Milovan Prokić (1938)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milovan Prokić (1938)  (Pročitano 7315 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 04:27:12 pm »

**



MILOVAN PROKIĆ,
tekstopisac i kompozitor o svom životu i radu:


"Rođen sam 1938. godine, u mačvanskom selu Dublju, koje je dalo dosta znanih i neznanih muzičkih talenata. U Dublju je rođen Branko Đurković, jedan od najuspešnijih dirigenata bivše Velike Jugoslavije, koji je, sa horom '66 devojaka' proneo ime Šapca širom sveta. U Dublju je rođen, i danas živi, Predrag Drezgić Preša, moj bivši đak, a danas veliki prijatelj — nastavnik muzike i jedan od najboljih pevača srpske estrade.

Imao sam sreću, školujući se u Šapcu, da mi profesor violine bude Ljubisav Marković, koji je osnovao prvu muzičku školu u Šapcu, a * da mi predaje Dragi Petković, gitarista svetskog glasa. Kao srednjoškolac pevao sam šlagere na igrankama, koje su u to vreme cvetale u Šapcu. Profesori su mi govorili: 'Pevaj sve, ali note se moraju naučiti'. Ja sam ih poslušao. Po završetku škole radio sam prve dve godine kao nastavnik muzike u Kninskoj Krajini — u Knetanjima, jer sam bio njihov stipendista. Potom odlazim u vojsku i vojni rok provodim u Kragujevcu pevajući na igrankama sa garnizonskim orkestrom. Po odsluženju vojske zapošljavam se kao nastavnik muzike u svom rodnom Dublju. Odmah sam formirao prvi školski orkestar u dubljanskoj školi, koji je tada bio i jedini na mačvanskom području.

U Bogatiću, direktor kulturnog centra kupio je instumente i govorio mi je da formiram i vodim orkestar. Po ugledu na 'Pesmu leta' koja je tada u Srbiji bila popularna, i mi smo u Mačvi organizovali 'Mačvansku pesmu leta' koja je živela desetak godina. Bio sam njen kreator i rukovodio orkestrom.

Uz rad sam studirao književnost. Kada sam diplomirao prešao sam u školu u Bogatić gde sam predavao književnost i jezik, ali muzika je i dalje bila glavna. U školi u Bogatiću osnovao sam i vodio orkestar koji je brojio 60 članova.

Pored škole, bio sam desetak godina sekretar Samoupravne zajednice kulture i obrazovanja. U to vreme sam obezbedio sredstva, prostor, kupio prvi klavir i otvorio muzičku školu u Bogatiću iz koje su nekoliko učenika krenuli dalje i završili muzičku akademiju.

Takođe, radio sam i na očuvanju muzičkog folklora Mačve. Zajedno sa etnomuzikologom Ljubinkom Miljkovićem i mojim drugom i prijateljem Jezdom Alimpićem, vođom afirmiranih izvornih grupa 'Jarana' i 'Stanarica' prikupili smo sve što se pevalo i igralo u našem kraju. Bio sam predsednik odbora za štampanje knjige 'Mačva — muzička tradicija Srbije II' u kojoj je sakupljen i sačuvan kompletan folklor Mačve. Iz te knjige odabrali smo osam najpevanijih pesama snimili na nosač zvuka, u interpretaciji 'Mačvanskih jarana' i 'Stanarica', uz pratnju Narodnog orkestra Radio Beograda. Na toj ploči je i moja pesma 'Drino studena, tugo golema' koju peva Cune Gojković. Time smo za uvek sačuvali našu pesmu od zaborava.

Komponovanjem se bavim već četrdeset godina. Moj početak datira iz mladosti, ali ga ja vežem za prvo zvanično priznanje, za 1970. godinu kada sam na desetom 'Beogradskom saboru' dobio nagradu stručnog žirija za muziku i tekst, za pesmu 'Kažite mi šta je ljubav' koju je pevao Aca Matić. Napisao sam preko 300 pesama i za sve sam pisao i tekst i muziku. Pesme su mi pevane na svim festivalima i sve su primane na konkursu pod šifrom. Pomenuću samo neke:


  • Kažite mi šta je ljubav — nagrada stručnog žirija na desetom 'Beogradskom saboru', pevao Aca Matić;
  • Rastanak — 'Ilidža' 1973. godine, pevala Jasna Kocijasević;
  • Oj jablane viti — 'Ilidža' 1975. godine, pevao Muharem Serbezovski;
  • Vratiću se — I nagrada na 'Raspevanoj jeseni';
  • Doviđenja — II nagrada na 'Raspevanoj jeseni';
  • A gde si ti — izvedena na Banjalučkom festivalu, pevao Predrag Drezgić Preša;
  • Hvala ti — I nagrada publike na Banjalučkom festivalu, za starogradsku pesmu, pevala Nataša Jović, članica Beogradske opere;
  • Drino studena, tugo golema — primljena na konkursu Radio Beograda, peva Cune Gojković;
  • Sviraj, sviraj harmoniko — snimio Petar Ilić i dr.

Pesma je sinteza smisla i zvuka, da bi bila prava bitno je da tekst i muzika budu u potpunom skladu. Autor mora da poseduje sledeće osobine:

— talenat, bez čega se ne može,
— dovoljnu pismenost, muzičku i jezičku, i
— jedan viši opšte obrazovni, kulturni, estetski i duhovni nivo da bi njegovo poimanje lepote bilo istinsko i pravo.

Za tri decenije nastalo je preko tri stotine pesama. Za sve svoje pesme pisao sam i tekst i muziku. Osnovna karakteristika mojih kompozicija je da sve imaju jednu zajednicku nit po kojoj se prepoznaje autor. Ta nit potiče iz izvornog melosa moga kraja.

Trudio sam se da kod mojih pesama tekst i melodija budu u potpunom skladu i podređeni osnovnom motivu i osećanju, kao pokretačkoj snazi autora. Koliko sam u tome uspeo, neka procene sami slušaoci."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:27:34 pm »

**

MILOVAN PROKIĆ


Milovan Prokić — 30 godina umetničkog rada
CD | Godina izdanja nepoznata | Renome — Bijeljina

  • 01. Drino studena (Milovan Prokić) — peva Predrag Gojković Cune
  • 02. Oči varljive (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 03. Kažite mi sta je ljubav (Milovan Prokić) — peva Aca Matić
  • 04. Rastanak (Milovan Prokić) — peva Jasna Kočijašević
  • 05. Kućo stara (Milovan Prokić) — peva Miško Pavić
  • 06. Godine su ostale za nama (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 07. Vratiću se (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 08. A gde si ti (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 09. Sviraj druže staru pesmu (Milovan Prokić) — peva Janko Glišić
  • 10. Hej ljubavi moja stara (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 11. Sviraj, sviraj harmoniko (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 12. Baš te briga (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 13. Kunem sebe (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 14. Vrati mi se milo moje (Milovan Prokić) — peva Petar Ilić
  • 15. Nemirna je krv ciganska (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 16. Prolaze dani (Milovan Prokić) — peva Predrag Drezgić
  • 17. Oj, jablane viti (Milovan Prokić) — peva Muharem Serbezovski
  • 18. Zovem te da ti kažem zbogom (Milovan Prokić) — peva Svetlana Vlajić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 04:27:44 pm »

**

DRINO STUDENA, TUGO GOLEMA!

Pokraj Drine starac šeta,
gleda reku kako teče;
misli su mu odlutale,
traže neko davno veče.

Ref.
Drino studena, tugo golema,
kaži mi, kaži ti, kuda su nestali,
kuda su pobegli najlepši moji sni?

Čini mi se, skoro beše,
reka može da svedoči
da sam ovde mlad i srećan
ja ljubio njene oči.
Ref.

Preko Drine glas se javi
to čobanin stado zove.
Ja se prenuh, bi mi krivo
što mi sruši slatke snove.

Ref.


Drino studena, tugo golema! je jedna od najlepših pesama Milovana Prokića; pisana godina 80-tih u izvođenju Predraga Gojkovića Cuneta. Nalazi se u Radio Beogradu kao trajni snimak. U prvoj strofi koju peva Predrag Gojković ima malih odstupanja od originalne verzije. Takođe, treća strofa nikad nije otpevana.

Godina 70-tih notni zapis sa tekstom slao se pod šifrom za Radio Beograd na konkurs. Specijalna komisija je odlučivala da li će pesma biti snimljena ili ne.


Angelina

YouTube: Predrag Gojković Cune — Drino studena, tugo golema
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Avgust 30, 2013, 01:09:08 am »

**
MILOVAN PROKIĆ


PROKINE PESME SA BELEGE

"Idi kući i neka ti otac kupi violinu", ovim rečima je profesor Dragi Petković ispratio svog budućeg mladog kolegu, Milovana Prokića koji je došao da se upiše u Učiteljsku "Dušan Jerković" u Šapcu. Milovan je pred komisijom otpevao nekoliko akorda pesme "Dunave, Dunave", išao je na lekarski pregled i psiho-test, ali tek kasnije je shvatio da je profesorov savet bio najznačajniji za njegov životni izbor, jer violinu su preporučivali samo najtalentovanijim, a on je bio izrazito nadaren. Otac budućeg učitelja muzike, Stevan Prokić, kovač poznat u celoj Mačvi, napravio je jednom uglednom domaćinu iz Dublja okovane taljige i sav novac koji je dobio za kola potrošio na violinu. Nije žalio truda, jer u to doba školovati sina za učitelja bila je velika čast i dika. Tako Milovan, po završetku osnovne škole u Dublju i polaganju male mature, 1953. godine postaje đak šabačke Učiteljske škole u kojoj je školovanje trajalo pet godina.

Kao i većina njegovih drugova, a škola je te godine primila 40 đaka, bio je prinuđen da stanuje u internatu. To je bila jedna velika zgrada u Šapcu, zadužbina Stane Milanović, koja se nalazila na mestu današnje Ekonomske škole.

"Imali smo veoma dobro organizovan društveni život i kućni red, koji je u mnogome formirao ličnost. Znalo se kad se uči, zabavlja, a kad odlazi na spavanje. Još tada sam stvorio naviku da planiram svoje vreme", kaže Proka, kako ga prozvaše drugovi, omiljen u svom društvu jer je najlepše upravo pevao u internatu, koji jhe imao 500 stanara. Malo ko od njih nije znao da peva, a svi su dobro plesali. Nijedna igranka se nije mogla zamisliti bez Proke i njegovog orekstra koji je formirao sa drugovima. Svirali su i po drugim školama najviše u Medicinskoj, zbog većeg broja devojaka. To je bila prava poslastica.

Živelo se skromno, ali srećno, a Milovan je, kako veli, bio najsrećniji kada je dobio stipendiju od opštine Kistanje u Kninskoj Krajini, jer je tako konačno prestao da živi na račun očevog dinara. Bio je solidan učenik, talentovan i vredan tako da mu ni jedan posao nije teško padao. I čim je završio Učiteljsku školu želeo je da se oduži državi.

"U jednoj ruci sam nosio kofer, na ramenu gitaru i mandolinu. Sećam se da je majka izlila kišu suza kad su me ispratili na put za opštinu Kistanje sa železničke stanice u Sremskoj Mitrovici. Ali u Varivodama, selu gde sam dve godine radio, imao sam osećaj kao da sam se tamo rodio. Lepo smo sarađivali. Formirao sam školski hor i orkestar, ljudi su me prihvatili i danas mi se neki od njih javljaju. A kad sam odlazio na otpusnoj listi pisalo je: "Naročito se ističe", kaže Milovan koji je u mnogo slučajeva svoj privatni život podređivao društvenom angažovanju.

Muzika je bila i ostla njegova najveća ljubav. Do popularnih pesama tog doba se teško dolazilo. Jednom je tri puta za veče gledao film "Reka bez povratka", da bi po pamćenju melodije i sadržaja filma, zapisao note i tekst. I kroz nedelju dana već je na igranci pevušio "Reku bez povratka". Prekrasna melodija, i danas se rado seća.

Nema školske zabave u Šapcu i okolini gde sa svojim prijateljima: Mikicom Simićem, Đorđem Stankovićem, Miškom Lukićem, Slobodanom Tadićem, Dimitrijem Stankovićem, Jezdom Alimpićem, Brankom Đurkovićem, Nerom Rakić, Verom Stojić i drugim, nije pevao i svirao. U Dublju je 1963. godine formirao prvi mešoviti orkestar i hor u kome su deca sa sela, veoma uspešno pevala tada poznate svetske muzičke hitove. Potom su došli i mnogi nastupi na najznačajnijim festivalima i saborima narodne muzike u Jugoslaviji.

"Na Beogradskom saboru, 1970. godine, među 800 kompozicija, stručni žiri je nagradio moju pesmu 'Kažite mi šta je ljubav', za muziku i tekst, koju je otpevao Aca Matić. Sledeće, 1971. na Ilidži, bila je zapažena pesma 'Ti, samo ti'. Još veći uspeh postigao sam na istom festivalu sa pesmom 'Rastanak' koju je pevala Jasna Kočijašević, dok je 1975. tekst moje pesme 'Oj, jablane viti' proglašen za najbolji te godine na Ilidži", kaže Prokić dok sa gramofona iz njegove male muzičke radionice doprire melodija pesme neprolazne vrednosti sa trake trajnih snimaka Radio Beograda.

"Drino studena, reko
golema
kaži mi, kaži ti
kuda su otišli, kuda
nestali
najlepši moji sni".


Na Milovanov tekst i muziku pevao je Cune Gojković, uz pratnju Narodnog orkestra Radio Televizije Beograd. Prokić je najčešći učesnik "Raspevane jeseni" Radio Šapca, gde je uvek osvajao poneku nagradu. Do sada je uradio preko 250 pesama, koje su izvodili: Predrag Cune Gojković, Jasna Kočijašević, Aca Matić, Nikola Urošević Gedža, Irina Stojanova, Žarko Dančuo, Petar Ilić, a najviše njegov zemljak Predrag Drezgić.

"Prava pesma je kao jedno ljudsko biće. Kad je čujem, radujem se, kao kad vidiš prijatelja ili devojku koju voliš. Zato je potreban apsolutan sklad između melodije i teksta. Danas je to retkost. Šteta je što nepromišljeno uništavamo naš lepi folklor. Potrebno jer negovati pesmu iz duše naroda. Zato se moraju više brinuti velike medijske kuće, koje imaju vrsne muzičke urednike, a čini mi se, da su festivali i sabori narodne muzike pravi filter za kič i neukus, pa ih treba obnoviti", kaže Prokić i sa setom se priseća mačvanske "Pesme leta" koju je organizovao 1970. godine po ugledu na velike jugoslovenske festivale narodne muzike. Tada su nastupili doajeni mačvanske narodne pesme: Beli Miražić, Dragoljub Srdanović, Bora Nosović...

Tragajući za svojim snovima, između dve reke, Milovan se ni danas nije umorio. Ostalo je još dosta pesma iz dna duše koje treba preneti na žice njegove omiljene gitare i mandoline. I ovo što nam je potanko besedio, jedne septembarske noći, kod njegove kuće, ispod loze, na kraju Mašića šora, iza Belege, u sokačetu zvanom Čvarkovac, na domak Skrađana, je samo deo njegove bogate životne priče.


Ljubiša Đukić

("Mačvanske novine", septembar 1990.)

Mačvani iz mog pera / Ljubiša Đukić
Sremska Mitrovica : Udruženje kulturnih stvaralaca "Zavičaj", 2003 (Novi Sad : Ofset atelje).
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: