Predrag Živković Tozovac (1941)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Predrag Živković Tozovac (1941)  (Pročitano 28077 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 04:42:01 pm »

*






PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC
pevač, pesnik, kompozitor, aranžer, instrumentalista i šoumen

"Predrag Živković Tozovac je jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora, tekstopisaca i pevača popularnih narodnih pesama. Takođe, on je i školovani harmonikaš i zabavljač, i pojavio se u nekoliko filmova i TV emisija.

Tozovac je rođen u Kraljevu, 22. januara 1941. godine. Njegov otac Svetozar koji je bio vlasnik lokalnog restorana bio je takođe muzikalan, dok je njegova majka Budimka bila domaćica. Srednju školu završio je u Kraljevu, a 1976. godine je diplomirao na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu.

Počeo je da radi kao muzičar tokom šezdesetih godina, prvo kao harmonikaš u pratnji drugih, tada popularnijih pevača, dok je u drugoj polovini decenije u saradnji sa drugim kompozitorima, među kojima su bili Duško Radetić, Bane Popov i Dušan Karaklajić, počeo da komponuje i izvodi svoje pesme.

Tokom svoje pedesetogodišnje karijere, Tozovac je snimio preko 30 singlova i 20 albuma, održao preko 300 koncerata u bivšoj Jugoslaviji, Francuskoj, SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Austriji, Nemačkoj, itd. Najčuveniji njegovi koncerti bili su oni održani u Beogradu, u Domu Sindikata i u Zagrebu, u Dvorani Vatroslav Lisiniski".




Predrag Živković Tozovac sa prvom harmonikom
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:42:21 pm »

*

PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI


1965 = 11.06.1965 Dragan Živković Tozovac EP 12271 uz narodni orkestar Z. Milanovića
1. Olistala šuma
2. Oči su ti tugom prelivene
3. Kad povedem kolo moje
4. Jesen stigla i u naša sela

1965 = 13.11.1965 (13115) EP 12020 Dragan živković Tozovac
3. Jutros rano devojčice
4. Često prođem pokraj tvoje kuće
(A strana singla je Vasilija Radojčić Zar je naša ljubav lažna bila i Devojački san)

1966 = 25.05.1966 Dragan Živković Tozovac RTB EP 12005
1. Momak Ibro zagledao Fatu (piki 02.07.1968)
2. Momčadijo, čilo, veselo (piki 02.07.1968)
(i Dragoljub Lazarević Čiča od Modriče/Pjesma Hrasnici)

1967 = 08.03.1967 il 20.03.1967 Dragan Živković Tozovac RTB EP 12276
1. Ispod lipe kraj potoka
2. Zapevaj mi, Šumadijo mila
3. Zašto te zavoleh
4. Lijepa li si, Sarajčice mila

1967 duet Silvana "Jugoslavija" Prag JU-1745-1 , uz pratnju ansambla D.Zivkovica-Tozovca
Strana A
1.Od devojke ništa draže - Toza
2.Što te nema moj jarane - Silvana
Strana B
1.Zaigraj kolo moje šareno - Toza
2.Devojčice garava - duet

1968 = 06.02.1968, A 02117 (piki 05.12.1967) Dragan Živković Tozovac RTB EP 12310
1. Izvor voda izvirala
2. Kada sunce nad Avalom grane
3. Neću da se ženim
4. Što su tužne oči tvoje

1969 = 25.02.1969 (il ciga 20.01.1969) Dragan Živković Tozovac RTB EP 12371
1. A ja hoću, pa hoću
2. Nema brata dok ne rodi majka
3. Sviraj, sviraj, harmoniko
4. U Moravu cure zagazile

1969 = 18.07.1969 Dragan Živković Tozovac Violino ne sviraj (Ilidža) RTB EP 12012
(i Dževad Ibrahimagić Slomljeno srce, Lepa Oplakana ljubav, Gvozden Lažna ljubav)

1970 = 21.01.1970 Tozovac i Bački Cigani RTB EP 12544
1. Sviraj Ciganine
2. Kada odeš jednog dana
3. Lulo moja srebrom okovana (Narodna)
4. Te merav ( Da umrem ) (Narodna ciganska)

1970 = 23.09.1970 RTB S 10033
1. Ja sam lola
2. Vlajna

1970 = 24.03.1970 Tozovac i Cune RTB S 10002
1. Zašto, zašto
2. Na rastanku poljubi me

1971x RTB S 10054
1. Autobus kolo uz narodni orkestar - Lepa Lukić, Mira Vasiljević, Dragoslava Gencić, Nedeljko Bilkić, Predrag Gojković, Dragan Živković Tozovac
2. Autobus kolu uz džez orkestar - Nada Knežević, Predrag Gojković

1971 = 02.07.1971 Pesma leta Vranje Tozovac/Vasilija Radojčić RTB SF 13005
1. Mirjana - Tozovac
2. Plači majko - Vasilija Radojčić

1971
Ajde Kato,'ajde zlato
Donesi vina krcmarice

1972 (februar) Diskos NDK 50101
1. Šumadinac
2. Krčmo stara

1972 = 04.04.1972 (ili 19.05.1972 zlatna) Tozovac Diskos NDK 5121
1. Siromah sam, al volim da živim
2. Živim od danas do sutra

1972 Pesma leta Beograd disk SBK-F-0161
1. Oči jedne žene
2. Mala Vranjanka

1972 = 05.01.1972 RTB EP 11053 + omoti
1. Jeremija
2. Jeremijino kolo (tekst čita B. Milenković il Milosavljević "Ciga")
3. Vojnikova sudbina

1973 = 05.1973 Studio B SP 73006
1. Skitnica sam, majko
2. Oj, Lazare

1973 = 24.02.1973 Diskos NDK 4188
1. Beskućnik sam
2. Putevi se naši razilaze

1973 = 12.12.1973 Jugoton SY 22522
1. Mađarica
2. Dozvoli mi da te zaboravim

1973 = 24.02.1973 Tebi na dar (iz politikinog ekspresa na dar svim zenama za 8 Mart)

1974 = 06.06.1974 Diskos NDK 4269
1. Neznanka
2. Lijepi li su mostarski dućani

1974 = 26.09.1974 RTB SF 13074
1. Noć je tiha (Beogradski Sabor)
2. Jovanka

1975 = 14.04.1975 Studio B SP 75101
1. Ti si tuđa žena
2. Zorice, Zorule

1975 = 02.09.1975 Dragan Živković Tozovac RTB SF 13109
1. Mesečina, mesečina (Hit parada)
2. Zašto te zavoleh (? ista kao 1967)

1976 ? SBK 0295
1. Nevernica
2. Pesma rodnom gradu

1976 = 06.01.1976 iz TV serije Život je lep RTB S 10376
1. Život je lep
2. Čvorak

1976 = 16.03.1976 RTB S 13151
1. Ne čekaj me majko (Hit parada '76)
2. Jedna cura mala (Narodna)

1976 Suzy SP 1133
1. Životu sam život dao
2. Sretoh jednom oči plave

1976 = 13.11.1976 RTB S 10445
1. Izvinjavamo se
2. Laku noć, prijatelji

1977 = 13.09.1977 Jugoton SY 23285
1. Of, Jano, Jano
2. Bekrija

1978 Javor fabrika nameštaja Petrovac na Mlavi
1. Petrovčanka
2. Oj, javore, javore

1979 = 06.03.1979 Jugoton SY 23532
1. Gedža
2. Idem putem, šubara me kvari

1979 = 17.10.1979 Jugoton SY 23592
1. Alaj volim život
2. Za ljubav moju ti si tako mlada

1980 = 27.02.1980 Šaljive pesme Jugoton SY 23651
1. Suva drva
2. Mala, mala Rajka

1980 ? Jugoton SY 23803
1. Leno Magdaleno
2. Primorka

1989 Frida (iz filma Balkan expres 2)
1989 Lilijana Lili (iz filma Balkan expres 2)


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 04:42:46 pm »

*

PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC — DISKOGRAFIJA


ALBUMI


1966 Melodies from Yu Tozovac i Biserka Mišić LP CNR Records Rotterdam SKLP 4213
01. Gradino kolo
02. Davaj me (Biserka Mišić)
03. Kolo dvojka
04. Moj dilbere
05. Dalmatinski
06. Cupino kolo
07. Jocino kolo
08. S kamenički
09. Vojkanovo kolo
10. Zorice, Zorule (Biserka Mišić)
11. Vojvođanski splet
12. Makedonsko oro
13. Rujna zora ne sviće (Biserka Mišić)

1974 = 13.01.1974 LPV 1254 u izdanju RTB-a 10-a godišnjica
A - Strana
1. Vlajna 1970
2. Ispod lipe kraj potoka 1967
3. Mirjana 1971
4. Ja sam lola 1970
5. Izvor voda izvirala 1967
6. Violino, ne sviraj 1969
B - Strana
1. Jeremija 1972
2. Vojnikova sudbina 1972
3. Kad odeš jednog dana
4. Neću da se ženim 1967
5. Lulo moja, srebrom okovana
6. Nema brata dok ne rodi majka 1969

1975 = 23.01.1975 RTB LP 1342
01. Noć je tiha (i singl 74)
02. Igrale se delije
03. Zašto te zavoleh (i singl 67)
04. Što nam nema sa Drine vedrine
05. A ja hoću, pa hoću (i singl 69)
06. Koj u zdravlje pije rujno vino
07. Jovanka (i singl 74)
08. Lutao sam dan i noć
09. Lijepa li si Sarajčice mila (i singl 67)
10. Mesečina ogrejala vrata
11. Sviraj, sviraj harmoniko (i singl 69)
12. Sviraj ciganine

1977 = 08.03.1977 Diskos LPD 804
01. Neznanka 1974
02. Lijepi li su mostarski dućani 1974
03. Beskućnik sam 1973
04. Donesi vina krčmarice 1971
05. Živim od danas do sutra 1972
06. Srdo moja
07. Siromah sam al volim da živim 1972
08. Moj Milane ? 1971
09. Putevi se nasi razilaze 1973
10. Ajde Kato, ajde zlato 1971
11. Krčmo stara
12. Čiča peče rakiju ? 1971

1979 = 26.02.1979 Jugoton LP LSY 61441
01. Gedža (i singl 79)
02. Idem putem šubara me kvari (i singl 79)
03. Šoferska pesma
04. Mađarica (i singl 73)
05. Bekrija (i singl 77)
06. O, da li me pamti
07. Prsten na tvojoj ruci ? i 75
08. Otišla si jednog dana ? i 75
09. Oči jedne žene (i singl 72)
10. Beogradski mali pijac

1981 = 30.03.1981 LP Jugoton LSY 66128
A - Strana
1. Leno Magdaleno
2. Primorka
3. Ćuburo, lele ćuburo
4. Željo pusta
5. Suva drva
B - Strana
1. Ljubavi moja tugo
2. Badjanag
3. Ala volim život
4. Jasmina
5. Kad jednom dođem

1982 = 15.06.1982 Voleću te do kraja života RTB LP 2310139
01. Najveći miraz je ljubav
02. Ja sam baja od Morave
03. Ako me nekada sretneš
04. Voleću te do kraja života
05. Priča mala, e, pa šta
06. Ovamo cigani
07. Zbog tebe
08. Lepa Nišlika
09. Anđo, Anđo, Anđelija
10. Marija

1983 = 27.01.1983 Majci na dar Jugoton kas CAY 1211
01. O, majko, majko
02. Volim, majko, siroticu
03. Ne klepeći nanulama
04. Mama
05. Hoću majko, pa hoću
06. Šta je život kad se mreti mora
07. Tebi, majko, misli lete
08. Spavaj, majko, i ne čekaj sina
09. Trepetljika trepetala
10. Po selu se priča

1983 = 23.11.1983 RTB-2112671
01. Led, led, sladoled
02. Svadja
03. Jao, Vlajna
04. Doslo vreme da se zenim
05. Ide mile lajkovackom prugom
06. Hvala ti
07. Plavusa
08. Sama si
09. Niko kao ti
10. Polako, ljubavi, polako

1985 = 02.08.1985 RTB 2113961 , kas. 5114870
01. Vodeničareva ćerka
02. To ludo srce moje
03. Moj deda Radoica
04. Skeledžija na Moravi
05. Jedna mala kraj Dunava
06. Ti si me čekala
07. Dorulje
08. Tražiću ljubav novu
09. Uzmi sve što ti život pruža
10. Ti si moja sreća

1987 = 12.12.1987 Deset novih super hitova RTB 5117089
01. Morava
02. Dva druga iz mog sela
03. Tekla reka cica-mica
04. Mala moja mori, mori
05. Volim te živote
06. Put u Istanbul
07. Samo ti
08. Prazna čaša na mom stolu
09. Pričaj mi o njoj
10. Pošla Vlajna u bašticu

1988 = 05.12.1988 Zaigrajte uz moje pesme RTB 200735, Kas.500925
01. Treba mi ljubav tvoja
02. Šeširić plavi (Jedna mala plava)
03. Piši mi
04. Jedna žena u kafani
05. Vašar
06. Jeremija pali topa
07. Kad se oči zasjaje od vina
08. Bila si voljena
09. Tozin čoček
10. Gde smo pogrešili

1989 Ide Mile Lajkovackom prugom Jugoton MC 3021207
1. Ide Mile Lajkovackom prugom
2. Mala, mala Rajka
3. Soferska pesma
4. Idem putem subara me kvari
5. Suva drva
6. Trepetljika trepetala
7. Badjanag
8. Cik curo, pogledaj me
9. Beogradski mali pijac

1991 = 15.02.1991 Kako da kazem, volim te RTB 202363
01. Kako da kazem, volim te
02. Sanja
03. Sreco moja
04. Jutro
05. Maza
06. Siromah sam, druze
07. Nek nocas puknu strune
08. Sumadija
09. Oj, devojce pirocance
10. Tesko mi je zato patim

1995 Ljubav je za sve godine RTS 506758
01. Milanovac na Dunavu
02. Baćuška
03. Danče
04. Lule moje
05. Dete sreće
06. Postao sam alkos, mala
07. Imao sam devet žena
08. Krajiški bećarac
09. Daj mi da te ljubim
10. Uzdah ljubavi
11. Sam za stolom
12. Ljubav je za sve godine

1998 Pesme koje večno ostaju 1 RTS PGP 509513
01. Ti si me čekala
02. Mirjana.
03. To ludo srce moje
04. Violino ne sviraj
05. Uzmi sve što ti život pruža
06. Vlajna
07. Jeremija
08. Ovamo cigani
09. Noć je tiha
10. Priča mala, e, pa šta
11. Kako da ti kažem volim te
12. Dorulje

2002 Grand CD 173 + omoti
01. Žena neverna
02. Zbog tebe sam se napio
03. Ode kuća, ode brak
04. Lažna žena
05. Volela si noćnu pticu
06. Tajna ljubav
07. Malo po malo
08. Opa, nina, nina, naj
09. Ružo moja
10. Nekad si bila voljena
11. Da zna zora
12. Dođi mi, dođi
13. Beograde, lele, lele

2004 Najlepše pesme CD Jugodisk CD 006
01. Oči jedne žene
02. Živim od danas do sutra
03. Nevernica
04. Lijepi li su mostarski dućani
05. Siromah sam al volim da živim
06. Putevi se naši razilaze
07. Mala Vranjanka
08. Moj Milane
09. Krčmo stara
10. Zorice, Zorule
11. Igrale se delije
12. Skitnica sam, majko
13. Ti si tuđa žena
14. Čiča peče rakiju
15. Oj, Lazare
16. Neznanka
17. Beskućnik sam
18. Srdo moja
19. Oj, javore, javore


Moje najdraze pesme
1.Siromah sam al volim da zivim 2.Krcmo stara 3.Oci jedne zene 4.Zorice Zorule 5.Putevi se nasi razilaze 6.Zivim od danas do sutra 7.Neznanka 8.Beskucnik sam 9.Skitnica sam majko 10.Lijepi li su mostarski ducani 11.Srdo moja 12.Oj, Javore, Javore 13.Igrale se delije 14.Oj Lazare 15.Moj Milane 16.Cica pece rakiju 17.Nevernica 18.Ti si tudja zena 19.Mala Vranjanka

Zlatne zvezde Diskosa/Zlatni glasovi Diskosa
Siromah sam al volim da zivim - Moj Milane - Putevi se nasi razilaze - Ajde Kato, ajde zlato - Krcmo stara - Cica pece rakiju - Neznanka - Lijepi li su mostarski ducani - Beskucnik sam - Donesi vina krcmarice - Zivim od danas do sutra - Srdo moja – Sumadinac

? CD 17 pesama
Ti si me cekala - Uzmi sve sto ti sivot pruza - Prica mala e pa sta - Mirjana - To ludo srce moje - Kako da ti kazem da volim te - Violino ne sviraj - Ovamo cigani - Vlajna - Ide Mile lajkovackom prugom - Tozin cocek - Igrale se delije - Jeremija - Moj djeda Radojica - Noc je tiha - Tekla reka Cica Mica – Dorulje

Pesme koje vecno ostaju 2 PGP 1998
Prazna casa na mom stolu - Skeledzijo na moravi - Treba mi ljubav tvoja - Samo ti - Najveci mraz je ljubav - Vodenicareva kcerka - Dance - Oci jedne zene - Putevi se nasi razilaze - Siromah sam al volim da zivim - Sta je zivot kad se mreti mora - Trazicu ljubav novu - Ti si moja sreca - Ljubav je za sva vremena - Pricaj mi o njoj - Volecu te kraja zivota – Nislika

Najlepše pesme iz Srbije PGP (CD 404573)
Dragan Živković Tozovac Igrale se delije 2.30
Predrag Živković Tozovac Gde si da si, moj golube 1.54

1972 = 15.11.1972 LPV 1231 NAŠE PRIREDBE 1900-1950
Opereta 1903
2.Dvorski dogadjaji-Dragan Zivkovic Tozovac
Bolnicarke 1915
5.Rat je divota-Dragan Zivkovic Tozovac

Nesvrstane

Narodne
Oj, devojko Smederevko
Pošla cura cveće brati
S one strane Morave

Novije
Ne pitaj me ti

Starije
Brojanice - duet Milošević Aleksić
Čiča peče rakiju 1971
Moj Milane 71
Reče čiča da me ženi




FILMOVI

1968. Naše priredbe mini TV serija
1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
1972. Lov na jelene (Vrati se)
1973. Naše priredbe TV serija
1976. Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo TV
1989. Balkan ekspres 2 pevač



Napomena: Na albumu Predraga Živkovića Tozovca, Bora je pisao tekst za pesmu "Vodeničareva kćer", na muziku Predraga Živkovića, i opet potpisao suprugu Draganu Ivić - Gagu. Album je objavila Produkcija gramofonskih ploča Radio Televizije Beograd 2. avgusta 1985. godine.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 04:43:05 pm »

*
PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC






MAJCI NA DAR

A1 O, majko, majko
A2 Volim majko, sirotucu
A3 Ne klepeći nanulama
A4 Mama
A5 Hoću majko, pa hoću
B1 Šta je život kad se mreti mora
B2 Tebi majko misli lete
B3 Spavaj, majko i ne čekaj sina
B4 Trepetljika trepetala
B5 Po selu se priča

Ansambl "Zlatne Strune"




Jugoton – CAY 1211 | 1983.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 04, 2011, 04:43:22 pm »

*

PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC — DISKOGRAFIJA


SET 3 CD


ZAPISANO U VREMENU

CD 1
01. S one strane Morave
02. Na kraj sela čađava mehana
03. Jesen stiže dunjo moja
04. Beograde grade
05. Omili me bre lele
06. Jutros rano devojčica
07. Često prođem pored tvoje kuće
08. Čik curo pogledaj me
09. Čija je ono devojka
10. Od danas te draga više ljubit neću
11. Koja gora Ivo
12. Da zna zora koju dragu ljubim ja
13. Stani, stani Stanke
14. Soko mi leti visoko
15. Vita, vita Jelo
16. Sinoć pođoh bela Rado
17. Blago meni i tebi devojko
18. Koj u zdravlje pije ladno vino
19. Suva drva

CD 2
01. Što grad Smederevo
02. Oj devojko đinđo moja
03. Kraj Morave beli bagrem
04. Zaspala devojka
05. Nadžnjeva se momče i devojče
06. San zaspala
07. Devojko moja napojde mi konja
08. Pevaj mi, pevaj sokole
09. Ajd' idemo rado
10. Sastale se tri devojke
11. Mesečina ogrejala vrata
12. Što nam nema sa Drine vedrine
13. Ja imado konja vrana
14. Oj Lazare na vodi vozare
15. Pastirče mlado i milo
16. Koso moja svilena pa gusta
17. Pošla cura cveće brati
18. Ja sam lola
19. Lulo moja srebrom okovana
20. Lutao sam dan i noć

CD 3
01. Prazna čaša na mom stolu
02. Ti si me čekala
03. Mirjana
04. Uzmi sve što ti život pruža
05. Oči jedne žene
06. Priča ma, e pa šta
07. Violino ne sviraj
08. Skeledžijo na Moravi
09. Danče
10. Vodeničareva ćerka
11. Putevi se naši razilaze
12. Siromah sam al volim da živim
13. Šta je život kad se mreti mora
14. Ovamo cigani
15. Vlajna
16. Noć je tiha
17. Ide Mile lajkovačkom prugom
18. Igrale se delije
19. Tražiću ljubav novu
20. Jeremija
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 04, 2011, 04:43:44 pm »

**

PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC
Zapisano u vremenu — Set 3 CD


Predrag Živković Tozovac je pravi narodni pevač i sa svojim prepoznatljivim stilom on je konstanta domaće estrade. Jedan od retkih koji je "nov" i sa starim i sa novim pesmama. Godinama je prisutan na radio-stanicama i uvek rado slušan. Malo je muzičara tako kompletnih ličnosti kao što je Tozovac. On je pevač, tekstopisac, kompozitor, aranžer, instrumentalista — harmonikaš i neponovljivi šoumen. ipak, sve ovo je u službi pesme i njega kao pevača. I zato sa sigurnošću kažemo da je neponovljiv.

Godine 1964. napisao je svoju prvu pesmu "Ispod lipe kraj potoka" sa kojom sebi širom otvara vrata Radio Beograda. Na profesionalnom putu bodrili su ga i beskompromisno mu verovali Radmila Živković i Maksa Popov. I naravno vreme je pokazalo da pravi profesionalci znaju da otkriju prave talente. U svojoj karijeri kao kompozitor ostvaruje svoje neponovljive hitove "Ti si me čekala", "Violino ne sviraj", "Prazna čaša na mom stolu", "Vlajna" i mnoge druge. Ali nikada nije zanemario tradiciju i njene prave vrednosti — zabeležio je brojne snimke za Arhivu Radio Beograda, počev od pesama iz Šumadije, pa preko vojvođanskih melodija i sve do bosanskih sevdalinki. Vokalna interpretacija je vrlo osobena i njegov je lični pevački pečat.

Predrag Živković Tozovac je dobar primer nastavljača muzičke tradicije i nikada nije prekidao sa pravom umetnošću. Uvek je okrenut narodnim pesmama i u njihovim motivima, kao kompozitor, uporno traga za pravim vrednostima. Narodni je pevač — ponikao je iz naroda i u njemu ostao. Zato je njegova popularnost kao umetnika potvrđena dugogodišnjim trajanjem.


Dragana Marinković Urednik radio Beograda


O Tozovcu bih mogao da napišem knjigu ai to ostavljam za neku drugu priliku. O njemu zasada ukratko. 2007. godine Tozovac proslavlja 40 godina u punom sjaju na estradi. Pošeo je 1967. godine veoma uspešno sa pesmama: "Izvor voda izvirala", "Ispod lipe kraj potoka", "Neću da se ženim", "U Moravu cure zagazile", "Sviraj, sviraj harmoniko", da bi kasnije nastavio sa pesmama koje su i danas super hitovi. Da pomenem neke od njih: "Violino ne sviraj", "Vlajna", "Mirjana", "Jeremija Krstić", "Siroma sam al' volim da živim", "Ide Mile lajkovačkom prugom", "Ti si me čekala", "Skeledžija na Moravi", "Uzmi sve što ti zivot pruža" i mnoge druge.

Za Tozovčeve najveće uspehe na estradi mogu se izdvojiti dve melodije sa festivala "Pesma leta" sa kojima je Tozovac pobedio i uvrstio se u vrh najboljih interpretatora narodne muzike. To su pesme "Mirjana" i "Oči jedne žene". Pobeđivao je Tozovac i na festivalima narodne muzike kao i na "Ilidži" sa pesmom "Violino ne sviraj" ili na "Beogradskom saboru" sa pesmom "Noć je tiha".

U svojoj karijeri do sada imao je bezbroj solističkih koncerata na najvišem muzičkom nivou, desetine zlatnih i dijamantskih ploča, mnoga uspešna gostovanja u inostranstvu, Evropi, Americi, Kanadi, Australiji. Živi i dalje u Beogradu, komponuje, svira harmoniku i peva. Gostuje na televiziji gde je godinama vodeća zvezda i kako on ume da kaže: "Još ćemo se mi, ako Bog da zdravlja, družiti i voleti uz pesmu."


Miša Mijatović Urednik redakcije za narodnu muziku PGP-RTS





Zapisano u vremenu
Predrag Živković Tozovac
Set 3 CD | RTS PGP — 2007.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 04, 2011, 04:44:29 pm »

*
Predrag Živković Tozovac — IZ DUBINE GUŠE


ON VOLI VINO, KAFANE I ŽENE, I DRUGOVE STARE, SVETOM RASTURENE

Zašto je Predrag Živković Tozovac najveći živi srpski poeta

Pisati o Predragu Živkoviću Tozovcu, pevaču i harmonikašu, trubaču i bubnjaru u slobodno vreme, kompozitoru i tekstopiscu, autentičnom srpskom šmekeru, šeretu i zavodniku, živoj legendi naše narodne muzike druge polovine dvadesetog veka, praktično je nemoguće bez bojazni da će uvek biti propusta u sagledavanju onoga što Tozovac jeste i onoga što njegova harizmatična i nadasve autentična pojava predstavlja.

Kao jedan od retkih školovanih muzičara svoga doba, dobar poznavalac teorije i istorije muzike, "zanat" je pekao, kako i doliči njegovom liku i delu, po mnogobrojnim kafanama, što je, verovatno i obeležilo njegov umetnički put. Kafana, ta srpska društvena, kulturna i politička institucija postaje nezaobilazan "lajtmotiv" mnogih pesama od kojih su pojedine s pravom dobile status himni. Ipak, vremenska prekretnica u njegovoj karijeri je 1967. godina a geografska, naravno, kafana "Tri grozda", sadašnji ''Šumatovac'', kada se društvu za stolom koje su činili, pored Toze, Lepa Lukić, Predrag Gojković Cune i Safet Isović, pridružio tekstopisac Mića Milutinović, koji je baš u to vreme tražio pevača koji bi otpevao dve nove pesme.

Tozovac je ubrzo dogovorio saradnju sa njim i kao rezultat usledila je njegova prva ploča "Ispod lipe, kraj potoka". Usledile su pesme "Sviraj harmoniko", "Violino ne sviraj", "Skitnica sam majko", sve dok se 1971. godine nije pojavila i "Mirjana" koja je Tozovca i definitivno ustoličila u jednu od najvećih zvezda na estradnom nebu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih pesme poput "Jeremije", "Siromah' sam, al' volim da živim", "Ti si me čekala", "Ovamo, cigani", "Prazna čaša na mom stolu" i "Vlajna" (čiji je autor, verovali ili ne, Arsen Dedić) postale su prave kafanske himne i nezaobilazan repertoar na svim terevenkama... Ipak, ono što Tozovca, pored pokojnih Bore Spužića Kvake i Tome Zdravkovića, umnogome izdvaja od ostalih pevača narodne muzike je specifičan izvođački senzibilitet i sposobnost da svoje pesme interpretira upravo na način najprijemčiviji publici. Tozovac živi svoje pesme, kada je tužan on plače, kada je radostan, smeje se, a kada zavodi komšiku udovicu, on to čini sa šeretskim osmehom i nakrivljenom šajkačom. Upravo je to jedan od razloga što u analizi koja sledi nije uzimano u obzir da Tozovac nije autor svih citiranih stihova.


SRPSKI UKLETI TROUGAO: TOZOVAC, KAFANE I ŽENE

"Ala volim ovaj život od danas do sutra,
dok muzika svira u pijana jutra."

U navedenim stihovima iz pesme "Ala volim život" jasno se osećaju reference filozofije koja provejava iz većine Tozovčevih stihova, a koja bi se najprimerenije mogla dovesti u vezu sa principima Carpe Diema. Iskoristi dan, to jest noć, provedi ga uz muziku, ogromne količine alkohola, sisatu pevaljku i gabaritnu konobaricu. Iako bi se iz prve strofe moglo pomisliti kako je razlog za tako nešto želja da se na što lakši način zaboravi neki čemer, da se tuga utopi u alkoholu, verovatno zbog neuzvraćene ljubavi, druga strofa refrena to demantuje. Tozovac, odnosno personifikacija jednog Srbina koji troši ogromnu količinu vremena u svojoj omiljenoj instituciji, prosto upućuje prekor svom emotivnom sklopu, u želji da razjasni stečenu nedoumicu. Njegovo kafanstvovanje je odraz njegove prirode, njegove sklonosti ka hedonizmu koji uključuje i prolazne avanture koje se zaboravljaju nakon prve zore. Međutim, poslednja strofa mnogo toga razjašnjava:

Oprosti mi draga, ako sam ti mio,
za neverstva moja što sam učinio"

Institucija verne ljube, Penelope — neumorne pletisanke, koja čeka da dobije batine ako kafa nije na stolu, da ih dobije čak i ako je kafa na stolu, ovde dobija sasvim drugu dimenziju.

Tozovac je svestan prednosti kuće koja nije prazna. Ali je svestan i svoje nadobudne ćudi koja se ne menja sa presvlakom i skidanjem kafanske prljavštine, zadaha dima i alkohola i jeftinih karmina. On je takav kakav jeste, nepromenljiv, sa svim svojim, itekako uočljivim manama, ali ipak i moguć za voljenje. On samo naizgled moli za oprost. U stvari traži da se prihvati njegova ćud, jer samo tako život za oboje može da bude podnošljiv.

Ipak, za dublju analizu je druga strofa ove pesme:

"Srce moje ludo ti ne znaš za tugu,
dok ja ljubim jednu ti misliš na drugu."

Neko sa takvim razmišljanjem nikada neće dostići onaj tako željeni duševni mir. Ovde se uviđaju mnoge podudarnosti sa filozofijom Henrija Milera. Sem Carpe diem principa, koji se stalno provlači kroz gotova sva njegova dela, neophodno je obratiti pažnju na ideju koja se može naći u Milerovom eseju "Svet seksa", vezanu za mit o Minotauru. Prema slobodnom tumačenju autora ovog teksta, Miler sebe stavlja u poziciju Tezeja, i zauzima stav da on na njegovom mestu ni u kom slucaju ne bi žurio kroz lavirint da se obračuna sa čudovištem. Ne iz straha da će da zaluta u lavirintu života, ne iz straha zbog mogućeg okončanja istog. Naprotiv, kada ubiješ svog Minotaura, koji je personifikacija životnog cilja, onog tako teško dostižnog, postavlja se pitanje šta dalje? U kom lavirintu se nalazi sledeći Minotaur? Da li se oni mogu kupiti na buvljaku, ili su ekskluzivna roba? Jesu li unikati ili serijska proizvodnja? Znači, nije poenta u ostvarenju cilja, već u putu do njega. Postignuti cilj se obezvređuje, zaboravlja, iz njegovog pepela samo može da se rodi novi feniks kome se dodeljuje slična, već poznata sudbina sa prefiksom zaborava.

To već u potpunosti objašnjava refren. Sada ni usklik "Ala volim ovaj život" ne može da zavara. Čemer ipak postoji zato što je sudbina unapred poznata, ah, tako predvidljiva. Trudiš se da zaboraviš svoje nerešeno emotivno pitanje tako što ćeš da lutaš i kažnjavaš, ni krivu ni dužnu, osobu koja te voli. Tragično.

Tozovac sve ovo pojašnjava u pesmi Bekrija:

"Pevam, igram curama, svud me prati muzika
lečim tugu, teram bol, to je život moj."

Da li neko oseća splin Stankovićevog Mitketa?

On nije poput Odiseja večiti putnik koji se stalno vraća kući, on je nemirna osoba koja beži, a najcrnji neprijatelji nisu ćudljivi bogovi, već on sam. Savršeno svestan da je zaborav jedini izlaz.


TOZOVAC IZMEĐU FROJDOVACA I BIHEVIORISTA

Tozovac pesmom "Čiča peče rakiju" dovodi u vezu svoj usud sa genetskim nasleđem:

"A i ja sam momak fin
kao da sam babov sin,
sedim pijem, pušim i špricere rušim,
narav mi je vesela."

Znači, to su neki urođeni čemeri, koji se prenose sa generacije na generaciju. I sama institucija oca u patrijarhalnom ustrojstvu srpske seoske familije primarna je za identifikaciju.

Poslednja dva stiha, međutim, ukazuju na još jedan kontrast. On je pristojan momak koji se u svemu ugleda na svog oca, ne želeći da ga prevaziđe svojim osvajačkim poduhvatima, već samo dostigne. Sistemom vrednosti koji prihvata od okoline, a koji podrazumeva lenjstvovanje, te uživanje u većini poroka dostupnih za to podneblje, ovog puta samo duvan i alkohol, on se diči i ističe u prvi plan. Jasno se primećuje razlika između vesele naravi i običaja da se alkoholni napici "ruše", to jest ispijaju u jednom gutljaju, na eks, u skladu sa slavnom srpskom tradicijom. Da ne bode oči, slučajno, taj, čini se namerni, nesklad između rušilačkog nagona i vesele naravi? Znači, negativna energija koja je, zaključili smo, urođena mora na nekako da se "isprazni", ali samo na onaj koji ne uključuje i grižu savesti pored podrazumevajućeg mamurluka. Zato se svi džumbusi koji nastaju u krajnjem stepenu pijanstva na najneviniji i najnaivniji način pripisuju samo bezazlenoj naravi i kolateralnoj šteti usled smanjene uračunljivosti. "U žaru borbe", što bi se reklo.

Ali, postavlja se pitanje, da li zaista sin ne želi da nadmaši oca, da učenik nadmaši svog učitelja? Da li Tozovac ne želi da iskoči iznad konzervativne sredine i u hedonizmu dostigne jedan viši nivo? U pitanju su stihovi iz pesme "Gedža":

"Svi mi kažu živiš život teraš kera dok ne svane
lomiš čaše, ljubiš snaše, ne izbijaš iz kafane..."

Neke stvari su prosto jače od njega, i on tom svojom beskompromisnom borbom izaziva pažnju okoline, koja naizgled dobronamerno gleda na njegove postupke, ali i opominje:

Svi mi kažu slušaj bato, za savete ti ne haješ
trošiš život na veselje, nemoj posle da se kaješ
svi mi kažu žen' se bato probaj malo bračne sreće,
kad ostariš nijedna se udati za tebe neće..."

Čini se da ipak sredina deluje kao znak razuma, uvidevši da njegov način života neumitno vodi ka stranputici. Znači, njima ipak, uprkos destruktivnosti mladalačke prirode, ideal predstavljaju mirne bračne luke u koje pomorac može da uplovi i izvida rane nakon pljačkaskih pohoda. Tozovac uviđa i drugu dimenziju "dobronamernih" saveta:

Ja odavno znam za jadac ti što mi savet daju
za moj život koji živim rado bi se zamenili"

U njihovim komentarima on primećuje prizvuk zajedljivosti i zavidljivosti. Znači sigurna luka sem pribora za prvu pomoć sa sobom vuče i dosadu i predvidljivost. Ovi stihovi se mogu interpretirati i na drugačiji način. U njima se oseća duh mladog i beskompromisnog revolucionara koji ustaje protiv ustaljenih običaja koji nisu ništa drugo do umirivanje talasa u mrtvom moru. Ničeovska težnja prosečnih da uguše natprosečne. Prava pobuna mladosti i želje za životom protiv vladajuće konzervativne paradigme. Snaga neiživljenosti u njemu jača je od straha pred nesigurnom jeseni života.

Sve ovo Tozovac sublimira stihovima pesme "Siroma' sam, siroma' sam, al' volim da živim":

Siroma' sam, al' volim da živim
dok poslednji dinar imam neću da se smirim"

Njegovo srpsko, seosko, samim tim i skoro uvek podrazumevajuće nesigurno materijalno nasleđe, ne utiče mnogo na njegovu duhovnu vedrinu, na njegovu želju da "do koske" uživa u životu. Zar se ne čini da Tozovac u ovih par stihova daje savršenu definiciju mentaliteta našeg naroda koji je večitu "u pozitivnoj nuli", koji uvek "udara brigu na veselje", živi "od danas do sutra", izvrće svoj novčanik i poslednjom parom "vika turu za celu kafanu", baš zato da se ne primeti da mu je poslednja, sve u skladu sa preovlađujućim životnim motom proisteklim iz ko zna kakvog apsurda — "nisam toliko bogat da smem da ne živim na visokoj nozi". A o svemu ostalom brinuće se slabija i naizgled obespravljenija polovina, koja je i zaslužna za mit o praktičnoj i pragmatičnoj srpskoj domaćici. Ukoliko je dovoljno "dobro" vapitana da izdrži do kraja, naravno.


TOZOVAC ZA THINK THANK: "SVE JE LAKŠE UZ DRUGARA!"

Ali da se vratimo "jeseni života" koja itekako može da bude sumorna, o čemu svedoči pesma "Lulo moja srebrom okovana":...

"Lulo moja srebrom okovana pušio bi al' nemam duvana.
Već nedelju dana ja nemam duvana al' nemam ni para da kupim cigara.
Torba plače što slanine nema a čutura što rakije nema.
Slaninu ne pržim čuturu ne držim, nemam šta da jedem moram da prilegnem..."

Naravno da je ovo samo jedan od mogućih razvoja scenarija koji ne treba bukvalno shvatiti, jer je hiberbola vrlo jasna. Ali se oseća i podsmešljiv ton kojim Tozovac opisuje "crne dane", lakoću sa kojom on to prihvata. Plače torba, plače cutura, a Toza bi da malo "dremne". Ima ko će umesto njega da lamentuje. Zar je to izlaz iz teške, mladalačkom neobazrivošću, prizivane situacije? Zadivljujuća je bezbrižnost i nezabrinutost. Impozantna je kolicina vedrine i neopterećenosti zbog bede koju bi retko ko podneo. I slušajte dalje:

"Taman leg'o, krevet se provali komšija mi kolibu zapali
koliba se ruši i da me uguši
nemam gde da legnem, moram da pobegnem."

Kada se život rusi, bekstvo je jedini i ponajbolji izlaz, samo pod uslovom da se živi kao tikva bez korena.

U redu, shvatili smo da Toza i može nekako kroz život bez verne ljube, pošto ona to možda i nije. Ali, u njegovim pesmama postoji takođe jedna institucija, koja je, može se reći i nezamenljiva. To se veoma lepo vidi u pesmi "Beskućnik sam":

"Beskućnik sam eto, zato patim
nemam kuće, nemam gde da svratim
sreća me je napustila kafana me odranila."

Naizgled bezizlazna situacija, dno života. Očigledno mu je došlo iz čaše u glavu, te se Toza samokritično osvrće na svoje imovno i porodično stanje, i kada se skoro dolazi do zaključka da će u sledećim stihovima već naći neko rešenje, ili barem nagoveštaj "novog" početka, u refrenu nailazimo na zanimljiv dramaturški obrt:

"Nemam nigde nikoga samo druga jednoga
s njime pijem tugu da razbijem!"

Konačno se pojavljuje verni pratilac više u zlu nego u dobru (kome se, doduše, ne precizira životna situacija, ali pretpostavljajmo da ne odudara previše od ustanovljenih standarda) saborac u mnogim kafanskim bitkama, pobratim i modernija ali i devijantnija verzija Toplice i Kosančića. Naslućuje se iz samih stihova da je Toza u ranijim godinama, pre ovog životnog ponora i imao mnogo povoljniji društveni status, jer inače ne bi mogao da se "odranjuje" po kafanama, što, jelte, zahteva dosta novca. Samim tim, kroz njegov život su provejavali brojni "prijatelji" i pozanici koji su iskorišćavali njegovu široku ruku, i koji su se, što se nekako podrazumeva, razbežali kada ga je sustigla besparica. Zato je i knjiga spala samo na jedno slovo, ali itekako vredno.

Koliko je važna ta institucija prijatelja u Tozovčevom opusu, najbolje se može videti u legendarnoj "Ide Mile Lajkovačkom prugom" koju ćemo, radi detaljnijeg ispitivanja prikazati u celosti:

"Ide Mile lajkovačkom prugom, lajkovačkom prugom, ide Mile
ide Mile sa još jednim drugom, sa još jednim drugom, ide Mile.

refren:
Suvo seno košeno tekla reka kroz selo
a po reci riba plovi nema koj' da lovi.
Ide Mile, gori mu cigara gori mu cigara, ide Mile,
ja poznajem mojega drugara, mojega drugara, ide Mile...

Nemoj Mile da ostavljaš druga, da ostavljaš druga, nemoj Mile,
Dugačka je lajkovačka pruga lajkovačka pruga — dugačka je."

Bez obzira na to koliko ima tumačenja vezanih za simboliku Lajkovačke pruge, autoru ovih redova najprihvatljivije je ono koje motiv pruge izjednačava sa odlaskom, napuštanjem rodnog kraja. Ova tvrdnja može se braniti pastoralnim motivima u refrenu, suvim senom i rekom, koji se završava žalom za nekadašnjim pecarošima kojih očigledno više nema. Ta viševekovna migracija seoskog stanovništva, napuštanje verovatno jedinih hedonističkih ruralnih mitova (svi znamo za institucije valjanja u senu i ribarčetovih vlažnih snova u debeloj ladovini) na ovaj način dobila je savršeni lament u jednom samo naizgled "veselkastom" obliku. Pesma s namerom ima ležerniji ton, zato što jedan Srbin retko pokazuje tugu, pogotovo kada je u pitanje nešto neizbežno, poput odlaska iz zavičaja. Zato Mile ne želi srceparajuće oproštaje sa širom i užom rodbinom, već konačni odlazak zamišlja kao jednu opuštenu šetnju sa svojim prijateljem. Mile je samo naizgled smiren, zapalio je cigaretu, ali je ostavlja da gori, zaboravlja da uvlači dim, što dovoljno govori o stanju u kojem se nalazi, čega je i njegov prijatelj svestan. Mile ga ostavlja jer zna da dalje kroz život mora sam, takav mu je izbor, ali tamo kuda se uputio neće biti bliskih mu lica, neće biti prirodnih lepota u kojima je odrastao, već samo velika neizvesnost, verovatno i urbano otuđenje. I onda sledi veliko finale, polednja strofa koja svojom jednostavnošću ali i dubinom na najbolji način osvedočava genijalnost onoga što Tozovac "propoveda". Dugačka je Lajkovačka pruga, neizvestan je i težak životni put, i Miletov izbor da sam njime krene može da bude težak, da ne kažem fatalan.

To potvrđuje i odgovor koji, u pošalici, daju sami Lajkovčani na pitanje o Miletovoj sudbini: "Mile je odavno umro, zgazio ga brzi barski!"


Dejan N. Kostić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 04, 2011, 04:44:47 pm »

*
PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC





"VLAJNA" NA PJENI OD MORA

A onda bi zapjevao: "Kad zagrli, kad poljubi, Crnogorac glavu gubi"

Sedamdesete su na Crnogorskom primorju bile sarene, pune bezbriznosti i novotarija koje su donosili stranci, a sezona je trajala, kako i Bog zapovijeda, od kraja marta do oktobra.

Na terasi sutomorskog hotela "Inex — Zlatna obala", gdje je kao sef sale radio moj otac, gostovali su veliki znalci svoje rabote — "Sedmorica mladih", "Leb i Sol", pa Sasa i Cile iz ultra-popularne serije "Salas u malom ritu", za ruske goste "Ansambl Daniluska"... No, samo do prvih dana osmog mjeseca. Znalo se, avgust je rezervisan za zvijezdu narodne muzike — Tozovca, cije je pojavljivanje znacilo da ce se i Bar i Sutomore sjatiti na stotinjak kvadratnih metara terase hotela podignutog nad pjescanim zalom.

Sticajem okolnosti, moj je otac upoznao Tozovca jos sezdesetih dok je ovaj bio samo skromni harmonikas u jednoj ulcinjskoj kafani, a on jos skromniji konobar. Znali su da zapjevaju poslije fajronta za svoju i dusu ostalog osoblja, a storija o druzenju "Toze" i "Profesor Elija" poprimala je u ocima obicnih smrtnika iz "Bjelogorca" obrise urbane legende. Prijateljstvo se produbljivalo vremenom, od ljeta do ljeta, da bi, bar sto se potpisnika ovih redova tice, kulminiralo na njegov deseti rodjendan.

Mogu taj dan do tancina rekonstruisati i cetvrt vijeka docnije. Bilo je vrelo, zaparno prijepodne, a ulica Marsala Tita zapretena u blagoj sjeni stabala cempresa i melije. Malo nakon rucka i torte sa jagodama, iz pravca kioska teta Dese pojavio se otac u bijeloj kosulji kratkih rukava i tri-četvrt pantalonama, sa dvije singl-ploče u ruci: "Čvorak" i "Oči jedne žene" Predraga Živkovića Tozovca. U jednoj je bila umetnuta autogram-karta na kojoj je pisalo "Dragom Željku do skorog vidjenja". I potpis.

Naravno da su vec za sat vremena svi djecaci iz kraja vidjeli moje bescjen-blago, a carolija se nastavila, kako je pisalo i na karti, u nocnim satima. Popularni pjevac je sjeo za nas sto, razgovarao sa mnom i otpjevao par numera sa posvetom "a sada, za mladog momka...", dok je ostatak maloljetne ulicne ekipe FK "Jadran" gledao otvorenih usta scucuren iza svojih stolova.

Tozovac je bio pravi magnet za zitelje Bara i susjednih gradova. Pocinjao je pjevati oko devet sati, a sat ranije nije bilo slobodne stolice ni za lijek. Cuveni seret i saljivdzija s lakocom je prilagodjavao repertoar iz veceri u vece, dovodeci do ushicenja posjetioce produzenom vokalizacijom u strofama legendarne pjesme — "Iz Krajine lepa Vlajnaaaa..." do u nedogled, te efektnom promjenom stiha u "Kad zagrli, kad poljubi, Crnogorac glavu gubi...". Veliki estradni igrac sve je konce drzao u rukama.

Nakon zemljotresa, vrsni vokal cije je pravo ime Dragan, a ne Predrag, kako bi svi mislili (ne bi ni ja znao, ali...), rijetko je dolazio u Sutomore, a moj otac i on se nikada vise nijesu vidjeli. Prije nekoliko godina, u svojstvu urednika casopisa za umjetnost i kulturu, pokusao sam da zaceprkam po boljoj proslosti i napravim obiman intervju sa legendom old school narodnjaka, ali do naseg susreta nije doslo. Za utjehu mi ostaje da u "Folk ordinaciji", najslusanijoj emisiji radija u kojem sam muzicki urednik, ponekad narucim "Oci jedne zene" - svi kanali onda zatvoreni budu, a tocak "Perifernog vremeplova" nanovo pokrene tockice unazad.

Dragan - Predrag Zivković Tozovac je rodjen u Kraljevu 1936. godine. U mladosti je pohadjao privatne casove muzike kod profesora Abrakovskog, te tako postao jedan od malobrojnih pismenih muzicara tog vremena. Odlicno je svirao i bubnjeve i trubu, ali mu je prva i posljednja ljubav bila harmonika — dugmetara. Prekretnicu u njegovoj karijeri predstavlja 1967. godina i susret sa Micom Milutinovicem koji mu daje dvije pjesme za prvi singl "Ispod lipe, kraj potoka". Pravi boom pocinje 1971. godine kada cijela SFRJ pjeva njegovu "Mirjanu", a karijera narodnjacke legende traje i danas. Iza sebe je ostavio veliki broj folk evergreena, medju kojima su: "Violino ne sviraj", "Oci jedne zene", "Vlajna", "Siroma' sam, al' volim da zivim", "Rujno vino", "Ti si me cekala", "Prazna casa na mom stolu"...


Željko Milović, Bar
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 04, 2011, 04:45:08 pm »

*
PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC


ZVEZDA KOJA NE TAMNI
 

Za Predraga Živkovića – Tozovca može se reći da je pevač, harmonikaš, šoumen, kompozitor, šered, veseljak i svakako jedan od najvećih šarmera na našoj estradi. Iako će uskoro napuniti 67 godina, ovaj rođeni Kraljevčanin, prava je mega zvezda koja uspešno traje u muzičkim vodama. Njegov prvi susret sa muzikom, bio je u pravom smislu reči, od malih nogu. Otac mu je poklonio malenu harmoniku, na kojoj je, kako sam kaže, svirao sve i svašta. Roditelji nisu verovali da će imati uspeha sa ovim instrumentom, ali iako ga niko nije učio, vrlo lako je na njoj svirao sve što bi čuo. Naišle su ratne godine i kao sasvim mali je ostao bez oca, a majka je nastavila da se stara o njemu. Predrag je ipak živeo u nadi da će mu se otac vratiti, jer nije znao pravu istinu. Teške ratne godine su prošle u rodnom Kraljevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a pošto je bio izuzetan učenik, školovanje je završio kao đak generacije.

Muzika vam je već tada bila u krvi...

Išao sam kod profesora Abrakovskog privatno na časove muzike i upoznao teoriju, istoriju i harmoniju nota. Savladao sam i perfektno svirao na harmonici i tako postao jedan od malobrojnih pismenih muzičara tog vremena. Voleo sam i druge instrumente — bubnjeve i trubu i njih iz razonode svirao, ali osnovna ljubav bila je i ostala "dugmetara".

Koliko je talenat presudio u vašoj karijeri, a koliko vežbanje?

Večno sam zahvalan ocu i majci što su me rodili talentovanog, ali i Bogu za svu moju sreću u karijeri. Za posao kojim se bavim, na prvom mestu je važno imati talenta, ali potrebno je i posedovati volju, upornost, mnogo raditi, a nije zanemarljiv i dobar izgled, nevezano da li se radi o pevaču ili pevačici, jer narod voli i da nas gleda, a ne samo sluša. Priroda mi je dala mladost, šarm, ali i lepotu, a sa godinama i zrelost.

Ipak ste vrhunac slave dostigli u tridesetim godinama?

Prekretnicu u mojoj karijeri obeležila je 1967. godina. Tada su se u kafani "Tri grozda", sadašnjem "Šumatovcu", okupljali ljudi iz muzičke branše. Često smo u njoj sedeli Cune, Lepa Lukić, Safet Isović i ja. Jednom prilikom pridružio nam se i Mića Milutinović, koji je sjajno pisao tekstove i koji je baš tada tražio pevača koji bi otpevao dve nove pesme. Iz cuga sam prihvatio i vrlo brzo je objavljena moja prva ploča sa naslovnom numerom "Ispod lipe, kraj potoka". Postigla je zapažen uspeh, i ja sam postajao "zvezdica". Usledile su numere: "Sviraj harmoniko", "Skitnica sam majko", "Violino, ne sviraj"... Uporedo sa tim krenuli su i pozivi za festivale, a 1971. godina je bila u mom znaku, jer su svi pevušili moju "Mirjanu". Vrlo brzo sam postajao popularan, a ređali su se i hitovi poput: "Oči jedne žene", "Jeremija", "Vlajna", "Siroma' sam, al' volim da živim", "Rujno vino", "Ti si me čekala", "Prazna čaša na mom stolu"...

Iako ste mega zvezda, da li se i dan danas dokazujete?

Naravno, jer to je odlika profesionalca, koji je kompletna muzička ličnost. O današnjoj novokomponovanoj narodnoj muzici mislim isto što i pre tridesetak godina kada sam počinjao. Narodna muzika je ostala — narodna, izvorna, čista i netaknuta. Starogradska muzika je ona koju izvode ansambli "Svilen konac", "Tamburica 5", "Lole" i oni je sa velikom ljubavlju neguju. Naš narod je kao jedno veselo dete i sve što je lepo i sveto, prima kao svoje. Setimo se samo pesama: "Ramo, Ramo, druže moj" i "Čaje šukarije". Ovde su te indijske pesme bile pravi hitovi. Slično se dešavalo i sa meksikanskim ili ruskim ciganskim pesama. Što se tiče novokomponovanih i svega što je uz ovu muziku vezano, treba kriviti naše produkcije, koje to snimaju. Ti bezobzirni trgovci muzikom naturaju mladima nešto što je daleko od kvaliteta i što ne pripada nijednom melosu. To je za mene poluzabavna muzika i smatram da će ona trajati izvesno vreme, kada će je zameniti nešto sasvim drugo. Jedini izlaz je paralelno negovanje izvorne narodne muzike i tog nečeg novog, što vole mladi.

S obzirom da je pesma vaš život, šta slušate u slobodnom vremenu?

U trenucima odmora, volim da čujem lagane stvari, tačnije instrumentalnu muziku, jer me ona na neki način opušta.

Da li imate neku neostvarenu želju?

Priželjkujem da sa čelnicima grada popričam i da mi daju na upotrebu neku kuću, gde bih uz moje prijatelje sponzore, načinio estradni klub, školu za "brušenje pravih pevačkih dijamanata", a koju bih ostavio kao zadužbinu gradu. Čovek sam koji dosta zna i može mnogo da ponudi. Učio bih mlade, ne samo pevanju, već i životu.


Dijana Maksimović, 13.01.2003. | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Februar 04, 2011, 04:45:35 pm »

*
PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC


KAKO SAM POSTAO ČETNIK — POČETNIK

Još kao mlad muzičar i pevač izvornih narodnih pesama Predrag Živković Tozovac je tokom šezdesetih brzo osvajao naklonost publike. Krug poštovalaca i obožavalaca se širio, diskografski i koncertni uspesi su se nizali, ali je ta nagla popularnost, pogotovo zbog repertoara koji je nova zvezda narodne muzike negovala, privukla i onu neočekivanu i neželjenu pažnju komunističke tajne policije. Kako je izgledalo to nesrećno poglavlje jedne sjajne umetničke karijere, danas se priseća legendarni Tozovac

Mene je od najranijeg detinjstva interesovala srpska narodna muzika i ono što je nastajalo u tom duhu. Nosio sam to takoreći u venama, taj zvuk Šumadije i Morave. Žao mi je bilo da u vreme kada mi popularnost raste svom, srpskom narodu, ne ostavim neke lepe kompozicije. Do tada su u Srbiji bile popularne i dalmatinske pesme, i makedonske i grčke, i španske, i ruske, ciganske, čak i turske ciganske, preko Esme Redžepove... U meni se probudio taj nacionalni (ali ne i nacionalno-šovinistički) duh, jer ja sam srpski pevač i dugujem svom narodu, ako već pevam izvorne pesme, da izaberem one koje mirišu na "srpsku sveću i tamjan". Pošto je u to vreme Bog još bio proteran iz Srbije, slave i krst na grudima zabranjeni, a ćirilica nepoželjna, ja sam se, po tadašnjim merilima, bavio opasnim razmišljanjima.

Siguran sam da mi je tu ljubav usadio otac koji je nevin osuđen i streljan 1941. u Kraljevu. On je bio prvak Srbije u pevanju 1932—33. godine na takmičenju u Kragujevcu (nešto poput kasnije "Ilidže" u Sarajevu). I moja majka bila je natprosečno talentovan pevač; iako nikad nije javno nastupala ona mi je prenela svoje ogromno znanje, od nje sam naučio stotine pesama, koje i danas pevam. Bio sam dete, nisam još krenuo u školu kada mi je otac streljan, hteo sam i zbog njega mrtvog da oživim pravu srpsku pesmu. Međutim, jednostavno kad god bi se, posle rata, pomenula srpska pesma to je odmah dežurnim dušebrižnicima mirisalo na četništvo, odnosno na protivnike komunizma, Titovog režima i, što je tada bilo najopasnije — protivnike bratstva i jedinstva. A kakvo nam je to bratstvo i jedinstvo videli smo odlično danas, i kako smo se lepo, kao "gospoda" rastali. Uz najveće krvarenje, ubistva i zverstva, što nažalost još traje dole na Kosovu.


KAKO SE POSTAJALO "ČETNIK"

Pravo na slobodno izražavanje nacionalne i kulturne pripadnosti branili ste pesmom, u zemlji i inostranstvu. Koji je bio neposredan povod tadašnjem komunističkom režimu da krene u obračun sa Tozovcem?

Znao sam koliko reskiram kada sam komponovao pesme "Šumadinac ja sam što šajkaču nosi", "Vlajina", "Igrale se delije na sred zemlje Srbije"... Tako je došlo do "Jeremije". Taj artiljerac koga sam opevao bio je prava prekretnica u mojoj karijeri. Ja sam mnogo dugo sirotovao u Beogradu, svirao u kafanama, ne možeš da uštediš ništa... I taman je krenulo, sa "Jeremijom" je puklo kao bomba, Srbi su pomislili "evo slobode, evo prave srpske pesme"... A ništa u toj pesmi nije šovinističko, Jeremija čak i ne pominje da je Srbin, već peva o svom vojevanju, šta mu je ostalo kod kuće, livada, žena, komšinica, malo zemljice, i pevajući tu pesmu on hrabri sebe da se živ i zdrav vrati u svoje selo.

U to vreme snimala se serija "Naše priredbe", pa smo, među ostalima, Cune i ja za nastup bili obučeni u stare srpske, solunske uniforme. Prava je sramota kakve su nam pocepane uniforme dali, iako naši stari pričaju da je to bila prava vojska, koja se u Srbiju vratila u novim uniformama. Fotoreporter je napravio seriju snimaka i ja sam se slikao na topu koji je iskorišćen za omot singla "Jeremija".

Bila je 1972. godina, gostovao sam na moru, u SUP-ovom odmaralištu "Beograd" u Bečićima. I to besplatno. Odmaralište je vodio moj prijatelj, gospodin Sanda (tada je bio drug Sanda). Pretposlednjeg dana mog gostovanja krene u "Večernjim novostima" feljton pod naslovom "Ugled za šaku dolara". Vidim, moje kolege - braća Bajić, Dana Popov, Danilo Živković... — kao, pevaju četnicima po Americi i ugled svoje zemlje i Tita kaljaju, kao, prose za šaku dolara pa idu u četničke "jazbine" i "kafančine". Kažem majci, koja je bila sa mnom na letovanju: "Ovo ništa ne valja, znam ljude, sve su, samo četnici nisu". A sutradan u drugom nastavku istog feljtona: samo ja, i sve crno od crnjeg i gore od goreg. Čak su se pojavila i neka srpska đubrad koja su autoru feljtona, navodno, ispričali kako sam na svojim nastupima bio bahat prema ženama. A ja sam u svom privatnom životu i na estradi iznad svega poštovao sve što je žensko, od deteta do starice. Tako je izgledao početak saradnje tadašnje beogradske Udbe i nekolicine novinara na "slučaju Tozovac". Imena tih vaših kolega neću da pominjem, jedan od njih je danas mrtav, pokoj mu duši. I tada sam shvatio da ću i ja da platim punu cenu za svakog ko je "srbovao" ili je kao Srbin uspeo u svom poslu, bilo da je slikar, trgovac, građevinac, političar.


UDBAŠKA SAMOINICIJATIVA

To je bio period uoči raskrinkavanja "liberala" u Srbiji?

Kada su pali Latinka Perović i Marko Nikezić, prešlo se na ostale sumnjivce. S obzirom da sam znao kako se u takvim trenucima lako hapsi, jer sam kao dete gledao šta rade gestapovci a posle i Ozna u kraljevačkom kraju, kako se vrednost ljudskog života lako svede na manje od vrapca, kažem ja majci: "Da ti ne bi gledala kako mene skoleću i šta sa mnom rade, da mi ne bi nosila pakete u Sremsku Mitrovicu, ni krivom ni dužnom, ja ću da odem iz zemlje". Imao sam nekoliko prijatelja u Nemačkoj i odlučio sam da se nikad više ne vratim, jer su me ta hajka i nepravda potresle do srži.

Van zemlje sam proveo dve godine, dok nisam popustio pod majčinom kuknjavom i preklinjanjima da se vratim. Udba se, s vremena na vreme, služila i ovakvim nameštaljkama: zovu mi majku noću i muški glas se predstavi kao Branko Pešić, tadašnji gradonačelnik Beograda, s kojim sam bio u dobrim odnosima, da mi poruči da mogu slobodno da se vratim. (Kasnije sam imao prilike da tog divnog čoveka pitam da li je stvarno zvao moju majku, a on je, začuđen, to negirao).

Nije prošlo ni mesec dana, bilo je rano jutro, ja čujem kako nam razvaljuju kapiju. Dolazi majka u sobu, drhti i kaže: "Sine, došli su da ti uzmu pasoš". Pitao sam je da li hoće i mene da vode, spreman da iskočim kroz prozor i pokušam bekstvo. Ali, teši me majka, vratiće ti pasoš, nisi ti ništa kriv.

Kako su tekli Vaši kasniji susreti sa Službom?

Pošto su mi uzeli pasoš počeli su da me pozivaju, dan za danom, na "informativne razgovore" u sedištu beogradske Udbe. To nije bilo nikakvo ispitivanje, već jedno najobičnije maltretiranje i ponižavanje. Tu su dobili priliku da se iživljavaju klinci, početnici u službi, dok je njihov pretpostavljeni operativac dolazio povremeno i posmatrao me kao da sam mu i ženu i decu i oca i majku pred njim zaklao. Takvu mržnju još nisam tako izbliza osetio.

Vidim ja, sve gore i gore. Neću da pominjem kojim sam se tadašnjim političarima sve obraćao, koliko sam pisama napisao. Do Tita. Mesecima se na to niko nije obazirao. Dok mi slobodu nije vratio Draža Marković, tada predsednik Predsedništva Srbije.

Ispostavilo se da je jedan običan operativac iz beogradske Udbe mogao šta je hteo, kasnije sam saznao, ako im je verovati, da to nije bilo neko naređenje "odozgo", hteo je čovek da se dokaže i za to je pronašao saradnike među nečasnim novinarima beogradskih redakcija. A ja sam se samo plašio da mi ne "nameste" neke robijaše, oni su i to radili, obuku ih u civilno odelo da posvedoče da sam ja "tu i tada" pevao "četničke pesme" i tome slično.

Sve u svemu, Jeremiju sam skupo platio, ali mi nije žao.


ODBRANIĆEŠ SE TI

Da li su slično prolazili i "nacionalisti" među umetnicima u drugim jugoslovenskim republikama?

Cela ova priča pokazuje naše srpsko prokletstvo. Teško Srbinu od srpskog janičara. Kad je zao nema goreg, kao što nema boljeg kad je Srbin dobar. Interesantno je da niko nije jurio hrvatske pevače zbog njihovih koncerata u inostranstvu; Vice Vukov je stvarno preterivao, on se u svom nacionalnom zanosu uvijao u ustašku zastavu, psovao Tita i partiju i Jugoslaviju, direktno. Pa opet mu nije falila dlaka s glave. Malo je bio "sklonjen". Hrvati su čuvali ono svoje što su smatrali vrednim, a to kod Srba baš i nije bio slučaj.

Da li je i na estradi bilo aktivnih pomagača srpske tajne policije i kako su, s druge strane, vaši prijatelji i kolege reagovali na montirane optužbe protiv Vas?

To je bilo poražavajuće iskustvo. Da ne govorimo o smicalicama koje takođe pripisujem beogradskoj Udbi, kada je uprkos mom protivljenju (znajući da time hoće da mi dođu glave) štampan plakat za jedno moje gostovanje u Americi, gde me najavljuju kao "kralja srpske pesme". Jednostavno su morali da imaju neko pokriće za svoje optužbe. Za plakat koji pominjem sumnjam da je štampan u Beogradu; organizator mi je pokazao drugi plakat koji uopšte nije iskorišćen kao najava koncerta.

U vreme kada je počelo objavljivanje onog groznog feljtona u "Novostima" obišao sam mnoge beogradske redakcije da bih saopštio svoju, istinitu verziju cele priče, ali je jedino "Revija 92" pristala da to objavi. Motiv mi je bio da odbranim ne samo sebe već i ostale kolege pomenute u tom negativnom kontekstu.

Međutim, najstrašnije je bilo što mi punih šest meseci od izbijanja "afere" niko od prijatelja sa estrade nije ni telefon okrenuo, da kaže da veruje meni a ne policijskim podmetanjima. Uplašili se Tozovca, četnika. Isti taj orkestar s kojim sam bio u Kanadi. Pitam jednog od njih hoće li javno da posvedoči kako je bilo na gostovanju a on će: nemoj mene, neće od ovog biti ništa, videćeš, odbranićeš se ti i sam.


BUDALASTI MOSTOVI

Imajući u vidu šta se sa liberalima u Srbiji dešavalo i kako je to bilo dočekano u drugim republikama, da li vam je poznato da se neko od njihovih funkcionera posebno zalagao za vaše proganjanje?

Ne verujem da su se oni uopšte bavili mojim slučajem. Naprotiv, nekoliko godina kasnije, kada je Stane Dolanc već bio šef savezne Udbe i zatekao se na jednoj priredbi u Smederevu, gde sam i ja pevao i svirao harmoniku, ljudi iz njegove pratnje su me pozvali a on me je pitao da li znam neke pesme, evergrin koji je želeo da čuje. Znao sam to što je tražio, on je bio zapanjen i od tada me je više puta pozivao kada su Slovenci organizavali neke proslave u Beogradu. Čak sam dobijao i njihove medalje, kao kada je grad Kranj održavao svoju muzičku noć u hotelu "Jugoslavija". Eto ti ga sad, čuveni "četnik" Tozovac zabavlja Slovence?!

A kako je Tozovac prolazio u vreme "buđenja naroda" u Srbiji, posle dolaska Slobodana Miloševića na vlast?

Nisu me pozivali da pevam na njihovim skupovima. Tek kasnije, krajem devedesetih, učestvovao sam na onim nesrećnim mostovima, što i danas smatram apsolutnom glupošću - da pevamo dok nam narod gine, živimo pod sirenama, kao da čikamo nekog da udari još jače. A videli smo na šta je ta zapadna zver spremna. Da su nam ta tri mosta porušili mi bismo deset godina bili mrtav grad. Ionako ne možemo saobraćaj normalno da obavljamo, a šta bi tek bilo bez njih. I šta im je Novi Sad bio kriv? Ako su mislili da Slobodan treba da im plati, imali su dovoljno mogućnosti i načina do njega da dođu, a ne ceo narod da strada.



CD BORANIJA
Izvorna srpska narodna muzika polako ali sigurno izumire u medijima. Jesmo li neumitno osuđeni na šund, muzičke surogate i odricanje od naše tradicije?
Posle petog oktobra, javio sam se nekim ljudima i ponudio im da okupim ekipu koja bi ponovo pravila kvalitetne zabavne i muzičke emisije, kao što su osamdesetih to nenadmašno radili Jovan Ristić i Aleksandar Mandić. Nikakvog odziva nije bilo. Ne želim da kritikujem kuću za koju sam nekad radio, ali prave pesme i zabave više nema niti to bilo koga od ljudi na televiziji i u izdavačkim kućama interesuje.
Država, dakle, sigurno neće učiniti ništa na tom polju, političarima je važno samo da mi redovno plaćamo porez i da ne pljujemo postojeću vlast.
Što se tiče novih pesama, slažem se sa ocenom da su se izgubili prava violina, klarinet i harmonika, instrumenti bez kojih nema dobrog narodnog orkestra. Zamenili su ih veštački zvukovi, jedan jedini sintisajzer može da imitira sve ostale instrumente. Mi, nažalost, ne možemo sami sa tim da se izborimo, iako sam siguran da bi za izvornim pesmama bila veća potražnja nego za ovom "boranijom" koja se izdaje na sto CD-a mesečno.


Ilija Stamenković





Singl omot iz 1972. godine sa naslovnom numerom Jeremija.


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Februar 04, 2011, 11:25:58 pm »

*
SIT ESTRADNOG HLEBA, PREDRAG ŽIVKOVIĆ PEVAČKU KARIJERU PRIVEO KRAJU


TOZOVAC ČEKA PAMET!

Iako je do onomad bilo gotovo nemoguće zamisliti bilo kakvo veselje bez njegovog prisustva, Predrag Živković Tozovac, sit estradnog hleba, pevačku karijeru priveo je kraju. Osim brojnih hitova, kojima je obeležio jednu epohu, ovaj vrsni pevač je rešio da publici u amanet ostavi i zbirku pesama pod nazivom "Čekajući pamet". Još samo da pronađe izdavača, pa da se mirne duše preda penzionerskom životu.

Poeziju pišem celog života, ali sam tek pre godinu dana odlučio da je podelim sa svojim fanovima. Pokucao sam na mnoga vrata, međutim izdavači izgleda nemaju razumevanja za moju poeziju. Interesantnije im je ono o čemu pišu kojekakve striptizete nego moja dela u koja sam spiskao ceo svoj život?! Krivo mi je, boli me nepravda koja preti da satre ovu namučenu Srbiju. Ma, šta mi vredi da jadikujem kad od toga nemam vajde — rezigniran je Tozovac.

Ipak, nada da će njegova zbirka pesama ugledati svetlost dana i dalje ga ne napušta, a na pitanje da li planira da repertoar ''osveži'' novim pesmama kaže:

Ako je dotle došlo da ja, koji pevam od kako znam za sebe, moram da platim da bih snimio album, onda je najbolje da više ne snimam. To, naravno ne znači da ne razmišljam o ulasku u studio.

Namera nam je bila da saznamo još štošta iz njegovog života, međutim Predrag nije imao vremena, ili nije želeo da sasluša pitanja. Ljubazno nam se zahvalio što smo ga se setili i otišao da nahrani golubove...

                                                                                        

ŠAJKAČA GA UMALO KOŠTALA GLAVE
Hit "Ja sam ja, Jeremija" koji je nastao ranih sedamdesetih, Tozovcu je doneo velike neprilike. Tadašnjoj vrhušci se nije dopalo što jedan ponosni Srbin peva sa šajkačom na glavi. Pričalo se da ga je izlazak pred publiku u narodnoj nošnji mogao koštati čak i života, te da je zbog "njih" koji ne vole četnike, bio primoran da napusti svoj narod. Tri godine se skrivao po Americi, kao najveći ratni zločinac.


Tekst: D. Nikolić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Jun 29, 2011, 04:01:33 pm »

*

TOZOVAC: RAZOČARAN SAM!
 
Legendarni pevač Predrag Živković kaže da je nezadovoljan muzičkim emisijama "Granda" i RTS-a i stanjem na našoj muzičkoj sceni

Legenda folk muzike Predrag Živković Tozovac nezadovoljan je muzičkim emisijama koje se trenutno emituju na domaćim televizijama. U razgovoru za Press, Tozovac kaže da se ne pojavljuje u emisijama "Granda", ali ni u RTS-ovim muzičkim hepeninzima, jer ne izgledaju dovoljno dobro za njegov ukus.

Ne sviđa mi se kako izgledaju muzičke emisije na nacionalnoj televiziji, ali ni one koje sada snima "Grand", jer su sve postale identične. Ja ne želim da pričam o tome zato što se time moraju pozabaviti urednici koji vode takve emisije, a ne ja kao muzičar — kaže legendarni pevač, koji je dugo radio i kao uspešan voditelj "Grand šoua".

Tozovac šaljivo komentariše kako je njegov poslednji album "Malo pomalo" izašao, kako kaže, "još početkom ovog veka".

Pre pet ili šest godina, dakle, početkom veka, snimio sam album za "Grand produkciju". Mislim da se zvao "Malo pomalo", pošto je to bio veliki hit, kao i "Uzmi od života". Nemam zasad nikakvu nameru da snimam nove pesme. Strašan je danas položaj pevača. Neki se reklamiraju po emisijama, a posle pevaju po diskotekama, šatorima, šupama, a ima dosta onih koji ništa ne rade. Što je zaista strašno — kaže bata Toza.

Legendarni pevač, čiji su hitovi ("Ti si me čekala", "Mirjana", "Violino, ne sviraj", "Prazna čaša na mom stolu", "Neznanka", "Oči jedne žene", "Ti si me čekala"...) ušli u antologiju srpske narodne muzike, navodi da su netačna nagađanja da će uskoro izdati povratnički album.

Nisam se povukao iz muzičkih voda, ali jednostavno ne želim da se pojavljujem u javnosti. Čuo sam neke priče o tome kako spremam veliki povratak, ali ja te priče nisam inicirao. Ne planiram da snimim nov album, niti da izdam kompilaciju starih hitova. Njih je ionako toliko da ne bi stale na nekoliko albuma — zaključuje Predrag Živković Tozovac za Press.


S. Vajagić | 09.07.2008 | Press online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Septembar 29, 2012, 12:42:47 am »

*

ZANIMLJIVOSTI


KO JE TAJ ŠERBEDŽIJA

Na pitanje slaže li se sa izjavom Ivana Gavrilovića da danas svaka šuša može da peva u Centru "Sava", bard naše narodne muzike Predrag Živković Tozovac nam kaže:

Nije istina da svako može da peva u Centru "Sava". Ne treba se igrati sa tom dvoranom, jer odavno su mudraci koji se bave estradom i pozorištem rekli da nema gorih zvižduka od praznog mesta u sali. Skoro je Rade Šerbedžija pevao tamo i izjavio da je bilo lepo. Meni više znači da to kaže neko ko zna šta je koncert, pozorište ili romansa. Sreo sam jednog takvog čoveka i uopšte nije bio oduševljen koncertom. Pa, koji je pevač Rade Šerbedžija? Ja ni ne znam šta on to peva. Ozbiljno! Razumem da on bude gost Đorđu Balaševiću, pa da recituje onu svoju večitu "Ne daj se, Ines". Međutim, Rade Šerbedžija koji je veliko ime, zajebava se sa svojim koncertom u Centru "Sava". Pa šta on misli? Da uzme gitaru i peva, a narod odmah da popada u nesvest? Ako to što on radi valja, onda su oni što su došli da ga slušaju idioti.


* * *

TOZOVAC ZASLUŽNI GRAĐANIN KRALJEVA
 
Odbornici Skupštine Grada Kraljeva večeras su jednoglasno odlučili da ovogodišnji dobitnik Diplome zaslužnog građanina Grada Kraljeva bude Predrag Živković Tozovac, zbog doprinosa afirmaciji Kraljeva tokom decenija umetničkog rada.

Pevač, tekstopisac i kompozitor Predrag Živković rođen je u Kraljevu 22. januara 1936. godine gde mu je otac muzičar imao kafanu. Godine 1941. Nemci su mu streljali oca sa brojnim Kraljevčanima na Lagerskom groblju.

Srednju školu je završio u Kraljevu, a 1976. godine je diplomirao na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu.

Pored toga što peva, svira trubu i harmoniku "dugmetaru" i koristi bubnjeve.

Postao je poznat 1967. godine pesmom za singl ploču pesmom Miće Milutinovića "Ispod lipe, kraj potoka". Njegova popularnost počinje 1971. godine pesmama "Mirjana", "Vlajna", a traje sve do danas.

Tozovac je snimio mnoge singlove i albume, održao više od 300 koncerata u Jugoslaviji, Francuskoj, SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Austriji, Nemačkoj, od kojih su najposećeniji bili u Beogradu — u Domu Sindikata i u Zagrebu — u Dvorani "Vatroslav Lisinski".
  
Priznanje Predragu Živkoviću biće dodeljeno u nedelju, na Dan Grada Kraljeva — Kraljevdan.


* * *

TOZOVAC SNIMA NOVE PESME
 
Predrag Živković Tozovac (76) godinama nije snimao nove pesme, retko zapeva, još ređe se pojavljuje u medijima, pa su mnogi zaključili da je digao ruke od pevanja, a mikrofon davno okačio na klin. Međutim, on i dalje peva sa istom strašću i poletom, a oni koji ga dobro poznaju kažu da Tozovac godinama nije snimao, jer se ne snalazi na ovakvoj estradnoj sceni i nije spreman da plaća pesme i izdavače.

Ipak, poslednjih meseci, najveći muzički šarmer, kako ga mnogi nazivaju, dobio je odlične pesme kojima ne može da odoli, pa će ovih dana ući u studio i snimiti ih.
 
— Uspeo sam da nagovorim Tozovca da ponovo snima. Grand će finansirati njegove nove pesme i objavljivanje albuma, kao što smo to učinili i kada se radi o Lepi Lukić. Toza kaže da ima fantastične pesme. Verujem u njegov muzički ukus i nema potrebe da proveravam kakve su pesme. Biće nam zadovoljstvo da stanemo iza Toze — kaže Saša Popović, direktor Granda.
 
Poslednji, trostruki CD Predraga Živkovića Tozovca sa njegovim najvećih hitovima objavljen je pre tri godine, u okviru muzičke edicije "Zapisano u vremenu", a izdavač je bio PGP RTS.


17.01.2003. | Večernje novosti
Beta | 06.10.2012
V. Tasić | 15.06.2012. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Oktobar 30, 2012, 02:44:11 am »

*
PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC


PESMA JE MOJ ŽIVOT

Legenda narodne muzike Predrag Živković Tozovac o solističkom koncertu, 28. oktobra, u Sava centru. Želim da pevam sa publikom i da na trenutak zaboravimo probleme

Jedan od najcenjenijih srpskih kompozitora, tekstopisaca i pevača narodnih pesama Predrag Živković Tozovac, čija karijera traje 50 godina, održaće solistički koncert 28. oktobra u beogradskom Sava centru, pod nazivom "Dođite da pevamo zajedno". Legendarni umetnik, koji će nastupiti u pratnji orkestra Ace Sofronijevića, ističe da mu nije namera da pravi veliki spektakl, već da ljubiteljima svojih pesama priredi veče za pamćenje.

Za beogradski koncert ne postoji poseban povod, već želim da se družim sa svojom publikom i da zajedno pevamo — rekao je za "Novosti" Predrag Živković Tozovac. — Dugujem Beograđanima jedan lep muzički događaj. Ljubav prema pesmi i publici je jedini razlog što ću pevati u Sava centru, jer posle ovog koncerta neću biti ni popularniji, ni bogatiji. Jednostavno, živim za pesmu. Ne volim spektakle, to je holivudski i za to je potrebno mnogo novca. Nisam grandoman, već pevač koji želi da se bavi svojim poslom onako kako je to činio Iv Montan. Izađe na binu, u pratnji nekoliko vrhunskih muzičara, i peva. Ko je želeo da ga sluša, odlazio je na njegove koncerte, a ko je hteo šarenilo išao je u "Mulen ruž".

Mada dugo nije održao solistički koncert u Beogradu, Tozovac, koji je ostavio neizbrisiv trag u našoj muzici zahvaljujući hitovima "Oči jedne žene", "Prazna čaša na mom stolu", "Vlajna", "A ja sam negde rujno vino pio", "Ovamo Cigani" i "Jesen u mom sokaku", često nastupa po beogradskim klubovima. Na pitanje zašto se na ovaj koncert čekalo toliko dugo, Tozovac odgovara:

Posle bombardovanja 1999. godine nisam imao volju da održim solistički koncert. Bio sam izuzetno tužan zbog svega što nam se dogodilo. Nažalost, ni sada situacija nije sjajna. Želim da zajedno pevamo, da se družimo i bar nakratko zaboravimo probleme. Proletos sam bio gost na koncertu Ane Bekute u Sava centru i bio sam oduševljen kako je publika reagovala na moje pesme. To je bio jedan od razloga što sam odlučio da održim koncert. Ukoliko pevač želi dugo da traje, mora da ima bar jedan hit, ako ima pet-šest nezaboravnih pesama, to je ogroman uspeh. Ja sam u karijeri imao sedam-osam superhitova i zbog toga sam izuzetno srećan — skromno kaže slavni pevač.

Tokom pet decenija uspešne karijere legenda naše estrade Predrag Živković Tozovac je snimio 30 singlova i 20 albuma, i održao više od 300 koncerata u bivšoj SFRJ, Francuskoj, Engleskoj, Kanadi, Americi... Karte za njegov beogradski koncert koštaju 1.300, 1.600 i 1.900 dinara.


V. N. | 24.09.2012. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #14 poslato: Oktobar 30, 2012, 04:34:10 am »

*
PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC


"OD AUTORSKIH PRAVA DOBIJAM ZA SEMENKE I KOKICE"

Pošto je rasprodao karte za koncert zakazan za 28. oktobar u Sava Centru, Predrag Živković Tozovac zakazao je još jedan nastup za 8. novembar. Pozvao je više od 100 kolega, a publika s nestrpljenjem očekuje da ponovo na sceni čuje i vidi legendarnog Tozu, za koga mnogi kažu da je poslednji autentični srpski šarmer.

Kada ste poslednji put pevali u Beogradu?
 
Znate šta — kad počne nevreme, oluja i kiša, čoveku treba kišobran da se pod njega skloni. A nevreme je ovde dugo trajalo i još uvek traje, mada se malo smirilo. Iako dugo nisam imao solističke koncerte, radio sam i pevao. Volim veselja — rođendane, svadbe, krštenja. Od toga ne živim, ali se tu proveselim. Eto, sad pravim dva koncerta i oni su diplomski rad za mene. Nikad ništa nisam mehanički radio i pred svaki nastup sam uzbuđen i ustreptao. Ja sam profesionalac i moje uzbuđenje potiče iz želje da budem pri glasu i pozitivnoj energiji, da mogu da to prenesem na druge.
 
Zašto krijete ko će vam biti gosti?
 
Da ne kaže neko da publiku privlačim na goste. Doduše, pošto su karte za prvi koncert uveliko rasprodate, to više ne važi. Gost će mi biti Ivan Bekjarev koji će govoriti pesme iz moje zbirke pesama, a svako ko dođe na koncert dobiće moju zbirku poezije kao poklon mog izdavača. Danas sam se čuo sa Ivanom i on je zapanjen koliko je moja poezija dobra. Teško mu je da izdvoji ijednu pesmu, a ja sam srećan zbog toga. Nisam samo pevač, kompozitor i muzičar, već sebe smatram i zabavljačem. A pošto je knjiga mojih pesama štampana, s punim pravom mogu da kažem da sam i pesnik.
 
Koliko ste u karijeri bili žrtva nepravdi?
 
Sve nepravde koje sam pretrpeo nisu moja sramota, već sramota drugih ljudi. Eto, proglašen sam počasnim građaninom Kraljeva, iako u rodnom gradu ne živim od 1955. godine. Tamo su mi sahranjeni otac, ujak, teča, baba i deda po majci... Svako dete u Kraljevu me zna. Često spominjem rodni grad, vrbe i kupanje na Ibru koji me je u detinjstvu izlečio i vratio u život. Moji Kraljevčani su srećni zbog toga, pa su mi zato dodelili titulu počasnog građanina. Verujte mi, to mi je mnogo draže nego da sam dobio nacionalnu penziju.
 
Kako je moguće da još niste dobili nacionalnu penziju i da li vas to boli?
 
Ne da me boli, nego je to velika sramota! Ako ja ne zaslužujem nacionalnu peziju, ko je onda zaslužuje? Nije ona toliko važna u materijalnom smislu, koliko kao nacionalno priznanje. Dozvolite, čak je i Cune dobio nacionalnu penziju, dobila je i Merima Njegomir. Svaka njima čast, odlični su pevači, ali nisu kompletni autori, kao ja, ne ostavljaju iza sebe svoje pesme, oni su samo interpretatori. Boki Milošević je već druga priča, on je napravio sjajne kompozicije. Ali, rekoh, to je sramota onih koji dodeljuju nacionalne penzije.
 
Koliko novca dobijate od SOKOJ-a na ime autorskih prava?
 
Kako volim da kažem, dobijam taman dovoljno za semenke i kokice. Možete misliti koliko je to sitno. A moje pesme se emituju decenijama svuda! Nešto tu debelo ne štima. Čuo sam zaprepašćujuće stvari. Jedan moj kolega je dobio ogromnu sumu na ime autorskih prava. A čoveka znamo po samo jednoj pesmi. Naravno, neću vam reći njegovo ime, ali to je sramota!





Zakazao i drugi koncert: Predrag Živković Tozovac
 
  
DUŠA PRETOČENA U PESME
Ne krijem ništa. Zna se da imam dva vanbračna sina, da živim sa divnom ženom koja me usrećuje. Nekada davno, umeo sam da varam žene, ali sam te prevare krio i od samog sebe. Nikada nisam voleo mnogo da se vezujem. Ne dam nikom da mi čeprka po srcu. Ako neko hoće da uđe u moju dušu, neka pročita moje pesme u koje je pretočena moja duša. Mogao bih svašta da izmislim da bude zanimljivo za štampu, dovoljno sam lukav, snalažljiv i obrazovan, ali neću da izmišljam. Nema u mom životu velikih tajni i gledam da što mirnije provedem ovo što mi je od života ostalo — iskren je Tozovac

IDE KOD ĐILASA
Priča se da ćete uskoro posetiti Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda, zbog vaše ideje o "kući za brušenje muzičkih talenata"?
Ne poznajem lično Đilasa, ali mi se dopada kako radi. Zatražiću neki napušteni mlin ili nešto slično, napušteno i zapušteno. Ne bi mnogo koštalo da se to adaptira i da Beograd dobije ono što je imao Pariz gde je Edit Pjaf dobila nekoliko stotina kvadrata prostora u kome se gajila umetnost, negovala mlade talente. Bio bi to klub novinara, pesnika, pevača, slikara, političara, a istovremeno i škola za talente. Pokušaću, već peti put. To bi ostalo gradu, ne bih nosio sa sobom u grob. Ako postoji Božja sila, možda bi i crkva mogla da mi da neki prostor, a ako treba, otići ću i kod patrijarha.


V. Tasić | 18.10.2012. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #15 poslato: Oktobar 31, 2012, 01:58:45 am »

*
PREDRAG ŽIVKOVIĆ TOZOVAC — KONCERT ZA PAMĆENJE


PUBLIKA PEVALA S TOZOVCEM

Spektakularan koncert Predraga Živkovića u prepunom Sava centru. Već od prve pesme zapevali su svi u sali, da bi ubrzo kompletna publika bila na nogama.

U prepunoj velikoj dvorani centra "Sava", posle duge pauze, u nedelju je održao koncert Predrag Živković Tozovac, jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora, tekstopisaca i pevača popularnih narodnih pesama.

Prvi taktovi već su pokrenuli buru u publici. Sa šeširom na glavi, ogrnut crno-crvenim plaštom, lagano je išetao na scenu, uzeo mikrofon i pustio glas "Jesen u mom sokaku", a sa njim su odmah zapevali svi.

Ređali su se hit za hitom. "Prazna čaša na mom stolu" podigla je na noge celu salu.

Njihali su se, pojedini sa mnogo sete u očima, drugima su svetlucale ljubavne varnice, dok su pevušili "Oči jedne žene", "Vlajna", "A ja sam negde rujno vino pio", "Ovamo Cigani"...
N. V. Brković | 29.10.2012. | Večernje novosti

* * *

Zbog velikog interesovanja, zakazan je još jedan nastup, 7. novembra.

"Još jednom će nam dokazati da živi svoje pesme, da ostavlja prepoznatljiv pečat i ima specifičan izvođački senzibilitet i sposobnost da svoje pesme interpretira upravo na način najbliži publici."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« Odgovor #16 poslato: Oktobar 03, 2013, 02:53:29 pm »

*
TOZOVAC:


JOŠ SAM ŽELJAN PESME

Legenda narodne muzike za "Novosti" o muzici, nacionalnoj penziji i sećanju na detinjstvo: Toliko sam popio vruće rakije da majka nije znala šta da radi. Niko me nije obavestio da sam dobio nacionalnu penziju





Legenda narodne muzike Predrag Živković Tozovac, posle tri sjajna koncerta u Sava centru, družiće se u nedelju uveče ponovo sa Beograđanima i to u restoranu "Jezero", na dočeku srpske Nove godine. Slavni pevač, pesnik, kompozitor, aranžer i instrumentalista naglašava da se raduje ovom nastupu i da posetioce očekuje prava žurka. Na početku intervjua za "Novosti", u pomenutom restoranu na Adi Ciganliji, Tozovac nam objašnjava da je odavno prestao da puši, ali da po navici drži cigaretu u ruci.

Nikad nisam znao da pušim, već sam se samo trovao. Morao sam da biram imeđu cigareta i pevanja, jer su mi stalno bile upaljene glasne žice. Duvan je veliko zlo i u tome nikad nisam bio umeren, za razliku od alkohola. U životu sam se napio samo nekoliko puta, a špricer pijem od kad znam za sebe. Prvi puta sam se napio kada sam bio klinac. Imao sam deset godina. Toliko sam popio vruće rakije da majka nije znala šta da radi sa mnom — priča za "Novosti" Tozovac, koji će 8. marta pevati u novosadskoj hali "Spens".

Dugo Vas nije bilo na sceni, šta vas je pokrenulo posle toliko godina?

Od 2000. godine sam vrlo malo radio kao umetnik i pevač. Posle bombardovanja ugasila mi se želja za putovanjima i sve što se desilo ubilo je u meni onu pravu detinju radost. Na odluku da se ponovo aktiviram uticao je prošlogodišnji koncert Ane Bekuta u Sava centru, na kojem sam bio gost. Kada sam se pojavio na sceni, nastala je prava euforija u dvorani. Tada sam sebi rekao da bi trebalo da održim koncert i okupim publiku koja će sa mnom pevati uglas. "Najmlađa" pesma koju sam pevao na beogradskim koncertima je stara 20 godina. To je kompozicija "Danče", dok sam "Mirjanu" snimio 1971. godine.

Planirate li da obradujete publiku novim albumom?

Imam čitav buket novih pesama, ali ih sigurno neću sve snimiti. Nema potrebe, a ni smisla! Planiram da objavim novi album i pripremaću ga temeljno. Istinski verujem u te pesme. Na proleće ulazim u studio, a izlazak diska očekuje se oko Đurđevdana. Ako budemo živi i zdravi, biće koncerata i ove godine! Čovek nije gospodar svog života i niko od nas nema ugovor s Bogom. Beogradski koncerti bili su najlepši poklon za moju dušu. Imam 76 godina, mnogi u mojim godinama su umorni od života, a ja sam željan da i dalje pevam. Ta želja nije ni prestajala.

Da li ste svaku svoju pesmu proživeli i u nju utkali deo sebe?

Uglavnom je bilo tako. Ako pevam o selu, u glavi imam slike šumadijskih sokaka, kuća, ulica... Još pamtim ovce, livade, prvi miris pokošene trave osetio sam kod familije moje pokojne majke, u njenom selu o kome sam ispevao pesmu.

Šta Vas još asocira na detinjstvo i zavičaj?

Sećam se Kraljeva, Ibra... Pamtim prve igranke, pubertet, prvo zaljubljivanje. I, naravno, školu koja me je uvek mučila.

Vaše ime je na spisku ovogodišnjih dobitnika nacionalne penzije za doprinos kulturi...

Još me niko nije obavestio da sam dobio nacionalnu penziju. Kao Predrag Živković smatram da bi Tozovac trebalo da je dobije, baš kao i njemu slični umetnici. Žao mi je što ovo priznanje nije dobio Milutin Popović Zahar, jer je odličan kompozitor. Prvi put sam konkurisao pre dve-tri godine, ali ne verujem da je neko uopšte tada gledao ono što sam napisao o sebi. Takođe, smatram da nije lako komisiji koja odlučuje o tome ko zaslužuje nacionalnu penziju, a ko ne.

Izrazili ste nezadovoljstvo zbog načina na koji SOKOJ vrši raspodelu sredstava za autorska prava i da je iznos koji dobijate ponižavajući?

Imajući u vidu koliko su moje pesme slušane i koliko me ima na radiju i televiziji, to što dobijam je zaista smešno. Na godišnjem nivou to iznosi oko 100.000 dinara. Ne bih voleo da zvuči kao da se žalim, jer znam kako ljudi teško žive, ali neki izvođači dobijaju nerazumne svote novca koje iznose čak 30.000 evra.

Za Vas kažu da ste jedan od poslednjih beogradskih boema. Da li sebe tako doživljavate?

Možda sam bio boem kada sam bio mlađi. Biti boem za mene znači biti gospodin, dovoljno školovan, pristojan u društvu, galantan, džentlmen, da poštuje dame i da ima umetničku kulturu. Boem treba da bude neko koga je vredno poznavati. Istina je da volim društvo i kafanu. Iako se mnogo toga promenilo, boemski život, srećom, nije nestao.



POEZIJA Tozovac ističe da voli da čita, da se dobrim knjigama vraća i više puta, a o velikoj ljubavi prema poeziji, pevač kaže:
Poeziju pišem od kada znam za sebe, ali nisam očekivao da ću nešto od toga da objavim. Jednostavno, to su bili moji razgovori sa samim sobom. Nekad je razlog tome bilo neko oduševljenje, nekad određeni događaji, a ukoliko odlučim da objavim još neku zbirku poezije, zvaće se "Auto psihoanaliza". Takve teme su mi vrlo interesantne.

KAFANE Koliko danas provodite vremena u kafani?
Ranije mi se noć završavala u kafani "Užice", ali je to vreme daleko iza mene. Rado idem u "Maderu", Klub književnika i "Vilu", a kada se otkačim svratim kod svog druga Raleta u malu podzemnu konobu, gde uživam uz živu muziku. Samo molim Boga da se neko ne doseti da mi kaže da nešto otpevam.


Slavica Dobrosavljević | 11.01.2013. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: