Radojka Živković (1923—2002)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Radojka Živković (1923—2002)  (Pročitano 8159 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« poslato: Februar 04, 2011, 04:22:21 pm »

*




RADOJKA I TINE ŽIVKOVIĆ
muzičari — umetnici na harmonici

Radojka (Globoder, avgust 1923. — Beograd, 2002.) i Tine (Globoder — Beograd)

Radojka, ćerka Tihomira Tike Tomića iz Globodera, čuvenog harmonikaša, unuka Tomić Mateje Mate, guslara, narodnog poslanika iz Globodera. "Čudo od deteta" stiglo je u beogradski "Nacional". Pred mikrofon Radio Beograda stala je jednog martovskog dana 1932. Već u dvanaestoj godini je profesionalac.

Od 1941. Radojki se pridružio njen budući suprug Tine Živković. Sa Tinetom je Radojka nastupala u duetu, ali su se javljali i solistički. Osnovali su svoj ansambl, koji je u Jugoslaviji imao 11500 nastupa i koncerata i preko 800 u Austriji, Australiji i Nemačkoj i nizu zemalja svih kontinenata.

Radojka je sa Tinetom i sinovima, visokoobrazovanim muzičarima, imala nekoliko zapaženih koncerata. Bio je to porodični orkestar. Iza Radojke i Tineta je ostalo mnogo muzičkih tragova na pločama i kasetama.

Slobodan Simonović

*  *  *

U prvim poratnim godinama kada počinje da se razvija estradni život širom Jugoslavije, u isto vreme kada Mija Krnjevac postaje idol harmonikaša na radio-talasima sviraju i deluju na estradi harmonikaški par Radojka i Tine Živković. U godinama pred rat Radojka je kao "čudo od deteta" već bila poznata u Beogradu, a Tine je pre svoje duetske karijere svirao harmoniku u orkestru Vlastimira Pavlovića Carevca. Njihovo raspevano, mekano i nadasve umilno sviranje postaje prepoznatljivo i prihvaćeno od najšire publike pa i muzičkih stručnjaka. Više nije bilo sporno to da li je harmonika instrument na kojem se izvanredno uspešno interpretira narodna muzika! Pedesetih godina se već moglo reći da pored "Mijinog stila" postoji i "Radojkin stil" sviranja na harmonici. Možda u tom stilu nema neke izuzetne virtuoznosti toga tipa (kakvo je Mijino sviranje, ili kasnije Petkovićevo sviranje), ali to kako svira Radojka Živković zvuči stvarno — lepo!

Radojka i Tine Živković se pored svog duetskog nastupanja opredeljuju i specijalizuju za praćenje pevača na estradi. Formirali su i svoj manji sastav sa ritamskom sekcijom i povremenim učešćem celista, ali sa dominantnom ulogom dueta harmonika. Harmonike

Fotografija: Harmoniko, ljubavi | Radojka Živković | Set 3 CD | RTS PGP — 2006.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 04, 2011, 04:22:46 pm »

*


RADOJKA ŽIVKOVIĆ — STVARALAČKI RAD






Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 04, 2011, 04:23:09 pm »

**



RADOJKA ŽIVKOVIĆ

Početkom avgusta 1935. godine u Kragujevcu se održavalo I jugoslovensko takmičenje harmonikaša. Prepuna dvorana je s velikim interesovanjem, pažnjom i blagonakolnošću pratila i aplauzom hrabrila takmičare iz cele zemlje. Jednog trenutka je zavladala tišina. Na pozornici se obrela devojčica u narodnoj nošnji i počela svojim malim prstima vešto da prebira po velikoj harmonici. Prolazili su minuti i, odjednom, dvoranom se prolomio pljesak, najveći te večeri. Dvanaestogodišnja devojčica zvala se Radojka Tomić. Te večeri je osvojila sve simpatije publike i za interpretaciju, Prvu nagradu stručnog žirija.

Nešto više od tri godine pre toga, 30. marta 1932. godine, mala Radojka je debitovala na programu Radio-Beograda i doživela šast i mogućnost koja se u tim godinama pruža samo najobdarenijim.

To su bila dva presudna momenta za umetničku karijeru male Radojke Tomić, današnje priznate umetnice Radojke Živković...

Radojka je rođena u selu Globoderu, kod Kruševca. Njen otac, Tihomir Tomić - Tika Globoderac, i sam nekada čuveni harmonikaš, pomogao je ćerki da se njen talenat razvije...

U svojoj bogatoj karijeri sama, sa suprugom ili svojim renomiranim ansamblom, Radojka je održala preko 11500 koncerata od kojih 700 u inostranstvu, počev od Bugarske, Francuske, Švedske, Engleske, Švajcarske i Austrije do SAD. Nastupala je i u mnogim radio i tv-centrima i svuda su zvuk njene harmonike, njena fina, filigranska tehnika i iznad svega njena muzikalna interpretacija izazivali ishićenje i spontane aplauze. Ovakva interpretacija donela joj je nepodeljenu i veliku popularnost kod ljubitelja narodne muzike i priznanja muzičkih stručnjaka.

Za interpretaciju je dobila nekoliko nagrada, od kojih su pored pomenute iz Kragujevca, naročito značajne: Nagrada van konkurencije sa međunarodnog festivala u Langolenu (Velika Britanija, 1954. godine) za izuzetnu muzikalnost i virtuozitet i Nagrada "Vlastimir Pavlović Carevac", 1966. godine. Sa Radojkom je 1956. godine snimljen muzički dokumentarni film za UNESCO.

Radojka Živković je i kompozitor igara — kola i pesama u narodnom duhu. Posebno se svojom originalnošću i neposrednošću ističu njena kola, koja, može se slobodno reći, u našem savremenom narodnom stvaralaštvu predstavljaju muzičke bisere. Za svoje kompozicije je dobila brojne prve i druge nagrade...

Borivoje Ilić, 1972.
(tadašnji muzički) urednik Radio-Beograda





Fotografija 1 sa LP albuma: Jubilarna ploča Radojke Živković povodom 40-godišnjice umetničkog rada na Radio-Beogradu (30. mart 1932. — 30. mart 1972.)
Fotografija 2 sa troduplog CD Zapisano u vremenu


[postavljeno 2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 04, 2011, 04:23:41 pm »

*





Radojka Živković
srpsko ime zapisano u vremenu.


Rastanak i sedeljka (Nizamski rastanak) snimljeno u studiju PGP RTS 06.04.1972. godine
Moravac kolo snimljeno 07.10.1986. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 04, 2011, 04:24:03 pm »

**


M u z i k a  R a d o j k e  Ž i v k o v i ć


U SPOMEN ŠUMADIJI, BISERU SRBIJE

Ime. Dobije se po rodjenju i nosi kroz zivot. Sa njim svako gradi svoju sudbinu. Covek proslavi ime, ali ga i unizi. Veli se: "Kazi kako se zoves, pa cu ti reci ko si!"

Radojka kao da je bila predodredjena da ljudima stvara radost i lepotu, pa otuda i njeno ime, po kome su je voleli i poznavali.

Radojka se pamti kao veliki narodni umetnik, zaljubljenik u harmoniku i muziku. Srpskom narodu je podarila prelepa kola i pesme. Njen nacin stvaranja i muzicko misljenje toliko je blisko tradicionalnoj melodiji da se skoro od nje i ne razlikuje. Narod je njenu muziku prihvatio kao svoju, a to je nesto najlepse sto se jednom stvaraocu moze dogoditi. Ona je svoje kompozicije gradila po modelu folklornih melodija - seoskog ili gradskog tipa, srbijanskog, vojvodjanskog ili bosanskog melosa, pa zato i ta ogromna snaga tradicionalnog u njenoj muzici. Upoznavsi vrlo rano Carevca, violinistu i legendu nase narodne muzike, mlada harmonikasica pod njegovim uticajem stvara svoj nacin sviranja, gradi estetiku i izgradjuje stil. Jednostavnost i savrsenost, koju cemo osetiti u slusanju njenih kola, dopiru do nas kao veliki dar Tvorca. Gradeci vrlo pazljivo i sa puno ljubavi svaku muzicku frazu ili recenicu, ova zena stvorila je prava umetnicka dela. Njena kola odisu cistotom, prozrasnoscu, a nadasve elegancijom, odmerenom melodijom i filigranskom ornametikom. Zenska suptilna osecajnost stvorila je snazna, muska kola, koja se igraju punom nogom.

Radojka, cerka Tihomira Tomica, rodila se 1923. godine u selu Globoderu, pored grada Krusevca, u Srbiji. Tika "Globoderac", poznati svirac i ucitelj harmonike, nije zeleo da mu dete svira - "bavi se muskim poslovima" - kako je govorio, mada je devojcica pokazivala izuzetnu sklonost prema muzici. Ali sudbina ide drugim tokom. Marta meseca 1932. godine Politika na sedmoj strani donosi tekst: "Juce posle podne u dupke punoj dvorani hotela Union... priredjena je utakmica na kojoj je ucestvovalo dvadeset sest harmonikasa, uglavnom, iz Srbije i Vojvodine... Glavni aplauz je poznjela Radojka Tomic." I, eto, to je verovatno bio prvi umetnicki korak male "harmonikasice", koji ce joj otvoriti put ka blistavoj karijeri u srcima mnogih ljudi sirom Kraljevine Jugoslavije. Ubrzo, Radio Beograd je angazuje u emisijama narodne muzike, a posle rata postaje istaknuti solista ove kuce. Do kraja zivota ostace na programima Radio i Televizije Beograd, cvrsto vezana dusom i telom za ovu instituciju. poslednji snimak realizovan je 1997. godine u Studiju sest Radio Beograda.

Brojne su njene nagrade i priznanja: Langolen - Engleska, prvo mesto u grupi za narodnu muziku (1954), dokumentarni muzicki film "Radojka", snimljen za UNESKO (1956), nacionalna muzicka nagrada "Carevac" (1966), vise puta osvojen "Zlatni mikrofon" (estradna nagrada), "Talenti sveta" - Amerika (prvo mesto). Za njom je ostalo puno snimljenih traka i ploca. Odrzala je na hiljade koncerata. Njena muzika slusana je rado na mnogim radio stanicama sirom sveta... Ali, to su bila samo spoljna obelezja ove licnosti. Ono sustinsko, nemerljivo, jeste dar koji nam je ostavila, kola i pesme, bogastvo nase sadasnje nacionalne muzicke kulture. Radojka, kci i ucenica Tihomira Tomica, osetila je muzicki treptaj svoje Sumadije i prenela ih u nasledje onima koji su za njom dosli. Danas je po ugledu na njen nacin sviranja stasala jedna vrsna generacija muzicara, harmonikasa, koji iskazuju sebe u novim muzickim folklornim formama i oblicima. Nadajmo se da ce za njima doci novi, koji ce duh Radojke, koja je svim svojim bicem tezila lepoti, pravilno shvatiti.

Radojka je, pored svoje harmonike, imala jos jednu veliku ljubav, bez koje, kako je govorila, ne bi opstala. Ta desna ruka u zivotu, verni pratilac sa harmonikom, bio je Milutin Tine Zivkovic, njen suprug. Ovom coveku treba odati veliko priznanje jer je omogucio da jedan talenat rasiri krila i uzleti. Tine nije bio samo druga harmonika u duetu i ansamblu "Zivkovic" vec mnogo vise. On je organizovao i osmisljavao snimanja, koncerte, turneje i aktivno uceatvovao u estradnom zivotu Beograda - senka i lik u ogledalu svoje supruge. Kuca u Lamartinovoj ulici broj 20, u vreme najvece ovog harmonikaskog dueta, bila je poznato steciste pevaca i sviraca. Ro je bila neka vrsta "narodne akademije", u kojoj su mnogi harmonikasi i pevaci dobili prve lekcije iz narodne i estradne muzike. Iz ove kuce su potekle i neke ideje o organizovanju i osnivanju muzickih festivala, kao sto su "Ilidza" i "Beogradski sabor".

Radojka i Tine su celi svoj zivotni vek proveli zajedno; u pocetku kao ucenici harmonike kod njenog oca, a zatim kao supruznici i roditelji. Njihov uporan i nadahnut odnos prema tradicionalnoj i estradnoj muzici bice interesantan za muzikologe i hronicare, jer prvi poceci organizovane estrade u Srbiji umnogome su vezani za ovaj harmonikaski duet i njihovu kucu. Za svoje zalaganje i izuzetan rad dobili su Orden rada sa srebrnim vencem i zvanje istaknutih umetnika, najvise odlikovanje u estradnoj delatnosti. Ali najlepse i najvrednije odlikovanje koje su dobili, i skoro u svakoj prilici isticali, bila su njihova deca Slobodan i Zoran, akademski muzicari. Bobinim i Zoranovim stopama krenuli su i njihova deca, tako da se krug muzicara, kroz tri generacije, prosirio.

Radojka i Tine Zivkovic su posle rata (1945) postali sluzbenici Radio Beograda, i kao mnogi drugi umetnici njihove struke, veselili narod i dizali moral. Radojka je imala zvanje s o l i s t e, a Tine mesto harmonikasa u orkestru "Carevac". Dobili su jednu platu jer su cinili jednu porodicu. Kad je vreme obnove i izgradnje proslo, svi ovi sluzbenici su upuceni na razna strukovna udruzenja (Jugoslovenska estrada, udruzenje dzez muzicara i dr.), a Radio beograd je postao informativno-kulturna ustanova, sa angazovanjem umetnika "po potrebi i ugovorom o delu". Ovo vreme nije zateklo bracni par nespremne, vec naprotiv, stvorilo ideju o osnivanju kamernog orkestra, koji ce oni nazvati "Narodni ansambl Zivkovic". Ova muzicka grupa obelezice, na svoj nacin, drugu polovinu dvadesetog veka kod nas i preneti lepotu nase pesme i igre ne samo kroz Jugoslaviju vec sirom sveta.

Narodni ansambl Zivkovic je uglavnom bio kvintet, ali po potrebi, kada su veci koncerti ili festivali zahtevali puniji zvuk, orkestar se povecavao. Anambl se sastojao od dve harmonike (Radojka i Tine), violoncela, gitare i kontrabasa. Vrlo cesto ovom sastavu bi se prikljucile i udraljke (bubanj i dobos), a u izuzetnim prilikama ansambl bi se uvecao jos gudackim instrumentima. Tokom pedesetak godina postojanja, orkestar je postigao visok nivo muziciranja zahvaljujuci vrsnim muzicarima koji su neizmenicno ucestvovali u njemu. Gitaru su svirali: Mima Djordjevic, Dragan Bendekovic, Slobodan - Mita Vukasinovic, Mica Stancic - Klej, moma Savic Mica Tomic - Kanardzija, Dragoljub Kitic. Violoncelisti su bili: Kosta kokos, jahija Resad, dragan Gajic - Pablo. kontrabas su svirali: Mile Djordjevic - Grk, Milorad Bozic, Joca Bajic, Todor - Tosa Djordjevic, Misa Blam. za udaraljke su bili: beljakovic Miodrag - Belja i Ljuba Ruzic. Naravno, bilo tu jos muzicara, koji su gostoval is vremena na vreme.

Narodni ansambl Zivkovic postigao je svoj zenit kada su u njemu svirali Radojka i Tine, harmonike, violoncelo kosta Kokos, gitaru Dragan Bendekovic i kontrabas Mile Bozic. To je vreme brojnih koncerata, festivala, gostovanja, radio i televizijskih emisija.

Radojka Zivkovic, u svojoj dugoj karijeri, snimila je dosta muzike na nosacima zvuka. Sa svojim orkestrom bila je muzicka pratnja mnogim pevacima i instrumentalnim solistima u bivsoj Jugoslaviji. Svirala je uglavnom srpsku tradicionalnu muziku i svoje kompozicije, komponovane u duhu narodnih melodija. Ali, zato, rado je izvodila i narodnu muziku drugih balkanskih naroda, sa istim zarom i umecem kao i kolo i pesmu rodne Sumadije. Bila je poznata i omiljena u Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Bosni, Makedoniji... isto kao u svojoj Srbiji. Prenela je jugoslovensku pesmu sirom sveta svojim sunarodnicima, iseljenicima.

Trostruki kompakt disk je muzicko delo snimljeno u vremenu od 1964. do 1997. godine. Na prvom disku su tradicionalne i komponovane instrumentalne melodije, pesme i kola, snimljene za muzicku produkciju radio Beograda i produkciju gramofonskih ploca. Na drugom i trecem i trecem disku su , vecim delom, kompozicije u duhu folklornih melodija, snimljene za produkciju gramofonskih ploca RTS. Sve ove melodije, bilo da su tradicionalnog karaktera ili pak komponovane, nose pecat jednog licnog stila i iskustva, koji prepoznajemo kao muziku Radojke Zivkovic.

Ona je svoju ljubav i znanje preme narodnoj muzici ostavila zavestanje svome narodu, oplemenila mu dusu. Zato ovaj narod ne sme zaboraviti njeno ime.

Harmoniko, ljubavi | Radojka Živković | Set 3 CD | RTS PGP — 2006.
Autor izdanja Dimitrije Mikan Obradović, etnomuzikolog

[postavljeno 2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 04, 2011, 04:24:44 pm »

**



KOMPONOVANJE I STIL SVIRANJA RADOJKE ŽIVKOVIĆ


MUZIKA RADOJKE ŽIVKOVIĆ je u potpunoj saglasnosti sa tradicionalnom muzikom Srbije. Koristeći folklorne motive vešto ih je transponovala u svoje muzičke zamisli, poštujući narodne lestvice i tonske ukrase do najsitnijih detalja. Sa istančanim ukusom unosila je u melodiju svoju žensku osećajnost, izražavajući je prefinjenim sadržajem motiva, muzičkih fraza i rečenica, te promenom tempa i pulsirajućim ritmovima. Njena muzika nisu samo pevačke i igračke tvorevine, ona je mnogo više. To su čiste, razumljive, čak jednostavne muzičke forme, koje osvajaju lepotom, emocijama, a nadasve svojom prefinjenom stilistikom. Način sviranja je jedinstven, prepoznatljiv i neponovljiv — od elegantne mirnoće do virtuozne izražajnosti, od sete u molskim pasažima do velike ushićenosti i erupcije energije. Lakoća sviranja, povezivanje muzičkih motiva, upotreba bogate ornamentike ostavljaju utisak nevidljive niti koja spaja i vezuje sve te sadržaje u izvor pun lepote, iz koga teče reka emocija i muzičkog nadahnuća. Na njenim koncertima skoro po nekom pravilu, zvuk harmonike nadjačao bi frenetičan aplauz koji se širio i obasjavao radošću nju, Radojku, i one koji su je slušali. Tu je tradicija narodne umetnosti razbuktala iskre davnih tonova koji su u tom trenu nosili poruku nasleđa i zaveštanja naše muzičke prošlosti.

Prikazati komponovanje i stil sviranja Radojke Živković zahteva sagledavanje nekih važnih sadržaja tradicionalne muzičke kulture. O našoj folklornoj muzici dosta se pisalo. Glavna tema rasprave bile su lestvice, odnosno tonalne osnove, koje su suština narodne muzike. Poznata imena naše muzičke prošlosti, a i mnogi strani teoretičari, pokušali su da našu folklornu muziku prikažu kroz teoriju zapadne muzičke prakse. To je bio svakako interesantan pristup, ali prilično komplikovan i neadekvatan. Miodrag Vasiljević znameniti srpski etnomuzikolog, prvi je krenuo u rasvetljavanje ovog problema i došao do zaključka da srpska narodna muzika, i šire, tradicionalna muzika Balkana, ima svoje osobenosti i trebalo bi je posmatrati kao poseban vid muzičkog izražavanja naroda koji je stvara i živi na ovim prostorima. Proučavajući na hiljade zapisa koje je sakupio i zabeležio u svojim knjigama (Kosovo i Metohija, Makedonija, Sandžak, Crna Gora i dr.), došao je do zaključka da je iz prakse stvaranja i izvođenja narodne muzike, proistekao karakterističan tonski niz (opšti koligacioni ambitus) u kojem su nastale različite folklorne lestvice, pa otuda specifičan kolorit narodnih melodija.

Poštujući veliko delo svoga profesora, a kao iskreni zaljubljenik i izvođač naše narodne muzike, nastavio sam njegovu misao i došao do novih interesantnih podataka i zaključaka. Naša tradicionalna muzika, iako je primila uticaje zapadne i istočne muzičke kulture, u samoj suštini je autohtona jer je nastala na narodnom pevanju i sviranju, sa pravilima koje je narod vekovima stvarao. Ako raščlanimo tonski niz koji je proistekao iz ove muzičke prakse, saznaćemo da je sastavljen od više istovetnih trihorda.

Ovaj trihord sam nazvao trijest, a čine ga tri tona u nizu, sa razmakom stepena i polustepena, u intervalu male terce. Trijest je osnovni gradivni materijal melodije i to je nukleus, genetski kod našeg tradicionalnog muzičkog osećanja i mišljenja. Ređanjem više trijesta, naviše ili naniže sa razmakom celog stepena između njih, dobićemo organizaciju zvučnog prostiranja — trijestni niz. Muzička praksa je pokazala da prvi ton trijesta (obeležen celom notom) pokazuje stabilnost i skoro se nikad ne menja, dok su drugi i treći ton (obeleženi četvrtinom note, bez crte)podložni promenama — alteracijama irealteracijama.

Sa pojavom instrumenata fabričke proizvodnje, u dvadesetom veku, ambitus folklornih melodija se proširio, a trijestni niz dobio mnogo veću ekspresivnost, naročito u instrumentalnim kompozicijama — kolima. Tako, kada bismo napravili rezime ovog teorijskog izlaganja, koje je isključivo zasnovano na praksi narodnog pevanja i sviranja, mogli bismo da zaključimo da trijestni niz čini jedan široki spektar tonova, koji se nižu u nekom specifičnom dijatonsko — hromatskom prostiranju, sa svojim zakonima i pravilima. Otuda su i nastali problemi, i nedoumice, kod onih teoretičara koji su ovaj muzički sistem pokušali da objasne zapadnom muzičkom praksom. Trijestni niz je u svome nastanku verovatno bio ograničen na svoj nukleus (trijest), na šta ukazuju i danas mnoge narodne melodije, da bi sa pojavom fabričkih instrumenata i "narodnih" orkestara prerastao u komplikovaniji tonski niz sa većim opsegom i tonskim mogućnostima. Iz trijestnog niza (po Vasiljeviću — opšti koligacioni ambitus) nastale su mnoge intere-santne lestvice našeg ali i balkanskog muzičkog folklora. Kod nas su svakako najpoznatije: kvintni dur, kvintni moldur, orijentalni kvintni dur i tercni dur (M. Vasiljević).




KOLA RADOJKE ŽIVKOVIĆ skoro su u celini nastala po ugledu na lestvice našeg muzičkog folklora i ona su pravi primer narodne muzičke prakse. Njeni motivi, fraze i muzičke rečenice kao da su nastavak muzike anonimnih stvaralaca. Oslanjajući se na folklorno izražavanje, stvorila je svoja kola, sa većim opsegom, novim motivima i originalnom ornamentikom.




U ova tri muzička primera jasno se uočava trijestni tonski niz i lestvice koje su proizašle iz njega. Drugi i treći primer nose još jednu osobenost. Početne muzičke rečenice ova dva kola skoro su iste melodijski, a po lestvičnom nizu različite — Slobodanovo kolo — kvintni moldur dok Župsko kolo — orijentalni kvintni dur. To samo ukazuje na snagu kompozitorovog talenta, mašte i transformacije; koristeći, instinktivno (kao uostalom i svi narodni izvoćači) mogućnosti trijestnog niza.

Radojka Živković je vrlo često u jednom kolu upotrebila nekoliko različitih lestvica, dajući kompoziciji poseban kolorit i dopadljivost. Kolo iz Srbije (poznato i kao Savino kolo), po kome su slavljeni Radojka i Sava Jeremić, frulaš, pokazuje nam ovu osobenost. Harmonikaški uvod zvuči u orijentalnom kvintnom duru, dok je frulaški deo kola kvintni dur.




Ovakvih primera ima puno - Radojkino kolo (kombinacija orijentalnog i kvintnog dura), Harmonikaško kolo (orijentalni, kvintni, i kvintni moldur), Tinetovokolo — 1 (kvintni i orijentalni dur i kvintni moldur) itd.

Kao što se vidi, svojim hromatskim promenama (alteracijama i realteracijama drugog i trećeg stupnja trijesta), trijestni tonski niz pružio je velike mogućnosti kompozitoru da izrazi svoje ideje i iskaže umeće.




Posebnu pažnju u sviranju i komponovanju kola, Radojka Živković je posvetila ornamentici, koju narod zove raznim imenima:" ukrasi"," trileri" "predudari", "cveće", i ko zna još kako. Ustvari, ukrasi su suština njenog stila, koji melodiji daju pokretljivost, transparentnost i lepotu. Po načinu upotrebe ornamentike, njen stil je uvek bio prepoznatljiv. Evo nekih melodijskih ukrasa koje možemo naći u njenom izvođenju, a u transkripciji Koste Mitrovića, jedinog zapisivača njenih kola ("12 popularnih kola iz Srbije Radojke Živković")




Nacionalni romantizam, koji se pojavio širom balkanskih zemalja sredinom devetnaestog veka imao je uticaj i na našem prostoru. Sa nastankom pesama "u duhu narodnog stvaralaštva" (krajem devetnaestog veka) seosko i građansko društvo dobilo je zamenu za "sirovi" folklor. Ustvari, to je bio samo nastavak narodne tradicije u "novim uslovima". Tako su nastale mnoge uspele pesme, čije autore znamo, a koje se danas izvode kao tradicionalna muzika. Gradske pesme i "nove seoske" nisu ništa drugo već nastavak stare muzičke tradicije. Ove melodije su opstale zahvaljujući svojim starim uzorima, koje su nasledile i nadgradile. Odnosno, one su produžile svoj vek trajanja jer nisu promenile tonski niz i tonalnu osnovu (lestvice). Vreme je pokazalo da pesme, sa ovim osobinama, i danas žive kao najlepši biseri nacionalne muzičke kulture.




PESME RADOJKE ŽIVKOVIĆ komponovane su baš po ovom principu, pa otuda njihova dopadljivost i popularnost u narodu. Svaku pesmu je gradila oslanjajući se na lestvične strukture koje su u određenim geografskim područjima bile dominantne, pa su tako nastale pesme "šumadijskog", "bosanskog", "vojvođanskog", "varoškog" ili "vlaškog "tipa. Ima i pesama tipa "romansi", koje su komponovane u savremenom duru i molu, mada po karakteru izvođenja, a naročito po ornamentici, više pripadaju našim prostorima. Objašnjenje za ovo nalazimo u trijestnom tonskom nizu, koji je zbog svoje hromatske strukture adaptivan za veliki broj lestvica (u njemu egzistira i dur i mol). Radojka Živković je talentom i muzičkom praksom, koju je nasledila od svoga oca, uspela da narodnoj melodiji udahne nov impuls i sadržaj. Od šesnaest pesama koje nalazimo u ovom izdanju, jedanaest je komponovano po uzoru na folklorne lestvice, dok je ostalih pet zasnovano na savremenoj dur i mol skali. Kada je reč o folklornim lestvicama, neke melodije su nastale korišćenjem jednog modusa, kao pesme: "U nedelju koja dođe", i "Sa mnom zapevajte" (kvintni dur), "Kujundžija besjedio" (orijentalni dur) ili "Rastanak", "Lepa Mara" i "Nazdravimo prijatelji" (tercni dur, varoškog tipa). Ali ima i pesama u kojima su korišćene dve pa i više lestvica, koje se prepliću i melodiji daju poseban kolorit i osobenost, kao pesme "Selo zove, oj" (orijentalni i kvintni dur, kvintni moldur), te pesma "Svaka majka koja ćerku ima" (orijentalni dur, kvintni dur i kvintni moldur).

Pesme Radojke Živković su po obliku uglavnom trodelna muzička forma (ABC): instrumentalni uvod ("foršpil"), melodija ("vers") i melodijski refren. To je princip koji je savremena muzička, "narodna", praksa usvojila (sredinom dvadesetog veka) te otuda ovu umetnicu možemo smatrati jednim od začetnika novog folklornog muzičkog izraza.

STIL SVIRANJA RADOJKE ŽIVKOVIĆ bio je jasan i jedinstven. Njeno sviranje harmonike nosi tajnu u rasporedu tonova, koji nemaju nikakve sličnosti sa rasporedom  današnjih "dugmetara" (harmonike "bečke škole"). Naime, još kao dete ona je navikla na trorednu harmoniku (verovatno ruska tvorevina) koju je dobila od oca, i do kraja života je svirala po tom sistemu. Za nju su svojevremeno italijanske fabrike "Dallape" i "Guerinni" napravile posebne harmonike, po njenom prstoredu, sa pet redova, ali je ona i dalje svirala na tri. Pri sviranju je koristila četiri prsta desne ruke (bez palca). Levom rukom je bila u stanju da na basovima svira čak i kolo.

Ovom prilikom treba pomenuti njenog supruga Milutina — Tineta Živkovića, koji je svirao klasičnu harmoniku dugmetaru i izvanredno se uklapao kao "drugi glas"; tek toliko "da bude tu". Njegovo sviranje, "kašnjenje", uticalo je u velikoj meri ostvarivanju stila, jer je tehnikom "dopune" davao posebnu dimenziju interpretaciji. Ima snimaka gde je Radojka sama sebi svirala drugi glas (sinhronizacija) ali to nije bilo isto kao kad su njih dvoje muzicirali. Dinamika i osećaj vremena (ritam), za Radojku i Tineta, bila je vrlo važna komponenta u isticanju zajedništva i senzibiliteta. Nagli usponi i padovi tempa i dinamike davali su utisak promene prostora i ekspanziju energije. Zatim, znalačka upotreba registara doprinosila je osećanju kolorita i doživljaju prostornosti. Sve u svemu, oni su bili uigran i savršen duet.

ŠTA JE U STVARI STIL RADOJKE ŽIVKOVIĆ? Možda raspored tonova na harmonici ili njena senzibilnost, možda predivna ornamentika i ogromna energija koju je posedovala. Ko bi to znao? Ta tajna, koju ne možemo rešiti, ostala je u njenoj duši.

O harmonici.

A kad umrem plači tiho. Žali za mnom, žali ti.
Tvoju tugu samo želim: harmoniko, ljubavi.


Harmoniko, ljubavi | Radojka Živković | Set 3 CD | RTS PGP — 2006.
Autor izdanja Dimitrije Mikan Obradović, etnomuzikolog

[postavljeno 2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 04, 2011, 04:25:05 pm »

**
RADOJKA ŽIVKOVIĆ





Na osnovu odobrenja g. Ministra prosvete PBr. 24975 od 2 jula 1935 god. održana je utakmica pevača, pevačica i svirača na harmonici Kraljevine Jugoslavije u Kragujevcu na dan 4 avgusta 1935. god.

Udruženje muzikanata, kapel. tamburaša, svirača i pevačica u Kruševcu a pred dole potpisanim članovima komisije izdaje ovu DIPLOMU Gospođici Radojki Tomić iz s. Globudara koji je proglašen na ovom takmičenju za pobednika u sviranju i odnela prvu nagradu.

U Kragujevcu, 4 avgusta 1935. god.


Harmoniko, ljubavi | Radojka Živković | Set 3 CD | RTS PGP — 2006.
Autor izdanja Dimitrije Mikan Obradović, etnomuzikolog

[postavljeno 2008]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Februar 04, 2011, 04:25:25 pm »

**

RADOJKA ŽIVKOVIĆ
srpsko ime zapisano u vremenu




Trostruki kompakt disk je muzicko delo snimljeno u vremenu od 1964. do 1997. godine. Na prvom disku su tradicionalne i komponovane instrumentalne melodije, pesme i kola, snimljene za muzicku produkciju radio Beograda i produkciju gramofonskih ploca. Na drugom i trecem disku su, vecim delom, kompozicije u duhu folklornih melodija, snimljene za produkciju gramofonskih ploca RTS. Sve ove melodije, bilo da su tradicionalnog karaktera ili pak komponovane, nose pecat jednog licnog stila i iskustva, koji prepoznajemo kao muziku Radojke Živković.

Ona je svoju ljubav i znanje preme narodnoj muzici ostavila zavestanje svome narodu, oplemenila mu dusu. Zato ovaj narod ne sme zaboraviti njeno ime.


Harmoniko, ljubavi
Radojka Živković
Set 3 CD
RTS PGP — 2006.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 04, 2011, 11:23:00 pm »

*

UMRLA RADOJKA ŽIVKOVIĆ

Najpoznatija srpska harmonikašica Radojka Živković umrla je 14. avgusta u Beogradu u osamdesetoj godini života.

Radojka i njen pokojni suprug Tine Živković, takođe poznati harmonikaš, godinama su nastupali zajedno i imali brojne zapažene nastupe u zemlji i inostranstvu. Tine Živković umro je pre desetak godina.

Radojka Živković sahranjena je u subotu, 17. avgusta 2002. godine u 12.30 na Novom groblju.

Beograd, 2002.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Septembar 02, 2013, 11:08:41 pm »

*

RADOJKINO KOLO

U znak sećanja Radojku Živković, legendarnu harmonikašicu i kompozitorku, u Globoderu kod Kruševca održana je dvodnevna manifestacija "Radojkino kolo".

Radojka Živković, umetnica koja je svojim kolima i pesmama nemerljivo obogatila nacionalnu muzičku kulturu, vanredni muzički talenat nasledila je od oca Tihomira Tomića, poznatog učitelja harmonike.

Dva najbolja učenika Tike Globoderca, njegova ćerka Radojka, koju su u najranijem detinjstvu prozvali čudom od deteta, i Tine Živković postali su nerazdvojni životni i muzički duet. Njima u čast u Globoderu kraj Kruševca prošle godine ustanovljena je manifestacija "Radojkino kolo".

Radojka  je zaslužila da, i posle fizičke smrti, i dalje živi bar nešto što je ostavilo traga u njenom životu i životu drugih, kaže mr Zoran Živković, sin Radojke i Tineta Živkovića:

"Ova manifestacija ima smisla utoliko što predstavlja negovanje tradicije, ta iskra vredi, ona se širi. Kao što se i ružne stvari šire, tako se i lepe šire, a ovo je jedna od takvih."

"Narod ovog kraja, u želji da očuva ime i delo Radojke i Tineta Živkovića, koji su ostavili neizbrisiv trag na našoj muzičkoj sceni, i da sačuva dobre narodne tradicije, odlučio je da uradi nešto ovako", objašnjava Predrag Šljivić, član organizacionog odbora "Radojkinog kola 2011".


JEDINSTVENA, PREPOZNATLJIVA I NEPONOVLJIVA

Čitav radni vek Radojka je ostala verna jednoj produkcijskoj kući, Radio-televiziji Beograd, u kojoj i danas za njeno stvaralaštvo pokazuju bezrezervno poštovanje.

Njen poslednji javni nastup bio je 2000. godine, a televizijsko predstavljanje 2002, samo dva meseca pre nego  što će se od svih zauvek rastati u 79. godini života.

"U Srbiji je harmonika nacionalni instrument broj 1. Teško je nabrojati stotine hiljade dobrih harmonikaša poput Miodraga Todorovića Krnjevca, Jovice Petkovića...  Ali jedna se harmonika razlikovala od svih u Srbiji — harmonika Radojke Živković", naglašava Ljubiša Pavković, dugogodišnji umetnički rukovodilac Narodnog orkestra Radio-televitije Srbije:

"Ona je bila romantik, imala je senzibilitet muziciranja koji je bio redak. Ona je pričala na harmonici. Ona je milovala dušu. Ona je pretočila te note u jednu priču i ta priča je trajala onoliko koliko je i ona živela. Bila je zaljubljenik a to se ne može lako postići. To je božji dar. Na snimku sa hiljadu harmonikaša, svako će s lakoćom prepoznati harmoniku Radojke Živković, a to je u muzici i najteže. Ona je imala vrhunski stil. Bila je nešto što se rađa u stotinu godina."

Nakon prve večeri, na kojoj se publici u Globoderu predstavilo stotinak izvođača — hor "Sveti knez Lazar", solisti, instrumentalisti i folklorni ansambli, u završnici manifestacije "Radojkino kolo", u porti crkve Vaznesenja Gospodnjeg, održano je takmičenje mladih harmonikaša.

RTS | 10.09.2011.

* * *

KUD ''RADOJKINO KOLO''

"Kulturno-umetničko društvo 'Radojkino kolo' osnovano je 28.01.2011. godine kao dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje građana, društava i klubova, u cilju razvoja kulturno-umetničkog stvaralaštva i očuvanja narodne tradicije.

Sedište Društva je u Globoderu, a registrovano je u Agenciji za privredne registre Rešenjem broj BU 9115/2011 od 20.04.2011. godine."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Septembar 02, 2013, 11:35:48 pm »

*

ŽIVKOVIĆI JOŠ SVIRAJU

Slobodan Živković, sin čuvenog harmonikaškog para, Radojke i Tineta, sa porodicom je 1992. izbegao od rata u Australiju: Moje roditelje su smatrali trulim bogatašima

Navršilo se deset godina otkako je preminula najveća srpska umetnica na harmonici Radojka Živković. U Srbiji se niko iz muzičkog sveta nije setio da joj održi komemoraciju. Malo je poznato da je Radojka Živković pre smrti, 2002. godine, od sina Slobodana, koji živi u Sidneju, dobila poziv da se preseli u Australiju.

Odbila je, jer je više volela Srbiju. Samo je rekla: "Kuća mi je prazna bez vas, ali sada vidim da niste pogrešili što ste došli u Australiju", i vratila se kući — kaže njen sin, profesor klavira Slobodan Živković, koji već dve decenije živi sa porodicom na Petom kontinentu kao iseljenik.

Profesor Živković nam je ispovedao drugu stranu svog srećnog porodičnog života:

Srbin Srbinu uspeh nikada ne prašta. Moje roditelje su neki ljudi sa estrade i novinari smatrali trulim bogatašima, a nas potomke razmaženom decom — priznaje tek danas profesor Živković.

Moje venčanje sa Snežanom iz Kruševca i svadba 1971. godine bili su senzacija za beogradske novinare. Svadbeno veselje je bilo u hotelu "Metropol". Mlada je nosila venčanicu nabavljenu u Italiji. Zbog Tineta i Radojke opisano je u medijima kao "bogato i skupo", jer je na veselju je bilo 550 gostiju. U to doba komunizma, govoriti o nečijem bogatstvu, bilo je kao da ga optužuješ da je kapitalista, ili nešto gore — govori profesor biranim rečima.

Na venčanju sina Tineta i Radojke Živković u Sabornoj crkvi u Beogradu bili su patrijarh German, kum Obrad Jovović, tadašnji direktor "Jugotona", i arhimandrit Irinej, sadašnji patrijarh srpski. I oni su svojom pojavom izazvali veliko interesovanje javnosti. Posle venčanja mladenci su prešli da žive sa Slobodanovim roditeljima u kući u Lamartinovoj ulici, gde su već bili i Slobodanov brat Zoran i snaja, Radojkina majka, brat Rale, unuka Vesna i bratanica Keka. Tada je mlada Snežana Živković bolje upoznala svekra i svekrvu.

Tine je bio tihi intelektualac, vredan čovek, koji je sjajno organizovao njihove koncerte. Nikada se nije svađao. Ali je zato Radojka, koja je po ceo dan radila po kući da nahrani toliku porodicu i uz to vežbala na harmonici najmanje po četiri sata, bila mnogo nervozna. Kada bi preterala sa grdnjom, govorila mi je: "Da su mi živi moji sinovi, ali ja tebe Snežana najviše volim!" — pamti je njena snaja.

Radojka i Tine su školovali sinove, pa je mlađi Slobodan diplomirao na etnomuzikologiji i usavršavao klavir u Rusiji. I njegova deca Marija i Aleksandar bila su odlični studenti. Marija je sa 19 godina kao student generacije 1992. diplomirala na violini na FMU sa prosekom 9,8 i osvojila dve Oktobarske nagrade grada Beograda. Aleksandar je studirao violončelo, kada im se život naglo promenio:

Bilo je leto 1992. godine. Snežana je radila u "Komgrapu" kao ekonomista, a ja kao profesor klavira u školi "Mokranjac" i pijanista — seća se Slobodan Živković.

Aleksandra smo hteli da pošaljemo u Moskvu kod čuvenog violončeliste Fedorcenka.

Mladi Živković, kao perspektivan muzičar, nije želeo da prekida studije, pa se prijavio 1990. Vojnom odseku za ranije odsluženje vojnog roka. Vojne vlasti su ga odbile, jer je bio premlad, ali su obećale da ga neće zvati do završetka studija. Kada je počeo rat, Aleksandar je bio u Sidneju na koncertnoj turneji. Australija mu je ponudila status izbeglice, ali se unuk Radojke i Tineta Živkovića vratio kući, jer je verovao ljudima. Vojne vlasti nisu verovale njemu i pozvale su ga u rat...

Te burne 1992. godine, kada sam živeo u strahu od rata, odlučili smo da tajno rezervišemo avionske karte na lažna imena i poslednjim avionom "Jata", koji je leteo za Sidnej, emigriramo u Australiju. Nismo bežali od vojske, već od prevare i jer smo želeli da školujemo dete — otkriva svoja osećanja profesor Slobodan Živković.

Za potomke slavnih harmonikaša Peti kontinent nije bio nepoznat, jer su već bili u gostima kod Snežaninog brata, stjuarda u "Jatu". U Australiji profesor Živković je predavao klavir na konzervatorijumu u Volongongu i Sidneju, a Marija i Aleksandar su kao solisti Opere i Sidnejskog simfonijskog orkestra završili postdiplomske studije.

Porodica profesora Živkovića je u tuđini ostala verna pravoslavlju, osnovali su hor i napisali knjigu o prvoj srpskoj crkvi. Slobodan Živković je odškolovao nekoliko sjajnih pijanista u Australiji. I dok Slobodan i deca sviraju, supruga Snežana slika umetničke portrete srpskih velikana. Prošle zime kada su se sreli u Sidneju zajedno su nastupali u srpskoj crkvi kao "Orkestar porodice Tineta i Radojke Živković".



DECA U OPERI Unuci slavnih harmonikaša Marija i Aleksandar Živković su umetnici svetskog glasa. Posle doktorskih studija u Londonu, mladi viliončelista nastupa u sidnejskoj Operi. Njegova sestra je zimus u Sidneju snimila šest najčuvenijih operskih arija i potom se vratila u rodni Beograd.

NARODNI AKADEMICI HarmonikaŠi i kompozitori Tine i Radojka Živković su od svoje kuće u Lamartinovoj 20 napravili "narodnu akademiju". Objavili su 24 velike ploče, održali 12.500 koncerata, od čega 1.200 u dobrotvorne svrhe. Tine je preminuo posle koncerta u Švajcarskoj 1985. Radojka je u osamdesetoj godini preminula 14. avgusta 2002.




M. Lopušina | 15.12.2012. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: