kad te život ostavi, da lutaš bez nade, bez snova, nema većeg bola..." Takve rode se ne vraćaju. Znao je to i na samom svršetku kada je retrospektivno sumirao: "Bio sam kralj, spasa mi nema, ali ima utehe..."
hazardermagazin.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #24 poslato: Februar 04, 2011, 08:59:06 pm »

*

"BELE RUŽE" ZA MILICU





DALEKO od čelnika grada koji za života nisu želeli a možda ni umeli da priznaju i slušaju čarobni glas Šabana Bajramovića, a potom se utrkivali da se upišu u knjigu žalosti, jedna porodica ostala je da žali za suprugom i ocem. Dok mnoge "umetnice" sa malih ekrana u ružičastim štiklicama bez glasa pevaju po ko zna koji put prepevanu jednu od 600 Bajramovićevih kompozicija, ne znajući ni šta pevaju, ali znajući koliko košta, Milica Bajramović pod lipom, daleko od javnosti, sa ćerkama i zetovima prebira po telegramima saučešća, fotografijama...

Prvi put se javno, za medije, oprašta od muža. Posle punih 40 godina, divnog i divljeg braka, daleko od organizacija koji bi kao politički nekorektnim ocenili autentičnu definiciju njihove dugovečne ljubavi kao cigansku zanesenost, i strast, opisivanu u najboljim Bajramovićevim pesmama. U dve pesme posebno, koje je za nju napisao: "Milica" i "Bele ruže". Tako ga je i ispratila u grob.

Do poslednjeg časa mislila sam izvući će se, uvek jeste, nisam verovala da će drugačije da bude, pa mene će da nadživi, mislila sam - priča Milica Bajramović, koja je u kobnu nedelju prva dotrčala do supruga, pokušavajući da mu pomogne. - Kao da se nešto stropoštalo u kući, bez duše sam doletela u kupatilo. A on, na podu, leži. Na licu posekotina, udario se dok je padao. Hitna nas vozi do bolnice, a tamo, samo dan pre nego što smo se spremili da ga lečimo u Beogradu, lekari čine sve, ali — ne vredi. Poslednje što sam čula od njega bilo je: "Ja idem sutra za Beograd". Posle tih reči došli su lekari brzo i rekli da srce nije izdržalo. Umro je. "Možda za vas", tako sam u sebi rekla. Za mene neće nikad!

Milica je Šabana Bajramovića upoznala u 15. godini, kada je sa drugaricama bila na njegovom koncertu. Svirao je u njenom rodnom Kragujevcu, a jedan pogled krišom bio je dovoljan da je zatraži zauvek. Od dana kada je pristala da "za njega pođe", pa sve do kobne nedelje, kada mu je srce stalo, nisu se rastajali, u dobru i zlu. Vodio ju je svuda, od Amerike do Australije. Upoznala je raznog sveta u svakoj od država, a naroda, umetnika i muzičara svake vere. U trenucima kada većina pokušava da se okoristi Šabanovom smrću, pričajući da je sa njima drugovala, sa njim pevala i o njemu pisala, Milica ogorčeno odmahuje rukom i kaže da vrlo dobro zna ko su joj prijatelji. Njene ćerke Žaklina, Maja, Katarina i Dulsija, sa zetovima — najveći su oslonac. Boli što nema familije. Peče što ne svraća i nekadašnja sirotinja da izjavi saučešće. Ona ista, kojoj je Bajramović kupovao devedesetih godina hleb da ne čekaju u redu.

Imao je puno, pevao je i zarađivao — kaže Milica. — Pa, kad vidi onu silnu sirotinju kako u pet izjutra kreće u red za jeftiniji hleb, a on ustane, pa pravac kod njih i kaže: "Svi kući — nema da čekate! Ja ću da kupim onaj skuplji. Treba ljudi da se spava, kad već loš 'leb jedemo." Tako je on, živa je istina, kupovao taj skuplji hleb i u kesama ga ostavljao na našu kapiju, da ga sirotinja uzima. Pomagao je i familiji, koja sada ne zna da mi svrati u kuću. Dođu s ulice, pa kažu: "'Ajd Šabane, stavi nešto u džep, nemam da nahranim decu". Šakom i kapom je davao, a tako je i ćerke držao i vaspitavao. Živeo je kao kralj, tako je umro, a tako smo ga i sahranili! Za mene je i bio kralj i dok sam živa biće mi u srcu.

Pre tačno tri godine, američki "Tajm" svrstao je njegov glas među pet najboljih bluz vokala svih vremena. U svetu i susednim republikama skoro histerično su ga dočekivali i obožavali. Posle pola veka karijere, 600 napisanih kompozicija, posle blizu 1.200 koncerata i samo dan posle njegove smrti, Niš je upao u histeriju obožavanja Šabana Bajramovića.



ZASLUŽIO PENZIJU Ćerke Žaklina i Maja, za "Novosti", kažu da njihov otac nije umro u velikoj bedi, već je imao sve što je poželeo. Ćerke su mu pomagale, vodile ga kod lekara. Penziju je tražio, jer je nju i zaslužio, uredno plaćajući sve dažbine prema državi, izričita je Žaklina.
Bio je ogorčen, jer su ga dva puta pljačkali, tako već bolesnog, kada nije mogao više da zarađuje - kaže Žaklina. — Ljut je bio na državu, jer mu nije uzvratila što je pevao i slavio je po svetu. Dokumentacija potrebna za ostvarivanje njegove penzije pronađena je dva dana pre no što je umro, a dve godine pošto su je predali mama i tata!

NISU OSKUDEVALI Šaban Bajramović je živeo potpuno kafanski, vraćao se kući s prvim suncem, pevajući ženi koju voli. Ćerke, međutim, za "Novosti", pričaju da nikada nisu oskudevale ni u čemu, jer i kad bi otac sve propio, do iznemoglosti bi pevao na koncertima, da "duplo sve povrati".

Sofija Babović | 14.06.2008 | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1 2 »   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: