Velibor Spužić Kvaka (1934—2002)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Velibor Spužić Kvaka (1934—2002)  (Pročitano 18482 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 04:34:19 pm »

*
BIOGRAFIJA


VELIBOR SPUŽIĆ KVAKA

Velibor Spužić je rođen 10.11.1934. godine u Orahovcu na Kosovu.

Otac Todor i majka Olga Spužić imali su šestoro dece, 4 ćerke i 2 sina. Velibor je bio peto dete u porodici.

1941. porodica Spužić mora da se seli sa Kosova i nastanjuju se u Ćićevcu.

1945. u Ćićevcu u dečijoj igri penjući se na drvo pao je i iščašio kuk. Posledica toga je da mu je leva noga kraća za 25 cm. Mnogo kasnije Kvaka je izjavio da je samo jednom na jednom koncertu negde u Bosni čuo iz publike pogrdne reči na račun svog hendikepa. Sledeća pesma koju je otpevao na tom nastupu je bila "Nesrećno detinjstvo". Posle toga je pola publike bilo sa suzama u očima.

Iz Ćićevca se sele za Zemun u Hrecegovačku ulicu, ali ubrzo pelaze u Požarevac, gde mu se otac zapošljava kao činovnik u poreskoj upravi.

Kao dete, Bora počinje da uči da svira na komšijskoj harmonici. Bio je član KUD-a "Abrašević", odakle je poneo i nadimak "KVAKA", ali ne zboh hoda ili naglašenijeg nosa, no zato što ga je drugar tako nazvao želeći da kaže da je fakin (mangup).

Napušta četvrti razred gimnazije školske 1952/53 i ulazi u svoj prvi kafanski angažman. U kafani "Dunav" u Velikom Gradištu kupuju mu harmoniku, koju treba da otplati sviranjem, i da u kafani ostane da isplate poslednje rate. U ovoj kafani počeo je i da peva, naročito meksikanske pesma. U njoj je dobio i autogram od CUNETA, tada prvog našeg pevača meksikanskih melodija.

1956. Kvaka se ženi sa Jelicom koja mu rađa ćerku Svetlanu. Posle dva meseca od Svetlaninog rođenja, Bora i Jelica se razvode, a Svetlanu uzima Borina majka Olga.

Zatim se ženi Verom koju sreo u kafani Novi Beograd.

1968. dogodilo mu se nekako u isto vreme prva ploča i drugi razvod. Pevao je u Pančevu u Domu armije. Tu ga pronalazi Budimir Buca Jovanović, tada već poznati kompozitor narodnih pesama. Kvaka tada sa Budimirom snima svoju prvu singl ploču za Jugoton, na kojoj se nalaze četiri pesme:

— Dođi ublaži bol srca mog
— Oj Dunave plavi
— Na rastanku
— Kad dođe dan
 
Kvaka ovu svoju prvu ploču snima u 34 godini života i stiče veliku popularnost, ponajviše zahvaljujući pesmi "Na rastanku (Pođimo  krčmu staru)". Ova ploča je prodata u 400.000 primeraka. imala je srebrno i zlatno izdanje. Priča se da su ljudi čekali u redovima da bi je kupili.

U leto te 1968. godine Rade Mumin, direktor Beogradske estrade, ponudo mu je ugovor i tako je dočekao beg iz kafane. Kasnije je Rade izjavio: "Kvaka je Jugoslovenski Tom Džons, a Američki Rej Čarls. Gde god se pojavi, moji pevači imaju tremu i zato mora uvek poslednji da peva".

U ovom periodu imao je mnogo upona i padova, novac se mnogo i brzo zarađivao, ali još brže trošio. Kvaka je uvek voleo kafanu i dalje je često pevao u njima kao i na svadbama i vašarima.

27. marta 1997. godine poslednji put je javno peavčki nastupao kao gost na koncertu Dragana Kojića Kebe u Loznici.
  
16. Juna 1997. godine doživeo je moždani udar (šlog). Oduzela mu se cele desna strana tela i moć govora.

Krajem 1997. izavačka kuća Renome iz Bijeljine izdala je do sada najveću ediciju Kvakinih pesama pod nazivom "Bisernica Najlepših pesama" koja se sastoji od tri kasete i dva CD-a.

Marta 1998. održan je veliki homanitarni koncert u Hali sportova u Požarevcu. Sav prihod je usmeren na Kvakino lečenje. Najzaslužniji za održavanje koncerta su Zoran Kalezić i Zorica Brunclik.

17. Februara 1999. dobio je epi-napad, dolazi do preloma podkolenice leve nogea, te biva hitno podvrgnut operativnom zahvatu u Požarevačkoj bolnici. Radi se o onoj nozi koja mu je kraća (za 25 cm) i koja ga je mučila i proganjala, posle pada u ranoj mladosti i iščašenja kuka, kroz ceo život.

Živeo je u porodičnoj kući u Požarevcu i delio zlo svoje bolesti sa četvrtom suprugom Rankom.
        
Umro je 9. marta 2002. godine u 8 časova u 68 godini života.


Deo teksta preuzet sa: www.kvaka.rs
Na istoimenom sajtu možete naći kompletnu biografiju i diskografiju Bore Spužica, spisak njegovih pesama, kompilacije itd.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:34:41 pm »

*


VELIBOR SPUŽIĆ KVAKA — DISKOGRAFIJA



SINGLOVI


Bora Spuzic Kvaka - 1968 [Singl] I
Bora Spuzic Kvaka - Dodji ublazi bol srca mog
Bora Spuzic Kvaka - Kad dodje dan
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Oj Dunave plavi

Bora Spuzic Kvaka - 1968 - Sokobanja 68
Bora Spuzic Kvaka - Ako draga sretnes majku moju
Bora Spuzic Kvaka - Nezaboravna ljubav 1
Dragan Krkic - Na rastanku ne prolivaj suze
Mile Milosavljevic - Selo moje

Bora Spuzic Kvaka - 1969 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - I poslednja nada bese ti
Bora Spuzic Kvaka - Neverna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - Pesma Pozarevcu
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

Bora Spuzic Kvaka - 1969 [Singl] I
Bora Spuzic Kvaka - Nesrecno detinjastvo
Bora Spuzic Kvaka - Stara pesma

Bora Spuzic Kvaka - 1970 - Beogradski sabor 70
Bora Spuzic Kvaka - Mislio sam da me volis
Bora Spuzic Kvaka - Opet sam sam
Bora Spuzic Kvaka - Svirajte mi nocas opet
Bora Spuzic Kvaka - Ti si prolece

Bora Spuzic Kvaka - 1970 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Cekam, cekam
Bora Spuzic Kvaka - Divne oci, 1970
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - Nezahvalna zena

Bora Spuzic Kvaka - 1970 [Singl] I
Bora Spuzic Kvaka - Najlepsa si uspomena
Bora Spuzic Kvaka - Stalno me pitas

Bora Spuzic Kvaka - 1971 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Daleko od majke
Bora Spuzic Kvaka - Ne zelim vise suzu u oku

Bora Spuzic Kvaka - 1971 [Singl] I
Bora Spuzic Kvaka - Izgubljene nade
Bora Spuzic Kvaka - Noc bez tebe

Bora Spuzic Kvaka - 1971 [Singl] II
Bora Spuzic Kvaka - Rodjena u maju
Bora Spuzic Kvaka - Sta ce mi novac,kad srece nemam

Bora Spuzic Kvaka - 1972 - Pesma leta 72
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Kad s juga dodju laste

Bora Spuzic Kvaka - 1973 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Dodjite devojke
Bora Spuzic Kvaka - Kvakino kolo
Bora Spuzic Kvaka - Ljubi me ljubi
Bora Spuzic Kvaka - Tvoja majka

Bora Spuzic Kvaka - 1973 [Singl] I
Bora Spuzic Kvaka - Ako draga sretnes majku moju
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Nezaboravna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - NistalLepse od nase seljanke

Bora Spuzic Kvaka - 1974 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Ne idi
Bora Spuzic Kvaka - O mladosti

Bora Spuzic Kvaka - 1975 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Necu te kleti draga
Bora Spužic Kvaka - Cekanje

Bora Spuzic Kvaka - 1975 [Singl] I
Bora Spuzic Kvaka - Dodji, dodji ljubavi
Bora Spuzic Kvaka - Ko to nocas peva nasu pesmu

Bora Spuzic Kvaka - 1976 - Sabor 76
Bora Spuzic Kvaka - Nezaboravna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - Volim majko

Bora Spuzic Kvaka - 1976 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Na ludi cu kamen stati
Bora Spuzic Kvaka - Zivot pise romane

Bora Spuzic Kvaka - 1977 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Kad s juga dodju laste

Bora Spuzic Kvaka - 1977 [Singl] I
Bora Spuzic Kvaka - Gde si sada kako ti je
Bora Spuzic Kvaka - Uspavanka

Bora Spuzic Kvaka - 1977 [Singl] II
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)

Bora Spuzic Kvaka - 1978 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Hvala ti zivote
Bora Spuzic Kvaka - Od nocas smo kao braca

Bora Spuzic Kvaka - 1979 [Singl]
Bora Spuzic Kvaka - Ej, puce puska
Bora Spuzic Kvaka - Kazi sinu da i ja postojim

prilog člana Jocković
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 04:34:57 pm »

*


VELIBOR SPUŽIĆ KVAKA — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Bora Spuzic Kvaka - 19xx - Hitovi
Bora Spuzic Kvaka - Dodji sinu u svatove
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora 1
Bora Spuzic Kvaka - Kolibo mladosti moje
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - O kako sam pozeleo tebe
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)
Bora Spuzic Kvaka - Ti Si Prava Zena
Bora Spuzic Kvaka - Za sina da nadjem majku
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

Bora Spuzic Kvaka - 1971
Bora Spuzic Kvaka - Cekam, cekam
Bora Spuzic Kvaka - Dodji ublazi bol srca mog
Bora Spuzic Kvaka - Kad dodje dan
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Najlepsa si uspomena
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - Nesrecno detinjstvo
Bora Spuzic Kvaka - Neverna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - Nezahvalna zena
Bora Spuzic Kvaka - Stalno me pitas (Ilidza 1970)
Bora Spuzic Kvaka - Stara pesma
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

Bora Spuzic Kvaka - 1972 - Svirajte mi nocas
Bora Spuzic Kvaka - Daleko od majke
Bora Spuzic Kvaka - Dodjite devojke
Bora Spuzic Kvaka - Izgubljene nade
Bora Spuzic Kvaka - Ljubi me ljubi, voljena
Bora Spuzic Kvaka - Na majcinom grobu
Bora Spuzic Kvaka - Ne zelim vise suzu u oku
Bora Spuzic Kvaka - Oj Dunave plavi
Bora Spuzic Kvaka - Opet sam sam
Bora Spuzic Kvaka - Svirajte mi nocas opet
Bora Spuzic Kvaka - Ti si prolece

Bora Spuzic Kvaka - 1975
Bora Spuzic Kvaka - Ako draga sretnes majku moju
Bora Spuzic Kvaka - Dodji, dodji ljubavi
Bora Spuzic Kvaka - Ko to nocas peva nasu pesmu
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Ne idi
Bora Spuzic Kvaka - Necu te kleti draga
Bora Spuzic Kvaka - Nezaboravna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - NistalLepse od nase seljanke
Bora Spuzic Kvaka - O mladosti
Bora Spužic Kvaka - Cekanje

Bora Spuzic Kvaka - 1979 - Ako sretnes majku moju
Bora Spuzic Kvaka - Ako draga sretnes majku moju
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Kad s juga dodju laste
Bora Spuzic Kvaka - Koliko sam nekada zeleo
Bora Spuzic Kvaka - Rodjena u maju
Bora Spuzic Kvaka - Sta ce mi novac,kad srece nemam
Bora Spuzic Kvaka - Gašino kolo
Bora Spuzic Kvaka - Mionicki vez ?
Bora Spuzic Kvaka - Harmonikaški stakato ?

Bora Spuzic Kvaka - 1980 - Goranine, cobanine
Bora Spuzic Kvaka - Caj goro lane moje
Bora Spuzic Kvaka - Goranine, cobanine
Bora Spuzic Kvaka - Ja sam decko cuj me mala
Bora Spuzic Kvaka - Mala mala Rajka
Bora Spuzic Kvaka - Od danas te draga
Bora Spuzic Kvaka - Oj devojce pirocance
Bora Spuzic Kvaka - Oj svijetla majska zoro
Bora Spuzic Kvaka - Oj, livado, rosna travo
Bora Spuzic Kvaka - Pluca su mi bolna
Bora Spuzic Kvaka - Posla cura cvece brati
Bora Spuzic Kvaka - Sta cu kuci tako rano (narodna)
Bora Spuzic Kvaka - Sumadijo sumovita

Bora Spuzic Kvaka - 1980 - Imenjace
Bora Spuzic Kvaka - Ej, puce puska
Bora Spuzic Kvaka - Gde si sada kako ti je
Bora Spuzic Kvaka - Gocino kolo
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Kazi sinu da i ja postojim
Bora Spuzic Kvaka - Lepotica i siromah
Bora Spuzic Kvaka - Nema pravde u ljubavi
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)
Bora Spuzic Kvaka - Uspavanka
Bora Spuzic Kvaka - Zdravo, zdravo imenjace mali

Bora Spuzic Kvaka - 1983-Za sina da nadjem majku
Bora Spuzic Kvaka - Za sina da nadjem majku ne mogu nikada
Bora Spuzic Kvaka - Kolibo, mladosti moje
Bora Spuzic Kvaka - Mars na Drinu
Bora Spuzic Kvaka - Pesma zeni
Bora Spuzic Kvaka - Snezana
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Bora Spuzic Kvaka - Ljubav je kao pesma
Bora Spuzic Kvaka - Bora Spuzic Kvaka - Sanjam te, oce

Bora Spuzic Kvaka - 1984 - Ti si prava zena
Bora Spuzic Kvaka - Kako si lepa
Bora Spuzic Kvaka - Ljubav i mimoze
Bora Spuzic Kvaka - Pesma o moru
Bora Spuzic Kvaka - Rastanak
Bora Spuzic Kvaka - Ti Si Prava Zena
Bora Spuzic Kvaka - Ti, sto vise nisi moja
Bora Spuzic Kvaka - Volelo se dvoje tajno
Bora Spuzic Kvaka - Vrba place

Bora Spuzic Kvaka - 1985 - Hitovi
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Kako si lepa
Bora Spuzic Kvaka - Ljubav je kao pesma
Bora Spuzic Kvaka - Rastanak
Bora Spuzic Kvaka - Sanjam te, oce
Bora Spuzic Kvaka - Ti, sto vise nisi moja
Bora Spuzic Kvaka - Volelo se dvoje tajno
Bora Spuzic Kvaka - Vrba place

Bora Spuzic Kvaka - 1986 - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Najlepsa si uspomena
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - Neverna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - Nezahvalna zena
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

Bora Spuzic Kvaka - 1987 - Hitovi
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Mars na Drinu
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - Za sina da nadjem majku
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

Bora Spuzic Kvaka - 1990 - Lazno srce
Bora Spuzic Kvaka - Devojcice moja
Bora Spuzic Kvaka - Dodji sinu u svatove
Bora Spuzic Kvaka - Dusa prazna
Bora Spuzic Kvaka - Lazno srce
Bora Spuzic Kvaka - Ljubi me ljubi, voljena
Bora Spuzic Kvaka - O kako sam pozeleo tebe
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)
Bora Spuzic Kvaka - Voljene zene


Bora Spuzic Kvaka - 1997 - Bisernica Najlepsih Pesama 1
Bora Spuzic Kvaka - Ako draga sretnes majku moju
Bora Spuzic Kvaka - Cekam, cekam
Bora Spuzic Kvaka - Dodji, dodji ljubavi
Bora Spuzic Kvaka - Gde si sada kako ti je
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Ko to nocas peva nasu pesmu
Bora Spuzic Kvaka - Ne zelim vise suzu u oku
Bora Spuzic Kvaka - Necu te kleti draga
Bora Spuzic Kvaka - Nema pravde u ljubavi
Bora Spuzic Kvaka - Nezahvalna zena
Bora Spuzic Kvaka - NistalLepse od nase seljanke
Bora Spuzic Kvaka - Pesma zeni
Bora Spuzic Kvaka - Sanjam te, oce
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)
Bora Spuzic Kvaka - Za sina da nadjem majku
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna
Bora Spuzic Kvaka - Zdravo, zdravo imenjace mali

Bora Spuzic Kvaka - 1997 - Bisernica Najlepsih Pesama 2
Bora Spuzic Kvaka - Dodji ublazi bol srca mog
Bora Spuzic Kvaka - Gocino kolo
Bora Spuzic Kvaka - Izgubljene nade
Bora Spuzic Kvaka - Kazi sinu da i ja postojim
Bora Spuzic Kvaka - Koliko sam nekada zeleo
Bora Spuzic Kvaka - Lepotica i siromah
Bora Spuzic Kvaka - Ljubi me ljubi, voljena
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Najlepsa si uspomena
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - Nesrecno detinjstvo
Bora Spuzic Kvaka - Neverna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - Sta ce mi novac,kad srece nemam
Bora Spuzic Kvaka - Stara pesma
Bora Spuzic Kvaka - Ti si prolece
Bora Spuzic Kvaka - Volim majko
Bora Spuzic Kvaka - Zivot pise romane

Bora Spuzic Kvaka - 1997 - Najveci Hitovi
Bora Spuzic Kvaka - Dodji sinu u svatove
Bora Spuzic Kvaka - Dusa prazna
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Kako si lepa
Bora Spuzic Kvaka - Kolibo mladosti moje
Bora Spuzic Kvaka - Lazno srce
Bora Spuzic Kvaka - Ljubi me ljubi, voljena
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - O kako sam pozeleo tebe
Bora Spuzic Kvaka - Pesma zeni
Bora Spuzic Kvaka - Sanjam te, oce
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)
Bora Spuzic Kvaka - Ti Si Prava Zena
Bora Spuzic Kvaka - Za sina da nadjem majku
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

Bora Spuzic Kvaka - 1997 - Pesme koje vecno ostaju
Bora Spuzic Kvaka - Ako draga sretnes majku moju
Bora Spuzic Kvaka - Dodji, dodji ljubavi
Bora Spuzic Kvaka - Ej, puce puska
Bora Spuzic Kvaka - Gde si sada kako ti je
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Kazi sinu da i ja postojim
Bora Spuzic Kvaka - Lepotica i siromah
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku(Podjimo u krcmu staru)
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Nezaboravna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - NistalLepse od nase seljanke
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)
Bora Spuzic Kvaka - Uspavanka
Bora Spuzic Kvaka - Volim majko
Bora Spuzic Kvaka - Zdravo, zdravo imenjace mali
Bora Spuzic Kvaka - Zivot pise romane
Bora Spužic Kvaka - Cekanje

Bora Spuzic Kvaka - 2004 - Najveci Hitovi
Bora Spuzic Kvaka - Devojcice moja
Bora Spuzic Kvaka - Dodji sinu u svatove
Bora Spuzic Kvaka - Gubim te
Bora Spuzic Kvaka - Jos ne svice rujna zora
Bora Spuzic Kvaka - Kako si lepa
Bora Spuzic Kvaka - Lazno srce
Bora Spuzic Kvaka - Ljubav i mimoze
Bora Spuzic Kvaka - Ljubi me ljubi, voljena
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Navali se Sar planino
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - Pesma o moru
Bora Spuzic Kvaka - Rastanak
Bora Spuzic Kvaka - Tajna (Stojim na uglu prosjaku slican)
Bora Spuzic Kvaka - Ti Si Prava Zena
Bora Spuzic Kvaka - Ti, sto vise nisi moja
Bora Spuzic Kvaka - Volelo se dvoje tajno
Bora Spuzic Kvaka - Vrba place
Bora Spuzic Kvaka - Za sina da nadjem majku
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

Bora Spuzic Kvaka - 2005 - Zlatna kolekcija
Bora Spuzic Kvaka - Cekam, cekam
Bora Spuzic Kvaka - Daleko od majke, 1971
Bora Spuzic Kvaka - Dodji ublazi bol srca mog
Bora Spuzic Kvaka - Dodjite devojke
Bora Spuzic Kvaka - Kad dodje dan
Bora Spuzic Kvaka - Kvakino kolo
Bora Spuzic Kvaka - Ljubi me ljubi
Bora Spuzic Kvaka - Na rastanku
Bora Spuzic Kvaka - Najlepsa si uspomena
Bora Spuzic Kvaka - Ne tuguj prijatelju (Najteze je druze moj)
Bora Spuzic Kvaka - Ne zelim vise suzu u oku
Bora Spuzic Kvaka - Nesrecno detinjstvo
Bora Spuzic Kvaka - Neverna ljubav
Bora Spuzic Kvaka - Nezahvalna zena
Bora Spuzic Kvaka - Stalno me pitas (Ilidza 1970)
Bora Spuzic Kvaka - Stara pesma
Bora Spuzic Kvaka - Tvoja majka
Bora Spuzic Kvaka - Zasto majko nisi vecna

prilog člana Jocković
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 04:35:23 pm »

.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 04, 2011, 04:35:32 pm »

*

Reporter "Blica" u domu Ranke i Bore Spužića Kvake: Tandem jači od života — I


LEPOTA UTIHNULE PESME

Bio je nezamislivo omiljen. I kod kolega i kod publike. Važio je za najvećeg boema u istoriji ovdašnje narodne muzike. Uz njegove pesme mnoge lične drame bivale su lakšim. Pevao je samo ono što je proizilazilo iz njega samog. Otuda i "paradoks": isceljivao je pevajući o tugi, nesrećnim ljubavima...

Pre tri godine doživeo je nesreću usled moždanog udara desna strana i moć govora su mu oduzeti. Mnogi koje je u životu svojom dobrotom zadužio danas su ga zaboravili.

Ipak, priča koju ćete u nastavcima pročitati nije tužna. Govori o volji i snazi ljubavi. I o radosti zbog onoga (graniči se sa neverovatnim) što su Ranka i Bora postigli u borbi protiv teške bolesti.

Njihov dom u Požarevcu jeste mesto velike pobede. I trebalo bi da ostane upamćeno barem kao Kvakine najlepše pesme.
 
Ako ste jednom čuli, sledeći put ćete sigurno prepoznati taj pomalo promukli, nekako opori, i baš zbog toga glas koji se pamti. Kad peva on plače, smeje se, tužan je ili se pomalo šali, zavisi od pesme. Jer on peva srcem. I publika je osetila da Bora Spužić Kvaka peva srcem. To je razlog što već više od decenije uspešno odoleva prolaznim ljubimcima i zvezdama narodne muzike... U njegovim pesmama govori se o zaboravljenim majkama, neuzvraćenoj ljubavi, napuštenoj deci, dalekoj domovini… Mnoge su tužne…,piše u jednom novinskom tekstu iz '78. godine. I pride:

"Berza popularnosti dežurni Kvaka", "Bora pobedio Safeta", "Rodila se zvezda", "Opasnost se zove: Bora Kvaka", "Vrtoglavi uspeh kafanskog pevača", "Pesme za vašu dušu", "Na top-listama prvi Bora", "Zašto plače Kvaka?", "Inspiracija zvana žena", "Kvaka najtraženiji u željama slušalaca"… samo su neki od naslova mnogobrojnih intervjua, članaka, i feljtona o zvezdi narodne muzike sedamdesetih Bori Spužiću Kvaki.

Mutnog pogleda (zbog očne bolesti), kraće noge (posledica pada u sedmoj godini) bio je pomalo nalik i "jurodivu", prosto obeležen i predodređen za veliku umetničku i životnu priču. Bio je melem. I odušak. Za tužna srca i bolne ljubavi.

Siromašni obogaljeni dečak, samouki harmonikaš i pevač snimio je 23 male i 16 velikih ploča i postao velika zvezda. Palio je i žario kako se već popularnost definiše ustaljenim rečnikom estradnih novinara po celoj bivšoj Jugoslaviji. Svoju tugu pesmom je pretakao u tuđu utehu, svoj bol u radost drugih. Živeo je od pesme i za pesmu. Više od televizijskih kamera i reflektora koncertnih dvorana voleo je kafanski dim, kontakt sa ljudima, u sevdahu razbijene čaše, zoru dočekanu za kafanskim stolom… Usamljenost, čežnju i tugu; život sa svim onim što sobom nosi, upoznao je na samom izvorištu u kafani.

U jednom intervjuu iz osamdesetih kaže: "Ja sam čovek sa dva fakulteta. Oba sam stekao u kafani. Diplomirao sam psihologiju i muzičku akademiju. Prvu diplomu čuvam u srcu i očima, a onu drugu u glasu. Tako ne može niko da mi ih ukrade".

Najbolje se osećao među našim ljudima u inostranstvu, gde im je pesmom lečio nostalgiju. I sam prepun sete, dobro je osećao svačiju tugu. Otuda, u njegovim pesmama ima mnogo autobiografskog, a jednom je i izjavio: "Ja moram da budem nesrećan. Moje pesme su tužne jer ih pevam iz srca. I šta će se dogoditi kad jednom postanem srećan i vedar?!"

Čak iako niste redovni posetilac kafana i ljubitelj narodne muzike, niste mogli a da ne čujete: "Pođimo u krčmu staru gde ciganin stari svira, da uz zvuke violine nađem srcu mira", "Lepotica i sirotan", "Navali se Šar-planina", "Kaži sinu da i ja postojim", "Još ne sviće rujna zora", "Ej puče puška", "Nikom o tebi ne mogu da pričam, niko za tebe ne sme da zna, stojim na uglu prosjaku sličan, ljubavi željan u noći bez sna…"

"Skenderiju može da napuni samo Bata Kvale", rekao je i Zdravko Čolić jednom prilikom.



OČI SANJARA

Listamo mnogobrojne novinske tekstove o Kvaki. U jednom iz sedamdesetih godina piše i ovo: "Mnogi misle da je stalno pijan, iako ne pije. Na jednom festivalu, kad su drugi pevači dobijali bukete cveća, on je dobio flašu pića."

"To je zbog mojih očiju. Za me u mom selu kažu da sam ćorav, a u gradu se to kaže modernije: 'Kvaka ima oči sanjara'."


ZAVODNIK

Ranka, četvrta Kvakina žena, sa osmehom priča o mukama sa njegovim obožavateljkama: "Bio je moj Bora veliki zavodnik! Sećam se, sedimo mi jednom u restoranu, kad Bora ode u toalet i nema ga dugo. Izlazi posle sat vremena raspojasan, izgužvane košulje umazane karminom.

Drugi put, ode Bora u Australiju da peva, zove me odande i kaže: "Ranka ja sam se verio!" Šta si uradio crni Boro?! Kaže: "Verio sam se." Ma, daću ti ja veridbu! Dolazi ovamo brzo, da ti ja ne dođem tamo!"

Simonida Milojković
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 04, 2011, 04:35:54 pm »

*

Reporter "Blica" u domu Ranke i Bore Spužića Kvake: Tandem jači od života — II


ZABORAVLJEN OD KOLEGA

O njegovom boemstvu, druženjima u kafani uz čašicu, mnogobrojnim ljubavnim avanturama, velikim parama koje je trošio na prijatelje i one koji su se bar tako predstavljali, decenijama su kolale priče.

A gde je Kvaka danas?

Baš kao u njegovoj pesmi "Život piše romane", pre tri godine, usled moždanog udara oduzeta mu je cela desna strana, motorika i govor.

Nakon dugog traženja Kvakinog broja telefona, a zvali smo mnoge pevače, njegove kolege, Udruženje estradnih umetnika, (izgleda da su ga mnogi zaboravili), tek preko službe 988 u Požarevcu uspeli smo da stupimo u kontakt s njim.

Očekivali smo susret sa nepokretnim čovekom, ugasle duše... Veoma smo se iznenadili onim što smo zatekli u prizemnoj kućici u Požarevcu.

Kvaka sedi u bašti, u društvu supruge Ranke, kćeri Svetlane iz prvog braka i unuke Ana-Marije. Raduje se gostima, dobro je raspoložen, obrijan, čist i uredan. U znak pozdrava polako diže i pruža nam desnu ruku. Stisak.

"Bravo, ljubavi moja! Vidite li kako pomera desnu ruku?! Sunce moje, još samo malo pa ćeš ti meni uskoro opet sam na noge!", bodri ga supruga. Bora se ponosno osmehuje. Uspeo je da uz veliku volju, ljubav i podršku svoje Ranke delimično povrati desnu stranu.

"Najteže je bilo prvih šest meseci nakon šloga. Bio je potpuno nem, nepokretan i vezan za krevet, ali smo uz pomoć svakodnevnih vežbi uspeli da ga malo povratimo i nekako dignemo na noge. Taman je krenulo nabolje, a onda je dobio epi-napad, pao i polomio baš onu, kraću levu nogu", sa uzdahom se priseća Ranka.

"Sve je bolje… Sve je bolje i bolje. Još samo malo…", uz veliki napor, nerazgovetno, kaže nam Kvaka.

A od čega živi sada?

"Evo vidite, radio je 40 godina, 12 godina bio je ekskluzivac PGP-a, a ima penziju samo 2400 dinara. Najviše me boli to što je penzionisan kao običan kafanski muzičar, a 16 godina je imao status estradnog umetnika. Samo želim da se Bora penzioniše kao pevač. Niko iz Udruženja niti zove da pita kako je Bora, a kamoli nešto drugo."

Pomažu li mu kolege?

"Pre dve godine održan je humanitarni koncert: "Kvaki s ljubavlju" na kome je nastupilo 30 pevača. Od tada, do dana današnjeg, niko od kolega nije pozvao ni da pita kako mu je, da mu kaže toplu reč…", razočarano priča Ranka, a Kvaka je prekida: "Nema veze…Nije… Nije. Dobri su…"

"Eto vidite kakav je moj Bora, ništa neće da kaže protiv kolega. Za njega svi dobro pevaju, svi su ljudi dobri… Mnogima je pomagao i uvek gledao da najpre drugima bude dobro, pa tek onda njemu.

Nema ko od mog Bore nije pojeo i popio, od Jugoslavije do Australije, a njegovo dobro više niko i ne pamti! Dolaze samo Zorica Brunclik i Kemiš. Svaki drugi dan zovu da pitaju kako je. Jedino oni nisu zaboravili mog Boru! Zvao je i Halid Bešlić iz Sarajeva, a Nedžad Salković mu je poslao 100 DM i to baš kad smo ostali bez dinara. Hvala im, ipak ima dobrih ljudi. Evo baš skoro je u kafani "Ramada" u Beču Zihrija Mujić održao po drugi put veče posvećeno Kvaki i po Šekiju Turkoviću i Makiju poslao nam novac. Kaže da je Kvaka njegov omiljeni pevač i da će svake godine sakupljati pomoć. Zamislite kako je to divan čovek, a nikada mog Boru nije ni upoznao."

Koštaju lekovi, terapije, i poseban režim ishrane s obzirom da je Kvaka dijabetičar, a pre petnaestak godina je i infarkt imao. Ali snađe se Ranka, nekako. Za njenog Boru ne sme da zafali. Nedostaje mu poneka poseta bivših kolega, topla reč, podrška, bar telefonski poziv… Ali Bora o tome neće da priča. Ne sluša svoje ploče, ne gleda stare snimke. Ne priča o prošlosti, ne gleda unazad. Čovek bez sećanja. Zato što, možda paradoksalno, hoće, uprkos svemu, da živi danas. I da mu sutra bude bolje ne go danas. Ipak kaže:

"Da se ponovo rodim ništa ne bih menjao!"

Okrenut je ka budućnosti. Bori se protiv bolesti i postiže za zdravog čoveka tako male, a njemu u životu, verovatno, najznačajnije rezultate. Kvaka iz dana u dan, oslonjen jednom rukom na štaku, a drugom na Ranku, korak, po korak pobeđuje tešku bolest.


Simonida Milojković
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 04, 2011, 04:36:15 pm »

*

Reporter "Blica" u domu Ranke i Bore Spužića Kvake: Tandem jači od života — III


PESME KOJE VEČNO OSTAJU

"Mamooo! Mamo 'ajmo…", Bora zove svoju ženu da nam zajedno pokažu veliki uspeh nakon trogodišnjeg zajedničkog truda kako Kvaka hoda!

"Bravo Kvaka!", malim dvorištem odjekuje aplauz ekipe "Blica". On se ponosno smeška, a oči mu sijaju kao nekada davno, u prepunim salama i kafanama.

U skromnom, čistom i toplom domu puno je ljubavi. "Ne bih ja mog Boru menjala nizašta na svetu. Ja za njega živim. Nek mi je živ i zdrav, dok on živi živa sam i ja. Volela bih da potpuno ozdravi, da može sam, ovako zavisi od mene. Ja ga kupam, oblačim... Ljubav moja! Nije mi teško, taman posla. Ali uspećemo. Jel da ljubavi moja?!"

"Uspećemo… Maamo...!"

"E sunce moje. Čujete li kako sve bolje govori?!"

Upoznali su se pre 20 godina u Sarajevu. Ranka je imala 25 godina, Bora 22 više od nje. On veliki pevač, a ona njegova obožavateljka. Na prvi pogled rodila se velika ljubav, prolazila kroz brojna iskušenja, ali i danas traje.

"Borina bolest nas je još više zbližila. Znate li šta mi kaže pre neki dan: 'Mamo, tek mi se sada sviđaš!'", govori lepa Sarajka toplo gledajući u svog Boru.

"Sreća je moja što imam nju", poverava nam se Kvaka, a Ranka dodaje: "E, ljubavi moja, šta smo sve zajedno prošli i prebrodili, ali nikada se ne bih menjala za neki drugi život."

Bora, kao dobar domaćin (onom zdravom rukom sipa nam piće i insistira da ostanemo na večeri) pristaje da se zbog gostiju pusti njegov CD. "Na pola puta mi smo stali, sreće nismo ni imali, bogatašu su te dali. Rastala se jednog dana, ispod grana jorgovana lepotica od sirotana", pevamo svi zajedno, "peva" i Kvaka, i to prvi put posle nesreće!

A ima li Bora želju da, jednom, zapeva i pred publikom?

"Voleo bih. Voleo bih, al' ne mogu. Još ne mogu."

Poklanja nam kompilaciju svojih najvećih hitova: "Pesme koje večno ostaju" i to sa posvetom! Kvaka posle tri godine prvi put piše. Doduše levom rukom i uz veliki napor ali piše! Obećava nam i to da ćemo, kad sledeće godine, u vreme grožđa, dođemo, ići svi zajedno u kafanu da nam Kvaka, onako za svoju dušu zapeva nešto.

"Hvala na poseti i dođite nam opet da probate naše grožđe, pravo, neprskano!", srdačno nas ispraćaju iz doma gde volja i ljubav čine čuda. Odlazimo ispunjeni nekom jedinstvenom toplinom koju, valjda, samo ovakav Tandem može da izazove.


Simonida Milojković | 06.08.2000. | Blic
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 04, 2011, 04:36:37 pm »

*
Tužna sudbina pevača tužnih pesama bore Sužić Kvake


SUDBINA SE POIGRALA SA MNOM

Punio je kafane i koncertne dvorane. Pripisivali su mu šund, oporezivali ploče, a on je vazda bio među prvima na top listama. I tako sve do 16. juna 1997. godine. Evo šta mu se dogodilo tada i evo kako je sada.

Život je pretekao pesmu. A onda mu se stih iz jedne od tih pesama pretočio u život: "Sudbina se poigrala samnom..." Zacrnila se životna jesen Bore Spužića Kvake. Okrenuo mu se život na tumbe. Dogodilo se nešto najstrašnije što jednom pevaču može da se dogodi. Zanemeo je, ostao bez glasa, ne može više da peva. Nesreća jednaka onoj kao kad pilot ostane bez vida.

Poznatom pevaču, zbog čijih su tužnih pesama ljudi plakali, desna strana tela je gotovo sasvim oduzeta. Čemerna posledica preživljavanja moždanog udara. U noći između 16. i 17. juna 1997. godine. nažalost, nesteća, kažu, nikad ne ide sama. U utorak, 9. februara 1999. godine, 65-godišnja legenda naše narodne muzike slomio je levu nogu. Onu istu koju je još kao dete lomio i zbog koje je posle celog života pomalo hramao.


TRNOVITA ŽIVOTNA STAZA

Kvaka nas je dočekao s osmehom i s tugom u očima. — Ja sam tek sad srećan! Tako da napišete: Bora Spužić Kvaka je posle svega izuzetno srećan čovek... Reči je izgovorio na slogove. Drugačije ga ne bismo razumeli. Tečko govori, ali bolje nego ranije. Logoped mu je mnogo pomogao. Fiziaterapeut takođe. Stručnjaci u belim mantilima vraćajumu govor i hod. Uvode ga u život. Zajedno sa četvrtom suprugom Rankom.

Ranki za ljubav u dnevnoj sobi prizemne kućice u centru Požarevca (Lole Ribara 17) pušta "Pesme koje večno ostaju". Ovako je inače osamnaest Kvakinih pesama naslovio njegov prijatelj Kemiš na upravo izdatom kompakt disku. "Ako, draga, sretneš majku moju", "Gde si sada, kako ti je", "Na rastanku", "Pođimo u krčmu staru", "Zdravo, zdravo, imenjače mali", "Lepotica i sirotan". . .

Ovo su samo neke od onih zaista nezaboravnih pesama koje su nekadašnjeg siromaška, a potom dugogodišnjeg kafanskog pevača Boru Spužića Kvaku uznele među najveće i najsjajnije zvezde na estradnom nebu. Kemiš i Zorica Brunclik su ih pretočili na kompakt disk sa gramofonskih ploča i kaseta. Drugačije nije bilo moguće.

Bori je bolest oduzela glas, ali nije i mnogobrojne poklonike njegovih setnih stihova i melodija, pa su najodaniji Zorica i Kemiš ovako sačuvali Kvaku od zaborava. Za buduće generacije. Sadašnje ga pamte, njegove se ploče vrte na mnogim našim radio stanicama.

Zaista, kroz mnoge je scile i haribde Borivoje Bora Spužić postao umetnik Kvaka. Trnovite su, mučne i duge bile staze na njegovom putu do slave. Na svet je došao 1934. godine kao peto po redu dete Olge i Todora Spužića iz Orahovca na Kosovu. Rastao je uz zvuke očeve pohabane turske harmonike. Onda je došao rat i svi su u kući zaplakali. U strahu od Šiptara, Todor je sve prodao i sa ženom i decom se preselio u Ćićevac kod Stalaća. Pred kraj rata tu je Bora i zaradio zapalenje očiju. Čmičci su mu kao pečurke nicali, pa je po nalogu lekara godinu dana morao da živi u mračnoj sobi. Vid je sačuvao, ali su mu oči do dana današnjeg ostale takve kao da plače.

Posle je, igrajući se sa decom pored Morave, oponašao nemačkog padobranca i išćašio kuk na levoj nozi prilikom skoka sa oraha. Tako je u siritinji postao i bogalj. Lekari nisu mogli da garantuju da će složenu operaciju moći da preživi i otac Todor je odbio da potpiše da mu miljenik legne na operacioni sto.

Slede zatim potucanja porodice Spužić po Srbiji. Na kraju su se skrasili u Požarvcu. Očeva izanđala harmonika postala mu je posestrima, a posle osmog osnovne i hraniteljica. Svirao je na igrankama, zarađivao je poneku crkavicu. Potom se pridružio orkestru Srednjotehničke škole u obližnjem Kostolcu. Nikakva harmonika, ali Bora ima zlatne prste. Bora Fakin. Tako su ga zvali, a tek ga je kasnije časovničar iz susedstva preimenovao u Kvaku. Malo ponižavajuće, ali šta je to skromnog sirotana još moglo da unizi?! Više ga je bolelo što nikako da ga zaposle kao magacionera ili noćnog čuvara. Samo su mu obećavali. U išćekivanju nekog takvog posla on je i proveo tri godine u Kostolcu. I još bi ...

Ali, stariji harmonikaš iz orkestra je naprasno umro. Hodajući za kovčegom, Bora je ridao. Gubitak starijeg druga doživeo je kao ličnu nesreću. Ona mu se ubrzo premetnula u sreću. Na njegovim ramenima se našla pokojnikova dugmetara. Prigrlio ju je kao da je škrinja puna zlata. I sa njom je odmah pokucao na vrata KUD-a "Abrašević" u Požarevcu.

          
KAFANE SU RODILE LEGENDU

Primili su ga, pa se još većim žarom posvetio harmonici i pesmi. A onda, jedne večeri, orkestru u kafani "Sindikat" nedostajao je harmonikaš. Jednostavno, čovek nije došao. Kvaka se tu slučajno našao, pa su ga zamolili da uskoči u orkestar. Uz tremu je izašao na podijum. Onda se razlegla pesma iz njegovog zavičaja "Ječam žela Kosovka devojka". Gosti su ga nagradili aplauzom. Direktor velikogradištanskog hotela pozivom da zabavlja njegove goste. Bilo je to 1958. godine. I to je bila prva godina jedanaestogodišnjeg života Bore Spužića Kvake u kafanama.

Često je u zadimljenim krčmama ostajao i do devet ujutro. U hotelskim restoranima takođe. Širom Srbije i ondašnje Jugoslavije. Posle njegovih oslazaka na počinak čistačice su lopatama iznosile srču. Kvaka je pesmom dirao u dušu gosiju. Ljudi su pili i plakali. Oni odista, a Kvaka samo u pesmi. Sentimentalnoj, tužnoj. Ono što su gosti u duši osećali, Bora je iskazivao u pesmi. Tužnu baš kao što su i njegove oči.

Kafana je rađala legendu. Legenda ubrzo ploče koje su preplavile zemju i svet. Naši ljudi su ih nosili u tuđinu. Na sve kontinente. "Na rastanku", "Dođi ublaži bol" i još dve na singl-ploči prodate su u tiražu od 400.000 primeraka. Ljudi su u redovima čekali da je kupe. Kvaka je slegao ramenima. Bio je ravnodušan. Slava ga nije opila mada je punio kafane i koncertne dvorane.
          
Kvaka je praznio dušu. Podcenjivao je sebe, skromno je svoj talenat unovčavao. Ali, para je, svejedno, pristizala. Nije se i gomilala. Trošio je bez milosti. Život boema. Živeo je za pesmu. I za žene. Imao je mnogo ljubavnica. Nije ih osvajao. Jurile su devojke i žene njega. Bio je izuzetno popularan.

Početkom osmdesetih iza njega su bila tri braka (posrećili su mu se sa dve ćerke i troje unučadi). I opet, po ko zna koji put, duže gostovanje u Sarajevu. Ali, to je već priča njegove sadašnje supruge, četvrte žene, 42-godišnje Ranke.

        
LEPO DO CRNOG PONEDELJKA
          
— Moja majka je obožavala njegove pesme — priča ona. — Ja i moje drugarice takođe. U meni je bila ne izreciva želja da i lično upoznam čuvenog pevača. Pokazalo se da je to vema jednostavno. Kvaka se odazvao molbi i prišao za naš sto. Tada sam i shvatila koliko je on običan čovek. Sledećih večeri i više. Nas dvoje smo počeli da se družimo. Ovo "družimo" naglašavam. Nije to bila nikakva ljubav na prvi pogled. Njemu je, ubrzo se pokazalo, trebalo neko rame za plakanje. Otvorio je dušu. Iz večeri u veče mi je pričao o svom detinjstvu, nevoljama, muci, propalim brakovima i ljubavima. Počela sam da ga sažaljevam. I volim. Zaljubio se i on.

Majka se zgranula kad je shvatila da će njena ćerka Ranka da se uda za 23 godine starijeg čoveka. Pokušala je da je odvrati. Nije vredelo. Ranka je ostavila Sarajevo, i posao u njemu, sve. U Kvaki je našla čoveka svog života i njihov medeni mesec se rastegao na "deset medenih godine". Po zemlji i svetu. Od hotela do hotela, od kontinenta na kontinent. I još bi. Ali, došla je ona zlosrećna 1991. Rat u Bosni. Ranka se skrasila pod skromnim krovom Borine kuće u Požarevcu. Nikud joj se više nije išlo. Bora je nastavio da luta po zemlji i svetu. Na krilima pesme.

Punio je dvorane i kafane. Nalikovao je na staro vino. Što su mu godine više odmicale, postajao je sve bolji i popularniji. Priče o šund pesmama postale su smešne i onima koji su ih takvim proglasili. Potrla ih je istina, a Srbija je tek kasnije počela da se guši u šundu. I traje to. Ali, nije naša tema. Mi pričamo o priznatom umetniku. Tačnije slušamo Rankinu priču.

— Eh! — otima joj se dubok uzdah. — Sve je bilo izuzetno lepo do onog crnog ponedeljka, 16. juna 1997. godine. Bora se u subotu vratio iz Novog Pazara. Tamo je pevao. U nedelju se odmarao, a u ponedeljak smo sedeli ovde ispred kuće. Bilo je teško vreme, toplo, omorina. Hteo je kolima u grad. Kao da sam nešto predosećala i predložila sam mu da ne ide. Poslušao me je i posle pošao u kuću. On, inače, retko pije i malo pije, ali tada se kao piajn zateturao. Odmah sam shvatila da nešto nije u redu i pozvala sam našu prijateljicu doktorku Nenu Janković. Pregledala ga je i kazala da mora odmah u bolnicu.
          
Tako je počela Borina drama. Nastavljena je u požarevačkoj bolnici. Medicinari su bili u štrajku i bez lekova. Na prijem je čekao dva sata. Dok je čekao, počeo je da zapliće jezikom. Ranka je odahnula kada je u privatnim apotekama konačno našla neophodne lekove. Sutradan ujutru zaprepastila se: medicinske sestre mu ih nisu dale.

— Neka im je na savesti — kaže Ranka. — I onom lekaru koji ga je primio. Kod Bore je bio moždani udar, ali to njih kao da se nije ticalo...

— Da — potvrđuje razvlačeći reči poznati pevač - ja sam se zbog te nebrige u toku noći u bolnici šlogirao.

— Ujutru je — nastavlja Ranka — došao drugi lekar dr Milošević. Naložio je da Bora mora odah u Klinički centar u Beograd. Za tamo je već trebala nekakva veza i nju nam je neverovatnom brzinom obezbedio Dragan Kojić Keba.


SAMO ZORICA I KEMIŠ DOLAZE

U Kliničkom centru u Beogradu Kvaka je proveo dvadeset dana. Beogradski lekari su učinili što su najviše mogli. Zorica Brunclik, kojoj je Kvaka pomogao na početku karijere, gotovo svakodnevno je bila kraj njegove bolesničke postelje. Posle je teški bolesnik poslat u Slankamen na rehabilitaciju. Ostao je tamo samo trinaest dana. Bio je uporan da se vrati u svoj Požarevac i Ranka je tu želju morala da mu usliši. Ali, nije prestala da se za Boru bori. U kuću su iz dana u dan dolazili fiziaterapeut i logoped. Sama je preuzela ulogu medicinske sestre.

— Na žalost, posle onog crnog ponedeljka, došao je i crni utorak. Devetog februara ove godine moj Bora je imao i epi napad. Tada je slomio levu nogu. Onu istu na kojij je iščašio kuk kada je imao samo sedam godina. Ali, dobro, i to smo sredili, krenulo je na bolje. I sve ide nabolje. Bora je u lečenju malte ne vojnički disciplinovan i ja se nadam, ja verujen da će doćidan kada će on sasvim da se oporavi... Mnogima je to uspelo, i Đorđu Marjanoviću, na primer.

— Onda opet mikrofon, pa ...

Zavaljen na trosedu Kvaka odmahuje levom rukom. Nikad više! Posle nam Ranka to objašnjava:

— Napevao se i naputovao. Ali, i namučio. Znam, videla sam, izuzetno je naporan život estradnog umetnika. Ali, drugi su taj napor bar dobro unovčili, stekli ušteđevinu, osigurali se za starost i eventualnu bolest. Bora nije. I sad živimo od njegove penzije koja je 925,68 dinara. Ja za njegovu negu dobijam 677,77 dinara i to je sve, a samo zbog toga što nije u Beogradu penzionisan kao estradni umetnik već ovde u Požarevcu kao običan muzičar. A on običan ipak nije bio.

— Obožavaoci ga nisu zaboravili. A koleginice i kolege?

— Samo nam Zorica i Kemiš redovno dolaze. Ostali su se u početku interesovali, neki su poslali i manje novčane priloge uz pozdrave i to je sve.


Desimir Milenković | Nedeljnk ILUSTROVANA POLITIKA br.2131 od 20.11.1999. | www.kvaka.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 04, 2011, 04:36:59 pm »

*
Kvaka fenomen


ANĐEO MRAČNOG SUDA

Na Balkanu se često slavi tuga. Bez obzira o kakvim se vremenima radi. U vrijeme kad je život bio malo dosadniji od ovog danas, on je pjevao tužne kafanske pjesme i pokazivao da ljubav ima cijenu, a da se najskuplje plaća ona ljubav za koju čovjek smatra da će trajati vječno. U Požarevcu, gradu koji će povijest zabilježiti po tome što je iz njega u svoj pohod krenuo Slobodan Milošević, teško bolestan živi najveći bijeli (b)luzer ovog dijela Evrope, Bora Spužić, poznat po nadimku Kvaka. Ovo je priča o njemu, jednom prohujalom vremenu i pjesmama koje se i danas pjevaju, a sjećaju ih se samo ostaci jednog davno zaboravljenog svijeta.

"Molim te, nabavi mi negdje kasetu s Kvakinim pjesmama, najljepše mi je kad to slušam tamo gdje živim. Te me tužne pjesme podsjete na sretna vremena", zamolio je, nimalo se čudeći paradoksu koji je izgovorio, prije nekog vremena prijatelj i kolega, poznati književnik koji ne živi u jeziku svijeta koji bi mogao znati ko je i šta predstavlja Kvaka.

Nazivali su ga "najvećim boemom narodne muzike", "posljednjim romantičarem", "kraljem kafane", a njegov pospani lik u sedamdesetim je, glasom iz kojeg se čula nepatvorena unutrašnja patnja, pjevao tzv. novokomponovanu narodnu muziku. Glazbeni ukus formiran isključivo po akademskim ili zapadnim obrascima možda će odustati od čitanja ovog teksta jer se radi o muzici koja je "zadovoljavala najniže strasti i ukuse".

U vrijeme u kojem nas je vodeća i jedina ideologija bombardirala kako smo jedino sretno društvo na svijetu, jedan od najboljih pjevača te zemlje izgledao je i pjevao tužno, podsjećajući na to da bi pravo lice cijele te priče moglo biti apsolutno drugačije od onoga kakvim ga predstavljaju.

Jedan tren života muzičar, pjesnik i pjevač Velibor Spužić Kvaka rođen je 10. novembra 1934. u selu Orahovac, na Kosovu, kao peto od šestero djece oca Todora i majke Olge. Porodica 1941. mora da se seli sa Kosova i nastanjuje se u Ćićevcu, Srbija. U jedanaestoj godini života pada s drveta, lomi kuk i ostaje invalid, 25 centimetara kraće lijeve noge. Blues biografija počinje: nakon selidbe i kratkotrajnog života u Zemunu, porodica odlazi u Požarevac... Ne mogavši se lako kretati, Kvaka (tako ga je prozvao drug jer je i pored fizičkog hendikepa bio "mangup") počeo je, sjedeći, vježbati harmoniku i pjevati, uglavnom meksikanske pjesme. Očeva plaća sitnog činovnika u poreskoj upravi nije mogla biti dovoljna za izdržavanje cijele porodice. Kvaka 1952. napušta školu i sklapa angažman koji se danas doima kao sekvenca iz najboljih filmova: u kafani Dunav u Velikom Gradištu kupuju mu harmoniku, ali pod jednim uslovom. Da je otplati sviranjem. Mnogo kasnije, u osamdesetim, prisjećajući se tih vremena, reći će: "Ja sam čovek sa dva fakulteta. Oba sam stekao u kafani. Diplomirao sam psihologiju i muzičku akademiju. Prvu diplomu čuvam u srcu i očima, a onu drugu u glasu. Tako ne može niko da mi ih ukrade."

Ženio se četiri puta, a prvu ploču snimio tek sa 34 godine. U pančevačkom Domu armije pronašao ga je Budimir Jovanović, kompozitor koji se kasnije proslavio pišući za kralja sveg kiča s obje strane Drine, Šabana Šaulića, ali i za fenomenalnu romsku bluzerku Vidu Pavlović. Prvu singl-ploču za zagrebački Jugoton snima 1968, a 1971. izlazi mu i prva "longplejka"...

Vrag bi ga znao, možda se u bivšoj Jugoslaviji i moglo živjeti stoga što su mane na socijalnom planu mogle bivati pretvorene u prednosti, pa je Kvaka pobijedio u nekakvom natječaju za muškarca godine u još nekakvijem listu Čik. Fantastično popularan, Kvaka je (zajedno sa još jednim umjetnikom balkanske kafane, Tomom Zdravkovićem) bio utjelotvorenje boemskog svijeta, gainsbourgovski samonikli barbarogenije zbog kojeg su ljudi, da parafraziramo pjesmu Zabranjenog pušenja, "lupali glavom i lomili čaše" a da im to nije teško padalo. Da, on je bio Ibro Dirka — neko ko je bio na estradi znajući da je on nešto drugo i da harmonikom liječi bol (a da je na njoj sve lažno i sve fol), ali i neko ko je savršeno spadao u psihološke arhetipove.

Iluziju o zemlji ravnopravnih naroda i narodnosti su u to vrijeme — i u zemlji i u inostranstvu, kako bi se to tad reklo — podgrijavali sve sami arhetipovi. Najveće zvijezde sedamdesetih bili su Mišo Kovač (brkati macho sa zlatnim lancem oko vrata, "pravi Dalmatinac"), pokojna Silvana Armenulić (utjelotvorenje sna o idealnoj ženi i kafanskoj pjevačici u jednom), Lepa Lukić (naivno srpsko seljače sa tananim glasićem koje se uvijek iznova čudi činjenici da od "izvora postoje dva putića"), Vera Svoboda (vesela "šokica", apsolutna potvrda da su žene odgojene na "Zapadu" jedre, rumene i uvijek spremne), Predrag Živković Tozovac (lola s harmonikom i šeretskim osmijehom koji diže na noge) i Safet Isović (veseli Bosanac bijelih zubi, s glasom što trese planine). Sve je moglo izgledati savršeno. Nesavršeni Kvaka se izdvajao. I uklapao... Sam je jednom rekao: "Ja moram da budem nesrećan. Moje pesme su tužne jer ih pevam iz srca. I šta će se dogoditi kad jednom postanem srećan i vedar?!"

Bilo bi nepravedno zaboraviti Boru Spužića Kvaku sa etnomuzikološke ravni. Za najmanje dvije narodne pjesme koje su se, uglavnom, pjevale na Kosovu i u Crnoj Gori, "Još ne sviće rujna zora" i "Navali se Šar planina", treba reći da ih je proslavio baš Kvaka. Na početku osamdesetih Bora snima neke od svojih danas najpopularnijih pjesama — "Zdravo, zdravo, imenjače mali", "Za sina da nađem majku" — ali bolest počinje da uzima maha. Javno se pojavljuje sve rjeđe, a stihovi njegovih pjesama i dalje odjekuju: pođimo u krčmu staru /nikom o tebi ne mogu da pričam /bogatašu su te dali /što si pravdo nepravedna /ja sam kapetan potonulog broda...

Bijeli blues i pod uslovom da mrzite kafanu i balkanske naricaljke, u Kvakinim pjesmama, objavljenim na 23 singla, 16 LP-ploča i tri CD-a, naći ćete onu vrstu iskrenosti koja se ili mrzi ili voli. Tematika njegovih pjesama — napuštena djeca, neuzvraćena ljubav, majka ili domovina — sugerira onu vrstu patosa s kojom se slušalac često ne slaže, ali ga ne ostavlja ravnodušnim. Jedna od posljednjih pjesama koju je 1994. otpjevao kao da je sublimirala cijeli njegov život: boriću se ja sa sudbom i životom /do poslednjeg daha /o sudbino moja /suzo siromaha.

Posljednji koncert održao je u proljeće 1996, a 1997. godine doživio je moždani udar od kojeg je i danas skoro nepokretan, između života i smrti. Kaste i CD-i s njegovim pjesmama se vrlo dobro prodaju i danas, ali Bora Spužić od toga nema ništa. Bolestan i na ivici gladi, Bata Kvale, kako su ga zvali prijatelji i kolege, anđeo poetike svijeta ostavljenih i neuzvraćenih ljubavi, vodi bitku koja se, uglavnom, ne dobija. On u svojim pjesmama, uostalom, nikada i nije dobijao, nego gubio. Onoliko koliko je znao i umio, Bora Spužić Kvaka je ovdašnjem mračnom usudu htio biti anđeo. Danas je skoro bespomoćan i bez mogućnosti govora, ali uspijeva izustiti: "Da se ponovo rodim, ništa ne bih menjao!"

Ne biti uz njega znači ne znati barem jedan dio onoga što se zove kolektivnim pamćenjem. I ne razumjeti: ni pjesnika s početka ove priče, ni prijatelja glazbenika koji je na turneji po Sjedinjenim Državama, po vlastitom priznanju, slušao samo Kvaku. "Tamo dobar blues sviraju uglavnom tamnoputi. A ja poželio bijelog..."


A. Burić | 12. januar 2001.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: